Službe traganja i spasavanja ViVpo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U gostima kod pripadnika Službe traganja i spasavanja ViVpo. Sa tri vojna aerodroma spasilačke ekipe začas stižu do unesrećenih



Iz helikoptera „Mi-8“, koji se uz zaglušujuću buku spušta na stajanku aerodroma u Batajnici, izlazi major Goran Gajić. Na mesto vođe vazduhoplova uskače njegov kolega iz 138. mešovite transportne avijacijske eskadrile, i helikopter poleće ka Pančevu, na svoj uobičajeni trenažni let.


- Danas vežbamo u otežanim meteorološkim uslovima, uz ređi vazduh i nalete vetra - objašnjava drugi pilot „Mi-8“, kapetan Aleksandar Savić.


Svakodnevno, odvažni piloti i letači-mehaničari iz Službe traganja i spasavanja Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (ViPVO) Vojske Srbije, uz redovne zadatke, uvežbavaju i snalaženje u vanrednim okolnostima - u pružanju pomoći civilima i u njihovom zbrinjavanju, u traganju za nestalim osobama ili evakuaciji stanovništa u slučaju elementarnih nepogoda. Osim na „Batajnici“, Služba naizmenično na 30 dana dežura i u Nišu, a kao podrška regionalnom centru je i aerodrom „Lađevci“


SVEVIDEĆI SATELIT ZA unapređenje rada, Službi je pomogla donacija od 700.000 evra Kraljevine Danske. Eskadrila u Nišu opremljena je informatičkom opremom, nameštajem i radio-stanicom. Uz pomoć Danske, Srbija ja postala članica međunarodne organizacije COSPAS-SARSAT, koja se bavi satelitskim praćenjem svih brodova i vazduhoplova. U slučaju kritične situacije, u roku od šest minuta, dobija se precizan podatak o nesreći.

S Direktoratom za civilno vazduhoplovstvo potpisan je ugovor o saradnji u slučaju vazduhoplovnih civilnih udesa, a sarađujemo i sa Sektorom za vanredne situacije MUP Srbije - kaže major Milorad Jeremić, načelnik grupe za traganje i spasavanje u Komandi ViPVO. - Naš zadatak je da se svaki građanin Srbije oseća bezbedno znajući da mu je u slučaju hitne potrebe, u rekordnom vremenu, dostupna pomoć vazduhoplovnih snaga. Naša služba dežurna je 24 časa, sedam dana u nedelji.


Pilotima su na raspolaganju helikopteri „Mi-8“, ruske proizvodnje. U „Mi-8“ mogu da se smeste 24 osobe ili 12 povređenih na nosilima. Eskadrila će biti bogatija i za dva remontovana helikoptera „Mi-17“, modernizovanu verziju „Mi-8“. Posadu čine pilot - vođa vazduhoplova, drugi pilot i dva letača-mehaničara, od kojih je jedan i osmatrač. Tokom traganja i spasavanja, posadi se priključuje i lekar. Za zadatke traganja koristi se „gazela“, koja prevozi dva člana posade.


- Po NATO standardima, piloti moraju da imaju 200 sati leta godišnje, a zbog uštede goriva i smanjenog broja letelica, naši piloti lete svega 20-40 sati - kaže Jeremić. - Ponosni smo što je svaki zadatak uspešno izvršen.


Početkom juna, iznad Gružanskog jezera, iz „orla“ se katapultirao pilot Slobodan Jocić. Dva spasilačka helikoptera, iz Lađevaca i Batajnice, u roku od 45 minuta bila su na mestu nezgode. Transportni „Mi-8“ prevezao je pilota na VMA. Takođe, samo zahvaljujući brzini ekipe, spaseni su doktor sa VMA, koji je kod Gevgelije imao težak udes, i oficir koji je u Rači doživeo srčani udar.

OPREMA ZA razliku od kolega iz većine zemalja koje imaju najsavremeniju opremu, naši piloti, zahvaljujući znanju i veštini, postižu odlične rezultate u vizuelnom traganju - kaže major Jeremić. - Očekujemo da će do juna naredne godine naša služba koristiti PLB sredstva za lokaciju (dvosmerna radio i direktna veza sa satelitom).

Od juna, Srbija je među 40 članica koje raspolažu podacima iz kontrolnog centra misije u Bariju. Dobijanjem signala sa satelita, informacija se prosleđuje u spasilački koordinacioni centar Direktorata u Surčinu. Najkasnije za pola sata po danu i za sat po noći ekipe moraju da uzlete, ali, na zadatke se poleće znatno brže.


O sigurnosti posade i letelica brine tim aviomehaničara. U hangaru, Bojan Stanimirović i Aleksandar Stojanović, avioelektričari, u „Mi-8“ ugrađuju instrumente koji su bili na proveri u Avio-zavodu.


- Greške ne sme da bude - kaže Stanimirović.


Od trenutka najave leta, preko poletanja do sletanja, posada je u vezi sa kontrolnim tornjem, u kojem na nebo i moćne uređaje u prepodnevnoj smeni motre Sandra Martinović i Borislav Andrić, kontrolori leta.


Ne skidajući pogled s monitora, Milan Karajić na GCA uređaju prati precizan radarski prilaz.


- Važne su pribranost i brzina reagovanja, naročito u vanrednim situacijama - kaže Karajić.


Služba je obučena za let s „podvesnim teretom“, vodom u slučaju gašenja požara. Kada se u Srbiji razvije sistem transplantacije, vojni piloti prevoziće organe. Direktna veza sa VMA omogućava da se povređeni u saobraćajnim nesrećama ili bolesnici iz zabačenih krajeva u što kraćem roku prebace u bolnicu.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.h.....neba[/img]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@boksi
Lepa vest, nema šta.
Vidim i da su helikopteri ispravni, iako su stariji od svojih pilota.

Imam samo jednu zamerku.

Službe traganja i spasavanja Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (ViPVO) Vojske Srbije, istoimena jedinica Direktorata civilnog vazduhoplovstva i ne znam da li još neko u ovoj državi (ko ima nešto slično ovim jedinicama), organizovani su tako da reaguju tek kada se nešto desi.

U sličnom pravcu se razvija i Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije.
Prekjuče sam bio na jednom stručnom savetovanju, posle koga imam utisak da je isti pravac razvoja i u susednim državama, nekadašnjim republikama SFRJ - pripreme za delovanje kada se desi.

Ne sporim koliko je značajno kada možeš da pomogneš ljudima u nevolji.
Međutim, mislim da je prava pomoć da pravovremeno otkriješ uzrok nevolje i reaguješ tako da ljudi i ne ne dođu u takvu situaciju. Mnogo je takvih situacija, ali da ne objašnjavam sada.

Izgleda da u tom pravcu malo ko razmišlja. Ili, tačnije rečeno, razmišlja samo na nivou normativnog regulisanja. Donesemo zakon, uredbu, pravilnik ili nešto slično i problem rešen.

Savremene tehnologije omogućavaju da se na efikasan i ekonomičan način mnoge nevolje preduprede.

U srbiji za to postoje ljudski i materijalni resursi. Možda nedostaje nešto opreme, koju, ako nemamo para da kupimo (a nemamo), možemo da iskukamo kao donaciju.

Samo, treba da se dogovorimo da se organizujemo tako da pravovremeno prikupljamo podatke o mogućim uzrocima vanrednih situacija.

U svemu tome, problem je što je dogovaranje naš najveći problem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Urgentni centar dobio helikopter (da ne bude zabune nema novog helikoptera, vec koriste helikoptere MUP-a)

Medicinska ekipa Urgentnog centra izvela je danas u saradnji sa BIA, pokaznu vežbu hitnog spašavanja povređenih

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktue.....helikopter

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mercury ::Urgentni centar dobio helikopter (da ne bude zabune nema novog helikoptera, vec koriste helikoptere MUP-a)
...

Interesantno.

U nekom prethodnom periodu Helikopterska jedinica MUP-a jedina je imala ovlašćenje za medicinski prevoz.
U najnovijem dokumentu Direktorata civilnog vazduhoplovstva tog ovlašćenja nema.
http://www.cad.gov.rs/docs/operations/Registar%20o.....racaju.pdf

• 3Ovo se svidja korisnicima: Mercury, amstel, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na zalost sa tehnikom kojom raspolazemo,potrebnim ljudstvom koje bi namenski kao i tehnika trebali biti opredeljeni za ovu ulogu mozemo reci da je ovo kod nas vise imitacija ili pro forme sluzba traganja i spasavanja
Nadam se samo da ce dolaskom novih H145 bar jedan biti namenski izuzet za ovu ulogu sa sve posadama i pratecim ljudstvom a kojima bi ostale aktivnosti u okviru rv i pvo samo bile dopunske aktivnosti a STS osnovna