offline
- Pridružio: 07 Maj 2020
- Poruke: 836
|
Pisao sam na ovoj temi ranije, o tome kako sam razmišljao o razvoju sistema, koji bi bio svojevrstan "višecevni lanser projektila" sa nekom vrstom vođenja (kroz radarski snop ili radio-korekcijama), a koji bi suštinski bio nekakva "kombinacija" Pancira SM i recimo prastarom AMX Javelota, koji je lansirao nevođena raketna zrna, a imao je radar za usmeravanje i korekciju uglova lansiranja.
Izgleda da je upravo ova druga ideja, bazirana na AMH Javelotu, zainteresovala Rusiju i evo jednog teksta koji sam našao i preveo (u delu koji opisuje ovaj sistem), a koji se u velikoj meri bazira na ono o čemu sam pisao.
Izvor: https://topwar.ru/188847-kaz-pvo-kompleks-aktivnoj.....orony.html
Razlika je što ovde nema nikakvog vođenja, ali se zato to "kompenzuje" neverovatno velikom vatrenom moći jeftinih projektila i municije....
Kompleks Aktivne Zaštite PVO: KAZ-PVO
Precizno navođeno oružje (PNO) je radikalno promenilo lice bojnog polja, predstavljajući smrtonosnu pretnju za oružje, vojnu opremu i druge vojne i industrijske objekte. Povećanje dometa PNO i njenih nosilaca ugrozilo je čak i objekte koji se nalaze u unutrašnjosti zemlje. Precizno oružje se do cilja može isporučiti avionima sa posadom i bespilotnim letelicama (UAV), sa brodova i podmornica, sa mobilnih i stacionarnih zemaljskih lanserima (PU).
Zaštita od PNO se može sprovesti na nekoliko načina - možete uništiti nosače PNO svojim visoko preciznim oružjem dugog dometa na zemlji, pre nego što polete, možete oboriti nosače i visokoprecizno oružje u vazduhu naoružani sa borbenim avionima i protivvazduhoplovnim raketnim sistemima.
Sa razvojem tehnologije, napadna sredstva iz VaP-a koja mogu nositi precizno navođeno oružje (projektile), postaju sve manja u gabaritima, konstruisana od materijala sa malom odraznom površinom, lete sporo i na malim i čak srednjim visinama i svode se na često male dronove i bespilotne letelice, koje je sve teže pravovremeno otkriti i na njih dejstvovati, a takođe njihova cena je često niža od cene projektila zemlja-vazduh kojim treba da budu oborene.
Takođe, ove bespilotne letelice se često upotrebljavaju u većim grupama - rojevima, pa je potrebno naći rešenje, (a da ono bude i finansijski isplativo) za njihovu neutralizaciju i/ili uništenje.
Rešenje se može naći u srodnoj oblasti – sistemi aktivne odbrane (KAZ) se koriste za zaštitu oklopnih vozila od napada precizno navođene municije i projektila.
Jedan od osnovnih principa uništavanja napadačke municije je njeno otkrivanje uz pomoć male radarske stanice (radara) sa trenutnim pregledom i uništavanje usmerenim projektilima sa gelerskim punjenjem ili municijom male veličine sa daljinskom detonacijom na putanji.
Još jedan sličan primer je kompleks aktivne zaštite silosa lansera interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM), razvijen u okviru eksperimentalnog projektantskog rada (ROC) „Mozir“.
Nema pouzdanih podataka o ovom kompleksu.
Prema otvorenim podacima, obuhvata od nekoliko desetina do nekoliko stotina cevi sa gotovim udarnim elementima (GGE) - metalnim kuglicama visoke čvrstoće prečnika do 30 mm i udarnim elementima u obliku strele koji se ispaljuju prema nuklearnoj bojevoj glavi koja pada prema radarske podacima i obezbediti njegovo uništenje na visini do šest kilometara.
Ukupna brzina susreta GGE i bojeve glave je oko šest kilometara u sekundi, što dovodi do nepovratnog uništenja bojeve glave. Jedna salva može da sadrži do 40 hiljada različitih GGE.
Pretpostavlja se da je kompleks Mozir potpuno automatski i radi bez učešća operatera.
KAZ-PVO Mozir:
Koristeći razvoj u KAZ-u za zaštitu oklopnih vozila i razvoj u ROC „Mozir“, može se stvoriti perspektivan kompleks aktivne zaštite PVO (KAZ-PVO).
Njegov zadatak će biti da zaštiti blisku liniju, na udaljenosti od oko 100-2000 metara, od neprijateljskog vazdušnog napada.
Strukturno, perspektivni sistem KAZ-PVO treba da sadrži lansirne blokove cevi sa municijom različitih tipova, radarske i optičke kanale za raznovrsne načine otkrivanja ciljeva. Pretpostavlja se da bi KAZ-PVO trebalo da sadrži dva podsistema: horizontalni - za zaštitu od napada municijom "sa strane", i vertikalni - za zaštitu od napada municije "odozgo".
Horizontalni podsistem KAZ-PVO:
Vertikalni podsistem KAZ-PVO:
U podsistemu za zaštitu od bočnog napada precizno navođene municije, četiri lansirna bloka cevi moraju biti postavljena na okretnu ploču pod uglom od 90 stepeni jedna u odnosu na drugu. Svaka jedinica mora biti opremljena pojedinačnim servisom za vertikalno navođenje. Nišanski servo mora imati najveću brzinu okretanja, reda 180-360 stepeni u sekundi.
U blizini lansirnih blokova cevi treba da se nalazi radar sa kružnim pogledom, verovatno u milimetarskom ili centimetarskom opsegu talasnih dužina.
U gornjem delu konstrukcije treba da se nalazi blok optičko-lokacionog sistema (OLS) koji obuhvata dnevne i noćne kanale, a omogućava pregled terena u četiri pravca, sinhrono sa radarom, bez potrebe za zasebnim okretanjem OLS-a. Upotreba laserskih radara - lidara - može se smatrati obećavajućim sredstvom otkrivanja za KAZ-PVO.
Dizajn podsistema za zaštitu od napada municijom "odozgo" je sličan, samo što su u njemu lansirni blokovi cevi usmereni vertikalno na gore i mogu se skretati visoko preciznim pogonima u zadatom opsegu uglova. Pravac gledanja radara i OLS-a je takođe orijentisan na gore.
Verovatno se može razviti jedan kompleks koji obezbeđuje zaštitu u čitavom rasponu visina i pravaca napada.
Objedinjeni sistem KAZ-PVO:
Za gađanje ciljeva mogu se koristiti municija sa gelerima sa metalnim kuglicama ili udarnim elementima u obliku strelice, nevođena municija sa fragmentacionim ili jezgrom bojevih glava, sa daljinskom detonacijom na trajektoriji. Može se razmotriti i upotreba lansirnih cevi opremljenih po principu sistema kao što je Metal Storm, sa teoretskom brzinom paljbe od milion udarnih elemenata u minuti.
Metal-Storm:
Sastav municije KAZ-PVO može varirati u zavisnosti od očekivanih, najverovatnijih tipova ciljeva.
Kada radar / OLS / lidar otkrije približavanje neprijateljske municije, njegova putanja i očekivana tačka susreta se izračunavaju na osnovu trenutnog položaja lansirnih blokova cevi kompleksa. Zatim se lansirni blok cevi najbliži liniji presretanja okreće i puca se. U stvari – KAZ-PVO bi trebalo da bude idealna mašina za gađanje „glinenih golubova".
Većina oružja za napad iz VaP-a koje neprijatelj može koristiti u velikom broju su podzvučne mete i lako ih može pogoditi KAZ-PVO.
Ali čak i složeniji sistemi vazduhoplovnih ciljeva potencijalno takođe mogu biti presretnuti – najnapredniji KAZ-PVO za zaštitu oklopnih vozila mogu čak da pogode oklopne potkalibarne krilate projektile (BOPS), koji su od volframa ili uranijuma i koji se kreću hipersoničnom brzinom od oko 5 M.
Kada se napadačka municija otkrije na udaljenosti od oko 2000–3000 metara, njeno uništenje se može izvesti na udaljenosti od 100–500–1000 metara ili više, u zavisnosti od vrste napadačke municije i intenziteta napada.
Uništavanje napadačke municije na minimalnoj udaljenosti zahtevaće opremanje sistema KAZ-PVO sa dovoljno jakim strukturnim elementima, koji ga štite (pre svega OLS i radar) od fragmenata uništene municije.
Prednosti KAZ-PVO su minimalna cena municije (neće se instalirati skupe glave za navođenje i uopšte bilo kakve sisteme upravljanja, sa izuzetkom jedinica za daljinsko aktiviranje na putanji koja je potrebna za neke vrste podmunicije), kao i najviša brzina reakcije i mogućnost potpuno automatskog rada, bez ljudske intervencije.
Algoritmi sistema KAZ-PVO treba da odrede vrstu napadačke municije, na osnovu analize brzine i putanje njenog leta. U zavisnosti od pretnje koju podrazumeva ovaj ili onaj vazdušni cilj, za uništavanje se može upotrebiti jedan ili više blokova lansirnih cevi, jedna ili više različitih vrsta municije, na primer, municija sa daljinskom detonacijom na trajektoriji, sa fragmentacionom bojevom glavom i gelerskim punjenjem.
Prilikom rada u grupi, više sistema KAZ-PVO može da napadne jedno PNO koje se približava, dok će jedan KAZ-PVO sistem napasti municiju koja se približava „direktno u dolasku“, a onaj koji se nalazi pored njega će napasti istu municiju "bočno sa strane". Iako će ovo povećati potrošnju municije, značajno će povećati verovatnoću pogađanja neprijateljske napadačke municije. Pored toga, veća je verovatnoća da će ostaci neprijateljske municije napadnuti sa strane proleteti pored sistema KAZ-PVO i prema lansirnim blokovima cevi koji će gađati "direktno u dolasku".
Prisustvo četiri lansirna bloka cevi, orijentisanih u različitim pravcima, obezbediće svestranu odbranu od nadolazeće neprijateljske municije i minimizirati vreme potrebno za okretanje ka napadnoj municiji.
Ako se napad izvede iz jednog ili dva pravca i municija u odgovarajućim paketima cevi, prvobitno orijentisana u ovom pravcu, bude iscrpljena, dva druga bloka cevi sa nepotrošenom municijom mogu se okrenuti za 180 stepeni.
U podsistemu za zaštitu od napada municijom odozgo, četiri bloka cevi moraju biti u stanju da pojedinačno gađaju napadačku municiju.
Radar i OLS treba da budu sinhronizovani. Zona detekcije i uništavanja vertikalnog podsistema mora se ukrštati sa zonom detekcije i uništavanja horizontalnog podsistema.
Naravno, oba podsistema moraju biti sinhronizovana.
Na primer, neprijateljska municija koja napada raketni sistem PVO koji se nalazi iza KAZ-PVO sistema može biti uzastopno napadnuta na susretnom kursu od strane „horizontalnog“ podsistema, a ako promaši, kada leti iznad KAZ-PVO sistema, će biti napadnuta od strane "vertikalnog" podsistema, a u slučaju sekundarnog neuspeha da ga pogodi, može biti napadnut i u "gonjenju" sa "horizontalnim" podsistemom.
|
