|
Poslao: 10 Jul 2018 22:06
|
offline
- Jester
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Feb 2008
- Poruke: 6758
- Gde živiš: Srbija
|
Da dodam i to da se u blizini Alibunara (mesto Ilandža) nalazi i biogas elektrana, koja je počela sa radom 2016. godine. Instalisana snaga elektrane je 3,6 MW. Ugrađena su tri generatora, model GE Jenbacher Type 4
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2018 22:23
|
offline
- nemezisx
- Legendarni građanin
- Pridružio: 29 Jun 2009
- Poruke: 3523
|
Румуни имају дуж дунавске магистрале са нашом границом...видех и код нас у јужном банату да се граде...
Нуклеарке(које су такође-термо) су најнезависнији извори(од природних услова наравно)...а сад да је баш хидро-електрана толико лоша...стварно нисам то размишљао тако...за термо(угљене) знам шта су,али и да на западу имају доста улагања у филтере,али опет...јесен у лету доста говори...мада ни ја нешто неволим хидро-електране...мада боље је рећу гравитационе-електране 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2018 22:58
|
offline
- vranjanac29
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Nov 2008
- Poruke: 2832
- Gde živiš: U vecnoj Srbiji
|
Ja ne vidim razlog zasto i mi ne bi investirali u jednu nukleraku kad je vec imaju i Rumuni i Bugari, jeste skupa investicija ali isplati se na duze staze.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Jul 2018 06:21
|
offline
- Kaplar
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1245
|
Evo, ja ću pokušati svima skupa da odgovorim:
Te vetroelektrane su idejno projektovane (idejni projekat ne znači da je neko dreknuo eureka, nego se tako samo naziva) na našim fakultetima, a profesori i asistenti, koji su na njima radili, redovno godišnje dolaze kod nas u firmu na ekskurziju i obiđu ceo pogon. Svaki put vide koliko smo mi raznovrsni i koliko je bitno imati svoj razvoj i konstrukciju, pa nisi kao onaj Simens, ili bilo koja šrafciger-industrija u Srbiji, koja nije videla konstrukcioni biro svoje centrale nikada, nego samo radi po crtežima i tehnološkim uputstvima. No i bez obzira na to, nisu uspeli da uštinu za jaja nikoga da se u ceo sistem ugrađuje naš generator, iako fabrike vetroelektrana nemaju svoju proizvodnju generatora. A da ne kažem da bi se našlo posla i za naše elektroničare i automatičare. Ima kod nas sjajnih radova na temu konverzije električne energije i njene distribucije u mrežu putem energetske elektronike. Ali mi ne dajemo procente nikom...
Pošto su te vetroelektrane manje zlo od hidroelektrana (ipak su i one štetne, samo neću sad da elaboriram o tome), najašili su se na projekat svi mogući lešinari i svi koji su mogli nešto da udenu za procenat, pa je tako jedina domaća firma, sa domaćim razvojem i proizvodnjom ostala da gleda kako se razvoj nastavlja, a i dalje ulazi u inostrane projekte.
U ovom trenutku sedim za stolom i pišem vam o tome kako u Bugarskoj teče projekat za MHE sa dva generatora 14800KVA + 2100kVA. Mi kao projektanti i finalizatori jezgra generatora imamo opciju da 100% uđemo u projekat, jer nam kućište, osovinu i ostale metalne, elektromagnetno neaktivne delove radi jedna bugarska firma. Juče sam završio proračun i za veći generator. No, to nije jedino. Imam i urađen proračun za prvi tzv. "direct-drive" motor sa stalnim magnetima za pogon čekrka za velike brodove. To smo dobili zadatak. Već sam uvideo da se možemo uglaviti u tesan prostor i napraviti sporohodan motor (svega 5 o/min pri 80.000Nm).
Naš poznati Mile Dragić bi trebalo da uskoro obelodani jedan grandiozni projekat sa elektranom na morske talase, užasno proste mehaničke konstrukcije sa sporohodnim generatorom od svega 100 o/min, ali ima 2,5MW i vrti se čas levo čas desno. Već je realizovao pilot projekte i ko je gledao TV, mogao je to da vidi.
Radimo i projekat za gravitacioni generator za neku firmu iz EU, sa finalizacijom u Nigeriji, ali odmah da vam kažem: tu Đinđićevštinu, ili Vučićevštinu, možemo porediti sa nadaleko čuvenim projektom "Flat Earth", pa smo tražili 100% avans za generator. Ne daj Bože da neko te varalice uhvati, pa da se mi makar osiguramo, jer taj "perpetomobil" je dokaz dekadencije društva, lošeg učenja na fakultetima i uopšte predstavlja sliku propadanja.
Pišem vam sve ovo, da vidite raznovrsnost projekata na kojima radim, a o kojima u ovom momentu mogu pisati javno. Tajne projekte, na kojima isto radim, a koji su još zanimljiviji, ćete Bože zdravlja jednom videti. I sve te naše muke i nevolje počinju i završavaju se na ovim sramotnim projektima MHE u celoj bivšoj SFRJ.
Dakle, ne dajte da vas neko zavara da nam je spas u MHE. Termoelektrane sa modernim filtracijama i pravljenjem građevinskog materijala od dima i čađi, bi nas u ovom momentu solidno mogle zadovoljiti.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Jul 2018 06:48
|
offline
- goxin
- Legendarni građanin
- Pridružio: 20 Dec 2013
- Poruke: 7586
- Gde živiš: Srpsko Sarajevo
|
^
EI rasklopna oprema iz Lukavice je prije rata proizvodio velike Trafostanice .
Osim njih , u Evropi je te trafostanice je proizvodio Simens i Rade Koncar iz ZG . S time da je RK slao gotov proizvod u Lukavicu na ispitivanja i oni su udarali pecat da zadovoljava. ( bila je oprema u fabrici ).
Danas EI Lukavica je bukvalno ugasen a Simens i Rade Koncar i dalje rade.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Jul 2018 07:20
|
offline
- Kaplar
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1245
|
^
Tek tu što nema zdravog razuma... Pa ta energetska oprema nikad nije suficitna.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Jul 2018 17:59
|
offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5113
|
Hteo sam još nešto da napišem, vezano za moje ranije radno iskustvo kod onog našeg gastarbajtera...
Elem, bilo je to pre punih 13 godina, proleće 2005. godine, kada je pokušano sa projektom izgradnje Fabrike za spaljivanje komunalnog otpada.
Obezbeđen je projekat Fabrike, obezbeđene su finansije, čak i početna saglasnost predsednika 11 opština kolubarskog regiona (Koceljeva, Obrenovac, Ljig, Ub, Lazarevac, Lajkovac, Aranđelovac, Valjevo i druge...).
Maja meseca došao je tim projektanata i investitor iz Švajcarske sa Izjavom banke o spremnosti da mu izda bankarsku garanciju na ceo iznos investicije (ne bih o iznosu, ali verujte nije mali) po potpisu Ugovora.
Ideja je bila da se na prostoru Kalenića kod Uba, sagradi Fabrika za spaljivanje komunalnog otpada koja bi zavisno od količine spaljenog komunalnog otpada oslobađala i električnu energiju sa kojom se moglo dalje ili trgovati ili je uključiti u elektroenergetski sektor Srbije.
Izabrano je 11 opština, jer je važan broj stanovnika, zbog toga što je potrebno da se obezbedi 1,5 kg spaljivog otpada (tipa: flaše, pvc, folije, raznorazna ambalaža i slično) po glavi stanovnika dnevno, da bi Fabrika radila sa optimalnim kapacitetom i da bi mogla osloboditi više električne energije.
Ovakva Fabrika iliti Spalionica komunalnog otpada bi bila u potpunosti po najvišim EU standardima i stalno bi jedan kontrolor EU kontrolnog sertifikacionog tela bio prisutan i kontrolisao poštovanje visokih ekoloških standarda. Prisustvo EU kontrolora je bio zahtev Investitora, jer taj "pečat" omogućuje Investitoru, koji bi bio vlasnik Fabrike, da tu oslobođenu električnu energiju prodaje, ne samo u Srbiji, nego i u EU, gde cena nije 4,6 centi za kilovat nego ide i 3-5 puta više. I tu su naravno počela da se lome koplja i projekat je počeo da se ljulja. Svaka opština je sada htela da Fabrika bude baš na njenoj teritoriji i da oni na taj način faktički omoguće zapošljavanje većeg broja svojih građana.
Fabrika bi inicijalno zapošljavala oko 80 radnika, ali sa kooperantskim domaćim firmama, pre svega transportnim preduzećima ali naravno i ostalim firmama, podigla bi malo privredu toga kraja.
Na kraju krajeva, šta bi dobile Opštine? Dobile bi da sav komunalni otpad spaljuju u toj Fabrici, da nema više smrdljivih, prljavih i zaraza punih deponija, zdravu okolinu za sebe i svoju decu (deluje malo demagoški, ali fakat jeste tako). Dobile bi podizanje privrede jer bi kooperanti iz svih Opština sarađivali sa Fabrikom pružajući joj usluge, zaposlio bi se izvestan broj radnika, dobile bi mogućnost rasta kapaciteta fabrike i samim tim i uvećano zapošljavanje....
Na kraju krajeva, dobile bi i deo električne energije koji bi im bio dostupan (a deo bi Investitor prodavao na slobodnom evropskom energetskom tržištu), pogotovo u nekim vanrednim okolnostima...
Projekat je bio izazovan i nije to bilo lako sprovesti. Propao je i mislim da danas u Srbiji ne postoji takva Spalionica (možda postoje "neke") koja bi radila po najvišim EU ekološkim standardima i još pride proizvodila sttruju.
Takvih Fabrika bi danas u Srbiji moglo da bude bar 10-15 ako bi se opštine udruživale i iskazale volju za ovim....
Eto...mislim da nije bilo beskorisno da saznate za ovo, možda neki nisu znali za ove mogućnosti.... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2018 07:28
|
offline
- Kaplar
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1245
|
Kubovac ::Hteo sam još nešto da napišem, vezano za moje ranije radno iskustvo kod onog našeg gastarbajtera...
Elem, bilo je to pre punih 13 godina, proleće 2005. godine, kada je pokušano sa projektom izgradnje Fabrike za spaljivanje komunalnog otpada.
Obezbeđen je projekat Fabrike, obezbeđene su finansije, čak i početna saglasnost predsednika 11 opština kolubarskog regiona (Koceljeva, Obrenovac, Ljig, Ub, Lazarevac, Lajkovac, Aranđelovac, Valjevo i druge...).
Maja meseca došao je tim projektanata i investitor iz Švajcarske sa Izjavom banke o spremnosti da mu izda bankarsku garanciju na ceo iznos investicije (ne bih o iznosu, ali verujte nije mali) po potpisu Ugovora.
Ideja je bila da se na prostoru Kalenića kod Uba, sagradi Fabrika za spaljivanje komunalnog otpada koja bi zavisno od količine spaljenog komunalnog otpada oslobađala i električnu energiju sa kojom se moglo dalje ili trgovati ili je uključiti u elektroenergetski sektor Srbije.
Izabrano je 11 opština, jer je važan broj stanovnika, zbog toga što je potrebno da se obezbedi 1,5 kg spaljivog otpada (tipa: flaše, pvc, folije, raznorazna ambalaža i slično) po glavi stanovnika dnevno, da bi Fabrika radila sa optimalnim kapacitetom i da bi mogla osloboditi više električne energije.
Ovakva Fabrika iliti Spalionica komunalnog otpada bi bila u potpunosti po najvišim EU standardima i stalno bi jedan kontrolor EU kontrolnog sertifikacionog tela bio prisutan i kontrolisao poštovanje visokih ekoloških standarda. Prisustvo EU kontrolora je bio zahtev Investitora, jer taj "pečat" omogućuje Investitoru, koji bi bio vlasnik Fabrike, da tu oslobođenu električnu energiju prodaje, ne samo u Srbiji, nego i u EU, gde cena nije 4,6 centi za kilovat nego ide i 3-5 puta više. I tu su naravno počela da se lome koplja i projekat je počeo da se ljulja. Svaka opština je sada htela da Fabrika bude baš na njenoj teritoriji i da oni na taj način faktički omoguće zapošljavanje većeg broja svojih građana.
Fabrika bi inicijalno zapošljavala oko 80 radnika, ali sa kooperantskim domaćim firmama, pre svega transportnim preduzećima ali naravno i ostalim firmama, podigla bi malo privredu toga kraja.
Na kraju krajeva, šta bi dobile Opštine? Dobile bi da sav komunalni otpad spaljuju u toj Fabrici, da nema više smrdljivih, prljavih i zaraza punih deponija, zdravu okolinu za sebe i svoju decu (deluje malo demagoški, ali fakat jeste tako). Dobile bi podizanje privrede jer bi kooperanti iz svih Opština sarađivali sa Fabrikom pružajući joj usluge, zaposlio bi se izvestan broj radnika, dobile bi mogućnost rasta kapaciteta fabrike i samim tim i uvećano zapošljavanje....
Na kraju krajeva, dobile bi i deo električne energije koji bi im bio dostupan (a deo bi Investitor prodavao na slobodnom evropskom energetskom tržištu), pogotovo u nekim vanrednim okolnostima...
Projekat je bio izazovan i nije to bilo lako sprovesti. Propao je i mislim da danas u Srbiji ne postoji takva Spalionica (možda postoje "neke") koja bi radila po najvišim EU ekološkim standardima i još pride proizvodila sttruju.
Takvih Fabrika bi danas u Srbiji moglo da bude bar 10-15 ako bi se opštine udruživale i iskazale volju za ovim....
Eto...mislim da nije bilo beskorisno da saznate za ovo, možda neki nisu znali za ove mogućnosti....
Imaš raznih projekata na temu dobijanja električne energije iz sekundarnih sirovina, biomasa (metan za SUS motore), kao i integrisane vetro-solarne mikro elektrane za domaćinstva. Sramota je šta sve normalno za ostatak sveta u Srbiji ne može proći.
Vama svaka čast na trudu i pokušaju da se dohvatite nečeg normalnog. Ali u zemlji, koja ima rudnik bakra i zlata, a koji ne znam ni da li radi, nenormalno postaje normalno.
Koliko samo ovih sa idejama tipa perpetuum mobile imamo. Firmini seniori i ja sa njima smo hteli napisati knjigu o tim ljudima. Možda bih mogao otvoriti jedan blog da napišem štogod o tim ljudima. I da sramota bude veća, oni uspevaju da fasciniraju novinare i o njima krenu bombastični napisi, pa onda kritika kako smo zaostali, kako su nam geniji neshvaćeni... Užas.
|
|
|
|
|
|
