Galoa je rođen u Torinu 29. juna 1911. Studirao je prava, istoriju i likovnu umetnost.
Kao zaljubljenik u avijaciju, 1936. godine pristupio je francuskim vazdušnim snagama, a tokom Drugog svetskog rata služio je u britanskim Kraljevskim vazdušnim snagama kao član posade bombardera.
Pjer Mari Galoa, RAF 1943-45
Posle rata, Galoa je prešao u civilno vazduhoplovstvo i učestvovao u konferencijama Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo.
U ratno vazduhoplovstvo se vratio 1948. kao pomoćnik u štabu načelnika Ratnog vazduhoplovstva. Kao specijalista za opremu i industriju, Galoa je sastavio petogodišnji plan proizvodnje vazduhoplova koji je prihvatio francuski parlament u avgustu 1950. Od 1953. do 1954. Galoa je kao pukovnik radio u kabinetu ministra odbrane. Takođe je radio u Vrhovnom štabu savezničkih snaga u Evropi gde je proučavao uticaj oružja za masovno uništenje na moderne strategije. Galoa je od 1953. vodio kampanju za izgradnju francuskog nuklearnog arsenala. Čovek od najvećeg poverenja generala De Gola i šef nuklearnog programa, u vreme kada je Francuska dobila atomsku bombu.
Nakon što je otišao u penziju 1957. godine sa činom brigadnog generala, ostaje angažovan u politici kao pristalica suverenističkih ideja i sarađuje sa bivšim ministrom odbrane Žan-Pjerom Ševenmanom. Istovremeno, Galoa je bio jedan od najistaknutijih vojno-strateških teoretičara u svetu. Objavio je mnoge knjige, u kojima je razotkrivao američku politiku moći i mešanja u unutrašnje stvari malih zemalja. Njegova čuvena dela „Da li Francuska izlazi iz istorije“ (1999), „Krv nafte“ (Tom 1: Irak, Tom 2: Bosna i Hercegovina) (1995), kao i iste godine štampano „Sunce Alaha zaslepljuje Zapad“, čitali su i globalisti i antiglobalisti, i levičari i desničari, prijatelji i neprijatelji slobode. Svoja zapažanja, general Galoa je izneo u svojim brojnim drugim delima, kao što su “Rekvizicija”, “Ratni spisi”, “Memoari radio talasa”, “Fatalna saglasnost”, “Od vojne časti do političkog užasa”, “Peščanik veka, memoari". S poznatim pariskim advokatom Žakom Veržesom napisao je knjigu “Sudski aparthejd”, o Haškom tribunalu.
Veliki francuski general Pjer Mari Galoa, umro je 23. avgusta 2010. godine u Parizu.
Francuska je, njegovim odlaskom, izgubila jednog od svojih najvećih geopolitičkih stratega, a Srbija iskrenog prijatelja i borca za istinu.
Zbog svega što je učinio za Srbiju, general Galoa je dobio priznanje “Vitez srpskog naroda”, kao prvi strani državljanin kojem je uručena ova medalja.
Na topiku o F-16 je bilo reči o tome ko je najzaslužniji što je F-16 napravljen onakvim kakav jeste. Tamo piše kako se zove taj čovek, a za Miraž je to Pjer-Mari Galoa. Evo citata iz "Geopolitike" broj 3 iz 2001:
"Posle rata obnavlja francusku aeronautiku "švercujući" nemačke inženjere koje su tada Amerikanci vrbovali za sopstvene potrebe, i dugo godina radi kao savetnik velikog avio-industrijalca Marsela Dasoa. Njegova je ideja o čuvenom zmajolikom lovcu-bombarderu Miraž"
Raspad Jugoslavije počeo je padom Berlinskog zida. On je konstatovao, što su svi koji su imali malo istrajnije pamećenje mogli da zakljuće, da je NEMAČKA glavni krivac za raspad jugoslavije. Nema više francuza koje krase takvi kvaliteti
Предавање новинара и публицисте Милорада Вукашиновића на тему „Порука српском народу – 24. март 1999. године“ (24. 3. 2022)
Подсећајући на шестогодишњу доследност да се на дан када је НАТО извршио агресију на српски народ, на трибини Културног центра Новог Сада сетимо овог важног и трагичног догађаја, Милорад Вукашиновић говори о променама у геополитичкој архитектури светског поретка. Он истиче да је битно на нов и објективан начин осветлети трагедију, али и разумети да околности које су до ње довеле нису резултат „неспоразума и историјских ексцеса“, већ дуго припремани планови. Због тога је важно сетити се речи генерала Пјер-Мари Галоа који је предано истраживао и писао на ову тему и који је 2009. године објавио „Поруку српском народу“.
Милорад Вукашиновић - „Порука српском народу – 24. март 1999. године“
