Nova haubica iz BNT

59

Nova haubica iz BNT

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4139

Teško da se iz te slike nešto može izvući, a pratim ovu raspravu, tko ima dužeg, već par dana, i sve mislim da li da se javim ili ne, a sudjelovao sam u stvaranju NORA e A,B,C i onoj nesretnoj konverziji topa itd.

Netko je lijepo napisao da se od 39 kalibara pa do 52 kalibra dobilo 2-3 km dometa, a uvođenjem gasogeneratora se dobilo 10-15 km. Sve ima svoju cijenu, a mi smo malo bili naivni i lakovjerni, a Boba Janković je tupio, i bio u pravu da je gas generator pušiona, da to nema preciznosti i nema smisla itd.

Bull je bio opsjednut Pariškim topom i htio je biti bolji po dometu od njega i obećavao je puno, na bazi njegovih obećanja mi smo ušli u investicije i nabavili opremu, BNT je tada mogao raditi cijev dužine 12 metara, ali olako obećana brzina od preko kilometra u sekundi nije se mogla postići , jednostavno barut nije htio da gori kako je Bull zamišljao, i danas još ne gori po njegovim zamislima.

52 kalibra ili više imaju smisla samo sa tim nekim novim barutom kojeg nema već 30 godina, i više, taj barut mora imati veliku progresivnost da bi napunio barutnu komoru i metar- dva cijevi na tlaku od 3000 bara , to barut sa 7 ili 19 rupica ne može napraviti , nije dovoljno progresivan.

Bull je radio sa dvostruko ekstrudiranim barutima , gdi je prvi sloj baruta sporij i on izgara dok je granata omeđena u prostoru od 23 litre, kasnije kad granata krene i prostor iza nje ima 100 litara barut se raspadne na 7 malih progresivnih segmenata koji brzo izgaraju , to daje dodatni impuls i takva bi granata trebala izaći sa brzinom od 1500 m/s u punom kalibru.

To sve radi dobro na poligonu, a li u trupi ne radi, u međuvremenu je elektronika otišla jako daleko, dala je mogućnost da i granata iz 39 kalibara leti 40 km i pogađa metu, dala je mogućnost da ram jeti na kruto gorio lete i 100 km i pogađaju. Dakle kako sada stvari stoje i dugački i kratki top imaju iste šanse pogotka na velikom dometu gdje su oba jednako neefikasna, a na kratkom dometu su uvijek VBR ovi u prednosti.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 13626

raketaš ::...i onoj nesretnoj konverziji topa...

Sta nije valjalo sa istim? U teoriji to je cevka GC-45 sa zadnjakom i lafetom od 130mm, ekvivalenti su radjeni u Austriji (GHN-45), Finskoj (155 K98, ali su produzili cev na 52 kalibra) i Juznoj Africi (G-5)... Sta je zapinjalo?



offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4139

Nismo ostvarili neki poslovni rezultat sa tom konverzijom, nego samo troškove, na nekoj smo temi diskutirali oko toga. Mi smo ušli u grde kredite za preše, peći i ostale strojeve za proizvodnju te velike čahure
, a sticajem okolnosti ni metka nismo prodali.

Jugoslavija je bila premala, beznačajna u nekom vojno tehničkom smislu da bi nametala neke svoje standarde i rješenja makar se ona nama činia dobra

offline
  • Pridružio: 21 Okt 2013
  • Poruke: 102

Не могу да се сложим да је конвертовани топ М-46/84 био промашај. У најмању руку, послужио је као веома добра основа за даљи развој. Без њега и без решеног самозаптивања барутне коморе не би било НОРА-Б52 система. Конвертовани топ је основа свега што ми данас радимо. Он је користио стандардну NATO муницију (барутна комора 23L, барутно пуњење М11 и ERFB пројектиле).
Слажем се да је увођење било које врсте погона пројактила, па чак и незнатног као што је генератор гасова, проблематично са становишта прецизности на циљу. Само не треба заборавити да постоје и ERFB пројектили са упуштеним дном, који дају домет већи од 32000 m. Tо је велико повећање у односу на ~18500 m који се добијају са М107, или значајно повећање у односу на цев дужине 39 калибара из које се добија домет од ~25000 m са пројектилом типа ERFB-BT.
Проблем у Југославији је био недостатак технологије за производњу тробазног барута. Овакви системи (23L, 52 cal) са барутним пуњењем од тробазног барута имају почетне брзине 930-950 m/s са максималним притиском мањим од 3000 bar.

online
  • Pridružio: 14 Mar 2017
  • Poruke: 1256

Jel ima neko sliku čaure od 23L?

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4139

Sliku nemam, a više nisam siguran ni u dimenzije te čahure, sjećam se da je čahura bila dugačka skoro metar, a negdje imam zapisano da je provrt u vreteništu tokarilice INDEX bio 220 mm.

Nas je to vretenište zanimalo iz nekoliko razloga, prvo zato što je na tom vreteništu pao poznati proizvođač strojeva Weiser i dva su mu specijalno rađena stroja vraćena. Nakon niza peripetija i kašnjenja od dvije godine Index je uspio to napraviti. Mi smo strojeve dobili uz garancije države da to ne budemo raskapali i njuškali po tehnologiji koju su primijenili na vreteništu, a moje suradnike je upravo to najviše zanimalo. Mi smo imali u istom krugu tvornicu ležajeva i SKF kao licencnog partnera, a oni nam nisu dali informaciju koji tip lagera je primijenjen i koji sustav podmazivanja. Naravno da ni oni nisu znali, jer je Index odustao od SKF i to napravio sa Japancima, a mi smo skontali da je u pitanju keramika i podmazivanje i hlađenje lagera uljnom maglom.

Vrtilo se to na 2200 okretaja jer je jedino tako mogla biti kvalitetna obrada mesinga na onim dijelovima malog promjera, gdi dođe kapisla. Prtljali smo mi tu svašta da bi napravili tu čahuru, u fazi probnih komada, nismo mogli vrtit dovoljno brzo čahuru pa smo navoj za kapislu radili rotirajućim alatom (glodanjem )i tako podigli relativnu brzinu rezanja.

Mihajlo to je sve relativno, ja sam u projekat NORA i Konverzija ušao kao šef biroa za razvoj, i bio sam oduševljen sa tim projektom jer je to značilo ogroman iskorak za mene osobno , za moj OKB za Pretis i za Jugoslaviju. Kad je Nora uvedena u naoružanje i krenula serija bio sam direktor, opterećen kreditima, dugovima i nedostatkom love za plaće radnicima.

Znači u inženjerskom smislu to je bio strašan napredak, ali u poslovnom katastrofa.

Nisam siguran da li je Nora B52 išta naslijedila od našeg rada osamdesetih godina prošlog stoljeća, ja sada više nisam siguran da li je u BNT u išta rađeno na klinastom zatvaraču bez čahure, možda je Paligorić nešto po tome petljao u radionici u Kumodražu, ali su to sve ozbiljni veliki komadi i teško da bi Kumodraž to odradio bez pomoći Petisa ili BNT a.

Cijeli taj posao sa Bullom oko konverzije je bio "privatni " posao nekoliko firmi koje su se udružile i to financirale , država odnosno JNA nije stajala iza toga. Ja sam išao na radnički savjet sa prijedlogom da se smanji stambeni fond, i ta lova usmjeri u posao sa Bullom, naravno da su mi na radničkom savjetu je.ali i mater i oca , a pogotovo kad se to oteglo i troškovi otišli do neba.

Na temo Orkana smo nešto pisali o nedostatku love i tehnologija , Tito je kod svog zadnjeg posjeta americi smuvao amere za nekoliko ključnih tehnologija u području baruta i raketnih goriva, i na kraju smo pali na tome da Milka Planinc , kao savezni premijer nije mogla naći 20 miliona dolara da se plati neka rata kredita i zato nismo dobili na vrijeme kompozitno gorivo za Orkan.

Danas kod nas malo pametnij političar smuva 20 miliona dolara za godinu dana mandata, a mi smo padali na takvim stvarima

online
  • Pridružio: 14 Mar 2017
  • Poruke: 1256

Takva čaura zaslužuje mesto u svakom od lokalnih vojnih, a i tehničkih muzeja. Ludo.

Zapravo, da je pameti pa da se napravi muzej, ili barem postavka posvećena razvoju artiljerije u ovim našim prostorima... Od svega što smo probali, ovo nam najbolje ide.

@raketaš, da li bi se mogla dobiti veća pseudoprogresivnost sa "paljenjem" bez kapisle, mikrotalasno, na više tačaka?

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4139

Progresivnost je vezana uz oblik barutnog zrna, trakica li listić je degresivna , duga cjevčica skoro pa neutralna , barut sa sedam rupica ili sa 19 je progresivan ali ne dovoljno za cijev od 52 kalibra.

Izrazito progresivna bi bila cjevčica od dva baruta od kojih onaj vanjski tanki sloj gori sporo a unutrašnji deblji brzo, izunutra se povećava površina i priliv plinova brže nogo što se smanjuje izvana, to su baruti rađeni na tandem extruderima.

Ima planova da se vrlo brz barut radi od 6 malih trokutastih trakica koje su izvana obmotane sa nekim sporijim barutom , kad taj sporiji barut izgori snop od 6 trokutastih trakica se raspadne i površina poveća , kasnije je taj barut degresivan

Bull je na HARP u koristio kontejnere koji su se palili preko elektronskih tajmera, na taj način je paleći sa zadrškom imao progresivnost i održavao je tlak u cijevi ispod 3000 bara.

Nešto slično su ruje uradili na topu T 12 i svim kasnijim PT topovima , snop baruta ja zavezan za podkalibarni projektil, i kad onaj barut u čahuri grune potisne podkalibarni projektil i taj barutni snop prema naprijed , tako da se front plamena i baruta razvuče po ciievi i ne izgara sav barut na dnu cijevi, to bitno skida tlak na dno čahure

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 762 korisnika na forumu :: 25 registrovanih, 6 sakrivenih i 731 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., bankulen, Brot, Djokkinen, doom83, Drazen12, GreenMan, HrcAk47, jednoruki krstivoje, laki_bb, Leonardo, loon123, LUDI, MB120mm, mercedesamg, Mercury, nebkv, pein, RJ, stegonosa, Toni, vasa.93, voja64, wizzardone, zoranis