Poslao: 28 Sep 2016 13:45
|
offline
- stalker
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Feb 2010
- Poruke: 3635
|
Русија и Кина отварају нови пут кроз Монголију
Русија и Кина планирају да отворе нови коридор за транспорт робе кроз Монголију до краја године, изјавио је генерални директор Агенције за друмски саобраћај Министарства саобраћаја Русије Алексеј Двојних.
Обим робе која се превози од Русије до Кине убрзано расте, а руски превозници имаће велике користи од нове трасе која ће смањити растојање између запада Русије и југа Кине за више од 1.000 километара.
„Потписивање је планирано најраније за децембар ове године… Према прелиминарним проценама, теретни саобраћај ће се повећати за 17 до 20 одсто због преуређивање кретања транспорта. Касније ће бити могуће повећање за 10 одсто годишње, што је, углавном, у складу са просечним годишњим повећањем руско-кинеске спољне трговине“, рекао је Двојних за „Известија“. Тренутно је саобраћај између две земље ограничен на пограничне области и може да се одвија само међународним путевима. Нови споразум омогућиће руским превозницима да стигну до Пекинга и лучког града Тјенцина, за разлику од досадашње праксе превоза терета до најближег пограничног града, наводи Двојних.
Нова траса протезаће се између сибирског града Улан Удеа, прелазиће преко монголске престонице Улан Батора и ићи за Пекинг.
Обим терета који је износио 1,9 милиона тона у првих осам месеци ове године већ је превазишао укупну бројку из 2015. године, а значајно је повећан руским извозом пољопривредних и прехрамбених производа у Кину, као и извозом дрва, додао је генерални директор Агенције. Теретни саобраћај између Русије и Кине такође ће се појачавати и према истоку. Почетком месеца руски министар саобраћаја Максим Соколов рекао је да ће пројекат амурског моста који повезује Русију са Кином бити завршен до 2018. године.
Даље: https://rs.sputniknews.com/rusija/20160928/1108280.....olija.html
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 29 Sep 2016 17:24
|
offline
- stalker
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Feb 2010
- Poruke: 3635
|
Може ли криза Дојче банке да угрози европске финансије
Дојче банку, највећу немачку и европску комерцијалну банку, потреса највећа криза у њеној историји.
Бошко Живковић: Највеће последице могао би да трпи банкарски сектор ЕУ, а оне су могуће и у Србији. – Ђорђе Ђукић: Тешкоће ДБ сигурно неће погодити српски банкарски систем
Америчко Министарство правде од ње тражи 14 милијарди долара због улоге коју је имала у светској финансијској кризи изазваној продајом другоразредних хипотекарних кредита. Тамошња штампа је објавила да је канцеларка Ангела Меркел одбила захтев да је спасава државним парама.
Све последице није лако предвидети, кажу упућени, а најгори могући сценарио је поновно избијање банкарске кризе у европској монетарној унији.
Реч је о највећој европској комерцијалној банци, системски важној, јер се промене код таквих банака одражавају на цео глобални банкарски систем, а највеће последице могао би да има банкарски сектор ЕУ – изјавио је за „Политику” Бошко Живковић, професор београдског економског факултета.
– Вредност акција Бундес банке су много пале, што је последица реаговања тржишта, а најгори могући сценарио је да опет избије банкарска криза у еврозони. Вероватноћа да се тако нешто догоди је велика, јер си и италијански и грчки банкарски системи у лошем стању.
Према писању агенција, акције ДБ су изгубиле више од половине вредности од јануара ове године, након што је банка укњижила губитак од готово седам милијарди евра у 2015. години.
Одбијање Меркелове да одмах прихвати државну интервенцију којом би спасавала Дојче банку, Живковић тумачи као покушај да се настала ситуацији смири, јер би она представљала велики буџетски издатак који би увећао јавни дуг.
Иако је директор највеће немачке кредитне институције Џон Крајан, изјавио да ДБ није потребна помоћ државе, Живковић сматра да је неопходна сума за интервенцију вероватно знатно већа од поменутих 14 милијарди долара.
http://www.politika.rs/scc/clanak/364534/Moze-li-k.....-finansije
|
|
|
|
Poslao: 29 Sep 2016 17:28
|
offline
- Mercury
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Jul 2008
- Poruke: 10347
|
Tuze DB al zato su za Morgan Stenli platili da izvuce iz g*vana...za cirkus koji je kulminirao 2008. niko sa wall streeta nije odgovarao, a sad kao isteruju pravdu
|
|
|
|
Poslao: 06 Okt 2016 17:02
|
offline
- djox
- Legendarni građanin
- Pridružio: 23 Nov 2010
- Poruke: 96683
|
Germany Considering a Push for EU Sanctions on Russia Over Syria
Citat:Germany is considering a push for European sanctions against Russia in response to its actions in the Syria conflict, a person familiar with the German deliberations said Wednesday, signaling that Europe is seeking new ways to pressure Moscow to quell the violence there.
http://www.wsj.com/articles/germany-considering-a-.....1475690905
|
|
|
|
Poslao: 06 Okt 2016 17:21
|
offline
- Irbis
- Legendarni građanin
- Pridružio: 10 Avg 2014
- Poruke: 3556
|
Ne razumem EU,sta pokusavaju ovim sankcijama, sto ih ne uvedu na gas kada su tako mocni. Greska Rusije je ta sto nije pravila gasovode ga Indiji i Kini i da ne zavisi od EU. Kada budu imala gasovod do Kine vise EU nece pasti napamet da uvodi sankcije.
Drugo Nemci oce sankcije,a cela stara EU ih ne zeli vise. Italija,Francuska su otvoreno protiv sankcija,a uskoro ce i Spanija. Jednostavno ne razumem Nemce kao da zive u nekom svom svetu. Britanija sa druge strane stari neprijatelj Rusa i cini tu polugu sa SAD-om. Nemci sa druge strane kao glavna privredna zemlja umesto da se se upravlja biznisom ona zastupa neku politiku koja mi nije jasna, sem je Berlin potpuna kolonija SAD-a od WWII.
|
|
|
|
Poslao: 07 Okt 2016 08:23
|
offline
- Sim.a
- Legendarni građanin
- Pridružio: 29 Avg 2009
- Poruke: 2982
- Gde živiš: Zemlja čuda
|
Još da vidimo tekst.
Djox radi za WSJ, nabija im broj kupaca.
Nas si našao da navodiš na te
|
|
|
|
Poslao: 07 Okt 2016 11:04
|
offline
- stalker
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Feb 2010
- Poruke: 3635
|
SAD ispisale "smrtnu presudu" nemačkom gigantu?
Dojče banka najavila je otpuštanje 1.000 ljudi u Nemačkoj, što je dodatak na već ranije otpuštenih 3.000 u junu.
Najnovija otpuštanja u većini pogađaju glavni operativni sektor banke, dok se ostatak odnosi na druga odeljenja.
Dojče banka je pod velikim pritiskom od sredine septembra, od kada SAD traže da plati 14 milijardi dolara na ime poravnjanja povodom tužbi za nelegalno trgovanje hipotekama uoči globalne finansijske krize 2008. godine.
Međutim, kako se pisalo, najveća nemačka kreditna banka blizu je zaključenja sporazuma o nagodbi s američkim vlastima o novčanoj kazni od 5,4 milijarde evra.
Kompanija od tada pokušava da uveri investitore i radnike da su njene finansije dovoljno jake da podnesu tako veliku novčanu kaznu, navodi Bi-Bi-Si.
Da bi pojačala svoje finansije, banka rasprodaje imovinu i sprovodi mere štednje.
U saopštenju povodom poslednjeg talasa otpuštanja, Karl von Ror, član Upravnog odbora Banke, rekao je da se konstantno primenjuje strategija koja će ovu finansijsku ustanovu učiniti efikasnijom. On je dodao da će otpuštanja biti sprovedena na socijalno odgovoran način.
Podsetimo, akcije Dojče banke pale su na rekordno nizak nivo usled zabrinutosti da bi njen rezervni kapital mogao da bude ugrožen zbog sve većeg broja pravnih sporova.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&am.....id=1184943
|
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2016 10:04
|
offline
- stalker
- Legendarni građanin
- Pridružio: 02 Feb 2010
- Poruke: 3635
|
Русија је поставила рекорд у пољопривредном сектору у земљи за жетву од готово 112 милиона тона житарица до 4. октобра. Такође, Русија постаје светска сила у извозу пшенице, преноси „Блумберг“.
Русија ће преузети водећу улогу у светској трговини пшеницом, што се последњи пут догодило пре једног века, признаје „Блумберг“ коментаришући рекордну жетву житарица у земљи.
„Од обале Црног мора и реке Волге до сунцем исушених степа Сибира, пољопривредни појас Русије доживљава ренесансу, са житарицама у првом плану. Покренути падом рубље у односу на долар, од 45 одсто током последњих неколико година и браником усева, локални произвођачи су преплавили извозна тржишта којима су дуго доминирали велики западни играчи“, истиче портал. Заиста, до 4. октобра руски пољопривредници су пожњели скоро 112 милиона тона жита и тиме поставили рекорд у претходних 25 година. Очекује се да укупна жетва житарица ове године буде и више од 115 милиона тона. „Бићу јасан — то је рекорд свих времена за руски пољопривредни сектор“, истакао је руски премијер Дмитриј Медведев.
Citat:Наводећи америчко Министарство пољопривреде, „Блумберг“ подсећа своје читаоце да је прошле године Русија први пут после неколико деценија надмашила САД као извозник житарица. „Блумберг“ сматра да ће Русија највероватније „ове године свргнути ЕУ са прве позиције“.
+ +++++++++++++Према прогнозама руског Министарства пољопривреде, земља ће произвести 116 милиона тона житарица, или нешто више. Министарство предвиђа да ће 2016—2017. до 40 милиона тона житарица, укључујући и 30 милиона тона пшенице, бити продато на светском тржишту, што је пораст у односу на 32 милиона тона извезених 2015. године.
Претходни рекорд Русије оборен је 2008. када су пољопривредници произвели 108,2 тона житарица.
Наводећи америчко Министарство пољопривреде, „Блумберг“ подсећа своје читаоце да је прошле године Русија први пут после неколико деценија надмашила САД као извозник житарица. „Блумберг“ сматра да ће Русија највероватније „ове године свргнути ЕУ са прве позиције“.
Очекивања европских извозника смањена су на 25,5 милиона тона, саопштио је „Блумберг“ средином септембра, цитирајући прогнозу Међународног центра за раст (ИГЦ). Обилне кише нанеле су тежак ударац нади за пшеницом у Немачкој и Француској ове године. До сада је Русија ушла на нова тржишта житарица, обарајући своје конкуренте. Ове године су главне извозне дестинације за руску пшеницу Египат, највећи купац на свету, Бангладеш, Мозамбик, Индонезија, Мали, Малта, Мексико и Бурма. Осим тога, ове године Москва је договорила извозне послове са Алжиром и Мароком.
Према руском пољопривредном надзорном органу „Росељхознадзору“, Русија би могла до краја године да почне да снабдева житарицом Венецуелу.
У међувремену, крајем септембра премијер Русије Медведев потписао је директиву да се укине царина на извоз пшенице, која је уведена у фебруару 2015, од 23. септембра 2016. до 1. јула 2018, да би се подржали руски пољопривредници и развило тржиште пшенице. Колико год звучало невероватно, политика санкција коју су увеле САД је разлог за подстицање раста руског пољопривредног сектора, који је искористио ембарго на прехрамбене производе ЕУ и ослабљену рубљу.
Министар пољопривреде Александар Ткачјов је 2. септембра истакао да би производња руских житарица могла да достигне 170 милиона тона годишње до 2030, са годишњим извозом од 64 милиона тона. Почетком године министар је сигнализирао да земља планира да повећа производњу житарица до 120 милиона тона годишње до 2020.
„Русија ће дуго бити међу главним извозницима, а посебно имајући у виду потенцијални напредак у продуктивности. Други произвођачи треба јаче да се боре да би одржали своја традиционална тржишта“, истиче Том Баснет, генерални директор „Маркет чек“ консултанта за робу из Сиднеја. „Са нашом природом и климом, судбина нам је да будемо извозници“, рекао је „Блумбергу“ Аркадиј Злочевски, председник Руске уније житарица.
Даље: https://rs.sputniknews.com/rusija/20161008/1108402.....ekord.html
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2016 03:26
|
offline
- ShurikSST
- Počasni građanin
- Pridružio: 30 Jul 2011
- Poruke: 775
|
stalker ::Покренути падом рубље у односу на долар, од 45 одсто током последњих неколико година и браником усева, локални произвођачи су преплавили извозна тржишта којима су дуго доминирали велики западни играчи“, истиче портал.
Даље: https://rs.sputniknews.com/rusija/20161008/1108402.....ekord.html
Sve sve ali tumac je zesca budala... Zapravo sam vecinom oguglao ali jos uvek me uspeva iznenaditi koliko su u stvari nepismeni nasi prevodioci i tumaci. Ovo je samo jedan primer ali je cinjenica.
Kakvi su to "branik usevi" (bumper crop)? To bi se kod nas reklo neobicno veliki ili obilni urod mozda ali ne "branik usevi".
Uvek i stalno neke nezgrapne jezicke izmisljotine jer tako, naculi su nesto i pokupili tog engleskog iz filmova ili reklama ali slabo dalje. A onda u prevodioce.
|
|
|
|
|