|
Poslao: 25 Jun 2016 12:49
|
offline
- stalker
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Feb 2010
- Poruke: 3637
|
Brexit u jednom danu Britaniju koštao 120 milijardi funti
Cijene dionica na londonskoj berzi, kao i kurs britanske funte, padaju neočekivanom brzinom.
Objava rezultata referenduma i odluke o napuštanju Evropske unije dala je potrebni znak za tržišnu aktivnost, koje čitav dan ne nedostaje.
Stotinu najvećih kompanija u Velikoj Britaniji izgubilo je 120 milijardi funti u petak od otvaranja trgovanja na londonskoj berzi. Indeks FTSE 100, u kojem se nalazi spomenutih stotinu najvećih i najstabilnijih kompanija u Ujedinjenom Kraljevstvu, izgubio je oko 8 posto. Taj gubitak najveći je otkako je svijet potresla recesija prije nekoliko godina.
Banke i građevinske kompanije su najgore prošle. Primjerice, Barclays je izgubio 22% vrijednosti, a građevinska firma Travis Perkins izgubila je gotovo polovicu vrijednosti.
Drugi indeks londonske berze, FTSE 250, koji broji 250 kompanija, od kojih je većina u britanskom vlasništvu, zabilježio je najveći gubitak u istoriji. FTSE 250 smatra se referentnim okvirom za britanske kompanije, a izgubio je 11,4% vrijednosti nakon objave rezultata referenduma, piše Independent.
Richard Buxton, šef Old Mutual Global Investorsa, ima iznimno pesimistična očekivanja. "Vjerujemo da će domaće kompanije, koje većinom posluju na domaćem tržištu, biti najgore pogođene", rekao je Buxton. Velike multinacionalne kompanije mogle bi ipak malo bolje proći, a Buxton očekuje da će im ići na ruku nizak tečaj funte.
Za razliku od dionica, cijena zlata na svjetskim tržištima raste. Zlato je dostiglo najvišu cijenu od marta 2014. godine i kreće se iznad 1.300 dolara po unci, odnosno oko 42 dolara po gramu, prenosi Fena.
Odmah nakon objave rezultata, tečaj britanske funte počeo je padati i do jutra je pao na 1,33 dolar za funtu. Funta je pala na najniže razine od sredine osamdesetih, analitičari očekuju da će dodatno padati. Očekivanja su da će se do kraja godine euro i funta gotovo izjednačiti, dok je sada euro za gotovo četvrtinu slabiji od funte.
Engleska centralna banka najavila je mjere stabilizacije, a prema riječima Marka Carneya, guvernera Bank of England, spremni su pustiti 250 milijardi funti u opticaj kako bi vratili likvidnost financijskim tržištima.
Cijena nafte također je u padu. Sirova nafta iz Sjevernog Mora pala je oko 5% na 48 dolara po barelu.
- Nesigurnosti na tržištima Ujedinjenog Kraljevstva, Evropske unije, ali i svijeta prvo će oslabiti cijene robe. Zaustavit će se porast cijena nafte, a očekujemo da će nesigurnosti srušiti cijene nafte ispod 40 dolara po barelu, rekao je Sebastien Marlier, urednik u Economist Intelligent Unit.
http://www.oslobodjenje.ba/ekonomija/berze/brexit-.....nti/173606
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2016 13:58
|
offline
- stalker
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Feb 2010
- Poruke: 3637
|
Peking -- Rusija i Kina će proširiti upotrebu nacionalnih valuta u međusobnim transakcijama radi smanjenja zavisnosti od spoljnih faktora.
"Radi smanjenja zavisnosti od spoljnih faktora mi proširujemo upotrebu nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima. Udeo ruske rublje u takvim plaćanjima je tri odsto, dok je kineskog juana mnogo veći - devet odsto”, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin, na kraju rusko-kineskih razgovora.
"Pritom, poslednji pokazatelji treba osetno da porastu nakon otvaranja obračunskog centra za transakcije sa juanom u Rusiji", dodao je on.
Nakon razgovora strane su potpisale solidan paket sporazuma koji se tiču raznih aspekata saradnje: od kosmosa i energetike do turizma i isporuke žita Kini, prenosi Sputnjik.
Predsednik Rusije je saopštio da je razgovarao sa kineskim kolegom o zajedničkim naporima u borbi protiv međunarodnog terorizma, o Siriji i o nuklearnom problemu Severne Koreje.
“Razgovarali smo o poslednjim akcijama u rešavanju najvažnijih svetskih i regionalnih problema, zajedničkim naporima u borbi protiv međunarodnog terorizma, jačanju bezbednosti u Pacifičkom regionu, osiguranju nenuklearnog statusa Korejskog poluostrva”, rekao je Putin.
On je dodao da su među zajedničkim spoljnopolitičkim zadacima pomaganje u rešavanju sirijske krize i podrška miru i stabilnosti u Južnokineskom moru i u Centralnoj Aziji.
Ruski predsednik je saopštio da su se Moskva i Peking dogovorili o saradnji i po pitanju razvoja nuklearne energije u trećim zemljama.
“Razvija se saradnja u sferi korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Radimo na tome da do 2018. godine u Tjangvanskoj nuklearnoj centrali prorade još dva energetska bloka koja su izgrađena po ruskim tehnologijama. Dogovaramo se da aktivnije radimo i na tržištima trećih zemalja”, rekao je Putin.
Putin je naglasio da je Kina vodeći trgovinski partner Rusije. U 2015. godini trgovinski obrt dve zemlje iznosio je 63,5 milijardi dolara.
“Pozitivna dinamika se može videti i početkom 2016. godine”, naveo je ruski predsednik.
Prema Putinovim rečima, energetika ostaje lokomotiva poslovne saradnje dve zemlje.
“Rusija povećava obime isporuka preko rusko-kineskog gasovoda, nastavlja se realizacija projekata izgradnje rafinerije nafte “Tjanczinsk”i, strogo i po planu se gradi gasovod “Sila Sibira”‘koji treba da proradi punom snagom 2020. godine. U toku je usaglašavanje uslova za isporuku ruskog gasa zapadnom trasom u Kinu”, rekao je Putin.
Kineski partneri povećavaju svoje učešće u “Jamalu”, najvećem ruskom projektu za proizvodnju tečnog gasa, dodao je predsednik Rusije.
Rusija i Kina će do kraja godine usaglasiti i pitanja o izgradnji brze pruge Moskva-Kazanj.
Prema rečima ruskog predsednika, radi se o transevropskoj magistrali koja treba da unapredi saobraćaj na ogromnom kontinentu.
Kineski predsednik je pozvao ruskog predsednika na samit G20 koji se na jesen održava u Kini, preneo je Sputnik.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&am.....id=1147885
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2016 09:51
|
offline
- Irbis
- Legendarni građanin
- Pridružio: 10 Avg 2014
- Poruke: 3556
|
„Улагања наших бизнсмена достижу рекордне висине и та тенденција ће се навероватније наставити“, јавља лист, позивајући се на податке Бундес банке.
„Пошто је за многе привредне гране због санкција немогућ извоз у Русију, оне су одлучиле, да би сачувале позиције у тој земаљи, да граде фабрике у самој Русији“, пише Die Welt, тврдећи да су санкције имале ефекта само 2014, јер су се немачки инвеститори окренули од Русије, а неки су чак гасили своје инвестиције у тој земљи.
Но, сада је другачије.
„Током 2015 су директне инвестиције у Русију порасле на 1,78 милијарди евра, што је тек нешто мало мање од рекордног нивоа из 2006-2008 и 2010 године. Бундес банка прогнозира да ће 2016 бити рекордна јер је из Немачке у Русију само током три прва месеца убризгана 1,1 милијарда евра инвестиција“.
Тако је Claas је уложио скоро 120 милиона евра у фабрику пољоривредних машина код Краснодара, а Bionorica је спремна да код Вороњежа сагради фармацеутску фабрику вредну 30 милиона евра.
http://srb.news-front.info/2016/06/27/die-welt-upr.....-u-rusiju/
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2016 10:18
|
offline
- Sim.a
- Legendarni građanin
- Pridružio: 29 Avg 2009
- Poruke: 2982
- Gde živiš: Zemlja čuda
|
Da li Rusija daje stimulacije takvim investitorima?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2016 19:57
|
offline
- stalker
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Feb 2010
- Poruke: 3637
|
^^^^^^^
Тешко,а и где ћеш већу стимулацију од те да можеш да правиш фабрику на изворишту ресурса....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2016 20:03
|
offline
- stalker
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Feb 2010
- Poruke: 3637
|
Folksvagen pristao da plati odštetu od 10,2 milijarde dolara
Nemački proizvođač automobila Folksvagen pristao je da plati oko 10,2 milijarde dolara, zbog toga što je u automobile koji su prodavani na američkom tržištu ugradio softver koji je prikazivao manju količini štetnih izduvnih gasova i tako svesno varao kupce.
Izvor koji je upućen u sudski proces rekao je za AP da će deo novca dobiti 482.000 vlasnika Folksvagenovih dizel automobila, programiranih da očitavaju netačne podatke o emisiji štetnih gasova.
U zavisnosti od starosti i vrednosti automobila, vlasnici će dobiti između 1.000 i 7.000 dolara, u proseku po 5.000.
Drugi deo novca biće uplaćen u budžet na ime kazne zbog varanja kupaca i države.
Federalni sudija koji vodi taj predmet odluku će zvanično saopštiti u utorak, a do tada je moguće da neki uslovi koji su do sada dogovoreni budu izmenjeni, rekao je izvor agencije AP.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/auto/aktuelno.....rde-dolara
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Jun 2016 22:27
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25477
|
Ako su im produžili a valjalo bi i da to još pooštee.
Ovo su kažu rezultati od tih kontra sankcija po VNovostima.
Rusija je u avgustu 2014. zabranila uvoz poljoprivrednih proizvoda, mesa, ribe i mlečnih proizvoda iz EU, Australije, Holandije, Norveške i Kanade.
Od 13. avgusta 2015. u spisak tih zemalja uključene su zemlje koje su se priključile antiruskim sankcijama: Albanija, Crna Gora, Island, Lihtenštajn, a od početka ove godine i Ukrajina.
Početkom avgusta prošle godine predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o uništavanju sve robe koja iz tih zemalja stigne u Rusiju nelegalnim putem.
Prema izveštaju ruske vlade "Prehrambeni embargo: rezultati 2015. godine", zapadne zemlje izgubile su uvođenjem ruskih sankcija 9,3 milijardi dolara.
Ujedno će ojačati sopstveni prehrambeni sektor da proizvodi i za izvoz i time će ubiti dve muve jednim udarcem samo kad bi i naši malo pokušali da kopiraju PUTINA a ne da upropaštavaju našu privredu sa nefer trgovinom prema Rusiji gde su nam sva vrata otvorena ali brez mućki..
|
|
|
|
|
|
|
|
