Sprečimo prodaju monitora Save

12

Sprečimo prodaju monitora Save

online
  • povjesničar, pedagog
  • Pridružio: 04 Sep 2012
  • Poruke: 2241
  • Gde živiš: Rijeka

celik ::Jesu li ovi parobrodi imali vojnu namenu, ili ... ?
Svakako bi bilo lepo da se i oni remotuju i postave kao m. eksponati, pa cak i jedan pored drugog. To bi bila odlicna turisticka destinacija.


"od 1914 naoružani brod A-U Dunavske flotile, korišten za razne zadatke, bio je i komandni brod minskog diviziona, 1919 pripao Mađarskoj sa imenom Munka, iste godine izgorio. 1920 prenovljen i prodan Rumuniji kao Cozia, 1944 korišten od USSR-a kao minolovac, potopljen na mini kod Starog Slankamena iste godine, 1945 Jugoslovenski kao Župa".

ovo je od korisnika ML sa Palube

za vojvodinu ne znam

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2126
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

mali off
nije brod,niti mornarica,ali deo istorije jeste i naravno dobro poznati odnos ljudi ,koji vode drzavu prema narodnoj bastini!

Dragulji naše umetnosti u inostranstvu čekaju da budu otkriveni. Neophodan katalog sa našim spomenicima kulture.

MALO je srećnika koji su videli sve dragulje srpske baštine rasejane širom sveta, od Manastira Svete Katarine na Sinaju, preko gradića Kjahte na rusko-kineskoj granici i carske grobnice u Kremlju, preko srpskih crkava u Rumuniji i Mađarskoj, svetinja na Atosu, do muzeja u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Najveći problem je što samo mali broj Srba uopšte zna da srpskih spomenika ima i van Srbije.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/akt.....a-do-Irske

Naučna istraživanja kažu da je neposredno, lično i emotivno iskustvo otkrivanja kulturne baštine pokretački motiv putovanja čak 40 odsto svetskih turista. Kad je reč o Srbiji, ankete pokazuju da je broj stranaca koji žele da upoznaju našu baštinu čak i veći od svetskog proseka. Srbi su, takođe, zainteresovani za spomenike prošlosti, naročito svoje. Problem je što često ne znaju gde da ih traže, naročito u inostranstvu.


steta,da neki podaci iz ove price,za vecinu gradjana nepoznati,ostanu po strani.
ako ima na forumu odgovarajuca tema,gde bi mogla ova prica ,da se stavi,neka ovlasceni na istu prebace.

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 14828

Napisano: 19 Feb 2019 15:18


1958.

Dopuna: 19 Feb 2019 15:43

offline
  • Levi  Male
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 12 Nov 2011
  • Poruke: 590

https://www.blic.rs/vesti/beograd/vojni-brod-uplov.....vo/rr30hh0

Bodrog uplovio u Bg

online
  • povjesničar, pedagog
  • Pridružio: 04 Sep 2012
  • Poruke: 2241
  • Gde živiš: Rijeka

Gdje će biti kod ušća ili neko drugo mjesto

I gdje je podmornica!?

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 14828

Подморница је у бази.

offline
  • Kos93  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Sep 2007
  • Poruke: 6948

Ако је судити по сликама, и Сава је у бази. Сад је само упитно када ће и на који начин бити дозвољен приступ цивилном грађанству.

offline
  • Pridružio: 30 Apr 2008
  • Poruke: 1666

Citat:„Бодрог“, аустроугарски брод са кога су испаљени први хици у Првом светском рату, обновљен је и служиће као музеј на отвореном у луци Речне флотиле Војске Србије на Ратном острву, објавио је историчар Дејан Ристић на свом Фејсбук профилу.

Arrow https://rs.sputniknews.com/vesti/201902251118961633-brod-bodrog-obnovljen/

offline
  • boyce 
  • Super građanin
  • Pridružio: 05 Nov 2007
  • Poruke: 1095

Lep tekst : Very Happy

http://rs.n1info.com/Kultura/a473099/Ratni-brod-Bodrog.html

Ratni brod "Bodrog" - Svetska kulturna baština u Srbiji istrgnuta od zaborava
Autor:
Pavle Jakšić

Ratni brod "Bodrog" - Svetska kulturna baština u Srbiji istrgnuta od zaborava
Izvor: Dejan Ristić

Brod sa koga je ispaljen prvi hitac u Prvom svetskom ratu postaje muzej na otvorenom.

Henri Džon Ganter. Američki vojnik i poslednji nastradali učesnik Prvog svetskog rata. Ubijen je tačno minut pre dogovorenog primirja.

Redov Džordž Lorens Prajs - poslednja žrtva Britanske Imperije čija je smrt u Flandriji 11. novembra 1918. vremenski verovatno usledila desetinama sekundi nakon Ganterove.

Imena koja su zavredela pijetet i večno sećanje Zapadnog sveta, nasleđe koje se ističe i čuva. Obeležavajući ove događaje, navedene zemlje osim poštovanja svojih žrtava, ukazuju i na sav besmisao i brutalnost rata.

Na prvi pogled ove činjenice nemaju dodirnih tačaka sa Srbijom i temom kojom ćemo se baviti. Ali samo na prvi pogled.
Prvi svetski rat i Srbija

Ono što mi svesno ili nesvesno zanemarujemo je da je Prvi svetski rat otpočeo 28. jula 1914. godine upravo napadom na Srbiju, znamo kada i kojim oruđem, kao što nam je poznato i ime i prezime prve žrtve.

"Znamo". Svaku simboliku navodnika neću zaobići.

Za razliku od gore navedenih junaka, koji su od svojih zemalja dobili zaslužene posthumne počasti, mi na svoje zaboravljamo, kao uostalom i našu istoriju, koju selektivno revidiramo od vlasti do vlasti. Menjanje naziva ulica o tome tek ponešto govori.

U analizi ove teme svesrdno nam je pomogao Dejan Ristić, prevashodno pasionirani borac za kulturno nasleđe Srbije, pa tek onda i istoričar, bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije, državni sekretar za kulturu, autor brojnih knjiga i naučnih radova.

Đak beogradske Trgovačke škole Dušan Đonović poginuo je 28. jula 1914. godine tokom prvog austrogarskog napada na Beograd koji je izveden sa kopna i reka. Ono što je istorijski dokazano je da je ako ne prvi, onda među prvim hicima ispaljenim u Prvom svetskom ratu bio onaj sa vojnog broda "Bodrog", klase monitor, jednog u nizu plovila postavljenih duž Save i Dunava, i oko Velikog ratnog ostrva, nasuprot Beogradskoj tvrđavi i varoši.

Monitor je bio vojno plovilo, tipično za rečne flotile, sagrađen 1904. u Budimpešti. Tokom Prvog svetskog rata bio je zarobljen od strane Srpske vojske, a kasnije je bio inkorporiran u mornaričku flotu Vojske Kraljevine Jugoslavije gde dobija ime "Sava". Aktivno je učestvovao i u Drugom svetskom ratu u kojem je, najpre, bio zaplenjen od strane snaga NDH da bi ponovo prešao pod okrilje naše rečne ratne flotile. Rashodovan je i pripao je jednom društvenom preduzeću koje je kasnije privatizovano.

Kako da potencijalna svetska turistička atrakcije postane korodirani ponton za prenos šljunka, na ivici potonuća u blizini Ade Međice? Pa samo je pošaljite u Srbiju.

"Imao sam utisak da ga je nemoguće restaurirati. Postoje fotografije koje o tome svedoče", prisetio se Ristić neslavnog stanja ove svetske baštine. Već 2006. Muzej nauke i tehnike, pod čije ingerencije spadaju i plovila, uvrstio je "Bodrog" među spomenike kulture, dajući na taj način slamku spasa budućim entuzijastima.

Sedam godina kasnije stvorena je radna grupa koji su činili predstavnici Ministarstva kulture, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i Muzeja nauke i tehnike, koja je tada izvršila uvid u stepen očuvanosti broda. Doneta je odluka da se on oduzme tadašnjem vlasniku jer po Zakonu o kulturnim dobrima za to postoji osnov ukoliko se vlasnik o dobru adekvatno ne stara. Polupotopljeni ponton pun šljunka kod Pančevačkog mosta prilično je odgovarao ovom opisu.


"Predložene su mere za njegovu restauraciju, kao i projekat rekonstrukcije. U Srbiji tako nešto nikada nije urađeno. Fantastičan projekat, realizovan uz svesrdnu pomoć i resurse Ministarstva odbrane. 'Bodrog' je prebačen u brodogradilište u Apatinu gde je preduzeto sve što je bilo neophodno za izvođenje mera zaštite", dodaje Ristić. Restauriran je, u roku, na najbolji mogući način, i tu je pokazan sav talenat i predanost naših vrhunskih stručnjaka u oblasti očuvanja kulturnog nasleđa.

Iako je prvobitno bilo zamišljeno da se brod 11. novembra 2018. godine, na stogodišnjicu rata, postavi kao prvi muzej na otvorenom u smislu jednog plovila, u okviru luke rečne ratne flotile u Beogradu, koja se nalazi na novobeogradskoj strane Velikog ratnog ostrva, to se tada ipak nije dogodilo iz objektivnih razloga, odnosno usled niskog vodostaja. Transfer iz Apatina u Beograd ostvaren je početkom 2019. kada je "Bodrog" trijumfalno napravio i nekoliko krugova oko Velikog ratnog ostrva.

U toku je rad na muzejskoj postavci, jer inventar nije sačuvan, što i ne čudi, imajući u vidu kontinuirano učešće u ratovima, nebrigu, brojne restauracije.

To ipak neće predstavljati problem kustosima budućeg muzeja jer je mobilijar i inventar karakterističan za ove vrste plovnih objekata poznat.

Obilaskom stalne muzejske postavke posetioci će biti u prilici da steknu istorijska znanja i informacije, ali i da osete atmosferu jednog ratnog broda sa početka 20. veka.

Jedan biser naše kulture baštine svetskog značaja istrgnut je iz potpunog zaborava. Inicijativa Dejana Ristića, tada državnog sekretara za kulturu, koji je imao moć odlučivanja pokazala se odlučujućom. Ministarstva kulture i odbrane obezbedila su sredstva za restauraciju. Ovaj pozitivni primer ukazuje na značaj selekcije u javnim ustanovima, baziran na znanju, iskustvu, motivisanosti za rad u javnom interesu.

Videli smo i da predani rad ne mora nužno da bude sirovo medijski i politički kapitalisan, o čemu ćete posvedočiti svi vi koji o ovoj kulturnoj pobedi ne znate ništa.

Brod nosi i višestruku, snažnu antiratnu poruku, jer je prva žrtva rata bilo jedno nedužno dete – učenik Dušan Đonović.

N1 će nastaviti da putuje kroz teme, događaje, bogatstva, među ljude, kako bi uticao na javnost i društvo. Da svi zajedno jedno po jedno kulturno dobro izvlačimo iz zaborava, uz čuvanje postojećih kulturno-istorijskih znamenitosti.

S obzirom na to kako se danas ista tretiraju biće nam potrebno puno strpljenja, hrabrosti i discipline.

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 14828

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 794 korisnika na forumu :: 35 registrovanih, 4 sakrivenih i 755 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: -[CoA]-, 357magnum, airsuba, bbogdan, Boris90, bozomotika, chitach, dejanbenkovic, Dukelander, FileFinder, hyla, Ivan Campo, ivan979, ivica976, Komentator, krlebgd77, Kvazar, MarKhan, MB120mm, mb1213, nebkv, operniki, panzerwaffe, raptorsi, robertino, samsung, Sass Drake, Srky Boy, trutcina, vukovi, wulfy, ZetaMan, zlatkoa987, zlaya011, Zmaj001