offline
- Pridružio: 26 Apr 2014
- Poruke: 2136
|
Борис Беговић
Повратак кловнова
Украјинске власти су осетиле да су пиони у новом хладном рату и решиле су да из тога максимално профитирају. Не морамо ништа да радимо, зашто бисмо, а паре ће долазити, јер не може Запад да нас напусти
Citat:Једини проблем са оваквим стањем ствари јесте у томе што није одрживо. ММФ предвиђа да су у три следеће године потребе за екстерним финансирањем Украјине негде око 40 милијарди долара. И то ће бити потребно да се врати. Већ је кренуло с преговорима о будућности украјинског дуга заснованог на обвезницама од 23 милијарде долара. Украјина би да се отпише део дуга, а приватни повериоци, власници обвезница, на то нису спремни. Звучи познато, а ово је само увертира. Тек касније ће почети велика кукњава.
Једино молим актере овог новог финансијског циркуса који обећава, укључујући и бирачко тело које их подржава, да не убеђују било кога да нису знали шта раде.
+ ТекстНезависно од тога да ли ће се и када наћи решење грчке финансијске кризе и какво ће оно бити, то ћемо тек видети, многи који сада зналачки пишу о њој указују и на све пропусте једне и друге стране у протеклих десет и више година, практично од уласка Грчке у монетарну унију. С поруком: свега овог не би било да је...
Не бих да ту било шта додам, него само да скренем пажњу на тему о којој ће се, процењујем, на сличан начин расправљати за десетак година, можда већ и знатно раније – Украјина. Наравно, данашње расправе о Украјини своде се на политичке – највише о новом хладном рату између Русије и Запада. Па, како у економском погледу изгледа земља које је, по свему судећи, топовска храна тог рата?
Лоше, веома лоше! Не ради се само о драстичном паду бруто домаћег производа у првом кварталу ове године (17,6 одсто у односу на први квартал прошле), него о свим структурним и институционалним слабостима украјинске привреде. Реч је о привреди која је започела транзицију ка тржишној и у том погледу није далеко одмакла. А то све има знатне макроекономске последице, попут фискалног и платнобилансног дефицита. То значи и задуживање, како би се ти дефицити покрили. Што се земља више задужује, то мора више да одваја за плаћање камата на тај дуг, а то само по себи увећава дефицит. Бар ми у Србији то јако добро знамо.
Два су велика извора јавног дефицита у Украјини. Један је пензиони систем који је постављан тако да се у пензију иде веома рано, а то се често догађа и пре него што се испуне чак и ти старосни услови, што је довело до великог броја пензионера и расхода за пензије од чак 17,1 одсто БДП-а (у Србији 13 одсто). При том, млади пензионери, који чине добар део бирачког тела, настављају да раде, најчешће на црно, па су им примања релативно добра. У најгорем положају су стари пензионери, они који више не могу да раде, и којима су пензије недовољне за било какав достојанствен живот – социјална правда на украјински начин.
Други је извор државни монопол „Нафтогаз“ (према коме наша јавна предузећа изгледају као швајцарске апотеке), који одржава ниске цене гаса за домаћинство, што значи за бирачко тело, а мора да плаћа далеко више цене гаса добављачима, пре свега „Газпрому“. Стога „Нафтогаз“ бележи огромне губитке, који морају да се покрију из буџета. На све то дошло је до драстичног пада вредности националне валуте гривне током протекле и нарочито ове године – изгубила је две трећине своје вредности у односу на долар. То додатно заоштрава дефицит који настаје услед неодговарајуће цене гаса, будући да се набавне цене гаса плаћају у доларима, а његове продајне цене наплаћују у националној валути.
Не само да су два поменута жаришта дефицита снажна, него се не чини ништа да би се санирала. И шта на све то каже ММФ? Без много приче, Фонд је марта ове године Украјини одобрио нови трогодишњи аранжман, и то у вредности од 17,5 милијарди долара. Неко може да каже – управо је то показатељ да је у Украјини све у најбољем реду, будући да ММФ не греши! Пре бих рекао да је Украјина нови омиљени политички пројекат пре свега САД, али и ЕУ – најзначајнији политички подухват новог хладног рата. Одобравање овог аранжмана и, нарочито, његово образложење показују да је постојао политички притисак да се он закључи. Читање извештаја ММФ-а између редова јасно показује да власти у Кијеву нису учиниле готово ништа на плану структурне и институционалне реформе, па тиме ни на плану макроекономске стабилизације земље.
Украјинске власти су осетиле да су пиони у новом хладном рату и решиле су да из тога максимално профитирају. Не морамо ништа да радимо, као што и не раде, ништа нећемо да променимо, зашто бисмо, а паре ће долазити, јер не може Запад да нас напусти и препусти њиховом хладноратовском противнику. Дакле, патриотска реторика на домаћем плану, хладноратовска на спољном, а промене – никакве.
Једини проблем са оваквим стањем ствари јесте у томе што није одрживо. ММФ предвиђа да су у три следеће године потребе за екстерним финансирањем Украјине негде око 40 милијарди долара. И то ће бити потребно да се врати. Већ је кренуло с преговорима о будућности украјинског дуга заснованог на обвезницама од 23 милијарде долара. Украјина би да се отпише део дуга, а приватни повериоци, власници обвезница, на то нису спремни. Звучи познато, а ово је само увертира. Тек касније ће почети велика кукњава.
Једино молим актере овог новог финансијског циркуса који обећава, укључујући и бирачко тело које их подржава, да не убеђују било кога да нису знали шта раде.
*Професор Правног факултета Универзитета у Београду
Борис Беговић
http://www.politika.rs/pogledi/Boris-Begovic/Povratak-klovnova.sr.html
Украјина, бунар без дна
Ради ли запад предвођен Америком јалов посао одобравајући Украјини
кредите које она неће моћи да врати
|