offline
- ljubasav
- Super građanin
- Pridružio: 19 Avg 2010
- Poruke: 1362
- Gde živiš: NIŠ
|
Прочитао сам текст дотичног Д.Матића, као и одговор аутора С.Голубовића. Да се читалаштво не би мучило око тражења, ево их ископирани:
6.јануар 2017.година
"Као аутор књиге дао бих неколико коментара и поставио неколико питања.
Изради књиге сам приступио крајње озбиљно и професионално. У поступку прикупљања информација добио сам одобрење свих надлежних нивоа одлучивања МО и ВС. Применио сам методологију која искључује субјективност аутора. Издавач књиге је Министарство одбране, а рецензију су извршили људи који имају знање, углед и ауторитет код оних, који у овој земљи нешто значе. Свечана промоција је обављена у Дому Војске Србије у присуству представника Команде РВ и ПВО, као и представника 250. рбр ПВО на челу са најодговорнијим старешинама ратне и садашње бригаде. Истичем и великим број осталих старешина и гостију међу којима и ратни Начелник генералштаба генерал армије Драгољуб Ојданић. Сви официри борбене послуге која је оборила Ф-117 су били присутни (Золтан, Стоименов, Муминовић, Николић) осим једног. Посебно ћу издвојити ратног команданта 250. рбр ПВО генерала Лазовића и његовог начелника штаба, пуковника Станковића. Такође, ту су присутни представници војних изасланстава Русије и Кине у Београду. Заставник у пензији Драган Матић био је на сајамском представљању књиге, седео у првом реду и био веома задовољан књигом.
- Ја увек говорим у СВОЈЕ име, јер умем да говорим и пишем.
- Неки то не умеју па им други пишу текстове као и овај срамни текст што је овде представљен.
- Пошто мој ратни, а бивши друг Матић није писао текст за моју књигу, он је говорио, а ја сам записивао. Након тога га је пажљиво прочитао и потписао.
- Кад смо се срели у Меркатору, са још двојицом колега које је навео у овом срамном тексту, он је тада, као и увек од кад га познајем само пио пиће на мој рачун, а један од колега је износио своја сећања док сам ја записивао. Он тада није ни био тема.
- Састајали смо се, па између осталог и у кафићима и ресторанима, да не би својим причама реметили мир у породицама и нормалан живот.
- У безброј телефонских разговора са мном цитирао сам му делове закључака који се односе на њега и увек је радосно питао: "Кад ће књига, кад ће књига...?!"
- У књизи нема лажних изјава, али очигледно има оних који се кају због искрености.
- Ако није хтео да се сложи са собом, требало је то да учини пре издавања књиге. За то је имао пола године.
- СВИ који су говорили су пажљиво читали и потписали своје изјаве и ништа им није „потурено“. Накнадних додавања није било.
- Да сам правио фалсификат, не бих тражио по ДВА примерка (а од неког и три) потписна плавом хемијском оловком од сваког. Ако буде потребно биће јасно и зашто. Форензиком се може утврдити и све друго што је неопходно?
- Ни један од службених докумената који се у тексту спомиње, НИЈЕ У СУПРОТНОСТИ са било којим текстом у књизи.
- Све фотографије у мојој књизи имају ауторизацију, име аутора је на њима, а код мене је плавом хемисјком оловком потписани папир са одштампаном фотографијом и
сагласношћу за објављивање.
- Фотографија у овом постављеном срамном тексту је моја ауторска и нисам дао сагласност за њено објављивање на сајту Србин Инфо.
- Наше заједничке истине су у мојој књизи и подсткнуте су родољубљем, патриотизмом и војничком (ОФИЦИРСКОМ) чашћу (прочитајте књигу), а неситине су у таблоидним текстовима подстакнуте личним интересима .
- Срамно је упропастити велики историјски догађај, само зато што неко није награђен,
унапређен или одликован. Заправо то унапређење и јесте главни проблем, остали
су маргинални.
- Бити Србин и волети свој народ и земљу у мом случају не значи мрзети Мађаре, Македонце, Муслимане.... ... .
ДОЂИ МАТКЕ ДА СЕ У ОЧИ ПОГЛЕДАМО и кажи:
- Да ли је, док си на сточићу потписивао једну од изјава, на истом сточићу стајао твој кућни љубимац чијих 30-ак слика чувам и данас?
- Да ли сам те присилио да било шта говориш или потпишеш?
- Да ли сам на истом том сточићу прелиставао твоје албуме са фотографијама тражећи неколико лепих да те прикажем у најлепшем светлу и визуелно.
- Да ли сам, зато што немаш портретну слику у униформи донео униформу мог колеге са посла, обукао те и сликао из оба полупрофила, како би заједно одабрали најлепшу (па смо и одабрали)? Погледај нараменице униформе. Док си радио биле су звездице, одакле ти сад униформа са ромбоидима. Донео ти Голуб да оставиш слику подофицира. Ја се не кајем, за то а ти се кајеш за врло емотивну изјаву. Твој образ чуваш сам. Ја сам те само обукао.
- Да ли сам скенирао па одштамапао твоје приватне фотографије које смо палнирали
заједно да ставимо у књигу? Да ли си на полеђини тог папира дао сагласност, да
као аутор дозвољаваш да буду објављене? Да ли сам те слике ставио у књигу и да ли на њима пише име аутора?
- Да ли у књизи читко и јасно пише да си у саставу борбене послуге био од 18:00-24:00? Нигде не пише оно што у једном пасусу овог срамног текста наводиш, па у истој реченици тог пасуса себе демантујеш.
- Да ли си, кад си прочитао књигу рекао да је књига одлична, али да ти је један наш бивши колега отворио очи и ти си ПРОГЛЕДАО? Да ли је за додатно закључивање потребно појашњење нечега што не разумеш?
- Да ли сам те у књизи било којом речју омаловажио?
- Да ли мислиш да ћеш „покајањем за искреност“ демантовати речи још 4 официра и једног подофицира, који говоре исто што и ти само мало опширније, а били су у исто време у кабини?
- Шта је то значајно у твом казивању да те је неко натерао да се покајеш за искреност? Кад људи прочитају сви ће знати због кога! Одломке твојих излагања приказаћу јавно, па нек читаоци закључују са којим емоцијама и искреношћу си говорио док сам писао.
- Откуд у твом поседу било који војни документ који има степен тајности?
Да ли знаш да слична питања могу поставити за сваког нашег колегу у књизи и до
најситнијих детаља. Много сам посвећен и све радим јако темељно. Сваки минут
сусрета могу да ти опишем и фотографијом документујем. Увек смо се сликали при
сусретима.
Књига је успела, прихваћена је и нашла је своје читаоце. У наредном издању ћу уклонити из књиге твоју изјаву, а објавити овај срамни текст и НИШТА СЕ НЕЋЕ ПРОМЕНИТИ. Само ћеш осликати себе! Кључни људи у послузи су изговорили исте чињенице и то се неће променити.
Остаје ми да кренем по Србији, бившим републикама СФРЈ и 8 европских држава и да их замолим да поцепају страницу са твојом изјавом у свих 920 продатих примерака књиге до сада. Нећу успети да прекинем започето штампање на руском и француском језику, али мислим да ћу и код њих успети у другом издању.
СРАМНИ СУ БИЛИ ЗАХТЕВИ УПУЋЕНИ МИНИСТРУ ОДБРАНЕ, КОМАНДАНТУ 250. РБР ЗА ПВД, ДИРЕКТОРУ ВОЈНООБАВЕШТАЈНЕ АГЕНЦИЈЕ И ДИРЕКТОРУ МЕДИЈА ЦЕНТРА ОДБРАНА ДА КАЗНЕ СРПСКОГ ОФИЦИРА КОЈИ У УНИФИРМИ ПУКОВИКА ПРОМОВИШЕ ВЕЛИЧАНСТВЕН РАТНИ УСПЕХ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ПРОТИВ НАТО АГРЕСОРА. ОФИЦИРА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ КОЈИ JОЈ ЈЕ ПОСВЕТИО ЦЕЛУ РАДНУ КАРИЈЕРУ - ЈОШ МАЛО ПА 40 ГОДИНА.
Постао сам пуковник својим радом и успесима и при том никад нисам писао молбу за чин и одликовање. ЈАКО САМ ПОНОСАН ОФИЦИР ВОЈСКЕ СРБИЈЕ.
ВОЛИМ СВОЈУ УНИФОРМУ И ВОЛИМ СРБИЈУ. НОСИЋУ ЈЕ СВЕ ДОКУ БУДЕМ ИМАО ПРАВО НА ТО, А ЗА НЕКЕ ЈЕ ЖАЛОСНО ШТО СУ ЈЕ ИКАД У ЖИВОТУ ОБУКЛИ И ТАКО ПОКАЗАЛИ НЕДОСТОЈНИМ ЊЕ!!!"
наравно и наставак истог:
7.јануар 2017.година
"КАО ШТО САМ И ОБЕЋАО ДАЈЕМ ВАМ АРГУМЕНТЕ ДА САМИ ЗАКЉУЧИТЕ, али пре тога још и ово:
Књига коју сам написао говори о величанственом успеху 3. рд ПВО, успеху 250. ракетне
бригаде ПВО, тадашње Војске Југославије и земље Србије. У књизи нико није омаловажен
нити дигнут на пиједестал. Нико није оптужен нити провучен кроз блато.
Приказани смо онаквим какви смо, без идеализације. У њој су сви људи хероји, од
команданта до последњег војника. ТРЕБА ЈЕ САМО ПРОЧИТАТИ. Намера јој је била да
прикаже ратне успехе на начин на који су се они догодили, а не било чије неуспехе, јер неуспеха није ни било. Себе у књизи не спомињем, осим на местима где други говоре о мени својим потписом. У МОЈОЈ КЊИЗИ ЉУДИ НИСУ ОБОЈЕНИ НАЦИОНАЛНОШЋУ НЕГО ЉУДСКОШЋУ И ПРОФЕСИОНАЛНОШЋУ.
Уопште тема није било какав неспоразум међу актерима, ТРЕБА ЈЕ ПРОЧИТАТИ И УВЕРИТИ СЕ У ТО. Чак то игноришем као безначајно, јер ракетни систем није ничији приватни трактор или комбајн па да због личне користи меримо узоране њиве или приносе жита. Народ нам је то купио и дао у руке да користимо у његово име и за то нам сваког месеца плаћа. ПРЕМА ТОМЕ НЕМА НИЧИЈЕГ ПРИВАТНОГ УСПЕХА ЗБОГ ЧЕГА МОРА БИТИ ПОСЕБНО СТИМУЛИСАН.
Дакле успех није мој или мог колеге, него наш. Нисам ишао у рат по чин или одликовање већ зато што ми је као официру то професионална и патриотска обавеза.
Уосталом, ово што пишем и није намењено добронамерним људима, јер они ово знају.
Потпуно невољно (јер ово није суштина књиге), али подстакнут поступком мог бившег
пријатеља и ратног друга заставника у пензији Драгана Матића, који се у срамном и неистинитом тексту он „post festum не слаже са самим собом“, послужићу се анализом са једног форума коју је направио човек који на ову тему има шта да каже, јер је књигу ПРОЧИТАО.
Ево шта су О ИСТОЈ СТВАРИ рекли сви чланови борбене послуге у делу који се односи на
откривање авиона Ф-117А. Приказани су одломци из казивања свих чланова борбене
псолуге:
ЗОЛТАН ДАНИ
Ђорђе у том тренутку, стојећи поред мене на степенику између ВИКО и оператора по Ф2,
виче: „Гаси, гаси, погибосмо, то је трећи пут, треће тражење нема, гаси, гаси.” Кажем му: „Ти да ћутиш, ја командујем” и понављам гласно: „Тражи”.
Након тога, Дарко извршава моју команду, Сенад такође, Дарко укључује антену. Сенад га и трећи пут открива, сада на азимуту 240° и даљини 13 km и уз делимично претицање предаје операторима на праћење.
БОРИС СТОИМЕНОВ
Дани трећи пут даје азимuт циља и командује: „Тражи”. Само тражење траје нешто дуже него што је уобичајено, због чега у том тренутку Ђорђе тражи да више не зрачимо, да искључимо антену, односно да више не тражимо тај циљ. Тражење се ипак наставља. Сенад га открива и предаје операторима на праћење. Матић успева да га види на показивачу и гласно говoри: „Дај га, дај га, ... имам га.” Од тада креће стабилно праћење. Сенад извештава да пратимо циљ. Дани тада командује: „Лансирај”, без било каквих других објашњења о начину вођења или свим другим командама које предвиђа правило гађања.
СЕНАД МУМИНОВИЋ
Дани трећи пут командује азимут и даљину наглашавајући да узмемо претицање јер
циљ иде удесно. Ђорђе, по мом мишљењу, у том моменту паничи. Стојећи иза Данија
гласно виче: „Гаси, гаси, скини, скини, више од 10 секунди зрачите”, хистерично
тражећи да искључимо антену, јер је то трећи пут да тражимо. Не могу дословно
да кажем шта му је Дани на то рекао, али отприлике: „Ја командујем, не мешај се
сад.”
.....
Време дејства по циљу, од момента првог тражења до уништења било је веома кратко и испуњено динамиком. Слушао сам искључиво Данијево командовање, Ниџино навођење на задати азимут, Дексово и Маткетово извештавање. Свестан сам да неке извештаје које прописује правило гађања нисам изговорио. Нисам за то имао времена. Концентрисао сам се најпре да га нађем, да успешно предам на праћење, да га пратимо и уништимо. Све време рада борбена послуга је поступала по командама руковаоца гађања и зато је одлично одрадила посао.
ДАРКО НИКОЛИЋ
Прошло је нових 5–6 секунди Дани поново командује: „Азимут 235° даљина 13 тражи”, уз сугестију да циљ иде ка 240° и да покушамо са благим претицањем. У том тренутку потпуковник Аничић говори: „Гаси, гаси...” или „Искључи, искључи...” и још нешто, али нисам сигуран шта, јер сам био потпуно концентрисан да нађемо циљ који је био удаљен скоро 12 km од нас.
Поступајући по Данијевој команди поново укључујем високи и антену и држећи прст на
показивачу УК-31 наводим Сенада практично интерполирајући путању циља који се јасно креће ка повећању азимута и у релативно великом параметру.
ДЕЈАН ТИОСАВЉЕВИЋ
Дани трећи пут командовао: „Тражи”, Аничић се томе успротивио, тражећи да не покушавамо и трећи пут јер је сматрао да смо превише дуго зрачили претходна два пута и да ћемо због тога бити погођени. Борбена послуга је игнорисала Аничићеву сугестију, а Дани је оштро рекао: „Ја командујем, антена!” Дарко одмах укључује антену и извршавајући Данијеву команду наставља да наводи Сенада који убрзо открива циљ и предаје га на праћење.
ДРАГАН МАТИЋ
У току тражења са СтВР мислим да потпуковник Аничић гледа на сат или има осећај за време које зрачимо, па у трећем покушају говорећи „искључи, искључи”, тражи да искључимо зрачење станицом. Сматрам да је то рекао из безбедносних разлога јер смо га ваљда тражили више од 10 секунди. То није страх, то је сигурносна мера.
Закључите сами о разлозима повлачења искреног казивања које сам „ја њему потурио да потпише“ и за које он није знао да ће бити „Злоупотребљено“ јер сада сопствену изјаву назива „лажном изјавом“.
ПЕРЦЕПЦИЈА ПОЈЕДИНАЦА ЈЕ САМО СОПСТВЕНА ПРОЈЕКЦИЈА РАЗМИШЉАЊА И ПОСТУПАКА ЧИМЕ ГОВОРЕ О СЕБИ ИЛИ НАЧИНУ НА КОЈИ БИ ОНИ ПОСТУПИЛИ - ФАЛСИФИКОВАЛИ.
Ово је моје последње обраћање на овом порталу, а сатисфакцију за неовлашћено објављивање моје аутoрске фотографије потражићу на за то надлежном месту."
Љуба
ПС: Ваљда ово неће бити обрисано.
|
