HRZ

24

HRZ

offline
  • nokia 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 29 Sep 2008
  • Poruke: 420

Mislim da su Hrvatski radari puno bliže Batajnici od maksimalnog dometa tako da je moguče da bi bio odmah detektiran mada je dolazak srpskog MIG-a teško moguće zanima me da li on uopče ima dolet do tog područja ako leti preko CG?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • How bad do you want it
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 22702
  • Gde živiš: Petrovgrad

Dolet MIG-29 je 1500 km,2100 km sa dodatnim rezervorom Wink



offline
  • Pridružio: 29 Feb 2008
  • Poruke: 1362

...evo npr. radijus dejstva za avion MiG-29 koji je postavljen u njegovoj temi od stane Mixelotti



Lako je uporediti, i videti da može MiG-29 da ''dobaci'' i mnogo
dalje... Cool

Inače, rekao sam da ću stići da postavim tek posle Nove godine, ali evo...u cilju TAČNOG pisanja na Forumu, malo Međunarodnog prava, a ne ličnih i paušalnih ocena šta se sme, a šta ne :

Teritorijalno more

Pod teritorijalnim morem, podrazumeva se pojas koji se u određenoj širini proteže duž obale, od polazne linije u pravcu otvorenog mora. Prava kojima obalne države raspolažu u teritorijalnom moru protežu se i na vazdušni prostor iznad teritorijalnog mora, odnosno njegovo dno i podmorje. U sistemu pravne deobe, teritorijalno more se nalazi između unutrašnjih morskih voda i otvorenog mora ( ili isključive ekonomske zone ako je obalna država proklamovala ).

Teritorijalno more nalazi se pod suverenošću obalne države. U teritorijalnom moru obalna država poseduje niz prava koja čine biće suvereniteta : vrši zakonodavnu, sudsku i policijsku vlast, uređuje plovidbu, obavlja sanitarni i carinski nadzor, raspolažeisključivim pravom eksploatacije pomorskog blaga, isključivo pravo na kabotažu ( redovan prevoz robe i putnika između svih pristaništa iste države ), propisuje pomorski ceremonijal i drugo. Suverena vlast obalne države u teritorijalnom moru nije apsolutna, budući da trpi ograničenja u obliku prava neškodljivog ili neofanzivnog prolaza stranih brodova. ( Pod prelaskom se podrazumeva plovidba teritorijalnim morem bilo radi presecanja toga mora bez ulaženja u unutrašnje morske vode, bilo radi ulaska u unutrašnje morske vode, bilo radi izlaska iz unutrašnjih morskih voda prema otvorenom moru. Obuhvata i zaustavljanje i sidrenje ako su to događaji u redovnom toku plovidbe, ili ako su izazvani višom silom ili nevoljom na moru, ili ako se brod morao zaustaviti ili usidriti zbog pružanja pomoći licima, brodovima ili avionima u opasnosti ili nevolji. )
Ovo ograničenje je nametnuto obalnim državama opštim međunarodnim pravom i deluje erga omnes ( prema svima ).


Spoljni morski pojas

Pod spoljnim morskim pojasom podrazumeva se morski prostor koji se naslanja na spoljnu ivicu teritorijalnog mora u kome su obalnoj državi priznate izvesne specijalne nadležnosti. Ženevska Konvencija o teritorijalnom moru i spoljnem morskom pojasu definiše spoljni pojas kao ’’zonu otvorenog mora koja se graniči sa teritorijalnim morem’’ u kome obalna država može vršiti nadzor da bi :
- na svojoj teritoriji ili u svom obalnom moru sprečila prekršaje svojih Zakona o carinskom, fisklanom i sanitarnom nadzoru ili nadzoru nad useljavanjem i
- kažnjavala kršenje tih istih Zakona počinjenih na njenoj teritoriji ili u njenom teritorijalnom moru.

Dakle, pozitivno Međunarodno pravo priznaje obalnoj državi u spoljnem morskom pojasu preventivnu, kontrolnu i represivnu nadležnost u cilju zaštite carinskih, fiskalnih, sanitarnih interesa kao i interesa u vezi sa useljavanjem. Obalna država nema pravo da važenje svojih Zakona i propisa proširi na spoljni pokas koji je, po definiciji, deo otvorenog mora. Spoljni morski pojas prestaje, međutim, biti deo otvorenog mora ako obalna država proglasi isključivu ekonomsku zonu, jer se u tom slučaju spoljni morski pojas proteže na delu mora koji potpada pod režim isključive ekonomske zone, stim što se na tom delu mora pravima koje obalna država crpe iz ređima isključive ekonmske zone pridodaju prava imanentna institutu spoljneg morskog pojasa.


Epikontinentalni pojas

Epikontinentalni pojas, kao pravni pojam, podrazumeva deo morskog dna i podrazumeva deo morskog dna i podzemlja u kome obalna država ima ekskluzivno pravo istraživanja i iskorišćavanja prirodnih bogatstava.


Isključiva ekonomska zona

Isključiva ekonomska zona je pojas određene širine koji se prostire od teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora u kome se obalnoj državi priznaju isključiva ili ekskluzivna prava u pogledu iskorišćavanja bioloških i mineralnih bogatstava mora.
Konvencija o pravu mora iz 1982. godine definiše isključivu ekonomsku zonu kao područje koje se nalazi izvan teritorijalnog mora, i uz njega, u širini od najviše 200 nautičkih milja, računajući od polaznih crta za određivanje širine teritorijalnog mora.
( član 55. Konvencije ).
Da li će obalna država ići do maksimalne granice u određivanu širine isključive ekonomske zone zavisi od niza momenata kako subjektivne tako i objektivne prirode. Ponekad su sami prirodni uslovi ( širina mora ) objektivno ograničavajući faktor.

Isključiva ekonomska zona predstavlja, sa stanovišta pozitivnog prava mora, jedno hibridno rešenje, režim sui generis koji stoji negde na sredini između režima teritorijalnog mora i režima otvorenog mora.
Obalna država u isključivoj ekonomskoj zoni ima :
- suverena prava u svrhu iskorišćavanja, očuvanja i upravljanja prirodnim izvorima
, bilo živim ili neživim, morskog dna i podzemlja i voda iznad njega, kao i u pogledu drugih aktivnosti u svrhu ekonomske eksploatacije i istraživanja zone kao što je proizvodnja energije korišćenjem vode, morskih struja i vetrova.
- jurisdikciju u pogledu :
1) izgradnje i upotrebe veštačkih ostrva instalacija i postrojenja
2) naučnog istraživanja
3) zaštite i očuvanja morske sredine

Nasuprot delu regulative stimulisane u korist obalne države kojoj pripada isključiva ekonomska zona, postoje i propisi koji ta prava obalne države ograničavaju. Ta ograničenja su dvojaka.
Na jednoj strani to su prava koja proizilaze iz opšteg principa slobode mora.
Tako sve države, bez obzira da li su obalne ili neobalne, imaju slobodu plovidbe, preleta i polaganja podmorskih kablova, kao i druge međunarodnopravno dozvoljene upotrebe mora koja se tiču sloboda. Drugim rečima, treće države uživaju u ovom pojasu slobode svojstvene režimu otvorenog mora izuzev onih koji idu na štetu prava i jurisdikcije obalne države u isključivoj ekonomskoj zoni.
Na drugoj strani, to su prava trećih država zasnovana na solidarnosti i ideji novog međunarodnog ekonomskog poretka. Ta prava se ne odnose na neživa ( mineralna ) bogatstva, već na iskorišćavanje živih ( bioloških ) izvora mora...Ako obalna država nema mogućnosti da ostvari celokupni dopušteni ulov, ona će, na osnovu sporazuma, dozvoliti pristup višku dopuštenog ulova trećim državama.


Zatvorena ili poluzatvorena mora

Konvencija o pravu mora iz 1982. godine kao novi institut prava mora promoviše i tzv. zatvorena ili poluzatvorena mora, pod kojim podrazumeva ’’zaliv, bazen ili more okruženo sa dve ili više država i spojeno sa drugim morem ili okeanom uskim prolazom, ili ce u celini ili pretežno sastoji od teritorijalnih mora i isključivih ekonomskih zona dveju ili više obalnih država’’. Dakle, zatvorena ili poluzatvorena mora se određuju alternativno.
U zatvorena ili poluzatvorena mora spadaju :
Sredozemno more sa svojim delovima Jadranskim morem, Crnim morem i Egejskim morem, te Crveno more, Arapski zaliv
( Persijski zaliv ), Južnikinesko more, Karipsko more i Andamansko more.
Odredbe Konvencije o zatvorenim ili poluzatvorenim morima nemaju materijalno značenje u smislu da stvaraju neki poseban pravni režim, jer je pravni režim voda u zatvorenom ili poluzatvorenom moru utvrđen opštim pravilima međunarodnog prava
mora ( recimo, onima o isključivoj ekonomskoj zoni, teritorijalno moru i sl. )


Neobalne države

Pod neobalnim ili nepribrežnim državama podrazumevaju se one države koje nemaju morsku obalu.
Konvencija o pravu mora iz 1982. godine predviđa da neobalne države imaju pravo prisustva moru i od mora radi ostvarivanja prava koja imaju na moru. U tu svrhu uživaju slobodu tranzita preko područja tranzitnih država ( tj. država sa ili bez morske obale koje se nalaze između neobalne države i mora ) svim prevoznim sredstvima. Promet u tranzitu je oslobođen svih carina, taksa ili drugih dažbina, osim onih za posebne usluge učinjene u vezi sa takvim prometom. U morskim lukama brodovi koji viju zastavu neobalne države uživaju jednak postupak kao i drugi strani brodovi. Ove olakšice su minimalne moguće, tako da se neobalnim država mogu dati i veće olakšice, bilo na bazi sporazuma, bilo jednostrano.
Pravo pristupa moru je zasnovano opštim međunarodnim pravom tako da odgovarajući sporazum ( bilateralni, regionalni ili subregionalni ) nije pravni osnov samog prava, već akt koji samo utvrđuje uslove i modalitete vršenja prava pristupa moru. Pored prava pristupa moru, Konvencija priznaje neobalnim državama i niz drugih prava.

Utvrđuje se izričito da je Otvoreno more slobodno za sve države, obalne i neobalne. To podrazumeva da neobalne države uđivaju pravo plovidbe, pravo preleta, slobodu polaganja podmorskih kablova i cevovoda, slobodu podizanja veštačkih ostrva i drugih uređaja koji dopušta međunarodno pravo, slobodu ribolova te slobodu naučnog istraživanja.
Neobalne države uživaju u jednakoj meri kao i obalne, pravo neškodljivog prolaza teritorijalnim morem, pravo tranzitnog prolaza moreuzima, pravo prolaza arhipelaškim plovnim putevima, te slobodu polovidbe, preleta i polaganja podmorskih kablova i druge međunarodno pravno dopuštene upotrebe mora u pojasu isključive ekonomske zone.



Dakle, u isljučivoj ekonomskoj zoni, država koja je proklamovala zonu nema suverenitet ( kao što to ima u teritorijalnom moru ), i sva njena prava se završavaju u svhu ekonomskog iskorišćavanja...Ništa dalje od toga. Cool
Kao što sam i rekao, mogli bi ste samo da pošaljete neki dvosed MiG-21, i da onda napravite lepe slike MiG-29 iznad Jadrana... Cool

offline
  • Pridružio: 02 Avg 2008
  • Poruke: 4505

Ma, verovatno nema pojma da bi MiGovi leteli direktno bilo gde (ne pricam o doletu). Scenario bi ti bio ovakav, lepo se dogovorimo sa CG o vezbama (mada ne treba iskljuciti ni Bugarsku, u pregovorima smo i za njihove poligone), doletimo na neki od aerodroma, najavimo to citavom komsiluku kako bi svi bili svesni da se igramo bojevom municijom i da neki civil ne bi slucajno zalutao, i pocnemo vezbe na moru (mozda cak i bez sletanja u CG, ne znam u kakvom su im stanju aerodromi). Cak ne bih iskljucio da ubuduce imamo i neku zajednicku vezbu sa Hrvatskom, ukoliko bude bilo interesa (regionalna bezbednost, saradnja i ostale gluposti).

Sto se tice radara i Batajnice mogli bi da odradimo visestruka poletanja i preletanja u druge baze (Migovi i drugi tipovi) - trenutno jedino Ladjevci (taktika iz 99.) dok bi se kasnije neki avion izdvojio iz grupe i u brisucem letu otisao neznano kud, uz veliku verovatnocu da ga nisu primetili. Samo sto ovo nema nikakve svrhe, lakse je da se lepo dogovorimo i letimo kud i kako hocemo.

offline
  • nokia 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 29 Sep 2008
  • Poruke: 420

Koliko sam ja shvatio ovo ranije postovano znači da recimo Hrvatska može reći da zbog zaštite prirodnih dobara zabranjuje gađanje i priča gotova.

offline
  • Pridružio: 03 Nov 2007
  • Poruke: 413

Pa i da mig-29 nenajavljeno dođe, imao bi u pratnji uz mig-21 i talijanski stari f-16, jer eurofighter za to nije ni potreban. To bi bila super fotografija Very Happy

offline
  • Pridružio: 02 Avg 2008
  • Poruke: 4505

@nokia @neshaoct

Da batalimo, odosmo daleko, a niti smo planirali da tamo nesto gadjamo.

@plavooki tigar

Mislim da bi vredilo da se dogovorimo oko toga, mada bilo bi jos bolje kada bi sacekali da nasi i vasi Gripeni ili sta vec nabavimo prave drustvo ovoj kombinaciji (ne bi je skidao sa desktopa). Cool

offline
  • Pridružio: 29 Feb 2008
  • Poruke: 1362

nokia ::Koliko sam ja shvatio ovo ranije postovano znači da recimo Hrvatska može reći da zbog zaštite prirodnih dobara zabranjuje gađanje i priča gotova.

Loše si shvatio... Wink
Ali, 'ajde da batalimo tu priču, dovoljno je o tome već napisano. Izneti su stavovi, dati argumenti za obe vrste stava, i nema se tu dalje šta pričati... Cool

offline
  • Pridružio: 13 Feb 2008
  • Poruke: 380

Prvo da bise odzala vjezba neko treba da ima vazduhoplovstvo,naravno da ne mislim na partizansku eskadrilu,tj. ja nesmatram vazduhplovstvo kad imas 10-ak aktivnih aparata.tako da teme ode previse u sirinu.

offline
  • nokia 
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 29 Sep 2008
  • Poruke: 420

Nažalost dok i vi i mi kupimo nove gripene sa talijanske strane društvo će im praviti svemirski brod.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1185 korisnika na forumu :: 49 registrovanih, 6 sakrivenih i 1130 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1799 - dana 19 Sep 2019 18:42

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _commandos_, A.R.Chafee.Jr., ALBION101, aleksandartomic92aki, aljosa7, Apok, babaroga, caesar, Colour888, d.arsenal321, darionis, Dimitrise93, djboj, dragon986, hatman, igorkozar83, Insan, kalens021, kaptain, kozi, Kubovac, kvcali, lima, ljs, Mahovljani, Maschinekalibar, mgaji21, N.e.m.a.nj.a., NoOneEver Dreams, nuke92, ozz, pein, Raptor1, renoje2, royst33, SAA fan, sakupljac_caura, Skywhaler, SsssssNOVI, stug, suton, tanakadzo, ugljesatodorovic, VJ, Voja1978, voja64, yrraf, zodiac94, zveki63