Inžinjerijske Željezničke jedinice u svetu...

• 3Ovo se svidja korisnicima: RJ, Gargantua, LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnoge zemlje sveta u okviru armije najčešće u rodu INŽINJERIJA pored uobičajenih jedinica poput putnih,aerodromskih ,mosnih ,maskirnih,utvrđivačkih,pionirskih,pontonjerijskih,amfibijskih imaju i železničke jedinice.
Evo predstavljanja jedne takve u Američkoj vojsci iz Januara 1942.g."Kamp Klejborn"

















































































Iz ovog se albuma može mnogo toga videti i o tehnici rada a i o sredstvima koja se koriste za te poslove...
Dosta alata i sredstava je ranije korišteno i kod rada sa Bejli materijalom a i na izradi drvenih mostova,propusta ,putogradnji i na drugim aktivnostima..

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ко зна енглески може да прочита пуно о совјетском снабдевању железницом током Другог светског рата.
http://www.armchairgeneral.com/forums/showthread.php?t=133563

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А може се прочитати и о данашњим инжињеријским јединицама "железничког смера" по разним државама, као што су Русија, Белорусија, такве јединице имају и остаци украјине...

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BB%D.....0%B8%D0%B8


https://en.wikipedia.org/wiki/Russian_Railway_Troops

Тако Русија има четири територијалне команде у којима је 14 бригада и самосталних батаљона...а важност целокупног састава може се видети по томе што им командује генерал потпуковник. Тренутно је то генерал мајор Косенков О.И. Чека чин, вероватно до 6. августа.

Тренутно, два батаљона (две батаљонске тактичке групе) раде на обилазници на прузи којом се обилази део украјинске територије на прузи Брјанск - Ростов

• 1Ovo se svidja korisniku: LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa Livejournal.com serija slika Italijanske inžinjerije na rekonstrukciji poznatog mosta na delu pruge prema Ljubljani 1941.g ..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

koliko je vremenski potrebno u sadasnjim uslovima da se napravi npr 10km pruge?
a da ne pominjem u ratnim uslovima kad celu izgradnju treba maskirati i zastititi od napada iz vazduha?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sama pretpostavka zaštite iz vazduha daje odgovor .
Ako je prevlast u vazdušnom prostoru potpuna u obzir za inžinjerijske radove dolaze samo izrade lakih kolonskih puteve koje rade pojedinačne mašine u fazama u jednom prohodu sa bezbednosnim razmahom a sam učinak uglavnom diktira konfiguracija terena,vrsta materijala od čega je sačinjena podloga i potreba da se na nekim deonicama izvodi izmena slabonosivog tla .
Na terenu gde se ukaže potreba za izmenom tla je najracionalnije istu ako se ikako može ili zaobići ili je premostiti mosnim blokovima iz kompleta TMM-3.
Ja nisam radio na izradi pruge i znam jedino to da se podloga za istu malo razlikuje od kolonskog puta i traži obavezan dovoz tucanika i zbijanje pre postavljanja onih osnovnih šinskih elemenata a ostale koliko je meni poznato elemente ugrađuje mašina za to namenjena..
Opet se vraćamo na vazdušnu nadmoć i odgovor u grubo bi bio da se NEMOŽE ništa značajnije izraditi u takvoj situaciji a saniranje oštećenja je itekako otežano...
Upravo sam o temi Nato pakla okačio sliek gde se vidi da su neka inžinjerijska sredstva u popisu stradalih od bombardovanja a korištena su kao pratnja i tehnička podrška za OMJ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre nekog vremena sam gledao prilog o izgradnji pruge u jednom delu Španije. Ne znam iz kog razloga, ali dobar deo pruge je išao kroz velike jendeke. Kada se naspe tucanik, stupa mašina koja isti nabija, postavlja pragove i šine. 3km dnevno!

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::Sama pretpostavka zaštite iz vazduha daje odgovor .
Ako je prevlast u vazdušnom prostoru potpuna u obzir za inžinjerijske radove dolaze samo izrade lakih kolonskih puteve koje rade pojedinačne mašine u fazama u jednom prohodu sa bezbednosnim razmahom a sam učinak uglavnom diktira konfiguracija terena,vrsta materijala od čega je sačinjena podloga i potreba da se na nekim deonicama izvodi izmena slabonosivog tla .
Ja nisam radio na izradi pruge i znam jedino to da se podloga za istu malo razlikuje od kolonskog puta i traži obavezan dovoz tucanika i zbijanje pre postavljanja onih osnovnih šinskih elemenata a ostale koliko je meni poznato elemente ugrađuje mašina za to namenjena..
Пре Другог светског рата је добар део пруга у СССР био без туцаника (требало је довући озбиљне количине камена са велике даљине). То је значило да је оптерећење могло да буде мање, и да је требало чешће да се оправља.

Данас је пруга потиснута као главни систем превоза. Осим тога је доста рањивија од друмског транспорта. Може да се рачуна на њу током припремне фазе, али сумњам да се рачуна озбиљније на њу током рата.

• 5Ovo se svidja korisnicima: comi991, vathra, voja64, m0nstrum_, stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Železničari iz Jekaterinburga, 43 brigada...
























A na putiću pored pruge...

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, aBobban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Данас је пруга потиснута као главни систем превоза.

Ukoliko govorimo o civilnom saobraćaju, mislim da ovo baš i nije blizu istini. Da, kod nas je prevoz putnika, robe i materijala vozom verovatno na nivou od pre 100 godina, ali železnički saobraćaj u zapadnoj Evropi (AT, CH, DE, FR) je danas verovatno popularniji/iskorišćeniji nego pre 20-30 godina.