LRSVM Lanser raketa samohodni višecevni modularni

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa zar upaljač takvog tipa nemamo kod svog oružja konejnerskog tipa koje smo nekada proizvodili? To valjda podrazumeva oružje fiksirano u kontejneru a ne ubačeno u drvene ili metalne sanduke. Možda misliš da Srbija ne može da proizvede upaljač dovoljno siguran da se našrafi na raketu u tom kontejneru?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako je to sve rešeno na MLRS-u.On je čini mi se prvi ozbiljni korisnik ovog načina pakovanja raketa?

• 14Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Mercury, MB120mm, Metanoja, proka89, Sima zna, tomigun, Gargantua, Dicus, rovac, raketaš, kalens021, bato, babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У вези (не)могућности производње ракета у Србији и Крушику:

1) 7.4.21017.
Citat: Prvom isporukom rakete 122mm Grad narednog meseca počinje realizacija jednog od najobimnijeg ugovora ikada sklopljenog u „Krušiku”, posla vrednog 60 miliona dolara. Pored mašina koje su stigle u „Preseraj”, u pogon za hladno rotaciono izvlačenje dopremljen je uređaj za ispitivanje trvrdoće materijala „Shimatzu”. Kada se obavi deo postupka valjanja ovaj uređaj služi za proveru tvrdoće pre nastavljanja daljeg postupka obrade komada. Reč je o najmodernojoj opremi ovog tipa u Evropi.

2) 23.3.21017.
Крушик
Citat: Uloženo je u kupovinu novih mašina gotovo 10 miliona dolara. Ugovoreno je ukupno 62 najmodernije programske mašine i ostale opreme potrebne za što efikasniju proizvodnju.
Jedan deo novih mašina biće smešten u hali koja će biti izgrađena u okviru proširenja kapaciteta postojeće „Mehaničke obrade”. Za taj pogon, takođe je u procesu nabavka opreme za radiografsko snimanje. Za pogone „Farbaru” i „Upaljačnicu” se nabavlja nova oprema za pranje i odmašćivanje. Uporedo se rade remonti peći za termičku obradu, ali i nabavka nove peći u okviru novog pogona raketnih motora.
Jedna od većih investicija u ovoj godini biće početak izgradnje novog pogona „Površinske zaštite”. Veći deo ugovorenih CNC mašina, 3D štampača i ostale opreme već se nalazi u fabrici i u funkciji su ispunjenja proizvodnih planova za ovu godinu.

3) Јануар 2017.
Крушик
Citat:Почела серијска производња 40.000 ракета 107мм за страног купца.

4) Јун 2016.

Citat:
МБЛ
Obim proizvodnje raketnih goriva od 200 tona je za 39% veći u odnosu na prethodnu godinu.

Svi zadaci i projekti se nalaze u PLANU razvojnih zadataka i odvijaju se u sklopu sledećih programa:
1. Modernizacija kontinualne nitracije celuloze;
2. Proširenje kapaciteta za proizvodnju raketnih goriva;
3. Rekonstrukcija postrojenja za vakumsko izvlačenje rastvarača;
4. Aktivnosti na zameni u korišćenju DNT–a i DBF-a u proizvodnji;
5. Osvajanje novih tipova pogonskog punjenja za: Maljutku 2T5, NGR-265 za raketu 107 mm osnovno rešenje, NGR-125 za raketu 107mm povećanog dometa, NGR-655 za raketu 240mm S-24 i S-24B, NGR-555 za startni motor rakete NEVA M1T, NGR-146 za projektil RB-73mm, PG-9V

Крушик
Друштво је у току 2015. године интензивирало активности на развоју нових ракетних средстава и реализацији улагања на обнављању и изградњу нових технологија везаних за ракетни програм.

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Metanoja, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Pa zar upaljač takvog tipa nemamo kod svog oružja konejnerskog tipa koje smo nekada proizvodili? To valjda podrazumeva oružje fiksirano u kontejneru a ne ubačeno u drvene ili metalne sanduke. Možda misliš da Srbija ne može da proizvede upaljač dovoljno siguran da se našrafi na raketu u tom kontejneru?

Hajdemo redom koje se to oružje odnosno koje su to artiljerijske rakete u prošlosti u JNA ili u SSSRu bile pakirane u kontejnere ili u bilo kakve sanduke sa navijenim upaljačem NI JEDNA RAKETA na skicama u knjigama je obično nacrtano sve zajedno , ali uvijek tamo u onom dijelu gdi se govori o obeležavanju i pakovanju municije piše da se upaljači čuvaju odvojeno u posebnim sanducima koji su hermetizirani ili u posebnim hermetiziranim kutijama unutar sanduka sa municijom .

Koliko se sjećam jedino se municija kalibra 20 i 30 mm za protuavionac čuva sa navijenim upaljačem i zbog toga se smatra opasnom i čuva se odvojeno od ostatka. Od te opasne municije moram još dodati dimnu granatu kalibra 90 mm za američki tenkovski top , gdi je upaljač navijen i zaljepljen kao zadnja barijara prema fosforu koji voli sam od sebe planuti , ( fosfor je sa metalnom pločicom koja je zalivena kositrom odvojen od ostatka svijeta , ali ipak je kao zadnja barijera stavljen i upaljač ) i ta se municija kao posebno opasna ne rastavlja , ne remontira već se baca u more.

Od municije koja se još čuva sa upaljačem imamo ručne bombe ( tu ne mislim na Kragujevku ) već onu kašikaru , imamo ualjač na tromblonu i na minama kalibra 60 i 82 mm , s tim da ova zadnja tri imaju onaj žičani osigurač koji se skida prije upotrebe.

Možda bi se našlo još nešto od te silne municije koju je imala JNA ali uvijek je bio princip da se kod ozbiljnijih sredstava upaljači čuvaju odvojeno , a da se navijanje obavlja neposredno na vatrenom položaju , minutu dvije prije ispaljivanja , a nikako u skladištu.

Pogledajmo kao primjer granatu kalibra 122 mm i raketu Grad kalibra 122 mm , u skladištu na vatrenom položaju neposredno prije upotrebe i u lanseru odnosno topu.

Analizirajmo udar groma ili situaciju direktnog pogotka šrapnela u granatu 122 mm

Granata 122 se čuva odvojeno od upaljača, na položaju se upaljać navije na granatu , udar groma ili požar ili direktan pogodak šrapnela u skladištu ili na položaju može izazvati paljenje baruta u čahuri , ali se ne događa ništa ozbiljno sa trotilom , upaljač ne može detonirati trotil jer nema ubrzanja i nema rotacije . Znači tek stavljanjem metka u cijev i opaljenjem stvaramo uvjete da se detonator u upaljaču oživi, i stvore uvjeti da trotil u granati detonira.

Direktan pogodak šrapnela u upaljač ili u tijelo granate ne može izazvati detonaciju , eventualno ako je energija šrapnela vrlo velika može doći do deflagracije trotila , ali ne i prenosa detonacije na ostatak granata koje se tu nalaze.

Kod rakete GRAD , OGANJ PLAMEN bojeva glava je spojena sa motorom , upaljač se čuva posebno .

U slučaju udara groma ili požara ili direktnog udara šrapnela u bojevu glavu ne događa se ništa bitno sa trotilom , nema detonacije .. eventualno deflagracija . U slučaju udara u motor može se zapaliti raketni barut i motor može odraditi i raketa može poletiti par kilometara ,, ovisno od uvjeta u skladištu . Bojeva glava tako lansirane rakete nije aktivna .. eventualno ako tresne o kamen može doći do deflagracije i prenosa požara dalje po skladištu.

Ako je upaljač navijen na Bojevu Glavu u slučaju udara groma ili požara ili direktnog udara šplitera ne događa se ništa bitno jer nema ubrzanja i rotacije a da bi se mehanizam u detonatoru namjestio i aktivirao trotil.

U slučaju udara u motor ili požara može se motor upaliti i lansirati raketu , pri tome bez obzira što nema lansera , bez obzira što je raketa u sanduku ili leži na zemlji ubrzanje je dovoljno , a i rotacija izazvana kosinom krila je dovoljna da se mehanizam upaljača armira i da BG detonira .

Znači ako želimo postaviti rakete u kontejnere , to je isto kao da smo ih stavili u lanser , i u slučaju požara udara groma ili udara šplitera u motor dolazi do paljenja motora lansiranja rakete , armiranja upaljača i detonacije bojeve glave kod udara .

Riziko je prevelik da bi itko ozbiljan držao deset hiljada raketa u takvom stanju bojeve gotovosti .

Naravno moguće je na sve rakete kontejnerskog tipa postaviti elektronske digitalne upaljače koji su putem elektronske šifre zaključani i oni bez te šifre unatoč ubrzanju i rotaciji neće detonirati BG.

Ta šifra se na upaljač postavlja neposredno prije ispaljenja , i to ide elektromagnetskim ili optičkim putem , a može i preko kontakata kao što je to bilo na Orkanu , znači nije nemoguče ni tehnički ni financijski , samo treba razviti takve upaljače za sve tipove raketa koje dolaze u obzir .

Ja tu vidim jedan upaljač koji bi pokrio potrebe Ognja i Grada i jedan koji bi pokrio potrebe dva plamena i onog kineza od 107 mm.

Budimo malo realni koliko to sve košta u odnosu na onaj obični vulgaris Grad koji se puca iz željezne cijevi ???

OSA ZOLJA MALJUTKA i FAGOT su posebna priča i zapravo bi na tim temama trebalo detaljnije protabiriti tu temu ako ima interesa

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa da se i ja prišljamčim sa par slika koje sam na brzinu skupio.
Plamen doduše iz stare knjige no primenljivo i dalje.



122mm za Oganj M77, posebni sanduk sa 16 upaljača...



Svugde odvojeni sanduci i odvojeno čuvanje. Najbliže gde su raketa i upaljač je 107mm M06 gde su dva upaljača i dve rakete u istom sanduku ali sve opet odvojeno, dakle nema šrafljenja. Inače sam upaljač je P1 verzija upaljača UTI M84 za Plamen D.

• 6Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Mercury, djonsule, amaterSRB, srbi, bato
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::
Naravno moguće je na sve rakete kontejnerskog tipa postaviti elektronske digitalne upaljače koji su putem elektronske šifre zaključani i oni bez te šifre unatoč ubrzanju i rotaciji neće detonirati BG.


Jel te ovo možda podseća na to, ili misliš da Srbi nisu sposobni da to proizvedu? Kao što je bilo u slučaju raketne komore, pa onda i goriva, a onda ispade veliki posao sa raketama na ovogodišnjem IDEX-u?

• 5Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Mercury, MB120mm, amaterSRB, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево и мојих пар фотки на ову тематику, можда нешто бољег квалитета



Задња секција...млазнице



На тему електронских темпирних близинских упаљача имамо још и ово


Пресек

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, darkstar101, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro ljudi da li ja govorim i pišem kineski ili pišem nekom varijantom hrvatskog jezika koja vam je razumljiva , Ja samo čitam Srpsku štampu i gledam televiziju , i nisam mako iz Zagreba već deset godina, a po onome što čitam ispada ovako

Citat od prije par dana
Prvom isporukom rakete 122mm Grad narednog meseca počinje realizacija jednog od najobimnijeg ugovora ikada sklopljenog u „Krušiku”, posla vrednog 60 miliona dolara.

Ovo je citat iz bahusovog teksta , i to nije citat od prije dvije godine već citat od prije par dana , znači govorimo i tu o nekom budućem vremenu i prvim isporukama koje budu uskoro ,

Zaći to se još nije dogodilo , a znate li vi kako to izgleda ta prva isporuka kupcu .. natovari se u kamion pa pravac skladište koje kupac odredi ugovorom , i onda se u to skladište trpaju rakete par mjeseci , dok se nakupi neka smislena količina , recimo 10000 komada . Onda predstavnik kupca dođe i po dogovorenoj proceduri uzme uzorke , njih zapečati svojom plombom , i oni se prebace na poligon , koji opet mora biti dogovoren unapred par mjeseci.

Ako je sve ok , a nikada nije sve ok , uvijek se to žilavi po godinu dana , te če rakete biti preuzete od strane VK kupca dogodine u ovo vrijeme.


citat iz januara 2016
МБЛ
Obim proizvodnje raketnih goriva od 200 tona je za 39% veći u odnosu na prethodnu godinu.

Ja iz toga izvlačim jasan zaključak o godišnjoj produkciji raketnih baruta iz MBL a se povečala , i u ovoj godini da samo rade Grada to je dovoljno za tih budućih 10000 komada raketa .

Nova linija za nitrocelulozu je u izgradnji isto kao i linija za odvodnjavanje i to je sve ok , ali ja ispadam nekakva baba roga kad prije godinu dvije tvrdim da još nema proizvodnje , ima pokušaja, radi s e na tome ali su skladišta još uvijek prazna .

Osim toga koliko sam shvatio te tekstove to je sve za izvoz i to je u redu , dok se isplate krediti i dugovi bude raketa i u skladištima VS, isto kao što je bilo sa Norama , prvo izvoz da se dođe do love.

Aramis ne govorimo o istoj stvari , ja govorim u novom digitalnom upaljaču , a ti postavljaš vrlo pametnu i modernu glavu za vođenje rakete , odnosno povećavanje njene preciznosti , daleko je važnije od te fotke jedne sajamske makete znanstveni rad , odnosno doktorska teza pukovnika Pavkovića obranjena prije par godina na mašinstvu u Beogradu , gdi je čovjek pokazao da vlada problematikom , da zna postaviti matematičke modele , i da stvar ima smisla . Od tog doktorata i te makete treba proći mukotrpan rad i na kraju na poligonu dokazati to sve , i na kraju još nagovoriti generale i političare da ulože novac u to. Taj put traje desetak godina dok se prođe sva ta birokracija.

Ta pametna bojeva glava kad bude usvojena u naoružanje bude čuvana u posebnim klimatiziranim skladištima , bude provjeravana svako malo , i bude jako skupa i bude ih jako malo .

Ja ne govorim o tome , tih stotinjak raketa se može pozlatiti ako treba , jer i koštaju kao da su od zlata.

Ja govorim o onoj najobičnijoj raketi Grad koja umjesto onog mehaničkog upaljača treba dobiti neki elektronski , koji joj treba osigurati istu pouzdanost i sigurnost skladištenja kao što ima originalni Grad .

Taj upaljač da bi bio našarafan na bojevu glavu i na njoj stajao deset godina u kontejneru u skladištu mora razlikovati namjerno lansiranje od ne namjernog lansiranja , on to mora razlikovati sam po nekom kriteriju , ili mu se mora ta informacija dati po nekom posebnom kanalu koji ne ide po inerciji ili rotaciji ili brzini strujanja zraka .

Jedan dobar primjer za to je mina kalibra 60 ili 82 mm , ona ima navijen upaljač i ona sva barutna punjenja su na njoj , i osnovno barutno punjenje je u njoj.

Na testiranju se sanduk baca iz helikoptera bez padobrana na tlo , koje može biti i kamen , sanduk se zapali , ili se puca u sanduk . Sama mina se pušta na glavačke kroz cijev visoku 12 metara da kresne o nakovanj , isto se ponavlja i sa padom na rep.

Taj pad na rep na razne podloge od betona pa do drvenog poda i tvrde zemlje je bio predmet doktorske teze Prof Nikole Kršića , nakon svih tih peripetija je konačno odlučeno da ta mina odnosno upaljač osim što mu treba informacija o ubrzanju mine kako bi se armirao , mora imati i mehanički osigurač koji se vadi sekundu prije ispaljenja, kako bi mina razlikovala pad na rep iz helikoptera od pada na rep u cijevi minobacača.

Da nije tog mehanićkog osigurača mina bi pad na rep dok je u sanduku mogla protumačiti kao komandu za armiranje , a ponovni pad na rep kod spuštanja u cijevi kao komandu za eksploziju.

Ovdje kod kontejnerski spakiranih raketa treba tako nešto ali ne može ta žica jer bi se ona iščupala i kod ne namjernog lansiranja, i raketa bi opet grunula.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketas, meni si jasan.

Nasao sam sliku negde sa pocetka teme:

https://www.mycity-military.com/slika.php?slika=133656_93543689_DSCN1566.jpg

Kontenjer je vise snop cevi. Logicno bi bilo da je procedura da se pre opaljenja cev otvori, raketa malo izvuce i da se postavi upaljac. Na sajtu VTI-ja ima klip sa poligonskog ispitivanja gde se vidi da raketa gura plasticni poklopac prilikom opaljenja (na 0:45).

http://www.vti.mod.gov.rs/film/lrsvm/lrsvm.html

Na leto ce biti Partner, pa ako se setimo, priupitacemo ih kako su resili bezbednost prilikom skladistenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::
Zaći to se još nije dogodilo , a znate li vi kako to izgleda ta prva isporuka kupcu .. natovari se u kamion pa pravac skladište koje kupac odredi ugovorom , i onda se u to skladište trpaju rakete par mjeseci , dok se nakupi neka smislena količina , recimo 10000 komada . Onda predstavnik kupca dođe i po dogovorenoj proceduri uzme uzorke , njih zapečati svojom plombom , i oni se prebace na poligon , koji opet mora biti dogovoren unapred par mjeseci.

Cekaj sad, ocemo li mi njima da isporucimo kompletne rakete ili ne ?