Nužna odbrana (Krivično pravo)

1

Nužna odbrana (Krivično pravo)

offline
  • amstel  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2508
  • Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice

Да ли је потребна реформа концепта нужне одбране?

Истина је да судови у пракси врло често прихватају да постоји прекорачење граница нужне одбране. У случају прекорачења услова да је одбрана била неопходно потребна (интензивни ексцес) постоји кривично дело, али се таквом учиниоцу казна може ублажити.

Нужна одбрана је један од најстаријих института општег дела кривичног права. Њено постојање није спорно ни у кривичноправној теорији, ни у пракси. Оно што изазива дилеме су њене границе. Једно од централних питања је да ли је дозвољено проузроковати последицу повреде живота и тела нападача уколико је напад управљен на имовину тј. на неко имовинско добро? Да ли је и тада искључено постојање кривичног дела или се ради о прекорачењу граница нужне одбране или се овај институт уопште не може применити?

Одредба о нужној одбрани је доживела своју измену 2006. године због крајње рестриктивних тумачења услова за њено постојање од стране судске праксе. Најужим језичким тумачењем услова „од себе или другог” долазило се до закључка да је потребно да је напад управљен на лично добро (живот, телесни интегритет или слободу). Постојао је резервисан став у односу на примену нужне одбране у случају напада на имовину. На тај начин је одбијање напада на имовину неоправдано било изостављено из опсега нужне одбране. Судска пракса се определила за буквално тумачење тадашње формулације „од себе или другог” вероватно јер је у том случају било једноставније и лакше процењивати услов да је одбрана неопходно потребна.

Законодавац је, у Кривичном законику који је ступио на снагу 01. 1.2006, прецизирао одредбу која се односила на нужну одбрану. Према слову важећег Кривичног законика (члан 19. став 2) нужна одбрана је: „она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другог одбије истовремени противправни напад”. Појам нападнуто добро више није и не сме да буде непознаница која омогућава различита тумачења. Напад је уперен против било којег правом заштићеног добра. То може бити живот, тело, слобода, имовина и сл.

Које се још недоумице данас појављују након експлицитно формулисаног услова „од свог добра или добра другог”? Прва се односи на истовременост напада и одбране. Временске границе нужне одбране не би требало да буду спорне. Наиме, истовременост постоји све док напад траје, али и онда када он непосредно предстоји (не може се радња одбране предузимати након престанка напада). Појам „непосредно” треба тумачити у складу са околностима конкретног случаја али је то свакако врло кратко време пре почетка напада. У пракси се услов истовремености већ тумачи тако да он подразумева и напад који непосредно предстоји те нема потребе за изменом одредбе о нужној одбрани, иако се на томе у последњем периоду инсистира.

Друга недоумица је везана за утврђивање услова да је одбрана неопходно потребна што је једно од најспорнијих питања. Ту је немогуће дати прецизне критеријуме који би важили за сваки појединачни случај. Смернице свакако постоје. Треба поћи од интензитета напада и употребљених средстава, начина и средстава која су стајала на располагању нападнутом и сл. У теорији се углавном истиче да је потребно у највећој могућој мери штедети добра нападача а да се при томе не угрози ефикасност одбране! Треба применити она средства за одбијање напада која су у том моменту нужна.

До велике, очигледне несразмере између вредности нападачевог добра и добра које се брани не сме доћи. Не сме се повредити знатно вредније добро нападача од добра које је нападнуто и то су уједно најважније социјално-етичке границе нужне одбране (одбрана „по сваку цену” није прихватљива). Али треба, са друге стране, нагласити да право на нужну одбрану није условљено једнаком вредношћу правног добра које је објект напада, јер се и правно добро мање вредности може бранити повредом нападачевог добра које има већу вредност. Нападнута особа није у стању да увек процени границу дозвољене одбране па у том смислу известан ризик мора да сноси и нападач.

Шта то у пракси значи? Употребу ватреног или другог оружја којим се доводи у опасност живот нападача треба брижљиво тумачити. Уколико би се у случају када се, примарно, нападају живот и тело употребило ватрено оружје за одбрану, које доводи у опасност живот нападача, ту се не би могло говорити о несразмери или непропорционалности. Такође, у случају нпр. тешке крађе проваљивањем или обијањем затвореног простора (нпр. стана или куће) где је примарни објекат заштите имовина, ако се ради о нападачу који је наоружан и спреман да то оружје употреби, не може бити говора о несразмери. У нашем кривичном праву не постоје посебна правила која се односе на нужну одбрану у простору стана.

Потребно је анализирати околности конкретног случаја и препустити суду да утврђује постојање свих услова напада и одбране. Ситуација у којој власник стана затиче нападача у стану му дозвољава да се брани, поготово ако није спорна спремност нападача да употреби силу, што се, морамо признати, у пракси веома тешко утврђује. Са друге стране, ако се стварно ради о крајњој несразмери где прети само незнатна штета, краде се ствар мале вредности – ситно дело крађе, институт нужне одбране се не може применити. У пракси је најтеже утврдити границе дозвољене одбране у случају напада на имовину „већег обима” уколико дође до повреде нападача. У овим ситуацијама би повреда нападача требала да буде крајње средство.

Истина је да судови у пракси врло често прихватају да постоји прекорачење граница нужне одбране. У случају прекорачења услова да је одбрана била неопходно потребна (интензивни ексцес) постоји кривично дело, али се таквом учиниоцу казна може ублажити. У случају да је до прекорачења дошло услед јаке раздражености или препасти изазване нападом учинилац се може и ослободити од казне. У случају провала у куће и станове евентуално би се могла применити одредба која се односи на прекорачења граница нужне одбране због препасти изазване нападом што би онда водило ослобођењу од казне.

Проблеми у примени одредбе у пракси не значе да је неопходно приступити изменама и допунама. Чини се да је ипак све ствар тумачења од стране правосудних органа. Међутим, значајно је и упознавање грађана са кривичноправним одредбама, не само оних који поступају у нужној одбрани већ и потенцијалних нападача на туђу имовину што може да представља и фактор одвраћања таквих учинилаца да не врше кривична дела.


http://www.politika.rs/scc/clanak/477009/Pogledi/D.....ne-odbrane



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 16 Jun 2010
  • Poruke: 3152
  • Gde živiš: bela crkva banat

као и све у овој држави, и овде се полази од погрешне претпоставке. прво и основно питање је ШТА ТРАЖИ нападач/провалник/лопов/шта год био у нечијем стану или кући, дворишту, шупи? оно што је неком "ситна крађа" мале вредности неком може да значи много у духовном смислу. лупам пример, дедин сат или одликовања.

одмах да се разумемо, свако ко тражи помоћ гледа на сваки начин да привуче пажњу. више, маше, лупа, звони... тај се не ушуњава и не проваљује. сваки поштен човек ако му дође до такве нужде ће доћи на врата, и наравно да ће свако нормалан позвати службу која треба да помогне. оног момента кад си решио да неовлашћено уђеш и крадеш нешто што је неко муком стекао треба да изгубиш сва права. па изволи, коцкај се, али немој да се буниш кад изгубиш.



offline
  • Pridružio: 22 Feb 2011
  • Poruke: 1748

Da se uključim sa dodatnim aspektom ovog problema... Nužna odbrana, nije sporno, nije dozvoljena nakon što napad prestane i to naravno ima svoju i pravnu i životnu logiku, ali gde je problem!?

Napadač sa ciljem da liši života određeno lice izvši/pokuša "atentat" a odmah nakon toga se okrene i počne da napušta (beži) lice mesta... Ni lice koje je napadnuto (ukoliko je to u mogućnosti) , ni drugi koji su tu, ne bi smeli da upotrebe vatreno oružje jer je napad prestao. Da li je ovo životno i ligično? Ovde bi sud oslobodio samo ako se sažali i nategne ono "Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne".

Da napomenem, za policijske službenike itd važe drugačija pravila za iznad navedenu situaciju.

online
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25565
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Да. Полиција има и друга овлашћења на скали пре употребе ватреног оружја: давање обавештења, издавање упозорења , затим наређења (које иде у склопу с запрећеним - ''учините то и то ...или ћу употребити силу''), затим употреба физичке силе и гумене палице, итд. Док се стигне до ватреног оружја, може да прође делић секунде, а може и пет минута, па ви видите ко ће бити присебан и одмеравати сваки потез. Но, зато се полицајци уче, вежбају, припремају. Сваки полицајац, где год се налази, носи са собом суверенитет државе чији је службеник и у чије име поступа. Тако мора и да се понаша. У свакој ситуацији.

offline
  • Pridružio: 22 Feb 2011
  • Poruke: 1748

Sve što je napisao Sirijus je tačno, samoću još i dodati. U iznad navedenom primeru policijski službenik bi imao pravo da krene za napadačem i da postupa nadalje u skladu sa pravilima sližbe i zakonskim propisima, ali ako bi građanin potrčao za napadačem, šta god se desi posle toga, to više nikako ne može biti nužna odbrana.

online
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25565
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Hektor ::Sve što je napisao Sirijus je tačno, samoću još i dodati. U iznad navedenom primeru policijski službenik bi imao pravo da krene za napadačem i da postupa nadalje u skladu sa pravilima sližbe i zakonskim propisima, ali ako bi građanin potrčao za napadačem, šta god se desi posle toga, to više nikako ne može biti nužna odbrana.

Тачно, то сам заборавио. Мислио сам да се подразумева, али у закону се ништа не подразумева Wink

Ево примера, а није везан за ватрено оружје:
Усред града , на баскету, избије туча. Овај јачи се повлачио, одбијајући нападе и стално упозоравајући нападача да прекине јер се нешто шалио и јер је пијан. Нападач је хтео да докаже како је он главни и навалио је да напада. Овај јачи ( и виши, дугих руку), кад му је дозлогрдило, ухватио је нападача за ногу (приликом аматерског извођења ударца маваши гери) и повукао га тако да је овај пао. Тиме је напад завршен. Међутим, када је нападач кренуо да устаје, добио је шут у главу , поломљену вилицу и прегршт зуба да их скупља.
Тужио је нападнутог и добио га! Суд је тај ударац ногом третирао као нови напад, независан од оног пређашњег. Класичан пример прекорачења одбране. Одбио си напад, ту се заустави и буди спреман ако се напад понови.

offline
  • Pridružio: 29 Avg 2016
  • Poruke: 2046

Sirius ::... Суд је тај ударац ногом третирао као нови напад, независан од оног пређашњег. Класичан пример прекорачења одбране. Одбио си напад, ту се заустави и буди спреман ако се напад понови.
Овај пример је можда занимљивији него што изгледа. У конкретном случају верујем да је суд поступио исправно.

Али шта би било да су околности само мало другачије? Конкретно, да је нападнути био слабији или да је имао такав субјективни осећај? Рецимо да сматра да је први напад одбио пуком срећом и да неће бити у стању да одбије и други. И у том смислу деловао тако да предупреди следећи напад за који верује да непосредно предстоји. Да ли би се његово стање свести, док гледа како нападач устаје уз псовке и претње, могло окарактерисати као та "препаст изазвана нападом" која би била основ за ослобађање?
У ствари, више ме занима како би тако нешто квалификовао тужилац него како би то гледао судија. На суду би исход вероватно зависио од вештине адвоката.

Друга потенцијално занимљива ситуација, која ми не би била јасна гледајући само текст закона, била би оваква:
Нападача има више, рецимо да су неки (или сви) и наоружани. Али један од нападача није видљиво наоружан и не ступа у директан контакт са нападнутим већ осталима из групе наређује напад. Да ли у том случају нужна одбрана може бити усмерена и према том "главном" или не?

offline
  • Insan 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 12 Okt 2015
  • Poruke: 1572

@ kunktator
Ako je npr. napad odbio "pukom srecom" od jaceg napadaca tada bi trebalo da bjezi ako se napadac ponovo sprema za napad, ukoliko ostane gdje jeste moze se smatrati da je dovoljno spreman za odbranu, naravno basket je u pitanju nije rodjena kuce odakle nije duzan da bjezi.
Vjerujem da bi tuzilac odmah naveo tu mogucnost jer obicno gledaju koje si sve mogucnosti imao.

online
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25565
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Ех, шта би било...Да је било другачије, суд би то исто претресао уздуж и попреко. Много је елемената, када већ дотичемо правни поредак, који утичу на пресуду. Став јавности, чак и пол судије, састав судског већа, традиционални морал у месту суђења, итд. Ево ти примера: осуђеници воле да кажу, када се ''ваде'' за то што су добили по њима неправедно високу казну - ''Осудили су ме новинари''. Има и тога, али , пре свега, ту је закон са свим својим финесама.

У те финесе спада и тај пример. Тај, што наређује, тај би добио најтежу робију! За подстрекивање на убиство, односно тешка кривична дела, може да се добије и тридесет, четрдесет година затвора, а за убиство често неупоредиво мање.
Пример из праксе. Подстрекивач је наговорио двојицу ''силоса'' из Београда да заплаше његовог конкурента у провинцији . Они су га тако заплашили да су се ствари отргле контроли (кад су већ дошли да га заплаше, што га не би и опљачкали, онако, успут; али човек није дао своје). Кад су се успаничили, запуцали су у несрећника и побегли.
Убице су добиле седам година, а подстрекивач је на првом рочишту добио тридесет. Не би добио ништа, али се полакомио и није хтео да их дотира док су у затвору, па су они онда пропевали. Е, пошто је то било ново суђење (не суди се двапут за исти предмет), он је, уз доброг адвоката, добио знатно мање, уз преквалификацију дела.

offline
  • Pridružio: 29 Avg 2016
  • Poruke: 2046

Napisano: 19 Apr 2021 12:30

Insan ::Ako je npr. napad odbio "pukom srecom" od jaceg napadaca tada bi trebalo da bjezi ako se napadac ponovo sprema za napad, ...
Слажем се потпуно. Али то сад отвара још једно питање, мало анахроно додуше: да ли "нападнуто добро" може бити и нечија част? Mr. Green

Dopuna: 19 Apr 2021 12:32

Sirius ::Тај, што наређује, тај би добио најтежу робију! За подстрекивање на убиство, односно тешка кривична дела, може да се добије и тридесет, четрдесет година затвора, а за убиство често неупоредиво мање.
Јасно је шта би таквом урадио суд. Али питање је шта сме да му уради нападнути у том моменту. Сме ли и њега да "окрпи" као и непосредне нападаче? Ако је у могућности, наравно.
Подразумевам да је подстрекивач присутан на месту напада.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 847 korisnika na forumu :: 44 registrovanih, 11 sakrivenih i 792 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, A.R.Chafee.Jr., babaroga, Bane san, Ben Roj, BORUTUS, darkangel, dozorni, Duh sa sekirom, FileFinder, FOX, Gargantua, Georgius, HrcAk47, hyla, Ivan001, ivan1973, Jahorina, JOntra, Kibice, Kubovac, ljubacv, loon123, Lutvo_Redzepagic, Metanoja, MikeHammer, milimoj, milos.cbr, mnn2, moldway, nenad81, nextyamb, NoOneEver Dreams, procesor, sasa87, Sirius, slonic_tonic, sombrero, stagezin, Trpe Grozni, vathra, Vlad000, ZetaMan, zlaya011