Rusija - Zapad, ekonomske i vojne sankcije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Преговори о слободној трговини између ЕУ и САД дефакто пропали
Министар економије Немачке Зигмар Габријел изјавио је да су преговори о слободној трговини између ЕУ и САД дефакто пропали, преноси АП.

Како је рекао, преговори о Трансатлантском споразуму у области трговине и инвестиција (ТТИП) су дефакто пропали, иако нико о томе не жели да говори.

Као резултат 14 рунди преговора, стране нису успеле да се усагласе ни по једној од укупно 27 тачака споразума. Претходно је саопштено да су ЕУ и САД спремне да потпишу споразум о слободној трговини за време трајања мандата америчког председника Барака Обаме. Међутим, овом споразуму противи се један део европске јавност, међу којима су и представници малог и средњег бизниса. Противници споразума сматрају да се споразумом поштују искључиво интереси транснационалних компанија које се боре за умањење контроле и регулативних норми у ЕУ.

Даље: http://rs.sputniknews.com/evropa/20160828/11079254.....vori1.html

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ако Америка подигне референтну каматну стопу само на 1,5 одсто – суочиће се са новом 2008. годином
ДУГ САД ЈЕ УДВОСТРУЧЕН ПОД ОБАМИНОМ ВЛАШЋУ, БИЋЕ ДУПЛИРАН И ЗА ДВА МАНДАТА КЛИНТОНОВЕ

Републикански председнички кандидат Доналд Трамп досадашњу америчку политику јефтиног новца објашњава веома једноставно: Федералне резерве су у америчкој економији - у сарадњи са Обамином администрацијом - створиле велики мехур и не смеју дозволити његово пуцање
Трамп више од свега жели да тај мехур пукне пре његовог избора за шефа државе, а никако после. У том случају би новоизабрани председник лакше избегао оптужбе на свој рачун
Државни дуг САД премашио је 19 билиона долара, што одговара 103% њиховог БДП-а. Трамп је огорчен: "Финансијски регулатор (ФЕД) је оптеретио финансијски систем САД огромним дугом, који изједа Америку као рак". Он тврди да "званичници Федералних резерви према америчком народу немају никакву одговорност" и обећава да ће сменити шефицу Федералних резерви Џенет Јелен, чији мандат истиче 2018. године, а да ће дуг - рефинансирати
Трамп је проблем описао врло прецизно: ако подигну стопу барем "за проценат" - до 1,5 одсто - финансијски систем САД то неће преживети. Уследиће колапс на финансијском и робном тржишту. Криза ће показати своје лице, можда и више него 2008. године
Курс долара ће пасти, као што је то било у старим временима кризе 1970-их. Клинтонова ће изгубити изборе, а нови председник ће наследити проблеме америчке економије. Они ће имати карактер катастрофе

+ +++++++++ОСЛОНАЦ америчке економије – по мишљењу многих – јесте Систем федералних резерви (ФЕД).

То је централна банка САД која емитује доларе и кредитира пословне банке, које су се последњих година навикле на невероватно јефтин новац из Федералних резерви.

Кључна стопа ФЕД је не тако давно била 0,25%. Сада је порасла на 0,5%. Већ дуже времена обећавају да ће је подићи још више захваљујући опоравку америчке економије, којој наводно више није потребна вештачка подршка.

Међутим, већ много месеци се руководство ФЕД ипак не одлучује да то уради. Због тога се и појављују гласине о девалвацији долара.

ФЕД - је "независна федерална агенција". Мало зависи од владе САД, али зато контролу над њим врше приватне банаке, које улазе у његов састав. И одлуке ФЕД-а често нису толико у националном интересу, па чак ни у интересу реалног сектора привреде, колико су у корист финансијера.

Јер, што су озбиљнији били проблеми банака, то су више новца оне добијале од агенције. Ревизија Конгреса САД из 2012. године, идентификовала је потрошњу у сивим зонама од 16 билиона долара. Међутим, није био покренут нкакав поступак и ФЕД је наставио да ради у истом стилу.

Амерички председнички кандидат Доналд Трамп објашњава политику ФЕД веома једноставно. Према његовим речима, Федералне резерве су у сарадњи са Обамином администрацијом у америчкој економији створиле велики мехур. И Трамп више од свега жели да тај мехур пукне пре његовог избора за шефа државе, а никако после.

У том случају би новоизабрани председник лакше избегао оптужбе на свој рачун.

У међувремену, Трамп оптужује своје противнике.

Државни дуг САД премашио је 19 билиона долара, што одговара 103% њиховог БДП-а. Трамп је огорчен: "Регулатор (ФЕД) је оптеретио финансијски систем САД огромним дугом, који изједа Америку као рак". Он такође наводи да "званичници Федералних резерви према америчком народу немају никакву одговорност".

Трамп обећава да ће сменити шефицу Федералних резерви Џенет Јелен, чији мандат истиче 2018. године, а да ће дуг - рефинансирати.

Загонетка је на који начин ће Трамп рефинансирати превелики америчи дуг. Али, по речима овог председничког кандидата, Сједињене Државе не могу да банкротирају све док штампају долар.

Притом, Трамп уопште није присталица необузданог штампања новца. По томе се прославила екипа демократа - његових противника. Зато, ако председник постане Хилари Клинтон, емисија долара се неће моћи избећи, као ни слабљење његовог курса.

Све ово је делимично виђено током првог таласа кризе.

Слабљење долара је већ у току. У августу су, у односу на америчку валуту, ојачали и евро и јапански јен. То није спречио ни референдум у Великој Британији, ни очајно стање јапанске економије.

Раст цена нафте са 42 на 51 долар по барелу, такође је резултат слабљења долара и изузетно лабаве монетарне политике Федералних резерви. Постоји још један разлог слабљења долара – то је смањење његове тражње у свету, посебно због утицаја кризе у економијама земаља БРИКС.

У периоду 2008-2009. године, САД су нашле рецепт за лечење симптома кризе. ФЕД је емитовао и достављо банкама доларе, држава је повећавала дуг, што је такође одговарало банкама - власницима државних обвезница. Банке су добиле огромна средства, која би изгубила вредност ако у светској економији не би дошло до оживљавања. А главни извор оживљавања био је раст економија земаља БРИКС-а.

Владе ових земаља су такође покушале да помогну амерички финансијски систем, како би елиминисале кризу. Међутим, раст "младих економија" 2015. године је спласнуо. То је довело до колапса цена нафте, а америчке власти су схватиле: да је неопходно туђе ресуресе узети силом.

Само, САД нису успеле да сломе тржишта земаља БРИКС, политичка борба је затајила. Опозив председнице Бразила Дилме Русеф није дао жељени резултат. Кина се уздржала од девалвације јуана, на шта су је јавно приморавали амерички финансијери, рачунајући на одлив капитала у САД.

"Крсташки рат" против Русије се превише одужио.

Американци су се уморили од спољне политике.

Примарна су им постала социјална и економска питања. Да зло буде још горе, корпорације у Сједињеним Државама забележиле су негативан профит средином 2015. године.

Капитал из целог света престаје да тражи у Америци "безбедну луку". Почело је "чишћње" финансија, што је и довело до јачања евра и јена током последњих неколико година.

ФЕД је у овим условима одбио да подигне референтну каматну стопу. Циљ је очигледан.

Трамп га је описао врло прецизно: ако подигну стопу барем "за проценат" - до 1,5- финансијски систем САД то неће преживети. Уследиће колапс на финансијском и робном тржишту. Криза ће показати своје лице, можда и више него 2008. године.

Курс долара ће пасти, као што је то било у старим временима кризе 1970-их. Клинтонова ће изгубити изборе, а нови председник ће наследити проблеме америчке економије. Они ће имати карактер катастрофе.

Због тога владајући блок банкара, десничарске демократе и људи из ФЕД настоје да све оставе како јесте. Осим тога, важно им је да до избора сачувају привид стабилности. Они не гледају унапред и не припремају решења за привреду. Њима је довољно да Клинтонова у тешком тренутку достави банкама било коју количину новца. Ако то погоди долар, онда ће морати да спашава банке по сваку цену, да за кризу казни било кога, само не њих - праве кривце.

Амерички дуг ће притом наставити да расте: удвостручен је за време Обаме, дуплираће се и под влашћу Клинтонове.

Међутим, финансијски капитал може изгубити изборе.

Председник Трамп ће се тешко ограничити само на мере смањења пореза. Он ће морати да потчини себи ФЕД и да нормализује стопу, подигавши је више од процента, што ће банке лишити гратис новца који им је потребан за неодговорне спекулације. Међутим, од висине стопе зависи и плаћање дуга. Амерички дуг је толико велики, да ће чак и уз благо повећање стопе ФЕД бити немогуће исплаћивање камата по дугу.

Демократе су дуго увећавале национални дуг, што им је омогућавало да избегну банкрот. ФЕД је успео чак и да ојача долар, мало умиривши своју политику – одустајући од "квантитативног попуштања" (откупа приватних хартија од вредности) 2014. године. Али, могућности претходне меке политике су већ исцрпљене, што банкари, природно, не желе да признају.

Поставши председник, Трамп би морао да смањи државни дуг и његов притисак на буџет. Никакве уштеде неће помоћи, ако не започне рат против ФЕД.

Скупи долар неће дозволити америчкој индустрији да се развија. Зато се мора ослабити. Ако притом америчке власти успеју да национализују барем 50% дуга, који контролише ФЕД, и законски ограниче плаћање другог дела дуга, онда ће бити у стању да у привреди испробају другачију политику. Требало би да помогне и протекционизам - Трамп се у својој кампањи ослањао на њега.

Много тога се може урадити у привреди, да би се коначно сломила "криза из 2008. године".
http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/a-amerik.....08-godinom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Avg 2016 19:49

Nemačka: Evropa nije dužna da pravi ustupke SAD na pregovorima o TTIP
Sporazum o osnivanju transnacionalne zone trgovine TTIP nije moguće zaključiti do kraja godine bez ustupaka Amerikancima, ali Evropljani ne bi trebalo to da rade, rekao je novinarima vicekancelar i ministar ekonomije i energetike Nemačke Zigmar Gabrijel.

„Smatram da ove godine neće moći da se zaključi Transatlantski sporazum o trgovini i investicijama (TTIP) sa Amerikom, zato što će to bili TTIP ’lajt‘, ili će biti potrebno da se ide na ustupke, što Evropljani ne bi trebalo da rade“, rekao je Gabrijel.

On je dodao da je u početku, za razliku od nemačke kancelarke Angele Merkel, on bio „skeptičniji“ u vezi sa izgledima za donošenje ovog sporazuma i nazvao „čistom fikcijom“ pretpostavku da će strane koje tokom dugogodišnjih pregovora „nisu došle do dogovora nijedne stranice“ moći će da pripreme sporazum „za preostalih nekoliko meseci“.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:62271.....ima-o-TTIP

Dopuna: 31 Avg 2016 8:55

Francuska želi prekid pregovora EU i SAD o slobodnoj trgovini
Francuski državni sekretar za spoljnu politiku Matijas Fekl izjavio je danas da Francuska želi prekid pregovora između EU i SAD o slobodnoj trgovini, koji njegova socijalistička vlada smatra previše prijateljski nastrojenim prema američkim firmama.

Optužujući američku stranu da u pregovorima nudi "mrvice", Fekl je kazao da će Francuska zatražiti od Evropske komisije da obustavi pregovore sa SAD.

Zahtev će, kako je naveo, biti upućen na sastanku ministara trgovine EU koji će biti održan sledećeg meseca u Slovačkoj.

Fekl je rekao za radio RMC da se mora jasno definisati čist i konačan prekid pregovora oko predloženog sporazuma.

Prema njegovim rečima, razgovori bi mogli biti nastavljeni u cilju poboljšanja trgovinskih odnosa EU i SAD.

Nemački ministar ekonomije Zigmar Gabrijel rekao je juče da su pregovori o slobodnoj trgovini između EU i SAD de fakto propali, ali američki zvaničnici navode da je u pregovorima postignut blagi napredak.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:62263.....j-trgovini

Dopuna: 31 Avg 2016 9:01

Dižu glas: Vratite strane radnike, uvedite carine

Beč -- Sve više Austrijanaca želi mere kojima bi se zaštitila domaća radna snaga na tržištu rada, pokazuju rezultati istraživanja.
Istraživanje instituta "Market" pokazuje da čak 41 odsto Austrijanaca smatra da bi strane državljane koji rade u Austriji trebalo vratiti u njihove zemlje sve dok je nezaposlenost u Austriji velika.

Kada je reč samo o državljanima članica EU koji rade u Austriji, 30 odsto Austrijanaca smatra da bi oni trebalo da se isključe sa tržišta rada.

Njih 38 odsto smatra dobrom idejom da se domaća privreda carinama zaštiti od konkurencije iz inostranstva.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&am.....id=1170874

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 31 Avg 2016 12:22

Приоритет Русије улагање у Далеки исток

Интересовање за Источни економски форум, чији је циљ ширење сарадње у Пацифичком појасу, све више расте међу инвеститорима из целог света, упркос санкцијама које је Запад наметнуо Русији. О том интересовању сведоче и бројке — тај форум, који ће бити одржан 2. и 3. септембра у Владивостоку, окупиће под истим кровом око 2.500 предузетника и инвеститора из 32 земље света, али и три лидера држава — председника Русије Владимира Путина, премијера Јапана Шинзоа Абеа и председницу Јужне Кореје Парк Геун Хје. Своје учешће на форуму потврдили су представници из 241 руске компаније и 57 страних компанија, укључујући оне из Велике Британије, Немачке, Сингапура, САД, Канаде, Холандије. Такође, очекује се и долазак кинеске делегације, коју ће предводити вицепремијер те земље, као и делегације Индије, Вијетнама, Лаоса и Никарагве, на чијем ће челу бити представници њихових влада.

Руска страна представиће на Источном економском форуму чак 111 пројеката, чија се вредност процењује на 2,2 трилиона рубаља. Осим тога, очекује се да ће бити потписано и више од 160 инвестиционих споразума вредности од око 1,6 трилиона рубаља, мада се предвиђа да би та цифра могла да буде и премашена. Русија сматра да је развој Далеког истока приоритетни задатак. Председник Владимир Путин је још раније развој Далеког истока прогласио националним приоритетом 21. века и због тога Влада Русије већ више од две године интензивно ради на томе. Тај регион чини око 36 одсто територије Русије (око 6.200 квадратних километара), у њему живи око 6,3 милиона људи (пет одсто становништва Русије) и веома је богат природним ресурсима. Према мишљењу аналитичара, тај регион би могао да подстакне економски раст не само Русије, већ и других земаља Азијско-тихоокеанске регије. Руске власти већ чине одређене кораке како би се повећала привлачност Далеког истока за нове инвестиције, а једна од тих мера је и давање ексклузивних услова за вођење бизниса на такозваним „територијама убрзаног развоја“ предузетницима и инвеститорима. Источни економски форум је први пут одржан прошле године на основу указа руског председника Владимира Путина. На њему је било потписано 109 инвестиционих уговора вредних више од 1,8 трилиона рубаља и они су већ у процесу реализације.

Ове године се очекује да ће бити потписано на десетине инвестиционих уговора у области енергетике, пољопривреде, грађевине, инфраструктуре, екологије, туризма, транспорта… На пример, један од споразума предвиђа изградњу индустријског комплекса за производњу вештачких ђубрива у Приморском крају, други предвиђа изградњу предузећа за прераду златне руде у Магаданској области. Корејци су, рецимо, заинтересовани да инвестирају у изградњу болничког комплекса на Камчатки и за градњу високотехнолошке фабрике за производњу металне амбалаже за потребе рибарске индустрије. Очекује се да би на овогодишњем форуму могао да буде склопљен договор о испоруци електричне енергије са Далеког истока на тржишта Кине, Јапана и Јужне Кореје. Русија већ испоручује Кини електричну енергију, али планира и да прошири ту мрежу, након што су Јапанци показали интересовање за тај пројекат. У Москви сматрају да је испорука електричне енергије са Далеког истока на та три тржишта у интересу развоја тог региона. На Далеком истоку планира се и градња међународног транспортног коридора „Самарга“, који би за 550 километара требало да скрати пут до Тихог океана на Транссибирској железници и да на тај начин убрза испоруку робе на европском делу земље за дан и по. Уштеда ће износити 350 рубаља по тони робе. Вредност инвестиције процењује се на око 400 милијарди рубаља.

У оквиру пројекта биће изграђен транспортни коридор, који ће спојити Хабаровск са ушћем реке Самарга, а на том месту планира се изградња универзалне морске луке са прометом до 80 милиона тона робе годишње, као и новог града, који би требало да има 50.000 становника. Ипак, централни догађај Источно економског форума биће панел дискусија у којој ће учествовати председници Русије и Кореје, а такође и премијер Јапана. Путин ће са премијером Јапана Шиндзом Абеом састати и на маргинама форума.
Citat:Званични Токио је саопштио да ће два лидера размотрити широк спектар питања који се тичу јапанско-руских односа, укључујући и могућу посету председника Путина Јапану. Јапански званичници су такође истакли спремност јапанске стране да са Москвом води „позитиван дијалог окренут будућности“, чак и по питању закључења мировног споразума око Курилских острва.

Даље: http://rs.sputniknews.com/rusija/20160831/11079504.....istok.html
У сваком случају, Владивосток је спреман за одржавање тог великог форума, који ће, према најавама, поново посетити и холивудска глумица Памела Андерсон. Позив је раније упућен и холивудској звезди Леонарду Дикаприју. Трошкови организације форума процењени су на 600 милиона рубаља.

Даље: http://rs.sputniknews.com/rusija/20160831/11079504.....istok.html

Dopuna: 02 Sep 2016 15:53

ММФ: Руска економија расте
Након што је руска економија дотакла дно, њене перспективе се побољшавају захваљујући смањењу трошкова и повећању цена нафте на тржишту, наводи се у извештају Међународног монетарног фонда уочи састанка лидера Г20.

Из извештаја следи да је ММФ још једном смањио раст економије САД за 2016. годину због слабих резултата у другом кварталу. Фонд већ други пут смањује прогнозу раста економије САД у 2016. години, у априлу за 0,2 одсто — до 2,4 одсто, а крајем јуна за још 0,2 одсто — до 2,2 одсто.

Даље: http://rs.sputniknews.com/rusija/20160901/1107982008/MMF-Rusija1.html

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

„Сосијете женерал“: Америчка економија неће још дуго

Једино што спречава САД да падну у рецесију је обичан потрошач, али америчка економија не може још дуго да остане на површини, изјавио је у свом обраћању клијентима аналитичар банке „Сосијете женерал“ Алберт Едвардс, пише „Бизнис инсајдер“.

Према речима аналитичара, економија САД је тако успорена, да је близу пропасти, док снижење инвестиција у производњу и профит указује да рецесија није далеко. Једино што САД држи на површини је ниво потрошње који чини приближно 70 одсто БДП-а, преноси „Бизнис инсајдер“.

Према прогнозама Едвардса, САД убрзо могу да изгубе и тај позитиван параметар. „Једини који не даје Америци да падне у рецесију је амерички потрошач. Тешко да се може рећи да је потрошња покретач економије. Америка све више личи на дрвену штаку коју су оглодали термити и која шкрипи под теретом економије. Економско оздрављење се очигледно ближи крају“, сматра он. Аналитичар је упоредио тренутно економско стање у САД са ситуацијом 2007. године, од пре финансијске кризе, када је само потрошња чувала економију од рецесије. На крају крајева, недостатак инвестиција и успоравање тржишта рада погодили су тада и потрошаче и БДП је пао. Едварс упозорава да ће раст инфлације у САД ускоро да почне да троши ресурсе потрошача што ће само да погорша ситуацију.

Даље: http://rs.sputniknews.com/svet/20160902/1107981566/SAD-kriza.html

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Источни економски форум: Уговори од готово 14 милијарди евра већ првог дана

Велики инвестициони споразуми, вредни више од 14 милијарди евра, потписани су у петак током Источног економског форума који се одржава у Владивостоку.
Citat:На острву Рускиј окупило се више од три хиљаде учесника форума из 35 земаља. То је један и по пут више него прошле године. Представници привредне заједнице имају одличну могућност да разговарају, како лично, у кулоарима, тако и током заједничких пленарних заседања.

Даље: http://rs.sputniknews.com/ekonomija/20160902/11079.....ovori.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Самит Г20: Кина спрема тектонске финансијске промене


Citat:И сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић каже да Кина жели себе да прикаже као велику, чак и водећу силу, али и да наметне економске теме. „Она жели да утврди савезништво с Русијом али и са Индијом. Дакле, Кина ће послати неколико порука, али у економској сфери како би ублажила тензије, а тензије не одговарају земљама које се развијају“, каже Јанковић и истиче да је овај самит и увертира са сусрет групе БРИКС средином октобра.

У економске релације у свету морају се укључити треће земље, на чему инсистира Кина, а после самита видеће се да ли ће у томе и успети. Љепојевић указује на то да је у току преструктурирање финансијског система и да Русија и Кина прелазе на потпуно одвојен банкарски систем. Кина би требало крајем месеца да тестира тај софтвер, што ће бити велики удар за западни финансијски систем. „Запад живи од туђих пара, јер контролише финансијски систем и технологију финансијског система. Само у лондонској берзи је дневна трговина новцем је 2.200 милијарди долара дневно, да добијете један посто па може да се живи. С новим платним системом то се губи, то су дневно стотине милиона. Кина ће покушати то да представи као готову ствар која се не може спречити“, каже Љепојевић. То су тектонске промене и биће занимљива демонстрација тих промена, а не одлуке које буду донете, сматрају наши саговорници. Звезде овог самита биће свакако Си Ђинпинг, кинески председник, и уз њега лидери Русије и САД, Владимир Путин и Барак Обама. Са лидером Америке биће пријатељских сусрета, пошто је то одлазећа администрација, па не треба очекивати кључне договоре.

Даље: http://rs.sputniknews.com/intervju/20160903/110800.....omene.html

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vest iz Kurira http://www.kurir.rs/planeta/ceski-general-evo-kad-.....ak-2429931

Češki general-major u rezervi Hinek Blaško u intervjuu za "Parlamentni list" komentarisao je mogući sukob između Rusije i NATO i kao odgovor ispričao vic.

Novinari su podsetili oficira da se NATO oružje, uključujući i oružje za masovno uništenje, nalazi sve bliže ruskim granicama. Jedan čitalac novina pitao je da li se treba plašiti najgoreg - sukoba Severnoatlantskog pakta sa Rusijom.

General je na pitanje odgovorio vicem.

"Na internetu ide ovakav vic. Obama i njegovi generali raspravljaju u Pentagonu i ne mogu da se dogovore kada je najbolje da napadnu Rusiju. Na kraju pitaju Francuze. Francuzi kažu: ’Mi ne znamo, ali sigurno ne na zimu. Stvar će se loše završiti‘. Onda su odlučili da pitaju Nemce. Nemci su odgovorili: ’Mi ne znamo, ali sigurno ne na leto. Već smo pokušali‘. Šta da se radi? Neko je predložio da pitaju Kineze, jer su oni progresivni i uvek imaju nove ideje. Pitali su Kineze: ’Kada je najbolje vreme da se napadne Rusija?‘ Kinezi odgovaraju: Upravo sada! Rusija je počela da gradi ’Snagu Sibira‘, ’Turski tok‘, kosmodrom ’Vostočni‘, most na Krimu, a u bliskoj budućnosti Rusi žele da unaprede Bajkalsko-amursku magistralu, grade nove sportske objekte za Svetsko prvenstvo u fudbalu i atletici, planiraju da proizvode naftu na Arktiku… Sve u svemu, sada im je potrebno što je moguće više zarobljenika! - odgovorio je general.

Blaško je, takođe, citirao delo Jaroslava Hašeka "Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu“. Novinari su ga pitali da li bi se u slučaju "tradicionalnog rata sa Rusijom“ mogli ponoviti neki događaji iz Prvog svetskog rata - "mnoštvo dezertera, stvaranje tzv. legije i tako dalje“.

"Okružni načelnik i ja smo uvek govorili: ’Patriotizam, odanost dužnosti, usavršavanje, to je pravo oružje u ratu‘. Podsećam vas na to upravo danas, kada će naše trupe uskoro preći preko granice - kao odgovor general je citirao Hašeka.

U intervjuu je Blaško, takođe, dao podršku predsedničkom kandidatu na izborima u SAD Donaldu Trampu, argumentujući je time što on ne može da zamisli ženu na čelu najmoćnije države sveta, posle "svega što smo doživeli sa najmoćnijom ženom u Evropi“.

• 2Ovo se svidja korisnicima: nemezisx, sasa76
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

„ЛЕВАДА ЦЕНТАР“ ПРОГЛАШЕНА СТРАНИМ АГЕНТОМ У РУСИЈИ
Левада центар“, независна агенција за истраживање јавног мишљења у Русији, данас је регистрована као «страни агент» што је контроверзни назив који се у Русији даје невладиним организацијама које примају страна средства.

25149fb09438a970337d7cb7c39b48ec

Центар је «укључен у регистар некомерцијалних организација које испуњавају функције страног агента», саопштило је Министарство правде, преноси агенција Бета.

Министарство је додало да је донело ту одлуку после контроле у центру Левада.

Центар Левада је основао 2003. године Јури Левада који је умро три године касније.

Русија је 2012. године донела закон којим се невладине организације које примају средства из иностранства и воде «политичку активност», обавезују да се регистрирају као «страни агенти» и да се као такви представљају у својим комуникацијама и активностима.

У мају ове године тај закон је допунио председник Владимир Путин још једном одредницом, да стране организације активне у Русији, које примају страна средства,могу бити проглашене «непожељним». Оне затим могу бити забрањене, било да се ради Центру Левада, о невладиним организацијама, фондацијама или фирмама.
http://srb.news-front.info/2016/09/06/levada-tsent.....-u-rusiji/

• 1Ovo se svidja korisniku: stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mega preuzimanje: Ruski ponos u francuskim rukama
Moskva -- Najveći ruski proizvođač automobila AvtoVaz biće dokapitalizovan u dva navrata, a većinski vlasnik će postati francuski proizvođač Reno.
Ukupna finansijska injekcija u ruskog proizvođača automobila premašiće milijardu evra.

Prva dokapitalizacija biće kraja ove godine za 25 milijardi rubalja (346 miliona evra), a druga u prvom kvartalu 2017. za još 60 milijardi rubalja (830 miliona evra).

Dokapitalizacija će biti izvršena javnom ponudom. Suvlasnici AvtoVaz-a, koji je proizvođač najpopularnijeg ruskog automobila „lada“, su konzorcijum Reno-Nisan i ruska državna kompanija Rostek.

Nisan u dokapitalizaciji neće učestvovati, a Reno i Rostek mogu svoja potraživanja od AvtoVaza da konvertuju u deonice. Rostek je krajem juna objavio da će Avtovazu oprostiti 20 milijardi rubalja, a 31 milijardu će konvertovati u deonice.

Sve deonice koje preostanu po okončanju javne ponude uzeće Reno i tako će postati vlasnik kontrolnog paketa deonica u AvtoVaz-u. Rostek će zadržati paket deonica koji mu daje pravo veta na odluke u AvtoVazu.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&am.....id=1174707