offline
- CheefCoach
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Avg 2011
- Poruke: 6590
|
Teski minobacaci vode poreklo od teskih merzera, artiljerijskih orudja kratkih cevi, velikog kalibra i velike elevacije sto im je omogucavalo da ispaljuju zrna velike tezine ubacnom putanjom. U Drugome Svetskom ratu masovna pojava avijacije, a posebno tadasnjih teskih bombardera, vojske sveta izbacuju iz upotrebe glomazne, sporopunece merzere. Taktika blickrika koja je bila popularna u ono vreme zahtevala je veliku brzinu manevra, koju su mogli da izvedu oklopno-mehanizovane jedinice pod podrskom avijacije, ali ne i teski merzeri.
Danas je sutacija na terenu nesto drugacija. Borbeni avion postaje izuzetno komplikovan i skup. To rezultuje da vazduhoplovstva moraju da placaju vise novca da bi dobili manji broj operativnih vazduhoplova. Cena jedne bacene bombe postaje visoka, pogotovo sto su bombe danas u vecem procentu pametne bombe (sa samonavodjenjem). S druge strane nisu sve vojske velike, npr. VS ce u nekom budicem ratu moci da racuna na 12-16 lovaca-bombardera MiG 29 (koji ce se vise cuvati za borbu vazduh-vazduh), otprilike toliko Orlova i na avijaciju za obuku pilota. Dakle mi prakticno mozemo da racunamo da necemo imati podrsku iz vazduha.
Dakle sa jedne strane postoji ekonomska opravdanost, a sa druge strane egzistencijalna da se u naoruzanju vrati teska artiljerija, dakle minobacaci kalibra preko 120 mm. Sasije postojecih i rashodovanih tenkovi mogu da posluze kao osnova za izgradnju jednog ovakvog novog artiljerijskog oruzja. Time ce se postici potrebna pokretljivost. Moderni roboticki sistemi autopunjaca mogu da rese problem manipulacije teskom granatom i brzinu paljbe. GPS navodjene granate daju odlicnu prciznost, u slucaju potrebe, a ako je preciznost manje znacajna, nevodjena zrna su znacajno jeftinija od koriscenja aviona (i avio bombe). Velika elevacija ceve omogucava gadjanje iz utvrdjenog polozaja bez izlaganja neprijateljskoj vatri (sekundarna opcija je brzo premestanje po opaljenju). PO orudja ce najverovatnije u buducnosti onemogucavati ili otezavati koriscenje oklopnih snaga, dok ce napredna PVO oruzja raditi to isto vazduhoplovnim jedinicama. Bez njih vracamo se u eru rovovskih ratova, gde je presudna uloga artiljerije. Dodatno, pogotovo sa opasnoscu od globalnog terorizma, rat u buducnosti ce se sve vise odvijati u urbanim sredinama, u kojima bi bila presudna uloga teskog minobacaca sa navodjenim zrnom, koje moze snajperski precizno da unisti ,,utvrdjeni objekat" neprijatelja u raznim uslovima, bez predhodnog upozorenja. Takodje je vazna i cinjenica da je artiljerijsko oruzje uvek pri ruci, dok avion mora da poleti sa udaljenog aerodroma, i da doleti u zonu dejstva, dakle pesadinac ga mora cekati dok mu je zivot u opasnosti.
Prednosti artiljerijskih oruzja su nesumnjive samo je pitanje koji bi kalibar bio optimalan. Jer sto je kalibar veci, brzina paljbe je manja. Zato je neophodno ispitati da li se isplati praviti samohodni minobacac kalibra preko 120 mm.
Primeri ovakvih oruzja posle II Svetskog rata:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Soltam_M-66
http://en.wikipedia.org/wiki/240_mm_mortar_M240
http://hr.wikipedia.org/wiki/2S4_Tyulpan
http://en.wikipedia.org/wiki/2B1_Oka
Vafa, novi Iranski minobacac 160mm.
Ovako je pocelo na temi Rat u Siriji. Tamo je to off topic, ali se meni cini da je ovo zanimljiva tema za diskusiju.
Citat:vrabac ::Naprotiv Čif samo to vojske još nisu shvatile ili je možda bolje reći da su zaboravile (ko hebe dedu što se tukao sa Nemcima sada je novo vreme mi bolje znamo...) Do onih težina koje su obuhvaćene sa 200 - 300 mm kalibrima mnogo je jeftinije i pouzdanije raditi sa cevnim balističkim sistemima. To ne bi bilo tačno da nije došlo do prodora u sisteme granata sa korekcijom putanje ili uopšte nekim vođenjem na cilj od kojih je na laserski osvetljen još uvek najdostupnije i najtačnije a još uvek i najeftinije rešnje.
Čak i iznad toga do nekih 500 kg bojeve glave je i dalje jeftinije raditi ovaj put sa raketama.
Naravno kada se radi o nepokretnim ciljevima, pre svega cilevima tipa objekata ili neke vrste fortifikacija, Nije naravno univerzalno kao kod avijacije koja helikopterima (i)ili avionima može da tuče se vrste ciljeva.
Za već težine od 500 kg ili ako hoćemo 1000 libri se cena već počinje talasa i brzo prelazi na stranu avijacije.
Nemoj da se čudiš, to je skoro svuda zaboravljeno a budimo iskreni NEKIMA NE TREBA. Na primer Amerikancima verovatno već dugo ne treba, ali to neznači da je JEFTINIJE, samo poreski obveznici plate skuplje...
E kad im bude pao broj udarnih aviona više puta u budućem dobu samo Raptora i Lajtninga onda ćemo da vidimo da li će da se sete.
I obrati pažnju, sa raketama prate situaciju, odavno su razvili onu veliku za lansiranje sa MLRS-a.
A za granate mnogo rade na GPS projektilima.
Dakle tu su, samo nema oruđa a to nije neki problem za velike vojne industrije.
Čak je i Rusija manje više odustala od toga jer u predviđenim ratovima protivnikova PVO biva slomljena.
A mali proizvođači oklevaju iz subjektivnih i objektivnih razloga da naprave takvo oruđe OPET.vrabac ::Naprotiv Čif samo to vojske još nisu shvatile ili je možda bolje reći da su zaboravile (ko hebe dedu što se tukao sa Nemcima sada je novo vreme mi bolje znamo...) Do onih težina koje su obuhvaćene sa 200 - 300 mm kalibrima mnogo je jeftinije i pouzdanije raditi sa cevnim balističkim sistemima. To ne bi bilo tačno da nije došlo do prodora u sisteme granata sa korekcijom putanje ili uopšte nekim vođenjem na cilj od kojih je na laserski osvetljen još uvek najdostupnije i najtačnije a još uvek i najeftinije rešnje.
Čak i iznad toga do nekih 500 kg bojeve glave je i dalje jeftinije raditi ovaj put sa raketama.
Naravno kada se radi o nepokretnim ciljevima, pre svega cilevima tipa objekata ili neke vrste fortifikacija, Nije naravno univerzalno kao kod avijacije koja helikopterima (i)ili avionima može da tuče se vrste ciljeva.
Za već težine od 500 kg ili ako hoćemo 1000 libri se cena već počinje talasa i brzo prelazi na stranu avijacije.
Nemoj da se čudiš, to je skoro svuda zaboravljeno a budimo iskreni NEKIMA NE TREBA. Na primer Amerikancima verovatno već dugo ne treba, ali to neznači da je JEFTINIJE, samo poreski obveznici plate skuplje...
E kad im bude pao broj udarnih aviona više puta u budućem dobu samo Raptora i Lajtninga onda ćemo da vidimo da li će da se sete.
I obrati pažnju, sa raketama prate situaciju, odavno su razvili onu veliku za lansiranje sa MLRS-a.
A za granate mnogo rade na GPS projektilima.
Dakle tu su, samo nema oruđa a to nije neki problem za velike vojne industrije.
Čak je i Rusija manje više odustala od toga jer u predviđenim ratovima protivnikova PVO biva slomljena.
A mali proizvođači oklevaju iz subjektivnih i objektivnih razloga da naprave takvo oruđe OPET.
Napravicemo malu digresiju ovde. Ti su u pravu Vrabac, ali sam i ja u pravu. Bombarderi jesu izbacili teske merzere iz upotrebe, i to jeste neopravdano sa danasnje tacke gledista.
Citat:
U drugoj polovini II Svetskog rata broj aviona, a posebno broj bombardera, je bio drasticno veci nego danas. Njihova pokretljivost, a mozda i preciznost (mozda za obrusavajuce bombardere) je bila bolja od tadasnjih teskih merzera. U medjuvremenu su avioni postali mnogo skuplji, bombarderi su prakticno izumrela vrsta, i u svtu je mnogo vise malih vojski koje bi trebale da imaju sansu da se bore. S druge strane gusenicarske platforme su postale bolje. Tako da se danas mozda isplati da se na tenkovsku sasiju postavi teski minobacac (treba uzeti u obzir brzinu vatre na takvom u odnosu na neki laksi).
Naravno i taktika se menja. Verujem da su u II Svetskom ratu i vremenu posle njaga preferirali munjeviti rat sa tankovima. Sa povecanjem efikasnosti protiv oklopnih sredstava moze se desiti da se u modu vrate rovovski ratovi, opsade... kao sto sada gledamo u Siriji. Za nastavak diskusije bi mozda ipak trebali da nadjemo ili napravimo novu temu.
|
