„Nora“ izvozni adut srpske vojne industrije

49

„Nora“ izvozni adut srpske vojne industrije

offline
  • Pridružio: 29 Avg 2011
  • Poruke: 5252

ruso ::Koliko nora je u operativnoj upotrebi zanima me tacan broj ne wikipedia

36




Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • ruso  Male
  • Elitni građanin
  • sta stignem
  • Pridružio: 08 Avg 2011
  • Poruke: 1640
  • Gde živiš: Republika Srpska

@Proka89 Hvala



offline
  • jazbar 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Dec 2009
  • Poruke: 15831
  • Gde živiš: Lublana

Mislio sam da ima VS znatno više haubica 152 mm od 36 komada. Ne kažem da nije to dovoljno jer ima još podosta sistema VBR Oganj, samo mislio sam da ima mnogo više, čak par stotina. Vidim da je i BOV sa Maljutkama na spisku artilerije, a gde su minobacači? Jeli taj spisak kompletan? Dali su se ostale haubice 152 mm potrošile odnosno na lageru su za izradu samovoznih Nora za strane kupce?

offline
  • Pridružio: 29 Avg 2011
  • Poruke: 5252

jazbar ::Mislio sam da ima VS znatno više haubica 152 mm od 36 komada. Ne kažem da nije to dovoljno jer ima još podosta sistema VBR Oganj, samo mislio sam da ima mnogo više, čak par stotina. Vidim da je i BOV sa Maljutkama na spisku artilerije, a gde su minobacači? Jeli taj spisak kompletan? Dali su se ostale haubice 152 mm potrošile odnosno na lageru su za izradu samovoznih Nora za strane kupce?

Minobacace su ako se ne varam svrstali pod pesadiju, dok su se haubica od 155mm, 105mm odrekli i otpisali ih kao ne perspektivne. Ove od 105 su rasprodane, mislim cak da su i nove pravljene za izvoz. Cak su se i topova M46 bili odrekli pa su vratili ovih 18 u upotrebu. Osim toga mislim da je deo ovih od 155mm i 122mm konzerviran i stavljen u neke magacine, pa se vodi kao rezerva.A ostatak otpisanog se prodaje ili topi.





Premda novi nacelnik generalstaba je najavio da je vojska zainteresovana za nabavku samohodne Nore, a isto tako se ocekuje i usvajanje u naoruzanje novog LRSVM.

offline
  • Pridružio: 01 Dec 2009
  • Poruke: 1691
  • Gde živiš: Borca Sebes gde obicno .......

@Proka89
Interesuje me odakle podaci iz druge tabele i kome smo mi to prodali 202 tenka, odnosno koji su to tenkovi, takodje navodi se 100 BVP.
I ko jaos kupuje protivoklopne topove od 100mm?
Da li to neko kupije nase krseve koje mi prefarbamo i remontujemo Kao Btr-50pk i slicno.
Ako ima takvih kupaca samo nek navale nasi em se lisavaju viska, em isti nemora da se sece em ulazi nova kupola i eto para.
I koji su to vazduhoplovna sretstva koja se prodaju u cifri od 13 komada?
Hval unapred na odgovoru, mada znam da je izvezeno 50 T-55 po prici Aleksandra Radica iz odbrane

offline
  • Pridružio: 29 Avg 2011
  • Poruke: 5252

To je tabela koju je napravio Blic, a valjda po podacima koje je dobio od vojske, premda mislim da bi bilo preciznije reci da se ovaj prvi deo odnosi na to sta se prodalo do 2011, a ne u 2011. Ne znam kakve su tenkove prodali to se ne spominje, ali znam da je VS na prodaju 2007 stavila 347 tenkova u ispravnom stanju, 287 T55 i 60 T72, uz to je ponudjeno nesto transportera M60, BTR 50, izvidjacka vozila BRDM-2...
Za vazduhoplove stvarno nemam pojma sta prodaju, mozda neku stariju Utvu 75, posto treba u upotrebu da udju nove Laste, a mozda i nesto drugo stvarno nemam pojma.

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4985

El može neko da mi objasni šta znači NEPERSPEKTIVNO za haubice D-30 pazi u rezervi...
Na primer da mi da konkretno oznaku za taj i taj model art. oruđa koji bi bio za rezervu PERSPEKTIVNO oruđe.

offline
  • Pridružio: 29 Avg 2011
  • Poruke: 5252

O cemu da pricamo kada su oni prodali 55 topova M46 kalibra 130mm, pa su za rezervu ostale pracke.

offline
  • Pridružio: 24 Maj 2012
  • Poruke: 363

oko ove haubice se netreba dvoumiti to je nase i odlicno resenje ja sam u nikincima bio kada je gadjala i mislim da nasoj zemlji ovakva orudjija su neophodna i realna buducnost. cuo sam da razvijaju novu generaciju municije za noru i to treba da udje u operativnu sluzbu,ja mislim da se sve moze ,ako se ima realna zelja

offline
  • Pridružio: 29 Avg 2011
  • Poruke: 147

Napisano: 06 Avg 2012 18:13

IZRADA I ISPITIVANJE PT ORUĐA NORA-B52 - ZNAČAJNE IZMENE, UZ OČUVANJE KONCEPTA TMG

Zahtev stranog kupca da mu se isporuči samohodno oruđe 155 mm na kamionskoj šasiji, sa balističkim rešenjem zasnovanim na cevi dužine 52 kalibra, mogao je da se realizuje samo i jedino ako se kao osnova koriste koncepcija rešenja realizovana na FM oruđa NORA – B i iskustva stečena u prethodnim istraživačko-razvojnim aktivnostima programa NORA.

Na osnovu ozbiljnih stručnih analiza doneti su zaključci o koncepciji rešenja i projektnim zahtevima na osnovu kojih treba da se pristupi izradi PT oruđa NORA-B52:

- Umesto vozila FAP 2832 koristiti vozilo KAMAZ 63501, formule 8x8. Izbor vozila izvršio je stručni tim na osnovu razmatranja dobijenih ponuda pet potencijalnih ponuđača.

- U cilju:
a) smanjenja ubrzanja i vibracija koje se prenose na nepokretnu i pokretnu platformu vozila, odnosno na poslužioce koji sede ili stoje na tim platformama, a koje su bile veće od dopuštenih,
b) smanjenja vremena prevođenja oruđa iz marševskog u borbeni položaj i obrnuto,
c) smanjenja broja poslužioca, njihovog zamora i bezbednijeg rada pri prevođenju oruđa iz marševskog u borbeni položaj i obrnuto, posle izvršenih računarskih provera i dopunskih ispitivanja FM oruđa, odlučeno je da se poboljšasistem oslanjanja vozila pri gađanju. Umesto rešenja primenjenog na FM usvojeno je potpunonovo rešenje prednjeg para stopa i zadnjeg para krakova, da bi prevođenje iz marševskog u borbeni položaj i obratno bilo jednostavnije i uz skraćenje vremena prevođenja do tri puta.
Umesto primenjenog krutog oslanjanja vozila pri opaljenju metka31 na ašove stopa i krakova usvojen je koncept poluelastičnog oslanjanja vozila na ašove stopa i krakova (ugradnjom gasnih prigušivača udara), ali istovremeno i na sve točkove vozila. Pri prevođenju stopa i krakova u borbeni položaj, pod dejstvom teleskopskih hidrauličnih cilindara vrši se samoukopavanje ašova, a pri tome se delimično rasterećuje sistem oslanjanja točkova (za približno polovinu elastičnog hoda opružnih gibnjeva i gasnih amortizera).

-Novi sistem oslanjanja oruđa pri gađanju, uz konstrukcione izmene na pokretnoj i nepokretnoj platformi vozila i zvonu donjeg lafeta, omogućio je:
a) da se u osnovnom sektoru dejstva (suprotno smeru kretanja vozila) poveća polje dejstava po visini od - 5° do + 65° (na FM samo do + 51°), uz zadržavanje polja dejstva po pravcu levo i desno do 30° (ukupno 60°),
b) da se uvede i pomoćni sektor dejstva (u smeru kretanja vozila, gađanjem preko kabine vozača) i to polje dejstva po visini od + 25° do + 65°, a po pravcu levo i desno do 25° (ukupno 50°).
Navedenim izmenama sektora dejstva po visini oruđe klase top prevedeno je u klasu top–haubica,
sa mogućnošću gađanja gornjom grupom uglova. Zahvaljujući toj izmeni pri izvršenju vatrenog
udara (balistički izabranim putanjama projektila) iz jednog oruđa može da se ostvariti
jednovremeno dejstvo više projektila (3 do 4) na isti cilj.

- Da bi se:
a) izbeglo stajanje poslužilaca oruđa na pokretnoj i nepokretnoj platformi oruđa, a time i prenošenje na njih neprihvatljivo visokog nivoa ubrzanja,
b) izbegla potencijalna opasnost od nepropisnog rukovanja municijom pri stavljanju projektila na kašiku poluautomatskog punjača i ručnog stavljanja barutnog punjenja u ležište metka (barutnu komoru cevi),
c) smanjio broj poslužilaca i olakšao njihov rad pri gađanju, povećala brzina gađanja i omogućilo brzo izvršenje kratkog vatrenog udara sa najmanje 3 do najviše 12 metaka, odlučeno je da se umesto poluautomatskog potiskivača projektila projektuje i na PT oruđa ugradiau tomatski (elektro-hidraulički) punjač projektila i barutnih punjenja, koji se sastoji od sklopova smeštenih na pokretnu platformu i to:
(a) kaseta sa 12 projektila (smeštena desno od ramena kolevke) i mehanička ruka koja uzima projektil iz kasete i donosi ga na liniju punjenja,
(b) kaseta sa 12 barutnih punjenja (smeštena levo od ramena kolevke) i mehanička ruka koja uzima punjenje iz kasete i donosi ga na liniju punjenja,
(c) lančani potiskivač projektila i barutnih punjenja, postavljen iza zadnjaka cevi, na nepokretnu platformu, a da se komandir i nišandžija sa opremom koju opslužuju smeste:
(d) komandir, sa sedištem i opremom (radio stanica, displej topa (GD), GPS prijemnik, antene za radio stanicu i GPS) u kabinu postavljenu ispred desne kasete punjača oruđa,
(e) nišandžija, sa sedištem i opremom (električna palica za pokretanje cevi, komandni panel, nosač nišanskih sprava, daljinar, panorama i optički nišan) u kabinu smeštenu ispred leve kasete punjača oruđa.
Odlučeno je, takođe, da na nepokretnoj platformi, iza kabine vozača, a prema kasetama punjača, budu postavljeni kontejneri za smeštaj preostalog dela borbenog kompleta (24 projektila i 24 barutnih punjenja).

-Da bi se izbeglo korišćenje dizel motora vozila za pogon automatizovanih funkcija oruđa i time smanjio utrošak goriva, smanjila buka i mogućnost otkrivanja vatrenog položaja, a poboljšali (učinili ekološki boljim) uslovi rada posluge odlučeno je da se na nepokretnu platformu PT oruđa ugradi samostalna (pomoćna) pogonska grupa (dizel motor snage oko 20 kW i odgovarajuća hidraulična pumpa).

- Uvođenje automatskog punjača zahtevalo je da se na PT oruđa izvrše poboljšanja sklopa cevi i zatvarača i to:
a) da se umesto ručnog uvede mehanizovano otvaranje i zatvaranje tela zatvarača. U toku ispitivanja PT oruđa je najpre provereno hidrauličko rešenje (prema predlogu VTI), ali je konačno za PT i za serijsku upotrebu usvojen pouzdaniji mehanički uređaj kopirnog tipa, bez spoljnog izvora energije,
b) da se razvije novi i pouzdan uređaj za automatsko uvođenje kapisli u ležište na telu zatvarača. U toku ispitivanja PT proverena su tri tipa uređaja, a konačno je usvojen za serijsku proizvodnju oruđa uređaj „karabinskog tipa“.

- Na osnovu nedostataka uočenih pri ispitivanju FM oruđa (neravnomerno pokretanje cevi po pravcu, velike amplitude i klaćenje cevi po visini, sistem blokade cilindara elevacije, nedovoljna mehanička otpornost klipnjača cilindara elevacije) odlučeno je da se izvrše odgovarajuće rekonstrukcije na mehanizmima za pokretanje cevi oruđa po pravcu i po visini.

- Uvođenjem automatskog punjača stvoreni su uslovi da se smanji broj poslužilaca na ukupno 5 (komandir + nišandžija + vozač + dva dodavača).
Odlučeno je:
a) da za vreme gađanja i na maršu komandir i nišandžija sede na svojim sedištima ukabinama na pokretnoj platformi,
b) da vozač i dodavači na maršu budu smešteni u kabini vozača, a pri gađanju mogu da budu u kabini ili u zaklonu na tlu,
c) da pri prevođenju vozila iz marševskog u borbeni položaj jedan od dodavača silazi iz kabine vozila i preuzme funkcije opsluživanja komandnog pulta za prevođenje stopa i krakova iz marševskog u borbeni položaj (komandni pult je pri projektovanju postavljen na levu bočnu stranu dopunskog rama vozila, između kabine vozača i levog kraka),
d) da dodavači, kada se u toku gađanja potroši municija u kasetama punjača, vrše dopunu kaseta, prenošenjem projektila i punjenja iz municijskih kontejnera u kasete.

- Visok nivo automatizovanih funkcija oruđa zahtevao je (pre svega zbog programiranefunkcije automatskog punjača) da se elektro oprema FM oruđa (relejnog tipa) zameni na PT oruđa PLC tehnologijom za automatizaciju podsistema naoružanja, a da se hidraulični razvodnici
zamene elektro-hidrauličnim servo razvodnicima. Uvođenje PLC kontrolera na oruđe zahtevalo jeda se izvrši njegova integracija sa baterijskim SUKV. Usvojeno je da se komunikacija između PLC (programabilni logički kontroler) i SKUV (posredstvom GD) obavlja preko RS-485 interfejsa.
U pojedinim režimima rada obavlja se komunikacija između PLC i GD, a u drugim režimima rada GD samo prosleđuje informacije dobijene od komandnog računara ka PLC-u i obrnuto od PLC prema komandnom računaru.

- Da bi se smanjilo ukupno vreme reakcije sistema oruđa (vreme od uočavanja cilja do opaljenja prvog metka) usvojeno je da se PT oruđa adaptira i modernizuje za vezu sa elementima baterijskog SKUV:
a) da komandir obavlja vezu sa komandnim mestom baterije preko GD, ugrađenog u komandni panel komandira,
b) da nišandžija upravlja svim automatizovanim funkcijama naoružanja i održava vezu sa komandirom i komandnim mestom baterije preko displeja PLC, ugrađenog u komandni panel nišandžije,
c) da određivanje stajne tačke oruđa vrši komandir pomoću GPS uređaja ugrađenog u GD, a komunikacija sa komandnim mestom da se održava pomoću radio modema ugrađenog u GD (antene radio modema i GPS-a su prilikom projektovanja ugrađene spolja na kabinu komandira),
d) da se izvrši automatizacija nišanske linije, ugradnjom odgovarajuće opreme (enkoderi zapravac i elevaciju, dvoosni inklinometar za merenja nagiba vozila, automatski tragač severa, hardver i softver za prenošenje elektro signala na mehanizme za pokretanje cevi po visini i pravcu),
e) u slučaju korišćenja klasičnih nišanskih sprava da se usmeravanje oruđa vrši goniometrom sa optičkom spravom (ovaj uređaj je sastavni deo SUKV), a tako određen osnovni pravac zauzet na panorami treba da se materijalizuje pomoću kolimatora (postavljenog bočno levo u odnosu na smer gađanja),
f) da se komunikacija komandira sa nišandžijom i ostalim članovima posade održava interfonskom opremom.

-

Dopuna: 06 Avg 2012 18:15

OCENA SERIJSKE VERZIJE ORUĐA NORA-B52-K0

Prelazak na serijsku proizvodnju oruđa NORA-B52 sproveden je po postupku koji je bio nametnut obavezama realizacije izvoznog ugovora. Ipak, tokom serijske proizvodnje realizovane u preduzeću :ZA-SISTEM odabranom za finalizatora, sukcesivnom doradom KD, formiranjem tehnološke dokumentacije, izradom i nabavkom neophodne opreme i edukacijom proizvodnogkadra vidljivo je unapređivan industrijski nivo proizvoda. Verzija rešenja oruđa usvojenog za serijsku izradu dobila je oznaku K0 (K0 – K znak da se koristi vozilo KAMAZ; 0 znak za klasičan sistem orijentacije oruđa u odnosu na sever).

Konačno, pri analizi koncepcije rešenja oruđa NORA-B52 može se reći da su oprečni zahtevi projektanata i investitora kompromisno rešeni zajedničkim stavom da oruđe po kriterijumu cena-efikasnost mora da bude višestruko povoljnije u poređenju sa svim sada u svetu realizovanim oruđima iste klase rešenja. To je postignuto korišćenjem šasije terenskog vozila formule 8x8, sadopunskim ramom, nepokretnom i pokretnom platformom na kojima su, uz prikladnu arhitekturu, integrisani sklopovi naoružanja, automatskog punjača sa kasetama za projektile i barutna punjenja, kontejnera za preostali deo municijskog kompleta i kabine za smeštaj svih članova posade (pri gađanju i u toku vožnje).
Dobra strana ovakvog rešenja je, sa borbenog aspekta, što je ostvaren osnovni sektor dejstva u smeru suprotno smeru vožnje, a pomoćni u smeru vožnje preko kabine vozača (mogućnost dejstva u oba smera je bitna prednost u odnosu na konkurentna rešenja TMG koncepcije). Sa logističkog aspekta dobra strana usvojenog rešenja je što su na jednom vozilu ugrađeni naoružanje, posada i borbeni komplet municije, te se tako značajno smanjuje broj logističkih vozila (za prevoz municije i druge opreme) u borbenoj jedinici nivoa diviziona.
Odabranim rešenjem je svesno usvojen koncept po masi težeg (u odnosu na neke konkurente – francuski CEAZAR, izraelski ATMOS) ali značajno jeftinijeg oruđa, realizovanog upotrebom legiranih konstrukcionih čelika, budući da naša sirovinska, tehnološka i proizvodna baza ne može da prati trend razvoja i proizvodnje lakih oruđa zasnovanih na primeni skupih, visoko kvalitetnihlegura od lakih materijala. U odnosu na konkurentna rešenja sistem NORA-B52, po kriterijumudejstva projektila na cilju ima istu efikasnost, a po kriterijumu tučene površine u reonima dejstva je superiorniji.

Na prijemnim ispitivanjima gađanjem (svih oruđa NORA-B52-K0 serijske proizvodnje) u Srbiji, balističkim opitima na poligonu Crni Rt u Crnoj Gori i završnim ispitivanjima u zemlji kupca, prikupljeni su vrlo korisni podaci o ponašanju, funkciji i pouzdanosti sklopova oruđa, elemenata municije i sistema za upravljanje vatrom. Projektni tim je, na osnovu analiza rezultata ispitivanja, sačinio izveštaj u kome je predložio investitoru da se u cilju poboljšanja pouzdanosti funkcije, jednostavnijeg održavanja i poboljšanja tehnologije izrade i montaže oruđa izvrše odgovarajuće modifikacije KD sklopova oruđa verzije K0. Rezime dorada se svodi na sledeće:

A) Izmene koje se odnose na celo oruđe:
-Veća primena odlivaka i otkovaka (čeličnih i/ili aluminijumskih); na primer: razna kućišta, nosači, poluge, ručice, kašike donosača, nosači projektila i barutnih punjenja u kasetama i kontejnerima i drugo,
- Zbog primenjene PLC tehnologije za automatizaciju pojedinih funkcija oruđa, koristi se više tipova mikroprekidača; potrebno je izvršiti reviziju mikroprekidača u cilju smanjenja broja tipova i povećanja pouzdanosti funkcije (posebno pri radu u vremenski različitim uslovima eksploatacije),
- Zadržavajući koncept otvorene ugradnje naoružanja redizajnirati kabinu standardnog vozila i kabine komandira i nišandžije, sa cijem da se dobiju robustniji zaobljeni oblici (na sastavima limova i/ili kutija) manje osetljivi na dejstvo udarnog talasa i sa manjim rizikom da se poslužioci povrede na spojevima limova i kutija (razmotriti mogućnost da se navedene kabine izrađuju od staklo-plastike, uz delimično ojačanje limovima).

B) Izmene koje se odnose na pojedine sklopove:
- Projektovati novi zadnjak većih dimenzija i mase (sa zatvorenim zadnjim ramom) da bi se izbegle elastične deformacije zadnjeg (sa leve strane otvorenog) rama zadnjaka pri opaljenju; navedena izmena bi uzrokovala odgovarajuće dorade zatvarača i bila bi praćena manjim doradama u mehanizmima za automatsko otvaranje i zatvaranje zatvarača i mehanizmu za automatsko punjenje kapisli i opaljivanje (sve u cilju povećanja pouzdanosti),
- Izvršiti potrebno redizajniranje nedeljivih spojeva pokretne i nepokretne platforme, interfejsa za kretanje pokretne po nepokretnoj platformi i elementa / sklopova automatskog punjača, u cilju:
(a) obezbeđenja veće krutosti pokretne platforme i smanjenja njene elastične deformacije pri statičkom opterećenju masom ugrađenih sklopova naoružanja i dinamičkom opterećenju pri opaljenju metka;
(b) poboljšanja uslova i tačnosti pokretanja oruđa po pravcu;
(c) poboljšanja tehnologije montaže i veće tačnosti pozicioniranja sklopova automatskog punjača na pokretnu platformu oruđa.

Dopuna: 06 Avg 2012 18:33

NAREDNA FAZA RAZVOJA-VERZIJA POTPUNO AUTOMATIZOVANOG ORUĐA

U razvoju samohodne verzije artiljerijskog sistema NORA (počev od funkcionalnog modela oruđa NORA – B, pa do savremenog rešenja NORA-B52) je bio primenjen postupak postepenogdostizanja krajnje željenih borbenih svojstava, uz očuvanje osnovne koncepcije rešenja, uvođenjehardvera za automatizaciju novih funkcija ili uz modifikacije hardvera već automatizovanih funkcija radi poboljšanja ostvarenih performansi. Imajući u vidu realizovano rešenje verzije NORA-B52-K0, kao i svetske tendencije u domenu razvoja samohodnih artiljerijskih sistema, odnos cene i efikasnosti i aktuelne tehnološke i ekonomske mogućnosti domaće industrije, nameće se potreba da poslednja faza razvoja ovog samohodnog oruđa treba da bude verzija NORA-B52-K1 sa potpunom automatizacijom svih funkcija opsluživanja oruđa, a sa ciljem da se obezbedi ispunjenje sledećih zahteva i/ ili operativnih zadataka:

- Svako oruđe treba da ima mogućnost samostalne navigacije, orijentacije i sračunavanja elemenata gađanja na ciljeve koje mu je dodelio odabrani osmatrač (sa bilo kog osmatračkogmesta baterije ili diviziona),
- Skratiti ukupno vreme reagovanja sistema oruđa (otvaranje vatre po dolasku na vatreni položaj bez izlaženja članova posluge iz kabina),
- Povećati brzinu gađanja pri izvršenju vatrenog udara sa 6 do 12 metaka,
- Obezbediti režim istovremenog pada 4 ili više projektila na cilj,
- Povećati pouzdanost rada glavnih automatizovanih funkcija oruđa,
- Smanjiti broj članova posluge oruđa (sa 5 na 4); stoga razmotriti opravdanost smeštaja svih članova posade u produženu kabinu vozila, čime se pruža mogućnost redizajniranja automatskog punjača (povećanje broja projektila i barutnih punjenja u kasetama punjača, odnosno ukidanje sklopa kontejnera za ostatak municijskog borbenog kompleta),
- Rekonstrukcijom platforme koja nosi podsistem naoružanja i svih sklopova koji se na nju ugrađuju treba da se zadovolje zahtevi dozvoljene nosivosti šasije i osovinskog opterećenjapogonskih mostova standardnog vojnog terenskog vozila 8x8,
-Interfonsku vezu komandira sa svim članovima posade integrisati sa komunikacionim podsistemom sistema za upravljanje vatrom.



Dopuna: 06 Avg 2012 18:34

Slika 13 – Ispitivanje jednog od serijskih oruđa 155 mm NORA-B52 pre isporuke kupcu – februara 2007. godine. Opit gađanja na maksimalni domet sa projektilom ERFBBB na poligonu Crni Rt u Crnoj Gori (vidljiv je plamen gasova na ustima cevi i trag sagorevanja goriva generatora gasa).

U skladu sa napred definisanom koncepcijom rešenja u postupku razvoja oruđa verzije K1 treba projektovati i realizovati dva nova sistema - automatizovani navigacioni sistem (ANS) i automatizovani sistem za upravljanje vatrom na oruđu, prema sledećim projektnim zahtevima:

AUTOMATIZOVANI NAVIGACIONI SISTEM (ANS)

ANS je namenjen je za brzo posedanje vatrenog položaja i tačno usmeravanje oruđa u komandovani azimut osnovnog pravca (AzOP) i treba da obezbedi:

-Određivanje položaja (koordinata) stajne tačke oruđa i pravca geografskog severa,
- Određivanje azimuta osnovnog pravca vozila AzOPv i dovođenje uzdužne ose vozila u AzOPv,
- Dovođenje oruđa na vatrenom položaju u AzOP i pamćenje vrednosti odstupanja zauzetog AzOP u odnosu na AzOPv,
- Posle svakog opaljenja treba tačno da se odredi nova vrednost AzOP (zbog pomeranjauzdužne ose vozila nakon opaljenja), izvrši korekcija i oruđe ponovo dovede u AzOP,
- Komunikaciju sa PLC kontrolerom oruđa i GD preko standardnog serijskog interfejsa,
- Prikazivanje određenih i izračunatih podataka na komandnim tablama komandira, vozača i nišandžije,
- Neprekidno određivanje koordinate vozila u pokretu i prikaz na digitalnoj karti (navigacija po karti ili koordinatama) i pravca geografskog severa u toku marša,
-Tačnost određivanja pozicije da bude < 12 m, a usmeravanja oruđa da bude < 0-01.

Ugradnju svih modula sistema ANS na određeno mesto oruđa NORA-B52-K1 i funkciju u svim uslovima dejstva oruđa treba rešiti u skladu sa tehničkim i eksploatacionim zahtevima za baterijski SUKV.


AUTOMATIZOVANI SISTEM ZA UPRAVLJANJE VATROM NA ORUĐU (ASUVO)

ASUVO treba da ima mogućnost izbora načina gađanja cilja:

- Po procedurama koje su realizovane na oruđu varijante K0 i
- Po procedurama potpuno automatskog izvršenja komandi za otvaranje vatre, tj. da se automatski realizuju procesi (bez učešća članova posade) punjenja oruđa, usmeravanja cevi na cilj i opaljenja (u skladu sa generisanom komandom za otvaranje vatre).
Poželjno je, takođe, da se softversko rešenje SKUV obogati digitalizovanim ravanskim i trodimenzionim prikazivanjem taktičke situacije, kao i vizuelizacijom teatra operacija u realnom vremenu, i tako prevede na viši nivo – u sistem za upravljanje artiljerijskim borbenim dejstvima.


Automatizovani sistem za upravljanje vatrom na oruđu treba da obezbedi:

- Automatski prijem elemenata gađanja od AFCCS (u obliku kako se daju za oruđe NORAB52-K0) i prikazivanje podataka na komandnim tablama komandira (integrisana sa GD) i nišandžije;
- Automatski prijem komandi sa AFCCS i poruka za vrstu paljbe, kao i prikazivanje komandi i poruka na komandnim tablama komandira i nišandžije;
- Kontinualno merenje uglova pravca i elevacije cevi (na primer: pomoću optičkih apsolutnih enkodera uz mogućnost generisanja novih referentnih „nultih“ položaja za merenje uglova pomoću enkodera pri zauzimanju AzOP;
-Korekciju orijentacije oruđa (usmerenja u AzOP zbog pomeranja oruđa posle opaljenja), automatski pomoću automatizovanog navigacionog sistema ili ručno (vrši nišandžija);
- Korekcije orjentacije, merenje bočnog nagiba ramena kolevke i uzdužnog nagiba pokretne platforme vozila (na primer pomoću dvoosnog inklinometra, ...);
- Automatsko zauzimanje elemenata gađanja, izvršenje punjenja oruđa (sa odabranim tipom projektila, upaljača i barutnog punjenja) i usmeravanje ose cevi na cilj (prema izračunatim / korigovanim vrednostima za elevaciju i pravac i zavisno od vrste paljbe);
- Pripremanje, pamćenje i slanje (na zahtev sa komandnog mesta) podataka o realizaciji gađanja, stanju oruđa (ispravnost, granice dejstva,...) i stanju municije u kasetama i kontejnerima (vrsta, količina, temperatura baruta,..);
- Prenos poruka i komandi između članova posade interfonskim putem;
- Izbor načina rada (na zahtev komandira) pri punjenju oruđa i zauzimanju elementa gađanja (automatski ili poluautomatski kako je to već realizovano u verziji K0) i
-Ravansku i prostornu vizualizaciju dejstava na nivou artiljerijskog diviziona i kreiranjesistema za upravljanje ariljerijskim dejstvima otvorenog za uključivanje u više nivoe planiranog ili postojećeg C4I sistema kod korisnika.

Dopuna: 06 Avg 2012 18:37

DALJI RAZVOJ SISTEMA ORUĐA NORA-B52

Dalji razvoj samohodnih oruđa vatrene podrške zasigurno će slediti tendencije: povećanjadometa, povećanja preciznosti i tačnosti sistema municija-oruđe, ostvarivanja veće pokretljivosti oruđa na terenu i višeg nivoa taktičke pokretljivosti, skraćenja vremena reagovanja, smanjenja broja članova posade, uvođenja u upotrebu novih tipova municije posebne namene sa ciljem da se oruđa podrške osposobe i za duge namene (neutralisanje oklopljenih ciljeva na velikim daljinama, gađanje pokretnih ciljeva).
Navedeni trendovi će se ostvariti većim stepenom robotizacije i automatizacije funkcija sklopova oruđa, grafičkim prikazom borbene situacije na svakom oruđu, uvođenjem u upotrebu novih osmatračkih i drugih senzora u sistem za upravljanje vatrom (radar za merenje početne brzine projektila, bespilotna letelica i drugo), primenom novih materijala i tehnologija za izradu vitalnih delova oruđa, primenom novih senzora i tehnologija u projektovanju i proizvodnji pametne municije.

Koncept otvorene ugradnje naoružanja je danas uglavnom prihvaćen od većeg brojavodećih vojnotehnoloških zemalja sveta (Francuska, Švedska, Izrael, JAR i druge), te je sa taktičkog aspekta takav koncept prihvatljiv i za izvoz i za VS. Koncept otvorene ugradnje je tim pre prihvatljiv za oruđa velikog dometa, koja po potencijalnim ciljevima dejstvuje sa pripremljenih položaja udaljenih za oko 2/3 najvećeg dometa od prednjeg položaja protivničkih trupa i ciljeva.
Sve navedeno dokazuje da zahtev oklopljavanja naoružanja, posade i municije (koji se nalaze na šasiji vozila) ili zahtev kupolne ugradnje naoružanja NIJE taktički opravdan, a istovremeno bitno povećava cenu proizvoda i narušava druge taktičke performanse samohodnog oruđa (brzina namaršu, prohodnost van puteva, mogućnost vazdušnog transpotra, otežano opsluživanje oruđa u borbi, složeno i skupo održavanje).


Ipak, „Jugoimport-SDPR“ je tokom 2009. godine započeo razvoj i izradu prototipa samohodnog oruđa NORA-B52 verzije K1, sa rešenjem koje radikalno napušta koncept otvorene ugradnje naoružanja već primenjen na verziji K0. Na osnovu podataka objavljenih o tom rešenju autori članka tu verziju oruđa promovišu kao oruđe „NORA treće generacije“ pri čemu čine bitne stručne i činjenične greške.
Naime, u svetu (pa i kod nas), uobičajeno je da se artiljerijska oruđa generacijski klasiraju prema balističkom sistemu u kome su projektovana. Stoga, samohodna top-haubica 152 mm NORA-B je već pripadala oruđima treće generacije (balistički sistem baziran na korišćenju cevi dužine 45 kalibara), a samohodna top-haubica 155 mm NORAB52-K0 pripada oruđima četvrte generacije (balistički sistem baziran na korišćenju cevi dužine 52 kalibara). Sva oruđa koja pripadaju familiji NORA-B52 mogu se dalje smatrati samo verzijama oruđa četvrte generacije.
Shodno tome, prototip oruđa NORA-B52-K1 koga razvija Jugoimport-SDPR može biti samo nova verzija oruđa familije NORA-B52, pod uslovom da je zadržana osnovna koncepcija rešenja – otvorena ugradnja naoružanja na platformu terenskog vozila (koncept TMG).

U članku navodi se da je oruđe NORA-B52-K1 realizovano sa potpunombalističkom zaštitom sklopova kabine vozača, kupole naoružanja, municijskog kontejnera i rezervoara od dejstva streljačkog oružja i parčadnog dejstva artiljerijskih projektila (prema STANAG 4569, nivo II prednja i zadnja strana i nivo I bočne strane) i od dejstva protivoklopnihmina (prema STANAG 4569, nivo 2A i 2B). Ukoliko je pozivanje na navedene STANAG norme tačno, za oklopljavanje kabine i kupole bi trebalo da se koriste pancirne ploče debljine 6 mm i 8 mm da bi štitile od dejstva streljačke municije 7,62 x 51 NATO i 7,72 mm x 39 API BZ ruskeproizvodnje sa rastojanja od 30 metara.
Međutim, sa tom debljinom primenjenih pancirnih ploča nije obezbeđena zaštita od dejstva parčadi artiljerijske municije, što je potencijalno češći slučaj od dejstva streljačkim oružjem! Nije jasno koji su delovi vozila zaštićeni i na koji način od dejstva protivoklopnih mina (sa masom eksploziva . 6 kg) što odgovara navedenom nivou zaštite?

Ukoliko je navedena zaštita sprovedena (a čak i da jeste, ona nije dovoljna) masa oruđa je povećana za više od 6000 kg, te se neminovno nameće potreba projektovanja specijalne šasije vozila, jer ni jedno vojno terensko vozilo 8x8 nije projektovano za tako velika opterećenja prednjih i zadnjih mostova vozila. Povećana masa vozila će bitno smanjiti prohodnost vozila pri kretanju na terenu (te konstatacija da je povećana mobilnost oruđa ne može da bude tačna!), a biće smanjena i brzina kretanja na putevima (te i podatak o maksimalnoj brzini od 90 km/h treba uzeti sa rezervom). O radnom veku i pouzdanosti nesumnjivo preopterećene kamionske šasije ne treba ni govoriti.
Očigledno je, dakle, da je insistiranje na oklopnoj zaštiti u koliziji sa potrebom onderisaneoptimizacije svih uticajnih borbenih karakteristika sistema oruđa, a potpuno neprihvatljiva sa stanovišta cena-efikasnost. Uostalom, teško je naći relevantno taktičko opravdanje za koncepciju i filozofiju borbene upotrebe artiljerijskog sistema čiji je domet veći od 40 km u uslovima urbanog ratovanja ili bilo koje druge situacije u kojoj će biti izložen dejstvu streljačke municije. Posebno jeproblematična zaštita od dejstva protivtenkovskih mina klasične kamionske šasije koja nema nikakvu podnu oblogu niti nezavisno oslanjanje točkova!








Ako potencijalni korisnik (VS ili neki strani partner) izričito traži kupolno rešenje samohodnog oruđa podrške na točkaškom vozilu, treba usvojiti koncept rešenja slovačkog oruđa 155 mm ZUZANA na specijalnoj (a ne standardnoj) šasiji vozila 8x8. Pri tome, da bi automatski punjač mogao da se koristi pri svim uglovima elevacije, treba napustiti koncept korišćenja sklopova topa 130 mm M46, odnosno umesto koritaste kolevke treba projektovati cilindričnu kolevku obujmnog tipa (po ugledu na kolevku oruđa NORA-A), jer se tako skraćuje rastojanje od donosača projektila i barutnog punjenja do ramena kolevke, što je uslov za kompaktno rešenje punjača i nižu visinu vatrene linije.

Dopuna: 06 Avg 2012 18:38

ZAKLJUČAK

Program, koncept i obim modernizacija u nastavku razvoja sistema oruđa NORA-B52 treba usaglasiti sa potrebama nove organizacije Vojske Srbije (i potencijalnih stranih korisnika), kao i sa ograničenim finansijskim resursima u dugoročnom planu opremanja VS. Prema podacima objavljenim na internet sajtu, VS ima ukupno 16 diviziona artiljerijskih oruđa (u kalibrima 122 mm, 130 mm i 152 mm), a od toga samo 4 diviziona samohodnih oruđa (122 mm). Najveći domet naših oruđa je u rasponu od 15,3 km (122 mm), 24 km (152 mm), 27 km (130 mm), do 31 km (uz pretpostavku da se deo municije 130 mm remontuje i modernizuje ugradnjom generatora gasa, čiji je razvoj ranije završen).

Iz navedenog sledi da su potencijalne potrebe VS:
- povećanje broja samohodnih diviziona sa 4 na najmanje 8, odnosno da se proizvedu i uvedu u naoružanje 4 diviziona samohodne top-haubice 155 mm NORA-B52,
- povećanje najvećeg dometa do 41 km (uvođenjem diviziona NORA-B52).

Predlog modernizacije je usaglašen sa finansijskim resursima već samom koncepcijom rešenja sistema oruđa NORA-B52. Naime, kao što je već rečeno, koncept otvorene ugradnjenaoružanja je usvojen (pored ostalog) što je takva opcija samohodnog oruđa značajno jeftinija od drugih razmatranih rešenja. Dopunski, vodilo se računa da raspolažemo većom količinom vučenih topova 130 mm M46, čiji se sklopovi naoružanja mogu koristiti u verziji NORA-B52.
Jedini taktički nedostatak ove opcije je korišćenje sklopa „koritaste“ kolevke, što za posledicu ima da automatski punjač oruđa NORA-B52 zahteva da se za ispaljivanje narednog projektila cev oruđa dovodi u elevaciju oko 40°, čime se vreme jednog ciklusa povećava za nekoliko sekundi, odnosno moguće je ostvariti brzinu gađanja od 4 metaka/minut.
Insistiranje na većim brzinama nije imperativno, jer sa navedenom brzinom vatreni udar sa 8 metaka može da se izvrši za 2 minuta, a zatim da se u naredna 2 minuta napustiti vatreni položaj i tako izbegne moguće dejstvo protivničke artiljerije.

Na osnovu prethodno izvršene analize može se zaključiti da rešenje koje „Jugoimport-SDPR“ nudi za verziju NORA-B52-K1 nije koncepcijski i tehno-ekonomski prihvatljivo i da se trebavratiti koncepciji otvorene ugradnje naoružanja. Pri tome, polazno idejno rešenje oruđa pune automatizacije otvara mogućnost za smanjivanje broja članova posade, a time i za poboljšanje arhitekture i smanjenje mase otvorenih sklopova oruđa.
Naime, u verziji K1 svi članovi posade se mogu smestiti u produženu kabinu vozila, a oslobođen prostor na pokretnoj platformi (na kome su u verziji K0 bile kabine za komandira i nišandžiju) treba iskoristiti za produženje kaseta projektila i barutnih punjenja i u njih smestiti kompletan borbeni komplet (uz preporuku da se on smanji na samo 24 umesto 36 metaka).
Time kontejner za dopunsku municiju postaje suvišan, pokretna platforma se primiče ka kabini vozila, čime se dobija prihvatljiviji raspored masa koje opterećujuprednje i zadnje mostove vozila. Oruđe bi tako imalo bolje manevarske sposobnosti pri kretanju na terenu sa većim usponom, a ukupna masa oruđa sa posadom i borbenim kompletom bi se smanjila na oko 25 do 26 tona (što je za oko 3 tone manje u odnosu na realizovanu verziju K0, a čak 8 do 9 tona manje u odnosu na verziju K1 koju nudi „Jugoimport-SDPR“).

U postupku realizacije samohodnog oruđa 155 mm verzije NOR-B52-K1 najpre treba doraditi KD za oruđe verzije K0, a paralelno sa tim završiti razvoj sledećih podsistema u cilju kompletiranja artiljerijskog sistema 155 mm:

-sistem za upravljanje vatrom integrisati sa predlozima za automatsko usmeravanje cevi oruđa na pravac severa, automatsko određivanje azimuta pravca i automatsko navođenje cevi oruđa (po elevaciji i pravcu) na odabrani cilj,
- nastaviti započeti razvoj bi-modularnih barutnih punjenja, prema već usvojenim polaznim zahtevima, saglasno usvojenom balističkom sistemu za cevi dužine 52 kalibara, a koja se mogu koristiti (sa odgovarajućim redukcijama broja modula) i iz cevi dužine 45 i 39 kalibara,
- nastaviti započeti razvoj (sa firmom EdePro) novog projektila 155 mm RA-BB sa ugrađenim raketnim motorom i generatorom gasa. Projektovani domet novog domaćeg projektila oznake tipa RA-BB bi bio oko 50 km iz cevi dužine 52 kalibara sa postojećom zapreminom barutne komore. Novim balističkim rešenjem, sa barutnom komorom zapremine 25 dm3, domet bi mogaoda se poveća do oko 55 km,
- proširiti municijski komplet razvojem i uvođenjem u upotrebu osvetljavajućeg i dimnogprojektila na bazi našeg standardnog razornog projektila 155 mm M88,
- ambicije da se samostalno razvija kasetni projektil 155 mm nisu opravdane ni realne. Važno je istaći da već iz postojećeg oruđa verzije NORA-B52-K0 može da se lansira ruski sistem KRASNOPOLJ u kalibru 155 mm, laserski navođen za završnom delu putanje. Time bi (ukoliko to korisnici budu tražili) sistem oruđa NORA bio osposobljen za dejstvo protiv oklopljenih ciljeva na velikim daljinama (15 do 20 km).


Svakako, pre nastavka razvoja sistema oruđa sa potpunom automatizacijom treba da se izvrši usaglašavanje TTZ sa zahtevima VS. Na taj način investitor („Jugoimport-SDPR“) i potencijalni korisnik (MO, odnosno VS) sa jasnim obavezama ulaze u realizaciju projekta, uz bitnu marketinšku prednost da se za izvoz nudi sistem oruđa koji je usvojen za potrebe VS.
Razvoj sistema oruđa bi vodio investitor, uz aktivno učešće VTI i TOC (kojima bi MO otvorio funkcionalni zadatak) na poslovima razvoja i ispitivanja, a realizaciju bi vršila preduzeća iz grupe odbrambenihtehnologija (imenovana za nosioce proizvodnje, finalizacije i integracije glavnih podsistema oruđa).

Imajući u vidu dostignuti stepen razvoja sistema oruđa NORA-B52 procenjuje se da bi za izradu PT oruđa, nulte serije municije sa projektilima tipa ERFB-BT i ERBF-BB (oko 500 komada metaka) i baterijskog SKUV realno bilo potrebno oko 12 do 16 meseci. Interna, završna i trupnaispitivanja bi trebalo izvršiti po svim procedurama Pravilnika o opremanju VS sredstvima NVO, čime bi se fazno stvarali realni taktički, tehnološki i proizvodni uslovi za opremanje VS (odnosnostranih korisnika) respektabilnim artiljerijskim sistemom oruđa. Po uspešno izvršenom završnom ispitivanju donela bi se odluka o uvođenju sistema oruđa u naoružanje VS, a opremanje bi se vršilo prema dinamici obezbeđenja budžeta za finansiranje plana dugoročnog opremanja VS.

Konačno, razvoj i proizvodnju artiljerijskih sistema naoružanja treba organizovati prema proverenim tehnološkim procedurama i odredbama Pravilnika o opremanju VS sredstvima NVO.
Pri tome presudan je uticaj menadžmenta svake kompanije da moguće rizike izbegne, odnosno svede u prihvatljive norme

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 682 korisnika na forumu :: 27 registrovanih, 2 sakrivenih i 653 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, aleksmajstor, Bogoslov, cenejac111, cvrle312, danilopu, dankisha, Djole, draganca, dragon986, Jovan Nenad, krkalon, lekso, madza, Markoni29, Miskohd, nenaddz, ozz, rodoljub, royst33, Snorks, Srki98, Toni, trajkoni018, vandrej, VJ, voja64