Sistem Grad 122 mm

33

Sistem Grad 122 mm

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 3973

Moguće su i razne kombinacije sa tom fintom šaška u šaški mogu biti baruti različitih zakona izgaranja , pa motor može imati veliki potisak na startu ako je vanjska šaška brža, a onda duže vrijeme izgaranja sa manjim potiskom , ako je mala šaška sporija.

Postoje takvi extreuderi , dva u tandemu tako da se barut iz prvog dok je još vruć obuće drugim barutom , nekog drugog zakona izgaranja, i to je sad šlager kod artiljerijskih baruta za tenkovske topove , ako je vanjski malo sporiji onda tlak na poraste preko 6000 bara , a kad se projektil malo odmakne od zatvarača i kad bi kod normalnog baruta tlak počeo opadati plamen dođe do unutrašnjeg baruta koji je brži i tlak ponovno poraste na dozvoljenih 6000 , time se dobije par stotina metara početne brzine.

Ovo sad razglabam čisto teoretski da je to moguće napraviti , a ne mislim da je konkretan blok goriva iz moje arhive taj dvorežimski motor, to je ipak bilo spašavanje par stotina tona nekog baruta malih šaški upucavanjem u velike šaške , to se radi u vrućem stanju na preši i to voli grunuti zbog trenja , ali eto imalo se nekog opravdanog razloga .

Ruje su radile toga na milione komada i samo oni znaju razliku između pojedinih serija , a mi jedva da smo imali tablice gađanja za neku standardnu seriju.

Blok goriva je iz kontigenta raketa koje su iz DDR a morskim putem došle u naše vode i korištene su u periodu 91 -95.

Rupa u maloj šaški je 13 mm a vanjski promjer male je 35 mm, velika je promjera 88 mm



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 3941

Ako imate i ostale dijelove rakete, na košuljici b/g bi trebalo pisati 9М22У-2, a na donjoj komori motora oznaka goriva РСИ-12МБП.

Prema izgledu bi trebalo odgovarati opisu, gorivo iz 70-tih, četvrta vrsta u razvojnom procesu, mješavina ostarjelog goriva i novog s tim što je obratno, vanjski sloj je staro gorivo. Omjer 76,6% naprema 23,4% je blisko dimenzijama koje ste naveli.

''Постановлением Совмина от 7 июля 1967 года НИИ-6 было предписано создать заряд из устаревших пироксилиновых порохов. Был разработан способ переделки этих порохов в порох марки РСИ-12МП. Заряд из пороха РСИ-12МП получил индекс 9Х170. Однако оценка экономической эффективности использования устаревших пироксилиновых порохов в качестве сырья для изготовления переделочного пороха РСИ-12МП показала, что при выпуске зарядов к снаряду РСЗО «Град» до 10 тыс.тонн в год убыток составит примерно 700 тыс. руб.
Постановлением Совмина от 12 февраля 1971 года НИИ-6 была задана разработка зарядов из смеси устаревших баллиститных и пироксилиновых порохов. В НИИ-6 был создан порох РСИ-12МБП, на 76,6% состоявший из устаревших порохов и только на 23,4% из свежих компонентов. Из пороха РСИ-12МБП был создан заряд 9X111МЗ. Испытания этих зарядов были проведены с сентября 1973 по ноябрь 1974 года. Снаряд в комплектации зарядом 9Х111М3 получил индекс 9М22У-2.
В 1975 году южноуральский завод начал серийное производство зарядов 9Х111МЗ из переделочного пороха РСИ-12МБП. Изготовление зарядов велось в течение пяти лет, с 1975 по 1980 гг.''



offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 3973

Nemam ostatak motora jer smo taj posao u RH 1992 godine podijelili po timovima , i odmah se u startu išlo na na cijevnu varijantu komore , a nabavku goriva iz uvoza . Imam nosač krila, sama krilca, imam i mlaznicu sa strujnom cijevi i masom AG 4 jer je to bila moja zona odgovornosti.

Taj tekst kojeg citiraš sam vidio , ali nisam ga tako shvatio kako si ti preveo , ja sam shvatio da su oni stare barute samljeli u finu prašinu i pomiješali u nekom odnosu sa novom jakom smješom , to sve dobro homogenizirali u gnjetilici i propustili kroz ekstruder , to je uobičajeni postupak kad se želi spasiti stari barut i napraviti novi koji nije baš prva liga ali dura.

U opisu imaš da su koristili stare piroksilinske barute ( nitrocelulozne za topove ili za streljačku municiju ) i u to dodavali svježu smjesu , znači nitroglicerin , odnosno neki tekući eksploziv , pa se to sve želatiniziralo i pretvaralo u komad plastike.

Na temi Neva sam opisao kako se proizvodilo gorivo za marš motor koji se nije mogao prešati ili ekstrudirati zbog velikih dimenzija.

Sve te metode su uobičajene pogotovo ako je municija za izvoz i za brzu potrošnju , ali ovaj komad goriva kojeg čuvam ( imam ih više komada i svi su isti ) je otkriven slučajno , mi smo nešto kombinirali sa tim gorivima od Grada i da bi snimili zakon gorenja morali smo iz bojevih gradova izvaditi šaške izrezati i potokariti puno manju šašku kako bi stala u standardni motor za ispitivanje gorive materije , i onda su mi majstori iz radionice javili da je gorivo iz dva dijela .

Kako je bila frka u to vrijeme , a imali smo i goriva koja nisu bila biblok , izvršili smo ispitivanja , a po ovome je legla prašina, tako da se nismo puno bavili time, možda bih tada i izganjao informaciju o čemu se radi , ovako sa te vremenske distance nema šanse.

Nešto o standardnom motoru za ispitivanje gorive materije ima u ovom radu tu ga oni zovu motor 32 /16 po dimenzijama goriva , ima ga i pod imenom FLS -2 https://www.researchgate.net/publication/230776879.....imulations

http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8450/2006/0042-84500601015S.pdf

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 3973

Mislim da do sada nisam objavljivao ove slike detalji krilca .. tehnološki i konstruktivno vrlo dobro napravljeno , jednostavno i pouzdano , i nadasve jeftino.

Za razliku od Ognja koji je rađen kao da smo pijani miljunaši .






offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 3941

Interesantno je da su iz nekog razloga kasnije na Uraganu šarke zavarivane na krilca, ako se ne varam kod Ognja isto.
Inače i kod Grada i kod Uragana je isti princip, otvaranje krilaca preko opruge (vjerovatno i neke početne rotacije, morao bih u glupe ruske knjige koje bubam po forumu onako bez veze - jel tako, tako je) onda aksijalni pomak unazad uslijed inercije i bravljenje preko pera u formi krilaca i oplate.

Šta je sa prstenom koji krilca drži u skupljenom položaju?
Rekao bih da je u promjeru ispod kalibra rakete, a možda i nije.
Da li se prevlači i skida kod ubacivanja rakete u cijev ili ide sve skupa pa se odvaja kod lansiranja?

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 3973

Kod Ognja su šarke navarivane punktiranjem, kao kod Orkana , negdje u arhivi imam fotku orkanovog krila , nešto se ne sjećam da imam krila od Ognja , kod uragana ne znam .

Postoje dvije opruge na svakoj osovini , jedna otvara krila, a druga ih gurne aksijalno i zabravi , sila opruga je daleko veća od inercionih ili centrifugalnih sila koje nastaju u tom trenutku . Dakle opruge sve odrade.

Presten koji drži krila sklopljenim se kod ubacivanja rakete u lanser smakne do one kape sa briknom i kontaktom za pripalu , a kod lansiranja se sve to smakne i oslobodi krila .

Treba vidjeti pravilo službe za GRAD mislim da je to tako napravljeno radi vađenja neispaljenih raketa iz lansera .

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 3973

Evo fotke orkanovog nosača krila skoro pa identično je sve napravljeno na Ognju , jako puno strojne obrade u na nosaču krila i na samim krilima , dok je kod Grada sve riješeno na štanci i savijanjem iz lima opet na štanci.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 3941

U pravu ste za oprugu (opruge). Opruga (opruge) radijalno otvara i aksijalno pomiče krilo sve do bravljenja.
Samo kod Grada ista opruga koja otvara krila i gura ih prema nazad, opruga je sa jedne strane oslonjena na uporu, a druga strana je oslonjena na zadnju šarku. Na crtežima jednog detalja nema, ali se vidi na ovoj fotografiji koja najbolje opisuje cijeli mehanizam.



Na prednjoj šarki ima još jedna opruga koja se oslanja na zub te prednje šarke (zub se dobro vidi na sve tri prethodne slike krila), teško mi je reći čemu ova opruga služi osim da je neki dodatni učvršćivač.

Kod Uragana isto samo masivnije i bez te dodatne opruge, jedna mrcina za sve.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 3973

To je ista opruga , dosta čudno formirana , na slici sam ucrtao približno kako ona prolazi ispod kapotaža , ona se oslanja na strujnu cijev motora i veže sa krilcem tako da se umetne u rupu na krilcu

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 3941

I iz ove fotografije se da naslutiti da je to jedna opruga



Ali na ove dvije ipak izgleda kao da je to dodatna zasebna opruga, osim ako se sistem nije potrgao.




Grunilo skladište u Ukrajini pa izronila masa novih podrtina. Ovdje se dobro vidi detalj muškog kraja spoja komora. Jednom prije sam nabasao na video iz nekog ruskog proizvodnog pogona, naravno sad ga ne mogu naći. Kako se u stvari doteže ovaj navojni spoj?
U videu su dvije radnice natezale neki lanac, neka vrsta flašencuga.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 566 korisnika na forumu :: 35 registrovanih, 5 sakrivenih i 526 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., bato, boolero, Boris90, Cirkon, cole77, dejina811, djboj, Djokislav, Doc, Duško, Fastdraw92, HDMI, kovinacc, KRCO95, Lieutenant, ljubo70, Marko Marković, Mitraljeta, novator, ostoja, Parker2, Radiša, ruseskij, sakota79, Sirius, Snorks, srecko81, Stefan1207, Viceroy, Vlada1389, vlvl, voja64, zajcev1, zlaya011