probojnost artiljerijske municije iz 2SR

1

probojnost artiljerijske municije iz 2SR

offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3580
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

tekst je navodno skinut sa neke web stranice koja više nije dostupna

preuzeto sa fouma wk2ammo.com


https://www.mycity.rs/must-login.png



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 19327

No ne sme se zaboraviti da se probojnost po dva razlicita sistema ne da uporedjivati. Najcesce uopste.
Primer - Sovjetski podatak za 122mm orudja balistike topa A-19 sa BR-471B projektilom je ~160mm@1000m. Ameri su u svojim testiranjima postigli ~190mm@~1000m (1000 jardi ali razlika je u ovom slucaju beznacajna). Nemci su u 2s.r. opet imali skroz trebci podatak.
Za razliku od ovoga neka druga orudja kod svih imaju priblizno istu probojnost (57mm ZiS-2 recimo).



offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4066
  • Gde živiš: Novi Beograd

Razne armije su imale različitu metodologiju. Najtačnija je bila britanska - u stvari ona je jedina i odgovarala stvarnosti. Ali je bila vrlo komplikovala i zahtevala je tačne ulazne podatke. Ono što je vrlo značajno kod nje to je da je jedino kod nje uziman u obzir vrlo zanimljiv efekat da probojnost svake pancirne granate ponekad i drastično otpada kad je debljina oklopa od 0,95 do 1,05 kalibra zrna. Znači ako je kalibar zrna 40 mm ono će imati ozbiljnih problema da probije oklop debljine 38 do 42 mm. O tome ostale metodologije nisu vodile računa. Sa druge strane ruska medologija koja je bila jedna varijacija formule Žakoba de Mara je bila najstrožija ali nije baš mnogo odgovarala stvarnosti. Rusi su u formulu unosili uvek koeficijent K=2400 a on je u stvarnosti obično variraro od 2000 do 2200 pa kod debljih oklopa i manje - svega 1800. Pored toga kod Rusa se zahtevalo da 80% granata u potpunosti probije oklop a kod Nemaca i Amerikanaca svega 50%.
Ukratko ako hoćete da poredite ruske i nemačke podatke treba da ruske povečate za nekih 22 do 23 % ili da nemačke smanjite za nekih 17 do 18% ili grubo a sasvim zadovoljavajuće da ruske povećate za 25 a nemačke da smanjite za 20. Na primer ako po ruskim standardima odgovara probojnost od 100 mm po nemačkim bi bila 125 mm. Nemačkim standardima odgovaraju američki standardi ali ne u potpunosti zato što kvalitet čeličnih ploča upotrebljavanih pri ispitivanju nije bio isti.

offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 723

PROBOJNOST PROJEKTILA, učinak pancirnog projektila na oklopu (čeličnom, betonskom ili armiranobetonskom). Zavisi od kinetičke energije projektila pri susretu sa preprekom, ugla susreta, mehaničke izdržljivosti projektila pri prodiranju i mehaničkih, odnosno metalurških karakteristika oklopa. Određuje se eksperimentalno, poligonskim gađanjem u oklop poznatih karakteristika a obuhvata: određivanje granične (limitne) brzine proboja i graničnog ugla proboja oklopa. Razvrstava se u četiri kategorije: proboj, prodor, zador i rikošet. Proboj je efekat kada u oklopu ostaje otvor čiji je prečnik jednak kalibru projektila ih do 2 mm manji; prodor je u slučaju kad je otvor u oklopu nepravilnog oblika i površine znatno manje od najvećeg poprečnog preseka projektila; zador je slučaj zaglavljivanja projektila u oklopu, a rikošet je posledica klizanja projektila po površini oklopa. Za razliku od pancirnih projektila, efekat kumulativnih projektila na čeličnom oklopu definisan je kumulativnim efektom eksplozivnog punjenja

Terminal Ballistic Data. Volume II - Artillery Fire
http://depositfiles.com/files/h9767pwdh

knjiga Lorrin Bird and Robert Livingstons " WWII Ballistics Armor and Gunnery" je dobro pisana

kalkulator za izracunavanje http://www.wwiiequipment.com/pencalc/

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4066
  • Gde živiš: Novi Beograd

Terminal Ballistic Data. Volume II - Artillery Fire je Biblija za američka artiljerijska oruđa u II svetskom ratu i ko god se interesuje za to mora da je prouči.
Međutim, postoji i dosta literature na tu temu na srpskom objavljene u nekadašnjoj JNA. Treba pogledati nastave gađanja za artiljeriju iz pedesetih godina.

offline
  • Pridružio: 20 Nov 2012
  • Poruke: 237

Ако имамо двије врсте хомогеног оклопа и гађамо га из истог оруђа под истим условима може ли се десити следећа ситуација? Да оруђе пробија:
-оклопа А 80мм панцирним зрном и 180мм кумулативним зрном и
-оклопа А 90мм панцирним зрном и 160мм кумулативним зрном.
Значи да је један оклоп отпорнији на панцирна, а други на кумулативна зрна?

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4066
  • Gde živiš: Novi Beograd

Ako misliš na klasičan homogone oklop u bukvalnom smislu te reči trebalo bi da postoji zavisnost al obično su oklopi sa cementiranom prednjom stranom i onda može da se desi ovo što si ti naveo.

offline
  • Pridružio: 20 Nov 2012
  • Poruke: 237

Који концепт тенковских кумулативних неротирајућих пројектила за изолучене топове је бољи, са крилцима (совјетски) или пуњење у неротирајућој кошуљици (француски)?
50....., 60.... и 70.... година шта је било ефикасније кумулативни или пластични пројектил за тенковске топове 105мм?

offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3580
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

Imaš sovjetska zrna sa nerotirajućim košuljicama npr. 76mm BK354M i 85mm BK2M na kojima ižljebljenje cijevi saopštava rotaciju rotirajućem prstenu. Starija francuska, a i engleska zrna na koja si mislio su sa nerotirajućim čaurama u rotirajućim košuljicama gdje se rotacija saopštava kompletnom zrnu, ali samo kumulativno punjenje sistemom ležajeva povezano sa košuljicom ne rotira što je generalno komplikovanije i skuplje rješenje.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 19327

Francusko je omogucavalo vecu pocetnu brzinu zrna, te samim time i vecu sansu za pogodak.
PS. Prvi nerotirajuci serijski sa krilcima su razvili Ameri za 120mm top na teskom tenku M103.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 394 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 0 sakrivenih i 388 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: DPera, Mikulino, nuke92, Shilok, zlaya011, šumar bk2