Sistem Grad 122 mm

63

Sistem Grad 122 mm

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4745

Na zraku bi trebalo da je između 2000 i 2500 degC

Zapaljeni krovovi su zapaljene kuće, izgore ulice, čitavi blokovi, naselje…grad Tokio, grad Drezden



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 18 Nov 2017
  • Poruke: 1044

Drug pukovnik ::Na zraku bi trebalo da je između 2000 i 2500 degC

Zapaljeni krovovi su zapaljene kuće, izgore ulice, čitavi blokovi, naselje…grad Tokio, grad Drezden


spominjete da je ova neka legura Mg i Al?
Grad Tokio, Drezden su bili vecinoma konstruisani iz drva, i to uglavnom drvenih dasaka. Iz istog razloga najvise zrtava je bilo kao posledica pozara u Hiroshimi, Nagasakiju....
Sovjetski gradovi su ipak armirani beton. Cak ulazna vrata u blokove, barem gde sam ja bio, su uvek bila celicna. Krov takodje cesto beton i slicno.



online
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 15823

Ravni krovovi su beton pokriven bitumenom.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4559

legura magnezija i aluminija pod nazivom Elektron se teško zapali ali kad krene nema gašenja, u slučaju gašenja vatre sa vodom razdvaja molekulu vode uzima si kisik i oslobađa vodik koji u smješi sa zrakom ( kisikom ) grune poput termobarika.

U ovom slučaju primjene na čeličani Azov je to bilo upozorenje, dana radimo sa elektronom, a sutra to isto radimo sa fosforom. Fosfor se gasi u vodi ali dok izgara na zraku sa vodenom parom iz zraka stvara fosfornu kiselinu koja se vidi kao bijeli dim -bojni otrov zagušljivac.

offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 3864

Par sličica:







Osnovna zamisao je korišćenje iznad položaja cevne i reaktivne artiljerije te druge tehnike, eventalno iznad nekih industrijskih postrojenja kao što smo videli na primeru Azovstala. Upotreba prema civilnim objektima čak i prema vojnim objektima ako su u civilnom okruženju je zabranjena Ženevskom konvencijom o nekim vrstama konvencionalnih oružja iz 1981.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4745

Moja iskustva hodanja po čeličanama, ovakvim velikim i prljavim, od Indije preko Rusije do Francuske, zadnje što bi želio da me poklopi na toj ogromnoj prašnjavoj površini, debelog sloja ugljene i koksene prašine su ovakve “šibice”

offline
  • d.ing Metalurgije
  • Pridružio: 21 Jan 2010
  • Poruke: 2562
  • Gde živiš: Makedonija

Drug pukovnik ::Moja iskustva hodanja po čeličanama, ovakvim velikim i prljavim, od Indije preko Rusije do Francuske, zadnje što bi želio da me poklopi na toj ogromnoj prašnjavoj površini, debelog sloja ugljene i koksene prašine su ovakve “šibice”
Пуковниче
Лигнит и кокс се пали кад он хоче
и не гаси се никако вода не
а варно млеко ( крено-млеко) упитно.

offline
  • Pridružio: 18 Nov 2017
  • Poruke: 1044

Kod visokih peci je stvarno puno nekih gasova kao metan i koks...ma gotovo kod svih peci..dobar deo metalne industrije nema niste vise nego hidraulicno ulje... tamo cak i kad se zapali obicno ne izgori puno sve celik i beton...inace vatrogarsci prvi beze kad su takvi pozari u pitanju a i ja sam tako hrabro postupio kad je pored mene gruno vodonik. E sad ste me podsetili na valjanje aluminijuma gde se za podmazivanje koristi kerozen... i kako je jedna fabrika u rusiji koja je to radila izgorela:).
Da koristenje takvih municija je zabranjeno u gradovima, mada mnogo sto sta je zabranjeno pa se koristi...eto tehnicki osiromaseni uran ne bi smeo da se koristi zbog dugorocnih posledica po okolinu pa ga bacaju...
To koristiti protiv artiljerije u prirodi je hm..zapalis protivnicke polozaje a gde onda ode vatra po travnjaku ili sumi?
To je kao bacanje hemijskih otrova..lako dodje natrag do tebe.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2082
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Drug pukovnik ::

Unutra je ukupno 180 zapaljivih elemenata, 18 u oživalu i 162 u cilindru i jedna raketa odnosno glava pokriva okvirno 6400 m2.


Значи 40 ракета из једног оруђа покрива 25 хектара?Батерија од 6 оруђа покрива 150 хектара или квадрат 1.2 х 1.2 Км.Теоретски наравно.

Мали оф

raketaš ::legura magnezija i aluminija pod nazivom Elektron se teško zapali ali kad krene nema gašenja, u slučaju gašenja vatre sa vodom razdvaja molekulu vode uzima si kisik i oslobađa vodik koji u smješi sa zrakom ( kisikom ) grune poput termobarika.



Како се гаси,ако уопште може?

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4559

Napisano: 29 Maj 2022 7:28

Ne gasi se, i vatrogasci od toga bježe , aparat sa CO2 ne pomaže jer uzme kisik od ugljika i nastane monksid koji je tihi ubojica , najgori krvni bojni otrov, a voli i grunut ne tako kao vodik , ali grune.

Gašenje sa zemljom ili pijeskom tako da se baklja pokrij i odvoji od pristupa okolnog kisika , ali i to je vrlo opasno jer to govno pršti na sve strane baca iskrice , male komadiće materijala. Taj šesterokutni tuljak je rađen od sitnih zrnaca elektrona , prešanjem tako da postoji ta zrnata struktura veličine pšence a unutar tuljka je uprešana termitna masa koja služi da zapali elektron , on crveno valovito što se vidi na fotkama je pripala usporaća , možda drug Pukovnik iskopa neki podatak više o samoj konstrukciji .

Ja sam davno (prije 40 i kusur godina ) bio u tvornici TOMOS sa ekipom tehnologa iz Pretisa da vidim mjere protupožarne zaštite i tehnologiju lijevanja te legure, naime oni su tada lijevali kućišta nekih trkaćih motora , možda netko zna nešto više o tome, ja sam već izlapio . Nama je tada bilo zanimljivo kumulativno zapaljivo djelovanje bojeve glave za raketu OSA i slične sustave, ali nismo direktno radili na ovim krijesnicama , ne znam možda je netko na VTI ili u Vinći radio na tome .

Dopuna: 29 Maj 2022 7:39

zoran MKD ::Drug pukovnik ::Moja iskustva hodanja po čeličanama, ovakvim velikim i prljavim, od Indije preko Rusije do Francuske, zadnje što bi želio da me poklopi na toj ogromnoj prašnjavoj površini, debelog sloja ugljene i koksene prašine su ovakve “šibice”
Пуковниче
Лигнит и кокс се пали кад он хоче
и не гаси се никако вода не
а варно млеко ( крено-млеко) упитно.


U biti se vodi računa o debljini sloja ugljena na skladištu i stalno se vlaži sa vatrogasnim šlaufom , nekad davno je JNA imala u rezervi lokomotive parnjače i velike depoe ugljena, sad se više ne sjećam točno ali mislim da je bila visina do 4m , i znalo je pomalo dimiti iz tih hrpa ugljena. Ako krene požar nema gašenja osim bagerima navesti hrpu zemlje preko toga.

Užareni ugljik bez problema uzima kisik od vode i nastaje mješavina vodika i monoksida , to je jedan proces koji se do prije pedesetak godina koristio za industrijsko dobijanje vodika i monoksida koji su polazni proizvodi za proizvodnju amonijaka , dušične kiseline, i nitrata kao gnojiva ili eksploziva , a monoksid je neophodan u proizvodnji polimera .

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 794 korisnika na forumu :: 48 registrovanih, 7 sakrivenih i 739 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, Ben Roj, bojank, Boris90, BORUTUS, botta, Bubimir, crnogorac, doktor1964, Don, Dorcolac, draganl, drimer, FileFinder, Frunze, JOntra, Leonov, maiden6657, Mercury, mile23, milimoj, Mimikrija, mnn2, naki011, nedeljkovici, nemkea71, Niske, Outis, pein, Petar35, Ray1973, rikirubio, Ripanjac, S2M, Sale.S, Shinobi, Skakac7, Steeeefan, Stoilkovic, Toni, Van, VladaNS1978, vobo, vukdra, x-Death-x, yrraf, zastavnik