offline
- Khaless
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Sep 2005
- Poruke: 5746
|
Pismo javnosti povodom tragedije helikoptera. Pisao je član opštinskog veća mog Vršca, Velizar Vemić, inače bivši oficir VS:
http://evrsac.rs/index.php/vesti/item/5674
Velizar Vemić: Zašto ćute oficiri?
autor eVršac
Štampa Email
Velizar Vemić član Veća Opštine Vršac, nekada oficir Vojske Srbije, objavio je tekst povodom helikopterske nesreće koja je teško pogodila celu zemlju. Prenosimo vam njegov tekst u celosti.
Svedoci smo, na žalost, još jedne nesreće koja se desila u Vojsci. Samo u Vojsci ili u Državi? U armiji su nas učili da je vojska ogledalo države. Da li je to bio samo izgovor kada smo devedesetih bili zadovoljni prosečnim platama od 10 maraka, jer je u državi ista iznosila 5?
Verovatno bi se utvrdilo da je bila formirana neka komisija. Prvi čas koji sam samostalno držao regrutima bio je iz „Morala vojske“. Mladim vojnicima, tek pridošlim u jedinicu, predstavio sam predmet, govorio gde je mesto i uloga vojske u društvu, koje su im obaveze... patriotizam, etika... Oduševljeni i sa puno zanosa, služili su vojni rok.
Oduševljeni, sa puno zanosa i sa još više ponosa, ne vodeći računa o prosecima, platnim grupama, ... oficiri su služili i služe državi. U to sam siguran 100%, i ubeđen, čak i ako me neka komisija demantuje u tom mišljenju.
Nakon demokratskih promena, kao i ostali sistemi, i ovaj je počeo da se „kruni“. Ne želim da zvuči politički, ali sve ove tvrdnje su realne. Osim ako me neka komisija ne demantuje. Kako se krunio sistem? Polako, sistematski, kao po određenom planu.
Do 2008. godine svakih 6 meseci jedinice su testirane po programu „Moral plus“, Taj program je podrazumevao da svi, od običnog vojnika do visokih oficira, iskažu kroz upitnik veoma bitne stvari iz svog vojničkog života. Mogli su da iskažu zadovoljstvo i nezadovoljstvo, od čizama koje nose, do poverenja u pretpostavljene, pa i u državno rukovodstvo.
Šta kažete? Komunistička tvorevina? E, pa mislim da nije. Podaci su, naravno, bili strogo poverljivi, i bili su prezentovani po vertikali u lancu komandovanja. Onaj ko je u tom lancu bio „prozvan“, mogao je tačno da promeni po neku stvar zbog koje je bio prozvan. Onaj ko je tu ukinuo, očigledno nije hteo da menja koncept planskog urušavanja ugleda Vojske.
Još jedan od vidova urušavanja „zastarelog“ sistema odbrane je u mešanju civilnih struktura u vojne poslove. Nisam protiv „civilne kontrole“ vojske, ali sam duboko protiv civilnog komandovanja (čitaj manipulisanja) generalima. Gde smo pogrešili? Profesionalci, vojnici, podoficiri i oficiri nigde.
Generali? Pogrešili su u tome što ne dozvoljavaju da se čuje glas struke. Zašto? Verovatno zarad svojih pozicija koje se menjaju u skladu sa voljom trenutne političke elite. Civilno je postalo i školstvo. U trenutku kada su dozvoljene civilne škole i fakulteti da kompenzuju sve ono svima onima koji nisu mogli da se školuju kroz vojno školstvo.
Tako nam je velika većina službi u vojsci, kroz „civilno obrazovanje“ i edukacije, zauzelo „direktorska“ mesta u Vojsci. Sada su to predsednici i članovi raznih komisija i „civilne kontrole“, koja vedri i oblači procedurama i tumači sve slučajeve isključivo onako kako to odgovara pomenutoj eliti koja im je omogućila položaj i opstanak u vojnim strukturama.
Svedoci smo kako komandne, tako i moralne (ne)odgovornosti u poslednjim slučajevima nesreća u vojsci. Odnosno, naših vojnih nesreća u našoj državi. Ako nam pamćenje još nije zastarelo, setimo se slučaja kasetnih bombi na Kopaoniku, granate na Pasuljanskim livadama i sada aktuelnog helikoptera....
Itekako neko van očiju javnosti „dribla“ komande i profesionalce i traži im dlaku u jajetu kroz sve formalne dokumente koje su garantovano svi pripadnici vojske sigurno uradili maksimalno profesionalno.
Moje je mišljenje da je veličina oficira, prvenstveno generala, da profesionalno povuče granicu dokle može, a odakle ne može da udovoljava zahtevima političke elite, koja se sasvim neprofesionalno ophodi prema svom poslu i prema ljudima od struke, zarad svog imidža i zarad rasta „rejtinga“.
Veličina Živojina Mišića bila je u tome što je rekao NE onima koji su bili iznad njega u liniji komandovanja. Tako je zaštitio sve one koji su ispod njega. Ali su naši oficiri do perfekcije osposobljeni, i nešto što je mnogo iznad ovog medijskog blata, spremni su i glavom da plate da izvrše svoju dužnost.
Nijedan od njih nije kupio diplomu, već je stekao kroz permanentno učenje, obuku, uvežbavanje uz najbolje. Nijedan od njih nije čin stekao u kafani, u kampanji i u medijima. Navikli su da odgovaraju svojim delima samo kada je najteže.
Ali za bitku u medijima se nisu spremali, zato što ne mogu da se bore u retoričkim manipulacijama, i zato što u političkim ratovima, marketingu, zameni teza jednostavno nisu vešti. Bojim se da profesionalne vojnike, podoficire i oficire nema ko da zaštiti od ostatka vertikale komandovanja. Zato i ćute.
|
