offline
- Pridružio: 07 Maj 2020
- Poruke: 836
|
@олујни
Имао сам прилике да прочитам ову анализу, у ствари прочитао сам целу књигу из кога је ово само извод
Покушаћу, што је краће могуће, да извучем неке "цртице" које сам ја из ове анализе резоновао и раније и записао...
На почетку треба додати и посебно нагласити да и Сирија и Либија претежно (а Либија у потпуности) користе верзије артиљеријско-ракетног система ПВО Панцир С1 са старијом „једностраном“ антеном осматрачко-аквизицијског радара. Из ове анализе је јасно и наглашава се да је главни проблем система Панцир С1 било благовремено откривање БПЛ и брзи одговор система на лансирање ракете. Такође, сметње радара за осматрање и аквизицију система Панцир С1, поготово старијег дизајна, биле су изводљив посао у пракси и често је долазило до сметњи које радар није могао да „савлада“ довољно да би се адекватно борио против група беспилотних летелица „Бајрактар ТБ2 / Анка ”.
Овде морам нагласити да се код система Панцир С1 већ дуже време, управо као један од резултата искустава из Сирије/Либије, сада све више користи нови осматрачко-аквизицијски радар са двостраном антеном. Ова антена омогућава двоструко брже скенирање ваздушног простора, тако да је брзина реакције система повећана. Домет радара је повећан за око 30%, са 36 км на око 47 км (према доступним подацима за циљ величине ловца), што такође повећава способност правовременог откривања ваздушних циљева, па тако и беспилотних летелица, брже скенирање ваздушног простора и већа излазна снага радара, омогућава бољу резолуцију и боље перформансе у одређивање прецизних координата беспилотних летелица типа Бајрактар/Анка, али и знатно боље могућности у откривању малогабаритних беспилотних летелица и дронова (укључујући и камиказа-дронове).
У закључку анализе везано за Сирију, посебно би се осврнуо на анализирану тактику „двобоја“ између једног оруђа система Панцир С1 и једног или више БПЛ Бајрактар/Анка (чак понекад и више група летелица). У оваквом односу снага у овој анализи, Панцир С1 је још остварио задовољавајуће резултате. Констатује се да БПЛ Бајрактар има предност у могућностима ранијег откривања положаја оруђа из система ПВО Панцир С1. Ипак, овде треба пар ствари нагласити и на неке околности подсетити.
Познато је да је аутономни рад самосталног оруђа Панцир С1 ипак ређа појава и да се од 4 основна режима рада система Панцир С1, свакако препоручује режим рада у оквиру батерије са 4-6 оруђа у коме је једно оруђе командно и служи за осматрање ВаП-а или пак у најбољем случају централизовани рад у коме се подаци о ситуацији у ВаП-у добијају од осматрачко-аквизицијског радара већег домета типа 1РЛ123 или Каста 2Е1 или сл. када се подаци преко Командне станице система ПВО Панцир С1, увезаним командно-информационим системом, преносе на оруђа у батерији.
У овим анализама, немамо никакву оцену како би се у оваквом „сценарију” „провеле” групе беспилотних летелица Бајрактар ТБ2/Анка и друге, што наводи на закључак да се такав рад није практиковао у јединицама Сиријске војске, (а поготово не Либијске) иако је несумњиво да су у завршним фазама борбе (око покрајине Идлиб), након почетног изненађења од стране Турске, Сиријске јединице ПВО делова донекле кохерентно, са уласком у борбу и других система ПВО веома кратког домета, али и средњег домета (Бук-М2Е) и пратећих радарских средстава већег домета.
Такође, помиње се и активно ометање осматрачко-аквизицијског радара система ПВО Панцир С1 од стране БПЛ Анка, али и од стране земаљских станица за ометање попут Корала или Редета, али се нигде не анализира могућност противелектронских борби нити електронског ометања беспилотних летелица било којим средствима радио-електронске борбе, од Репелента, преко Поља-1 до Красухе-4, што опет индиректно говори о томе да овакве активности нису извођене или у веома малом обиму, опет наглашавам, поготово не у Либији.
У том смислу је анализа у овој монографији „мањкава“ за те веома важне детаље, односно није нам могла пружити такве детаље, али свакако свакако свим корисницима система ПВО Панцир С1 ови детаљи, али и остало наведено у овом додатном тексту и „анализи резултата“ требало би да буде веома важно за потпуну и свеобухватну анализу ефикасности и старијих система Панцир С1 са једностраном антеном ОАР, али поготово нове верзије система ПВО Панцир С1 са двостраном антеном.
Што се тиче Либије, овде постоје и „нови моменти“ које треба укратко анализирати. Пре свега се односи на ситуацију када се БПЛ Бајрактар ТБ2 не користи уз средства радио-електронског ометања из ваздуха и/или са земље. У таквој ситуацији видимо да се летелица другачије тактички употребљавала, летом на веома малим висинама, али се масовност употребе и овде задржала. Без заштите средстава за ометање, приметан је скок у губицима беспилотних летелица БПЛ у односу на сукоб у Сирији.
И то би био добар резултат за ЛНА и систем ПВО Панцир С1, да нема околности које су довеле до уништења већег броја система Панцир С1, у односу на конфликт у Сирији.
Пре свега, скренута је пажња да је већи део оруђа уништен на маршу или чак у складиштима у склопу војних база Хафтарових снага. Наредних неколико оруђа је уништено када су потрошили муницију (ракете), а наглашено је да је маскирање било на веома ниском нивоу.
Без икакве жеље да се тражи „алиби“, али и из снимака које су „процуреле“ у јавности, јасно се види да су ови подаци тачни.
Нису поштоване мере приликом транспорта, односно маневра јединице и појединачних оруђа, маскирање је било на веома ниском нивоу (ако га је уопште и било), а о неком увезаном раду батерија у коме се стручно врши командовање, додела циљева и распоређивање ватре по начелима субординације, нема ни говора.
Овде се, чини се, у већој мери радило о „ад-хок“ акцијама појединачних оруђа или мањих група оруђа, које притом нису биле координисане у раду, нити су примале довољно квалитетне податке (ако су уопште примале податке) о налету непријатељских летелица од стране екстерних радара већег домета. Вероватно се дешавало да дејствују на исте циљеве, што додатно доприноси "неравнотежи" снага.
Шта се тиче садејства са другим јединицама ПВО или пак коришћењем сопствених радио-електронских средстава за ометање БПЛ, о томе нема ни говора.
Свакако да су и Турска и Русија из ових сукоба извукли поуке. И док смо нешто и рекли о правцима развоја БПЛ Бајрактар и Анка код Турске, потребно је подсетити да је и Русија у међувремену развила у увела у наоружање нове модернизоване системе Панцир С1М, са повећаним дометом дејства по даљини до 30 км и радикално побољшани Панцир СМ са новим осматрачко-аквизицијским радаром АФАР конструкције са ЛПИ карактеристикама (мала вероватноћа откривања сензора системом противрадарских ракета) и далеко већом отпорности на ометање, са дометом откривања циљева до 70 км, новим радаром за навођење ракете конструисаног као рефлексни ПФАР (пасивна фазна антенска решетка) , новим ракетама домета до 40 км по даљини и новим „малогабаритним“ ракетама за задатке одбијања масовних напада БПЛ и артиљеријско-ракетних пројектила на малим даљинама и висинама.
Сада ( у новије време) смо имали прилике да се упознамо и са подацима да Панцир СМ може носити и већи број ракета, јер батерија може комбиновати возила само са "већим" ракетама и део возила само са "мањим" ракетицама.
Такође, могуће је, када се потроше ракете, вршити лансирање са возила за попуну (навођење преузима радар на ватреном оруђу)...
Ето... у "најкраћим" цртама... 
|
