offline
- Phoenix
- Ugledni građanin
- Pridružio: 01 Mar 2009
- Poruke: 391
- Gde živiš: Beograd
|
- 24Ovo se svidja korisnicima: 037, Mercury, Skywhaler, bato, Georgius, darkangel, Voja1978, sasans23, goxin, buster, Luka, zixo, indja, ray ban11, mushroom, serbianpaladin, jazbar, Boba-No1, Mixelotti, pedja63, Levi, lacko, amaterSRB, cira357
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
U pitanju je uobicajena stvar, radi se o dva faktora, kontriranju sile koju zavojna vazdusna struja elise pravi na zadnji deo trupa, tj. prevashodno vertikalac, kao i kontriranju asimetricne vuce elise. Ovo prvo se moze kontrirati i promenom postavnog ugla vertikalca, no to ima manu da kada nema vuce motora vertikalac i dalje funkcionise isto, sto pilot mora da kompenzuje. U slucaju zakretanja motora kada nema vucna sile nema ni efekta (efekat blago asimetricne motorske obloge je zanemarljiv). Ovo postoji kod dosta aviona, mada kod mnogih nije tako primetno, pogotovo kod side-by-side varijanti, jer uglavnom imaju dovoljno sirok trup, pa samim tim i motorsku oblogu, da ona ne mora da se zakrece, vec se zakrecu samo motor i elisa, sto se teze primetiti). Kod Laste se primeti, jer se obloga "skrojena" prilicno tesno uz motor, te se vidi razlika u uglu.
Ovo drugo je tzv. P-faktor, na bilo kom napadnom uglu vecem od nule krak elise koji ide na dole ce proizvoditi vecu silu potiska nego krak elise koji ide na gore, zbog slaganja brzina, posto tada komponenta brzine leta aviona (tacnije brzina puta sinus napadnog ugla) deluje u samoj ravni elise, sto moze da se kontrira promenom postavnog ugla motora malo udesno i na dole. Promenom ugla ugradnje motora "na dole" pomera se nulta tacka (tacka pri kojoj elisa "ne vuce"), ali se stvara i efekat da deo vucne sile vuce nos aviona na dole, utice na dinamiku leta itd.
Ovakve pojave su najprimetnije na maksimalnoj snazi i velikom napadnom uglu, posebno karakteristicno za avione sa stajnim trapom sa repnim tockom (vecina lovaca iz Drugog Svetskog Rata), gde je vrlo izrazena pojava da na poletanju, pri naglom dodavanju gasa, avion ima tendenciju da bezi sa pravca piste na levo, te to treba kontrirati krmilom pravca (Bf-109 je vazio za jedan od nezgodnijih po ovome, sto je uz uzan stajni trap i mali vertikalac dovodilo do povecanog broja udesa).
Piloti ovo mahom nauce da rade po automatizmu, kod aviona snage Laste pojava nije posebno jaka, avion ima tricikl stajni trap, te je ugao na poletanju/sletanju mali, tako da ni potrebne korekcije nisu velike, te se verovatno moglo ici i bez toga, ali u sustini time je pokusano olaksavanje posla pilotu, kao i mala optimizacija otpora na krstarenju (posto se sve ovo, naravno, moze idealno podesiti samo za jednu kombinaciju uslova leta obicno se uzima krstarenje).
Evo, moze se primetiti (mada u manjoj meri) i na PC-21 (koji ima i automatski sistem za trimovanje po pravcu, no opet je malcice zakosen):
Ovde se takodje moze primetiti: Opet Pc-21
|
