J-22 Orao

685

J-22 Orao

offline
  • Pridružio: 25 Dec 2007
  • Poruke: 1301

aramis s ::Jethro :: где сам ја написао да треба да буде нестабилан?
Vukao si paralelu sa Jaguarom i njegovom nestabilnom eksperimentalnom varjantom.
HMS je OK, ali pre njega idu važniji senzori i uređaji.
Јесте, али да би се видело шта би требало урадити на Орлу да би и он постао нестабилан, али му то не треба, тј. са оваквим крилима је сигурно стабилан.
А иначе је занимљиво да је тај први FBW урађен баш на авиону који је узор за Орла.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 16 Jan 2012
  • Poruke: 274

Flysky...da,Rumuni pored modernizacije SOIMA,u bliskooj buućnosti(za dve godine)planiraju proizvodnju novog trenažera.



offline
  • Pridružio: 25 Dec 2007
  • Poruke: 1301

Везано за HMS, који претпостављам може да буде исти као на МиГ-29, паде ми на памет да заправо модернизовани Орао и Галеб могу да буду и део авиона за обуку, тј. одржавања тренаже пилота суперсоничних авиона чији је сат лета осетно скупљи.
То Французи раде са својим Рафалима: део налета пилота иде баш на Рафалу, део на симулаторима а део на школсим авионима који имају улогу замене правих борбених авиона.
Не знам колико ће кокпит модернизованог Орла или Галеба да буде сличан са нашим МиГ-29 али ће сигурно иста/слична опрема (па и HMS) да допринесе да пилоти лакше прелазе са једног авиона на други и буду боље истренирани.

offline
  • Luka 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 14 Mar 2011
  • Poruke: 1766

Prototip, 1974


Le Bourget Airshow, 1985

offline
  • Pridružio: 12 Mar 2009
  • Poruke: 442
  • Gde živiš: U kolima...



offline
  • Pridružio: 28 Maj 2011
  • Poruke: 220
  • Gde živiš: Nis

offline
  • Luka 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 14 Mar 2011
  • Poruke: 1766

Članak iz Aeromagazina br. 51 (avgust/septembar 2003)

offline
  • Pridružio: 06 Maj 2013
  • Poruke: 791

Zabava miliona. SuperOrao, G-5, Stavati, čuda...
Ja ne zameram potrebu za tapšanjem sebe po ramenu, ali 'ajde da malo objektivno sagledamo trenutne potencijale.
Maksimalan domet domaće pameti je ispred nosa, a to je klipni školski avion Lasta kao aerodinamički solidno izguran projekat uz paradoksalna rešenja po pitanju opreme. Garmin G-500, GNS i visinomer sa jedrilice je nespojiva mešavina. Ali to smo mi. U stanju smo da zamažemo fekalijama i ono što je odlično da ga svedemo time na prosečno. Ne zaboravimo u kakvim proizvodnim uslovima su nastale Laste. Ko se ne seća, ima slika iz tog perioda.
Voleo bih da mi neko od "optimista" navede potrebne potencijale za maštovite projekte tipa SuperOrao i G-5, ne da ne bih voleo, nego odakle? Čime? Kako? Odakle baza, potreban novac? Odakle tehnologija? Odakle reference i iskustvo u poslu? Masu toga smo izgubili, stručnjaci otišli, proizvodni kapaciteti spali na "garaže".
Kad smo bili u naponu, kao SFRJ ušli smo u projekat Orla sa Rumunima, a sa kime danas da uđemo kao ojađena Srbija? Sa Stavatijem?
Bojim se da mnogo više razmišljamo pogrešnom glavom. Non-stop priča o novoj pogonskoj grupi, savremenoj avionici, dovođenju na nivo ovaj-onaj... Za koju to pogonsku grupu ima opipljivih argumenata? Za kog stranog ili domaćeg proizvođača bi se zakleo u desnu ruku da će hteti i umeti da izguraju "podmlađivanje babe" sa Srbima? Mi i ne znamo šta bi tačno hteli od nekog novog Orla ili G-4, to odgovorno tvrdim. Koja normalna firma ili država kreće u razvoj nekog aviona od samog kraja - naoružanja, a da nije napravila niti jedan let nekog prototipa? Ludilo neviđenih razmera! Nema pas za šta da nas ujede, a maštanja idu u nedogled. Osim izvoza municije nema nekog opipljivog argumenta za kretanje u pravcu visokih tehnologija, ali Srbima samo rokaj mitove, nema problema, vrlo brzo zaborave prazan frižider kod kuće kada se radi o naoružanju na tehnološkom nivou supersila. Pljeskanje po guzici postaje nacionalni sport. Za Boga miloga, aman... Bilo koji novi projekat ukoliko nije izvozno orijentisan je osuđen na propast, nebitno da li je Lazar, Nora, SuperOrao ili "mali Miloš". Neisplativ je isključivo za domaće potrebe, a ako neće niko da ga kupi, tek to treba nešto da nam kaže. Ali da bi bio izvozno orijentisan nije dovoljno da iza njega stoji jedna firma, već cela država. Jedva da smo očešali svetsko tržište sa tzv. pokušajima izvoza "pokušaja" takvih tehnologija, a već "rokamo proizvodnju" projektila dometa 300km, novih aviona, čuda... sa oslanjanjem na industriju koja u proteklih 40 godina nije proizvela za bilo koju stranu ozbiljnu firmu - NIŠTA.
Put oko sveta počinje prvim korakom, a kod nas su već čizme "od 7 milja". Projekat Orla je koštao SFRJ Boga-oca, nismo ga prodali nikome, zavalili smo samo 6 G-4ki Burmi, a te avione i pored takvog troška smo iskoristili minimalno do jedva prosečno u toku svog veka upotrebe. Burmanci su svoje četvorke iskoristili do nivoa koji mi možemo samo da sanjamo. Ima primeraka Orla sa po par stotina sati u životnom veku, da li neko uopšte razmišlja o podatku koliko je taj avion po pitanju ispravnosti "operativan"? Vremenski period između dva otkaza na Orlu je verovatno argument koji ovim "optimistima" prvo pada na pamet kada se "kunu" u njegovu upotrebnu vrednost kao školsko-borbenog aviona. Jurišnik odjednom postade školsko-borbeni avion, a da se niko ne buni, već se pesma razlaže o njegovim potencijalima za obuku pilota. Čitam ovih dana hvalospeve i ne verujem očima. U stvarnosti prazne druge kabine dvoseda, ali zato se ne štedi "precizno naoružanje" koje nije ni iza horizonta.
Da bi se napravio "prvi korak na putu oko sveta" ova država treba da pokaže nameru da stvori bazu za tako nešto. Osim ZDRP-ovih spinovanja i skalamerija, ja ne vidim nikakav ozbiljan pomak na državnom nivou po pitanju avioindustrije. Nema uključivanja svih relevantnih institucija u razvojne projekte da bi to ličilo na nešto. Ovako neki anonimusi kokaju nekakve projekte modernizacije, bez mogućnosti transparentnog uvida u to što oni rade. Sad će mi skočiti za vrat svi mogući zaštitnici državnih tajni za vrat, ali bi ih pitao: "šta to mi na našem tehnološkom nivou razvoja" imamo da sakrijemo od nekoga?
I pri tome u poslednje vreme se u celu priču na silu uvlači i VTI, koji ni kriv ni dužan "trpi" torturu te šarade i verovatno transfer blama. Šta ćemo kada sve to bude prošlo, kad se budu izigrali, kad sve ostane na nivou Bumbara i sličnih medijski eksploatisanih projekata? Šta onda?

offline
  • Pridružio: 23 Sep 2009
  • Poruke: 868

Kozedub, da smo u bilo kom trenutku u istoriji pokusavali da objektivno sagledamo svoje trenutne potencijale, ja i ti ne bi smo sada sedeli i kucali po tastaturi, nego bi privrsavali obaveze po svojim imanjima po selu.

Ja nisam cenio Milosevica, ali ono sto je on uspeo da uradi je da sacuva industrijsku bazu kakva god da je bila. A onda su dosli neki koji su sagledavali "realno stanje" i bukvalno unistili industriju u Srbiji. Pa smo dosli dotle da je i "nivo garaze" svemirska tehnologija za nas.

Jedan od predsednika vlade u tom periodu je imao izjavu da je bilo kakva industrijska proizvodnja u Srbiji nepotrebna, i da ce nas razvoj ici ka turizmu. Ne mogu da citiram tacne reci, ali je to bila poenta. Potencirao se potencijal Beograda kao jeftine turisticke destinacije za provod, a izgleda da smo kao glavni pravac razvoja trebali da imamo pretvaranje zemlje u Tajland, sa seks trafikingom kao najrazvijenijom granom privrede.

A onda su ti isti krenuli u "reindustrijalizaciju Srbije". A tu reindustrijalizaciju sporovodimo tako sto dovodimo srafciger industriju, u kojoj nam kao obicni radnici rade visokoobrazovani ljudi, a posto pravnika i ekonomista imamo za izvoz za deset zemalja, nekako je njih najvise. Neko je platio da ih odskoluje da budu visokoobrazovani monteri u Leoniju, na primer.

A nekako mi se cini i da je to i bio cilj. Prvo se krenulo sa razjedinjavanjem sindikalne organizacije, pustanjem price o nezavisnim sindikatima. Umesto izbora u jedinstvenoj organizaciji, koji bi omogucili da postoji smena rukovodstva koje udje u surovanje sa vladom ili poslodavcima, sindikalna ogranizacija je razbijena na gomilu malih nezavisnih sindikata cija je moc ravna nuli. Radnike nije imao ko da zastiti, sto je bio jedan od preduslova za omogucavanje likvidacije preduzeca po zelji. Isto je uradjeno sa studentskom organizacijom. Razjedinjen je savez studenata, umesto da se omoguce izbori unutar njega. Recimo, Elektronski fakultet u Nisu je u vreme 1996.-te bio jedinstven, ali sa demokratskim izborima unutar organizacije. Da je uzet taj model, dobio bi se i pluralizam, a sacuvala se snaga organizacije. Umesto toga, omoguceno je formiranje milion studentskih organizacija. Rezultat je da prava studenata ne brani vise niko.

A onda se krenulo u rastakanje svega, i dovodjenje na nivo na kojem jesmo. Sada je rad u Juri ili Leoniju, ili sivenje pantalona za Turske investitore bogom dani posao, cak i za visokoobrazovane. Da li nam je to krajnji cilj?

Mi mozemo da prihvatamo realnost trenutnog stanja, i dopustimo da potonemo na dno, i da tamo ostanemo. A veoma smo blizu dna, prodaja zemlje i prirodnih resursa vec pocinje. Docicemo u situaciju da opet kulucimo na vlastitoj zemlji, a da nam prirodna bogatstva kradu kao u svojim bivsim kolonijama u Africi.

A mozemo da ne prihvatimo realnost tog stanja, vec da zaustavimo propadanje i pocnemo postepeni rast. Da sprecimo potpuno propadanje svega sto imamo, da se uhvatimo za ono sto smo uprkos svemu uspeli da sacuvamo, i da krenemo da obnavljamo pojedine kapacitete i da gradimo nove. Nesto svojim snagama, nesto uz pomoc sa strane, kroz zajednicke projekte, ... Opcije postoje, samo ih treba iskoristiti.

Ili mozemo zabiti glavu u pesak kao nojevi.

Meni je jasno zasto mnogi ovde u razmisljanju krecu od stanja u bivsoj SFRJ. Oni su u tom sistemu rodjeni, radili, taj sistem je jedino sto poznaju, i jedino u tom sistemu mogu da funkcionisu. Kada njima pomenes stvaranje necega, oni traze za to, za njihov pojam, preko potrebne uslove. Ja ih razumem, oni su navikli da rade u odredjenom sistemu sa odredjenim stepenom organizacije, obezbedjenim stabilnim finansiranjem, i na projektima koje im je obezbedio neko.

Ali, taj sistem u kome su oni radili neko je stvorio iz pepela, iz zemlje opustosene ratom. Iz gotovo nicega. I to nije uradio cekajuci da mu neko da uslove kakve je on zamislio, vec radeci postepeno i marljivo. Pri tome ne smatram da je neko uvek radio pametno. Ali je radio i do nekog nivoa dosao. Neko je onda to sve sa oprostenjem razjebao, sada je na nama ako smo pametni da ono sto nije razjebano sacuvamo, utegnemo, i krenemo da gradimo dalje bar od nekog nivoa, a ne od totalne nule.

Ako neko ulaze u oavremenjavanje Orla i G-4, i ako se cela prica dovede do kraja, sledeci korak je razmatranje mogucnosti obnavljanja proizvodnje, da li samostalno, da li sa ino partnerom. Ili stvaranje baze za to zanavljanje, koja ce u vreme povlacenja tih aviona omoguciti stvaranje njihovih naslednika. Deset godina nije mnogo, ali nije ni malo. Za deset godina ce neke danasnje bebe biti momcici i devojke. Ako se pametno radi u tih deset godina, posle tih deset godina ce mogucnosti biti daleko vece, i ono sto danas ne izgleda mogucim postace vrlo ostvarivo.

Normalno, ne sa Stavatijem. Sa nekim drugim ozbiljnim igracima, da.

offline
  • Pridružio: 03 Jun 2011
  • Poruke: 875

Buduci proizvodjac nekog Galeba ili Orla, ne sme biti zavistan od drzave. Tom proizvodjacu mora biti primarno civilno trziste. Taj proizvodjac ne sme sedeti skrstenih ruku zato sto drzava ne kupuje od njega, kao sto je to slucaj sa Utvom. Za drzavnu kompaniju vaze isti trzisni uslovi kao i za privatnu. Jedina razlika je u osnivacu firme. Ni jedan privatnik ne bi dozvolio da mu radnici sede skrstenih ruku.

- Stub svake privrede predstavljaju mala i srednja preduzeca. Dok na zapadu MSP predtavljaju stub privrede, kod nas su simbol za gazde koje hoce brzo da se obogate, gazde koje ne izmiruju svoje obaveze itd. Cak je i sistem takav da tog gazdu upravo tera na ne placanje obaveza i kriminal kako bi opstao na trzistu.

-Dok su se MSP na zapadu razvijala citav vek, pa i vise, u Srbiji su se MSP svodila na pekare, poslasticarnice i sl.

- Najvece svetske kompanije uposljavaju hiljade MSP. Jedan Mercedes angazuje cak 9000 MSP, a vecini primaran posao nije poslovanje sa Mercedesom. Kada bi Mercedes propao, vecina tih MSP bi nastavila poslovanje i lako bi se preorijentisala na drugog partnera.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 833 korisnika na forumu :: 69 registrovanih, 11 sakrivenih i 753 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., amir3045, amstel, antonic.igor2050, aramis s, attila.jukicburai, blue, bojank, branko7, DH, Dimitrise93, Djokislav, djordje92sm, dragan638, FOX, Georgius, Gerilac, Gibli, goxin, ivan979, ivran064, jovan.simovic97, kerinjo, KRCO95, Kristian_KG, Kruger, Kubovac, lacko, lojola, MarKhan, Marko Marković, MB120mm, medvedekbobi123, mercedesamg, Metanoja, Milan A. Nikolic, Milos1977, MilosKop, mnn2, pedjadukan, pein, radionica1, RADOVAN.S, Rakenica, randja26, rovac, Sass Drake, SerbFlippy, shaja1, Shomy, Snorks, Sonyboy, sosko, Srki94, stokanovicm, tanakadzo, Taso, theNedjeljko, vasa.93, vathra, Velibor Rado, vladetije, vladom6, vlahale, voja64, zixmix, zoidbergs, zuxbg