Grcki gradjanski rat i Jugoslovenska pomoc grckim partizanim

1

Grcki gradjanski rat i Jugoslovenska pomoc grckim partizanim

online
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5483

Ovo je deo istorije koji svako od nas relativno slabo poznaje , radi se o periodu od 1946 do 1949 godine , u nasem tadasnjem najblizem susedstvu i dogadjaj u koje je tadasnja Jugoslavija bla uveliko upletena..
Posle informbiroa , pre svega zbog ocuvanja sopstvene drzave , Jugoslavija kao i Grcka gladaju da ovaj period sto manje spominju , tako da moze da se kaze da je ovo jedan prilicno nepoznati period u nasoj istoriji.
Pocecu sa izvodm teksta iz srpske vikipedije , pa cemo posle nastavidi da stavljamo materijale ko kako ima. Very Happy Very Happy

Citat: Pozadina (1941-1944)

Koreni građanskog rata leže u okupaciji Grčke od strane nacističke Nemačke i Bugarske od 1941. do 1944. i Italije od 1941. do 1943. Kralj Jorgos Drugi i njegova vlada su pobegli u Egipat, gde su obrazovali Vladu u egzilu, koju su priznali zapadni saveznici, ali ne i Sovjetski Savez. Zapadni saveznici su aktivno ohrabrivali kralja Jorgosa, čak ga i prisiljavali, da imenuje umerene ministre; samo su dvoje njegovih ministara bili članovi diktatorske vlade koja je upravljala Grčkom pre nemačke invazije. Neki u levičarskom pokretu otpora su tvrdili da je vlada nelegitimna, na račun svojih korena u diktaturi generala Joanisa Metaksasa od 1936. do 1941. Bez obzira na svoje namere, vladina nesposobnost da utiče na upravljanje Grčkom su se odrazile na njenu nevažnost u umovima mnogih Grka.

Nemci su uspostavili kolaboricionističku vladu u Atini, ali ni ova vlada nije imala legitimitet i podršku. Marionetski režim je još potkopan kada je loša ekonomska politika izazvala nekontrolisanu inflaciju, velike nestašice hrane i gladi među grčkim stanovništvom. Neki visoko rangirani oficiri su služili Nemcima na različitim položajima. 1943, ova vlada je počela da stvara paravojne odrede, uglavnom od lokalnih fašista, osuđenika i ratnih zarobljenika u cilju borbe sa komunističkim partizanima i smanjivanja zavisnosti od nemačke vojske. Ovi odredi, poznati kao Sigurnosni bataljoni, su na svom vrhuncu 1944. brojali 20.000 ljudi. Oni nikad nisu korišćeni protiv zapadnih saveznika, već samo protiv komunističkih gerilaca.

Nedostatak legitimne vlade je stvorio vakuum u vlasti, koji je bio ispunjen sa nekoliko pokreta otpora i početka operacija kratko nakon nemačke okupacije. Najveći od njih je bio Narodnooslobodilački front (EAM) osnovan u septembru 1941. EAM i njegovo vojno krilo Grčka narodnooslobodilačka vojska (ELAS) je stvorila Komunistička partija Grčke (KKE). Njen privremeni vođa je bio Jorgos Siantos (njen pravi vođa Nikolaos Zaharidis je bio u nemačkom zarobljeništvu). Prateći sovjetsku politiku stvaranja širokog ujedinjenog fronta protiv fašizma, EAM je izborio podršku mnogih nekomunista. On je postao široko popularna organizacija, koja je, iako pod potpunom kontrolom KKE, pokušao da deluje samo kao demokratski republikanski pokret. Još jedna organizacija pod kontrolom grčkih komunista je bio OPLA (Organizacija za zaštitu narodnih boraca). U okolini Florine je postojala organizacija makedonskih Slovena NOF, koja je promenila svoje ime u SNOF u trećoj fazi građanskog rata.

Narodnooslobodilačkom frontu i Grčkoj narodnooslobodilačkoj vojsci su se suprotstavili svi ostali pokreti otpora. Najvažnija od tih snaga je bila Grčka nacionalna republikanska liga (EDES), pod vođstvom bivšeg armijskog oficira, pukovnika Napoleona Cervasa i Nacionalno i socijalno oslobođenje (EKKA). EKKA je bila klasičan liberalni pokret, sa jakom opozicijom prema monarhiji. EDES je bio posvećen borbi da ELAS ne osvoji vlast više nego borbi protiv Nemaca i nosio je malo ideološke sličnosti sa njima.

Ustanak je prvo izbio u istočnoj Makedoniji, gde su Nemci dozvolili bugarskim trupama da okupiraju grčke teritorije. Velike demonstracije su kao odgovor organizovali Branioci severa Grčke, desničarska organizacija, u gradovima grčke Makedonije.

Grčka je bila veoma podesna za gerilske operacije i do 1943. sile Osovine i njihovi saradnici su kontrolisali samo važnije gradove i puteve, ostavljajući planinsku unutrašnjost pokretu otpora. 1943. ELAS je imala oko 50.000 ljudi pod oružjem i kontrolisala je veliki deo planinskih delova Peloponeza, Krita, Tesalije i Makedonije. EDES je imao 3.000 ljudi, skoro sve u Epiru. EKKA je imalo samo 1.000 ljudi.

Na početku su zapadni saveznici podržavali sve pokrete otpora novcem i opremom, pošto je njima trebala sva pomoć koju su mogli dobiti protiv sila Osovine. Kasnije su zapadni saveznici pokušali da potpomažu samo antikomunističke pokrete otpora. Ipak, ELAS je preuzeo oružje iz italijanskih garnizona u Grčkoj kada se Italija pridružila Saveznicima u leto 1943. 1944. ELAS je mogla da opremi svoje jedinice oružjem otetim od neprijatelja, dok je EDES uživao podršku zapadnih saveznika.

Takođe su postojale i desničarske paravojne organizacije, kao što su Ksi u Atini, PAO u Makedoniji i ostali, koji su naoružavani od strane Nemaca. Činjenica je da su svi pokreti otpora optuživali jedne druge za tajne pregovore i moguću kolaboraciju. Stanje i savezi su bili vrlo nestabilni. Neprijatelj mog neprijatelja možda nije moj prijatelj, ali ponekad može biti izvor opreme.

EAM je bio najjači od svih organizacija pokreta otpora i borio se protiv ostalih kao i protiv paravojnih formacija kolaboricionističke vlade. EAM je optužio EDES za saradnju sa Nemcima i bio je odlučan da uspostavi monopol nad pokretom otpora, pošto je verovao da će Saveznici uskoro napasti južnu Evropu kroz Grčku i želeo je dominantnu poziciju u danu kada bi Nemci napustili Grčku. Ova situacija je dovodila do bitaka između ELAS, EDES i Nemaca. Davanjem podrške Britanaca i Vlade u Kairu EDES, ovi sukobi su prerasli u građanski rat. U oktobru 1943, ELAS je napala svoje suparnike, posebno EDES, izazivajući građanski rat u mnogim delovima Grčke, što je potrajalo do februara 1944, kada su britanski agenti u Grčkoj izborili primirje (Plaka sporazum).

U martu 1944, EAM, sada upravljajući većinom zemlje, je uspostavio Politički komitet nacionalnog oslobođenja (PEEA), treću grčku vladu koja se suprotstavljala onima u Atini i Kairu. Njeni ciljevi su bili ”inteziviranje borve protiv osvajača... za puno nacionalno oslobođenje, za učvršćivanje nezavisnosti i celovitosti zemlje i uništenje domaćih fašista i oružanih izdajničkih formacija”. Prvi predsednik PEEA je bio Euripidis Bakircis, vojni lider Komunističke partije Grčke. Kasnije je Aleksandros Svolos preuzeo njegov položaj, a Bakircis je postao potpredsednik.

Umereni ciljevi PEEA su dobili podršku čak i Grka u igznanstvu. U aprilu 1944, grčke oružane snage u Egiptu su se pobunile protiv zapadnih saveznika, zahtevajući da se uspostavi Vlada Nacionalnog jedinstva na principima PEEA. Pobunu su ugušile oružane snage zapadnih saveznika. Kanije, kroz političku zaštitu oficira, Vlada u Kairu je stvorila čvrstu antikomunističku oružanu silu. U maju 1944, predstavnici svih političkih grupa su došli zajedno na konferenciju u Libanu, tražeći sporazum o Vladi nacionalnog jedinstva. Uprkos optužbi EAM za kolaboraciju protiv drugih grčkih snaga, konferencija je uspela zbog sovjetske direktive Komunističkoj partiji Grčke da se izbegne narušavanje savezničkog jedinstva.

U Grčkoj pod nacističkom okupacijom, borba je bila teška i nije bilo prostora za osetljiva raslojavanja. Sve strane su spaljivala sela i pogubljivale civile i osumnjičene nemačke saradnike. Prema KKE, ”kolaboracionističke grupe kao što je Ksi su koristile terorizam kao usvojenu strategiju, dok je kod ELAS boraca to bilo rezultat ostrašćenih lokalnih komadanata, a ne zvanična politika”. Činjenica je da je ELAS bio odgovoran za mnoga zverstva, najodvratniji je bio Meligala masakr gde je ubijeno 1.500 ljudi. Pogubljenje vođe EKKA Dimitriosa Psarosa je bio još jedan zločin ELAS: prema KKE, za neke od oficira EKKA je kasnije bilo dokazano da su bili saradnici Nemaca, nakon što je ELAS napao sve nekomunističke organizacije otpora. Tačno je da su u nekoliko slučajeva bivši ofiviri grčke vojske na silu prelazili u ELAS, iako su želeli da se pridruže antikomunističkim partizanskim grupama ili snagam vlade na Bliskom istoku. Karakterističan jes lučaj narednika Sarafisa koji je bio vojni vođa ELAS. Sarafis je nameravao da se pridruži nekomunističlim grupama Kostopulosa u Tesaliji sa grupom drugih oficira. Na svom putu su uhvaćeni od strane ELAS grupe. Sarafis je pristao da se pridruži ELAS nakom što su ostali oficiri poubijani.

Sukob (1944)

Do leta 1944. je bilo jasno da će se Nemci uskoro povući iz Grčke jer su oružane snage Sovjetskog Saveza ušle u Rumuniji i kretale su se prema Jugoslaviji, a Nemci su rizikovali da budu odsečeni. Vlada u izgnanstvu, sada pod vođstom istaknutog liberala Jorgosa Papandreua, je prešla u Kazertu u Italiji zbog priprema za oslobođenje Grčke. Prema sporazumu iz Kazerte, sve snage otpora u Grčkoj su stavljene pod komandu britanskog generala Ronalda Skubija.

Trupe zapadnih saveznika su se iskrcale u Grčkoj u oktobru. Bilo je malo borbi jer su Nemci već bili u punom povlačenju. Njih je bilo mnogo manje od ELAS, koja je u to vreme imala 50.000 ljudi pod oružjem i opremala se iz zaliha koje su ostavili Nemci. 13. oktobra, zapadni Saveznici su ušli u Atinu, a Papandreu i njegovi ministri su ih sledili nekoliko dana kasnije. Kralj je ostao u Kairu, jer je Papandreu obećao da će se budućnost monarhije odlučivati na referendumu.

U tom trenutku je malo toka sprečavalo ELAS da stekne punu kontrolu nad celom državom. Oni nisu to uradili jer je rukovodstvo KKE slušalo instrukcije Sovjetskog Saveza da ne učestvuje u krizi koja može da ugrozi jedinstvo Saveznika i dovede u pitanje Staljinove veće posleratne ciljeve. Rukovodstvo KKE je znalo za to, ali borci ELAS i niži kadrovi u partiji nisu. Ovo je postalo izvor sukoba između EAM i ELAS.

Prateći Staljinove instrukcije, vođstvo KKE je pokušavalo da izbegava sukobe sa Papandreuovom vladom. Većina članova ELAS je videla zapadne saveznike kao oslobodioce, iako neke vođe KKE, poput Andreasa Cimasa i Arisa Velouhitisa nisu verovali zapadnim Saveznicima. Cimas je bio u kontaktu sa vođom jugoslovesnkih komunista Josipom Brozom Titom i nije se slagao sa saradnjom ELAS sa snagama zapadnih Saveznika.

Pitanje razoružanja organizacija otpora je bilo razlog razilaženja između Papandreuove vlade i članove ELAS. Posavetovan od britanskog ambasadora Redžinalda Lipera, Papandreu je zahtevao razoružavanje svih oružanih snaga i stvaranje Narodne garde pod kontrolom Vlade. EAM, verujući da će to ostaviti ELAS bespomoćnom protiv desničarskih milicija, predložio je alternativni plan koji je Papandreu odbio, a EAM se povukao iz vlade. 1. decembra, Skubi je izdao objavu koja je zahtevala raspuštanje ELAS. Komanda ELAS je bila najveći izvor snage za KKE i vođa KKE Siantos je odlučio da se zahtevu za razoružanje ELAS mora odupreti.

Titov uticaj je možda igrao ulogu u odbijanju ELAS sa se razoruža. Tito je bio vidljivo veran Staljinu, ali je došao na vlast uz pomoć svojih snaga i verovao je da bi komunistička Grčka trebalo da uradi to isto. Ipak, njegov uticaj nije sprečio vođstvo EAM da preda svoje snage pod Skubijevu komandu nekoliko meseci ranije.

3. decembra, nakon pucnjave u kojoj su britanske snage otvorili vatru na demonstrante EAM, ubivši pri tome dvadesetak ljudi, na Trgu Sintagma u centru Atine, počele su borbe punog inteziteta između ELAS i Vlade. Zapadni Saveznici su pokušali da budu neutralni, ali kada se borba pojačala, intervenisali su, sa artiljerijom i avionima koji su naveliko korišćeni. U početku, vlada je imala samo nekoliko policajaca i brigadu bez teških oružja. 4. decembra, Papandreu je ponudio ostavku, ali ga je britanski ambasador ubedio da ostane. Do 12. decembra, ELAS je kontrolisao veći deo Atine i Pireja. Zapadnim Saveznicima, koji su bili nadjačani, u pomoć je iz Italije doletela 4. britanska pešadijska divizija. Tokom bitke sa ELAS, lokalna milicija se borila uz zapadne Saveznike. Mora se napomenuti da iako su se Britanci otvoreno borili protiv ELAS u Atini, nije bilo borbi u ostatku Grčke. U slučajevima poput Volosa, neke jedinice RAF su davale opremu borcima ELAS.

Borbe su se nastavile kroz decembar, dok su zapadni Saveznici polako preuzimali inicijativu. Zanimljivo, snage ELAS u ostatku Grčke nisu napale zapadne Saveznike. Bilo je očigledno da ELAS nije imala plan za realan prevrat, ali je uvučena u borbu zbog ozlojeđenosti svojih boraca.

Izbijanje borbi između zapadnih Saveznika i anti-nemačkog pokreta orpora, dok j rat još bio vođen, je bilo ozbiljan politički problem za Čerčilovu koalicionu vladu i izazvalo je mnogo protesta u britanskoj i američkoj štampi i britanskom parlamentu. Da bi dokazao svoje napore za uspostavljanje mira, Čerčil je došao u Atinu 24. decembra i predsedavao je konferencijom, u kojoj je učestvovao i sovjetski predstavnik, kojom bi se donelo rešenje. Konferencija nije uspela zbog zahteva EAM/ELAS koji su smatrani previsokim i na kraju su odbijeni.

Do početka januara ELAS je isterana iz Atine. Kao rezulat Čerčilove intervencije, Papandreu je podneo ostavku u zamenjen je antikomunističkim generalom Nikolaosom Plastirasom. 15. januara 1945, Skubi je pristao na prekid vatre, u zamenu za povlačenje ELAS sa svojih pozicija u Patri i Solunu i njenu demobilizaciju na Peloponezu. Ovo je bio težak poraz, ali je ELAS opstala, a KKE je imala šansu da razmotri svoju poziciju.

Poraz KKE 1945. je bio uglavnom politički. Uspon terorizma na komunističkoj strani je otežalo postizanje političkog rešenja. Lov na kolaboratore je proširen na ljude koji nisu ni bili uključeni u kolaboraciju. KKE je stekla mnogo neprijatelja zbog prekih pogubljenja 8.000 ljudi zbog raličitih političkih zločina, tokom perioda svoje vladavine nad Atinom i uzimanjem 20.000 talaca sa sobom tokom povlačenja. Posle borbi u Atinim, podrška KKE je naglo opala, a kao rezultat, mnogi istaknuti nekomunisti u EAM su napustili organizaciju. Ali terorizam među desničarskim ekstremističkim grupama je ojačao.

Zatišje (1945-1946)

U februaru 1945, mnoge grčke partije su došle do Varkiza sporazuma, uz podršku svih Saveznika. Ovo je obezbeđivalo kompletnu demobilizaciju ELAS i drugih paravojnih organizacija, amnestiju za sve političke prestupe, referendum o monarhiji i opšte izbore što je pre moguće. KKE je ostala legalna, a njen vođa Nikolaos Zaharidis, koji se vratio iz Nemačke u aprilu 1945, je rekao da je novi cilj KKE narodna demokratija koja će biti postignuta na miran način.

Varkiza sporazum je transformisao politički poraz KKE u vojni. Postojanje ELAS je bilo ukinuto. U isto vreme Nacionalna armija i desničarski ekstremisti su bili slobodni u svom ratu protiv bivših članova EAM. Ova amnestija nije bila sveobuhvatna, jer su mnoge akcije tokom nemačke okupacije bile označene kao kriminalne i tako izuzete od amnestije. Kao rezultat, velik broj partizanskih veterana je sakrio svoje oružje u planinama, a 5.000 njih je pobeglo u Jugoslaviju, iako ih vođstvo KKE nije na to ohrabrivljalo. KKE se odrekla Velouhitisa kada je on pozvao veterane da započnu drugi okršaj: ubrzo nakon toga ubile su ga snage bezbednosti.

KKE je uskoro preokrenula svoju političku poziciju kako su se odnosi između Sovjetskog Saveza i zapadnih Saveznika pogoršavali. Na početku Hladnog rata, komunističke partije su svuda prelazile ma militantnije pozicije. Jorgos Papandreu je jula 1945, izvestio vladu da je raspuštanje Kominterne bila obmana. Iako Staljin nije podržavao nastavljenu oružanu borbu u Grčkoj, vođstvo KKE je februara 1946 odlučilo: ”nakon proučavanja domaćih faktora i balkanske i međunarodne situacije”, da nastavi sa ”organizacijom nove oružane borbe protiv monarho-fašističkog režima”. KKE je bojkotovala izbore marta 1946. na kojima je pobedila monarhistička Ujedinjena Patriotska Partija, čiji je glavni deo bila Narodna partija (LK) Konstantinosa Caldarisa. Septembarski referendum je tesno odlučio da ostane monarhika, iako je KKE sporila rezultate, a kralj Jorgos se vratio u Atinu.

Građanski rat (1946-1949)

Borbe su se nastavile u martu 1946, pošto su se naoružani veterani ELAS ubacili u Grčku kroz planinske regione blizu jugoslovenske i albanske granice. Oni su sada bili organizovani kao Demokratska armija Grčke (DSE) pod komandom veterana ELAS Markosa Vafiadisa (poznatijeg kao General Markos), koje je komandovao iz baze u Jugoslaviji.

I jugoslovenske i albanske komunističke vlasti, koji su došli na vlast sopstvenim naporima i nisu bili sovjetske marionete, su podržavale borce KKE, ali je Sovjetski Savez ostao neodlučan. To nije bio deo Staljinove strategije da sprovodi rat protiv zapadnih Saveznika u Grčkoj i Sovjeti su dali malo podrške kampanji KKE. Neki istoričari veruju da je Staljin u Grčkoj želeo da testira odlučnost zapadnih saveznika.

Do kraja 1946. DSE je mogla da razmesti oko 10.000 partizana u raznim delovima Grčke, uglavnom u severnim planinskim predelima. Prema DSE, njeni borci su se ”odupirali vladavini terora koje su desničarske grupe vršile po celoj Grčkoj. Tokom 1945-1946, 60 desničarskih grupa je ubilo 1.192 građanina Grčke i imali su više od 13.000 terorističkih napada protiv prodemokratskih građana i seljaka.” Prema desničarskim građanima, ove grupe su uzvraćale za ono što su proživele tokom vladavine ELAS.

Ovo je dalo male koristi prosečnim građanima, koji su bili uhvaćeni u unakrsnoj vatri. Dok su se partizani DSE ulazili u sela tražeći zalihe, građani se nisu mogli odupreti. A kada je vojska ulazila u sela, isti građani koji su davali namirnice partizanima, su, uz pretnju silom, okarakterisani kao simpatizeri komunista i trpeli su posledice.

Grčka vojska je brojala oko 90.000 ljudi i postepeno je bila sve više građena na profesionalnoj osnovi. Zadatak opremljanja i uvežbavanja armije su izvodile njene zapadne saveznice. Ali u ranoj 1947, Velika Britanija, koja je potrošila 85 miliona funti od 1944, nije mogla da više podnosi ovaj teret. Američki predsednik Hari Truman je objavio da će SAD doći u pomoć vladi Grčke protiv komunističkog pritiska. Ovo je otpočelo duge i problematične odnose između SAD i Grčke. Nekoliko decenija američki ambasador je savetovao Kralja o važnim pitanjima kao što je imenovanje predsednika Vlade.

Tokom 1947, intezitet borbi se povećao. DSE je pokrenula velike napade na gradove širom severnog Epira, Tesalije i Makedonije, provocirajući masovnu protiv-ofanzivu Armiju, koja nije nailazila na otpor pošto se DSE povukla u planine ili na bezbedno preko severne granice. Moral armije je ostao nizak i bilo je potrebno neko vreme pre nego što podrška SAD postane vidljiva.

Ipak, septembra 1947, vođstvo KKE je odlučilo da se pređe sa gerilske taktike na konvencionalni rat, uprkos protivljenju Vafiadisa. U decembru KKE je ovjavila formiranje Privremene Demokratske Vlade, sa Vafiadisom kao premijerom. Ovo je dovelo do toga da atinska vlada i zvanično zabrani KKE i cenzuriše štampu. Nijedna strana vlada nije priznala ovu vladu. Nova strategija je dovela DSE do skupih pokušaja osvajanja važnijeg grada za sedište svoje vlade. U decembru 1947, 1.200 boraca DSE je poginulo u bici oko Konice. Ipak, ova strategija je primorala vladu da uveća brojnost Armije. Kontrolišući važnije gradove, vlada je pohvatala članove i simpatizere KKE, od kojih je većina zatvorena na ostrvo Makronisos.

Uprkos neuspesima kao što je borba oko Konice, tokom 1948. DSE je stigla do vrhunca svoje moći, proširivši svoje operacije do Peloponeza i Atike, na 20 kilometara od Atine. Imala je najmanje 20.000 boraca i mrežu simpatizera i potkazivača u svakom selu u svakom predgrađu. Armija je dodala problemu izbeglica organizovanim ekspedicijama radi čišćenja celih područja i uskraćivanjem podrške DSE.

Sredstva, savetnici i oprema zapadnih Saveznika su sada u velikim količinama stizali u zemlju i pod vođstvom zapadnih Saveznika, serija velikih ofanziva je pokrenuta u planinama centralne Grčke. Iako ove ofanzive nisu ispunile sve svoje ciljeve, one su zadale nekoliko ozbiljnih poraza DSE. Moral Armije je porastao, a moral DSE boraca, od kojih su većina njih bili tek regrutovani, je jednako opadao.

Kraj rata (1949)

Ipak, fatalan udarac KKE i DSE je bio politički, a ne vojni. U junu te godine, Sovjetski Savez i njegovi sateliti su prekinuli odnose sa Titom, koji je bio najveći pristalica KKE još od 1944. KKE je zato morala da bira između svoje vernosti Staljinu u svojih odnosa sa najbližim i najvećim saveznikom. Neizbežno, nakon nekoliko unutrašnjih sukoba, velika većina, predvođena Zaharijadisom je odabrala Staljina. U januaru 1949, Vafiadis je optužen za ”titoizam” i uklonjen je sa svojih političkih i vojnih položaja i zamenjen je Zaharijadisom.

Nakon godine povećane ogorčenosti, Tito je zatvorio jugoslovensku granicu gerilcima DSE u julu 1949. i raspustio njihove kampove unutar Jugoslavije. DSE je još uvek mogla delovati iz Albanije, ali je za DSE to bila slaba alternativa. Razlaz sa Titom je pokrenuo ”lov na veštice” unutar KKE, dovodeći do dezorganizacije i demoralizacije u redovima DSE i pada podrške KKE u gradskim područjima.

U isto vreme, Nacionalna armija je pronašla talentovanog komandanta u generalu Aleksandru Papagosu. U avgustu 1949, Papagos je pokrenu veliku protiv-ofanzivu protiv DSE u severnoj Grčkoj, pod nazivom Operacija Baklja. Plan je bio velika pobeda za Nacionalnu armiju i rezultovao je teškim gubicima za DSE. DSE više nije bila sposobna da pruža otpor. Do septembra 1949, većina njenih boraca se predala ili pobegla preko granice u Albaniju. Do kraja meseca, albanska vlada, verovatno uz sovjetsko odobrenje, je sopštila KKE da neće više dozvoljavati DSE da izvodi vojne operacije iz albanske teritorije. 16. oktobra, Zaharijadis je proglasio ”privremen prekid vatre da spreči totalno uništenje Grčke”. Ovaj sporazum je označio kraj Grčkog građanskog rata.

Zapadni Saveznici su videli kraj Grčkog građanskog rata kao pobedu u Hladnom ratu protiv Sovjetskog Saveza. Paradoks je bio to što SSSR nikada nije aktivno podržavao KKE u naporima da osvoji vlast u Grčkoj. Najveća pristalica i snabdevač KKE je uvek bio Tito i prekid odnosa između Tita i KKE je označio pravi kraj naporima partije da sačuva moć.

Građanski rat je ostavio Grčku u ruinama i u većim ekonomskim nevoljama nakon kraja Drugog svetskog rata i nemačke okupacije. Rad je podelio grčki narod u sledeće četiri decenije. Hiljade Grka je bilo mnogo godina u zatvorima. Više hiljada Grka je pobeglo u igznanstvo u komunističke zemlje ili se odselilo u Australiju, Nemačku, SAD i druge zemlje. Polarizacija i nestabilnost u šezdesetim su bile direktan rezultat osećanja i ideoloških sporova iz vremena građanskog rata.


Link za pocetni materijal http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%80%D1%87%D.....0%B0%D1%82

Kasnije cemo oraditi i mnoge druge pojedinosti kao sto su Bledski dogovori , sklanjanje ranjenika i boraca u Jugoslaviji , slanje pomoci u oruzju i opremi grckim partizanima , primanje izbeglica iz Grcke i mnoge druge epizode iz ovog perioda.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • d22 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 30 Jul 2009
  • Poruke: 26

10x10 ::Nekako je taj Grcki gradjanski rat ostao "zaturen" u nasoj istoriji.

Potpuno se slazem, i mislim da nije slucajno "zaturen".

Pozdravljam izbor teme.

Posedujem knjigu
Izgubljena pobeda generala Markosa : građanski rat u Grčkoj 1946-1949. i KPJ / Dragan Kljakić. - Beograd : Narodna knjiga, 1987.

mogu skenirati delove ako bude interesovanja ...



online
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5483

Bude , bude. Very Happy Very Happy
Samo postavi , ima interesa.
Ja cu danas i sutra da postavim jos neke tekstove , treba samo da prevedem sa makedonskog na srpski jezik.

offline
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 106
  • Gde živiš: Solun

I ja cu reci kasnije koju.Za sada samo ispravka ovog strasnog prevoda imena grckog kralja-covek se zvao Georgios II ili ti Georgije II po srpski,a ne Jorgos ko neki obicni grcki smrtnik.

offline
  • Pridružio: 02 Jul 2009
  • Poruke: 34
  • Gde živiš: Maribor

WOW-kako me ta tema podseća na pitanje iz predmeta Poviest JI i I Europe posle 1918 na faxu.Hehe,hvala bogu,da sam znao nešto o tome napisat.

online
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5483

Izvinite za kasnjenje drustvo , nesto me zdravlje zeza ovih dana ( nije nista ozbiljno Very Happy ) cim smognem snade , postovacu produzetak. Smile

online
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5483

Evo kao mala uvertira , postavi cu tekst iz novina " Utrinski vesnik " o dogadjajima koje su prethodili gradjanskom ratu u Grckoj.
Tekst sam preveo i redaktirao ja , pa tako ne zamerite ako naidjete na neku gresku. Very Happy Very Happy Very Happy

Treceg novembra 1944 godine , poslednji njemacki vojnici su napustli tlo Grcke. Kako je poznato , posle oslobodjavanja zemlje , ELAS je kntrolirao 31 od ukupno 33 oblasti u Grckoj , dok je Zervas kontrolirao necele dve oblasti. Sve kvislinske vojne organizacija su bile likvidirane. Sa Libanskim dogovorom trebalo je vladu formirati od predstavnika svih partija i pretstavnika pokreta otpora sa ucestvom. Ali EAM-a i KPG od 25% ministarskih mesta , odnosno jedne cetvrtine , trebala je da bude manjina u vladi. I pored suprodstavljanja Zevgas-a i Karadjorgis-a i pretnje od odustajanja od Libanskog dogovora , nije se primenila drugacija formula.
U rukovodstvu KPG preovladala je grupa Sjantos-Joanidis , koji su produzili da prave ustupke gradjanskim partijama i vladi Georgi Papandreu. Kao rezultat takvih ustupaka dosao je i kapitulantski dogovor u italijanskom gradu Kazertiizmedju sila otpora iv lade Papandreu-a iz 26 Septembra 1944 godine. Sa tim dogovorom , narodno-oslobodilacka vojska ELAS je stavljena pod komandu vlade Papandreu-akoji je imao pravo da je rasturi kada pozeli. Dogovor iz Kazerte je bio je bio jos jedna greska sa kojim je izvrsena kapitulacija narodno-oslobodilacke vojske ELAS.
Tokom priprema dogovora iz Kazerte , rukovodstvo KPG je pocela sa rasformiranjem prvenstveno makedonskih jedinica u sastavu ELAS-a , a onda i institucija koje su bile formirane u toku NOR-a od strane makedonskih partizana u Grckoj.
Makedonsko rukovodstvo , ne zeleci da se konfrontuje sa ELAS-om , resilo je da prebaci makedonske jedinice na teritoriji Vardarske Makedonije i od njih je u Bitolj-u formirana Egejska brigade.
18-tog Oktobra 1944 godine , engleski general Skobi , zajedno sa vladom Papandreu-a je stigao u Atini. U istom vremenu pocela je da se prikupljaju kvislinske jedinice , jedinice bezbednosti , policija i bande organizacije “ X “. Skobi mesto da razoruza sve naoruzane formacije u duhu Libanskog dogovora , naredio je da se razoruzaju i raspuste samo jedinice ELAS-a. U znak prtesta zbog takvog odnosa engleskog generala , ostavke su dali svi delegirani ministry PEEA ( Politicki komitet narodnog oslobodjenja ), 3 Decembra 1944 u Atini i Pireju odrzani su masovni protestni mitinzi sa oko 500.000 gradjana , kao protest protiv grubog mesanja engleskih vojnih vlasti. Ali i pored toga sto je protest bio miram , demonstranti su bili napadnuti od strane naoruzane policije pri cemu oko 100 demonstranata je bilo ranjeno ili ubijeno. 4 Decembra 1944 po licnom naradjenju Vinstona Cercila , britanske jedinice su zapocele borbena dejstva protiv jedinica ELAS-a. Pored njih u borbi protiv NOP-a , borili su se i kvislinske vojne formacije i druge snage desnice. Borci ELAS-a i gradjani simpatizeri narodno-oslobodilackog pokreta dali su jak otpor.
Borbe u Atini trajale su 33 dana , i noc 4-5 Januara 1945 godine snage ELAS-a napustile su Atinu. Poslednja izdaja koju je napravilo rukovodstvo KPG-a je bio potpisivanje sporazuma iz mesta Varkiza u blizini Atine 12 Februara 1945 godine , sa kojim je dejnost ELAS-a definitivno prekinuta i to od 28.02 1945 godine.

offline
  • Pridružio: 25 Jul 2008
  • Poruke: 521
  • Gde živiš: Preußen, Hohenzollernsche Lande

Trpe mozes li pojasniti svoj poslednji post. Na pocetku govoris da su unistene sve kvislinske oraganizacije a potom u delu kojise ticu nemira u Atini i Pireju istices da se uz Britance protiv komunsta bore kvislinske i druge desnicarske snage.
Slazem se sa tobom da je jedan od glavnih uzroka poraza ELAS bila kriza IB u Jugoslaviji i stavljanje Grka na Staljinovu stranu. Zaboravili su da je Staljin prepustio Grcku zapadnoj interesnoj sferi. Takodje, vrlo znacajan momenat je intervencija Amerike po Trumanovom naređenju. Slanje americkih insrtuktora i naoruzanja je bila bitan faktor da se ratna srece osmehne Vladi u Atini. Komunisti narocito nisu imali odgovor na dobro uvezbanu vojsku koja je imala apsolutnu premoć u vazduhu.
Mislim da nije pomenuto da je vise od 50% komandnog kadra ELAS poticalo iz redova Makedonaca. To je doprinelo da Komunisticka partija Grcke zastupa ideju o pravu na samoopredeljenje Egejske Makedonije sto je naislo na jako los prijem medju stanovnistom koje je optuzivalo komuniste da zele teskom mukom dobijene teritorije da predaju u ruke neprijatelju.
Dodajmo tome i prisilnu mobilizaciju muskaraca i zena na teritoriji pod kontrolom ELAS narocito u momentima kada im se okrece ratna sreca. Deca sa teritorije pod kontrolom ELAS su poslata u okolne komunisticke zemlje sto su Vladine snage iskoristile da potkopaju poverenje naroda u Komunisticku partiju Grcke optužujući ih da indoktrinirajuci klince, zele od njih da stvore nove janicare.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 745 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 5 sakrivenih i 702 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2732 - dana 31 Okt 2019 06:39

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _commandos_, _Sale, A.R.Chafee.Jr., antonic.igor2050, Apok, bato, bojan313, boki199777, Boris90, Chainsaw, darcaud, djordjekec, Drug pukovnik, Eyes Wide Shut, flash12, hatman, ivica976, Korisnik038, Kubovac, kybonacci, ljs, Marko Marković, Marko Milakov, Maschinekalibar, mgaji21, MiroslavD, mnn2, pein, RADOVAN.S, rovac, Sass Drake, spektorsky, Sr.Stat., StefanNBG90, Trpe Grozni, VJ, voja64, zodiac94