J-22 Orao

682

J-22 Orao

offline
  • Pridružio: 19 Feb 2006
  • Poruke: 10304
  • Gde živiš: Banja Luka

aramis s ::I to naravno.
Kvalitetan strucni kadar je uvek deficitaran, al' ako bas zapne, mnogo ih je penzionisano pre vremena, pa resenje vidim u reaktiviranju.

@mgaji21...
Citat:Da li neko u Utvi razmislja da novi Orao bude proizvodjen od stelt materijala ?
Da bi avion bio u stelt kategoriji, nije presudan samo materijal, vec i konstrukcija (geometrija).
Pored toga, Orao je klasican jurisnik (u nekim varijantama izvidjac), pa ne vidim potrebu u TT zahtevima da bude stelt.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 25 Dec 2007
  • Poruke: 1301

flysky ::
Što se tiče celokupnog seta modernizacije Orla osim uvođenja po testianju novog seta vođenog naoružanja, najbitniji je akcenat osim digitilazacije i nove avionike - optolektronike , smanjene mase gde god god je to moguće i realano izvodljivo.
Krajnji rezultat bitno povećanje odnosa masa /potisak bez i sa podvesnim naoružajem

Sam zmaj - pojedine sekcije aviona sa novim legurama i novim profilisanjem - smanjuje se ;
Potom, ključna mesta koja smanjuju masu aviona je stajni trap i konačno sam motor sa manjom komorom za dopunskom sagorevanje i potiskom po motoru koji je bez forsaža ~ 20 Kn.
Pogledajmo frontalno postojeći stajni trap i recimo npr. da je za ~ 1/3 lakši :
Nove legure metala, obrada i zaštita u odnosu na pre 30-40 dina su nebo i zemlja.
Umesto da nosi podvesno saće (grozd ) nevođenih raketa i direktno izlaganje protivničkoj PVO sa duplo masom naoružanja sa akcentom na vođeno (stand - off ) drastično se dobija na stabilnosti, agilnosti pa i manevarbilnosti . FBW uopšte nije imperativ. HOTAS je izvestan.
Rekoh da u zmajevima orlova ima još i te kako života , kao i da se po testiranju i potvrdi predviđenih letnih- bojevih karakteristika , vrlo moguće da nađe nađe u serijskoj proizvodnji sa jednim bitnom ino kooperantom. Nema više tromog orla sa podvešenim naoružanjem. Sledi i promena centraže .
Isti motor bez KDS-a sa istim motorom - lakšim , istim glaskokpitom (drugaćije ergonomonije , maltene slične ) sa skromnijom setom vođenog naoružanja videćemo i na modernizovanoj G-4-ci.
Imperativ je - direktiva - modernizcajija Orla i što veći broj obučenih pilota u trenaži ) mladost .
U nosnom delu se odr. promenom centraže (prednja noga stajnog trapa) oslobađa prostor za ugradnju nove avionike.
Смањење масе је само по себи добра вест, али остаје да се види у којој мери ће се то урадити и колико ће маса бити смањена. RR Viper 680 (повећање потиска за око 12-13%, тако да је статички потисак око 2000, форсаж око 2500, дакле укупно 5000) не знам да ли има мању тежину и бољу поузданост, и колико је уопште технолошки модернизован. На комори за допунско сагоревање може да се доста уштеди јер је од метала и великих димензија. Такође је проблем испитивања конструкције змаја израђене новим технолошким поступком, то може да потраје а нисам оптимиста у погледу квалитета кадра који је остао у ВТИ-у (без жеље да будем злурад или увредљив, то је једноставно тако).
FBW треба да буде приоритет јер омогућава (на стабилном авиону) да се практично замени хидраулички систем новом технологијом, чиме ће се такође уштедети осетно на тежини а повећати поузданост и трајност система. Нема потребе да се пише посебно софтвер за ову намену, што значи да се промена извршава на „хардверском“ нивоу, а у каснијој фази може да се у неким специфичним режимима лета (полетање/слетање...) искористе могућности FBW-а да би се аутоматски извлачила/увлачила крилца. Орао има добру механизацију крила која није до краја искоришћена јер није аутоматизована у потребној мери. О овом је писао Mixelotti. Амери имају ову технологију тако да су потпуно избацили хидраулику, дакле авион је потпуно „електричан“. Французи су на Рафалу задржали и хидраулику као резерву, али им је FBW главни. Знам да је Прва Петолетка из Трстеника требала да производи актуаторе за овај систем, прелаз на ову технологију по мени треба да је приоритет.
Промена центраже авиона – не мислим да ово може да буде лако и да се уради брзо, ако се не варам ово ипак треба да се испита а то може да потраје а и кошта.



offline
  • Pridružio: 25 Dec 2007
  • Poruke: 1301

[quote="flysky"]Citat:
Осим Гром- А практично ће се тестирати све до сада виђено везано за модернизацију Орла. ВРВЗ - 200 је тек почетак . Мени лично је највећи подухват и гледајући универзалност исте (лансирања са више авио платформи ) од школске ... до ЛБА М- 16 Д ;
Р-60 МК (раније планиран ) видећемо у сасвим новом појавном облику.
Свега неколико земаља производи ракете В-В па претпостављам да је улагати паре у нешто тако за нас скупо. Стога не разумем зашто се иде на радикалну промену ракета Р-60, на форуму су биле слике нове ракете В-В малог домета коју би требало да пројектуја EdePRO, али једноставно мислим да је то бацање пара осим једино (и само једино онда) ако неко са стране хоће да плати комплетан развој. Мислим да је за нас сасвим довољно технолошки модернизовати Р-60 и са неким кооперантом урадити вођење, тако да нас то не кошта много времена или новца а да добијемо добру ракету.

offline
  • flysky  Male
  • Zaslužni građanin
  • Nikola
  • Pridružio: 26 Dec 2012
  • Poruke: 540
  • Gde živiš: Srbija

Citat: @ flyskay

Govoris o strateskoj saradnji Utve sa jednom stranom firmom, kojom ? ( saradnja Zastave i Fiata je mozda model za buducu proizvodnju novog Orla )
Da li neko u Utvi razmislja da novi Orao bude proizvodjen od stelt materijala ?


Svaki bledi pokušaj satire i ironije je nepotreban - providan.

Konačno vidimo a tek ćemo ugledati veći broj remontovanih i potom modernizovanih Orlova na našem nebu. Niko nije pomenuo da nova tehnologija obrade , zaštite i premaza metala tretira "zvezdane staze ". Orao se u novom ruhu vraća na nebo Srbije, znatno brže nego u prošlosti.


offline
  • Pridružio: 06 Maj 2013
  • Poruke: 791

Jethro ::
FBW треба да буде приоритет јер омогућава (на стабилном авиону) да се практично замени хидраулички систем новом технологијом, чиме ће се такође уштедети осетно на тежини а повећати поузданост и трајност система. Нема потребе да се пише посебно софтвер за ову намену, што значи да се промена извршава на „хардверском“ нивоу, а у каснијој фази може да се у неким специфичним режимима лета (полетање/слетање...) искористе могућности FBW-а да би се аутоматски извлачила/увлачила крилца.

Može li malo detaljnije ovo boldovano?

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 21261
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

@Flysky
nemoj da glumiš tajnovitost. Taj isti Savatti je do pre par godina imao na sajtu našu zemlju na crnoj listi, tj obijanje saradnje. Sada ćemo imati saradnju u oblasti fotošopa.
@Jethro
FBW je nemoguća misija na ovim avionima. Samo na jednom primeraku je ispitana upotreba na kormilu pravca. Pričalo se o automatskom izvlačenju pretkrilaca i zakrilaca, a za to treba dorađeni autopilot.

offline
  • Sale 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 30 Jul 2010
  • Poruke: 1764
  • Gde živiš: Z-moon

Koliko je meni poznato (iz zanimljivog razgovora u Utvi, sagovornik je bio više nego upućen), autopilot je na ovom avionu nemoguća misija.

offline
  • Pridružio: 16 Feb 2017
  • Poruke: 205

Hteo sam da pitam u vezi motora, kod eventualne modernizacije Orla , da li se ipak radi na nekom novom resenju povecanja potiska ( domaca pamet) koje ne zahteva promenu konstrukcije aviona, ili ipak o stranom resenju i izmenama u samoj konstrukciji ? Takodje skracenjem komore DS sta se tacno dobija a sta gubi na perfomansama motora ?

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 21261
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Zavisi šta očekuješ od autopilota. Ovde se upravlja uz pomoć UPPO i UPSU, postoji računar povezan sa davačima statičkog, dinamičkog pritiska i žiro platformom. Ako ti sistem pomaže u upravljanu u zavisnosti od parametara leta, sam izvlači predkrilca i zakrilca u zavisnosti od brzine leta, dovede avion u neutralni položaj pritiskom na dugme, onda je...

offline
  • nebkv 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 30 Mar 2007
  • Poruke: 2272

aramis s ::Pričalo se o automatskom izvlačenju pretkrilaca i zakrilaca, a za to treba dorađeni autopilot.
Cesto se desava da pretkrilca rade po nekom svom automatizmu zbog pouzdanosti mikroprekidaca Smile
Po pitanju autopilota,verovatno je protok vremena ucinio svoje,mozda je to funkcionisalo u pocetku kada su svi spregnuti elementi funkcionisali kako treba
Sada je veliko pitanje.Jedan penzionisani radnik Mome svojevremeno mi je rekao po pitanju UPSU da se prilikom remonta svi radovi oko njega svode na "brisanje prasine sa istog i vracanje na svoje mesto"

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 304 korisnika na forumu :: 10 registrovanih, 1 sakriven i 293 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: burekbrigada, dragoljub11987, Eyes Wide Shut, havoc995, ltcolonel, Milos1977, Mixelotti, Pavlov A.A., vespa nikola, wolf431