Hajdučke i ostale pesme iz vlasotinačkog kraja

Hajdučke i ostale pesme iz vlasotinačkog kraja

offline
  • Pridružio: 03 Mar 2010
  • Poruke: 186

Хајдучке и остале песме из власотиначкога краја

Хајдучке песме
12. Хајдучке песме
------------------------------------------

12.1. Планино старино(1)

Старино мори планино
Доста сам по теби одио
Кумицке чете водио
Ајдучки барјак носио
Много сам мајке цвелио
Јованову мајку највиђе
Закламу сина Јована
Накара татка печега
Татко га пече и плаче
Јоване сине Јоване
Таково јагње сугаре
Накара мајка једе га
Мајка га једе и плаче
Јоване сине јоване
Мајкино јагње ђурђевско.
Запис: 1977.године село Доња Ломница, Власотинце
Казивач: Даница Анђелковић (65.г)
Забележили: Мића Анђелковић ученик и наставник Мирослав Младеновић

12.2. Јанино стара планино(2)

Јанино стара планино
Доста сам по тебе одио
Кумицке чете водио
Хајдучки барјак носио.
Много сам мајке цвелио
Јовану највише
Заклах јој сина Јована
Натерах татка да пече
Татко син пече и плаче
Ој ти сине Јоване
Ти си ми јагње ђурђевско
Натерах мајку да једе
Мајка једе и плаче
Натерах браћу да свире
Браћа свире и плачу
Натерах сестре да игру
Сестре игру и плачу.
Запис: 1977.године село Доњи Дејан Власотинце
Казивал: Ружа Стевановић (62.г)
Забележили: Верољуб Стевановић ученик и наставник Мирослав Младеновић


12.3. Планино, Сува планино

Планино, Сува планино!
Доста сам по теб' 'одио
'ајдучке чете водио.
'Ајдучке чете водио,
Ален барјак носио.
Запис: 1985. године село Бољаре
Казивач: Драгомир Миловановић село Бпљаре
Забележио: Милосав Миловановић-Бољатац(1938.г) учитељ и професор руског језика



12.4. Што се бели на планини

Што се бели оном планином
Дал су снези или бели лабудови
Јел моме платно простирало
Јел купина цвеће расцветала
Нису снези ни бели лабудови
Није мома платно простирала
Ни купине цвеће расцветале
Да су снези они би копнили
А лабудови они би летили
А мома би платно сабирала
А купина би прецветала
Но су тоја дедине ковиље.
Запис: 1977.године
Казивач: Милунка Јовић из Орашја-девојак из села Палојце код Предејана.
Забележио: Мирослав Младеновић

12.5. Вала богу јединоме

Вала Боги јединоме
Сви ајдуци благо поделише
Ајдук Веље најлош делак даше
Дадоше му коња и девојку
Коњ му црче, девојка побеже
Па побеже на царева врата
цар гу проси она се поноси.
Запис: 1978.године село Равни Дел-Преданча Власотинце
Забележили: Славољуб Михајловић ученик и наставник Мирослав Младеновић


12.6. Цвили у горе зелене

Вала богу јединоме
Цвили у горе зелене
Јел је љута змија
У горе зелене
Јел је вила
У горе зелене
Била под камен
Јел је змија
Под камен бил
нит је била вила
Нит је била змија
То је рањена јунака
При њега нико нема
Само једна сестрица Милица
Па га пита:
брале Лазо болелите ране
косу сече та ране превија
и у руке воду носи
та брата запаја.

Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
Казивачи: Николић Рада и Здравковић Михајло
Забележио: Мирослав Младеновић


12.7. Два се орла на планину бију(1)

Вала Богу, вала јединоме
Два се орла на планину бију
Један вика моја је планина
Други вика моја је дедовина
Сас нокти си главе покидаше
с кљунице си очи повадише
Па потече река крвавита
Право тече у црне тамнице
У црне тамнице нигде никог нема
Само један Ђура тамничара
На руке му два сива сокола
Прсти ломе па ги лебом рани
Косу реже па им гнезда праи
Сузе лије па ги водом поји
Проговару два сокола сива
Чујеш море Ђуро тамничара
Дални чуваш дани препродаваш
Елни чуваш тавру да си чиниш
Неви чувам ви да ви препродавам
Но ви чувам да ви праћам
Да ви праћам на моји дворови
Проговару два сива соколова
Ма чуј нам Ђуро тамничара
Ми смо синоћ били у твоји дворови
Твоји двори у пелину урасли
И у пелин оголело дрво
И на дрво до три кукавице
Једна кука никад не стањује
Друга кука кад се тике сети
Трећа кука јутром па вечером
Тај што кука никад нестањује
То је моја остарела мајка
Тај што кука јутром па вечером
То је моја мила сестра
Тај што кука кад се тике сети
То је моја верна љубав.


Запис: 1978-1980.године села: Доњи Дејан-), Крушевица и Д.Ломница
Казивачи: Ружа Стевановић(66.г), Олга (девојачко Стоиљковић) Лепојевић рођена 1925.г и Даница Анђелковић (1902.г)
Забележили: Верољуб Стевановић ученик, Мића Анђелковић ученик и наставник Мирослав Младеновић
Песму сам као дете највише волео да слушам у разним облицима од своје бабе Љубе Стојановић(1900.г), а певана је и уз гусле деда Стојана Стојановића „(1881.г) на славама; па сам често пута и заплако док ми је баба певала или деда Стојан певао уз гусле. Касније је и мајка певала у време жетве. (М.М)

12.8. Два се орла на планину бију(2)

Два се орла на планине бију
Едан вика моја је планина.
Други вика моја је старина.
Сас нокти си очи повртеше
Сас кљунице главе покидаше.
Па потече река руменија,
па отече у црне тамнице.
У тамнице нигде никој нема,
само један Ђура Тамничарац,
и при њега два сиви соколи.
Проговара Ђура Тамничарац:
''Еј бре сиви соколи.''

Проговару два сивa соколa:
''Еј бре Ђуро Тамничарац!
Ел ни раниш тавру да ни чиниш?
Ел ни раниш на далеко да ни праћаш?''
Ел ни раниш на далеко да ни праћаш?''
''Ја ви раним да ви праћам у моји дворови.''
''Јучер смо били у твоји дворови,
туде нема нигде ништа.
Само три дрва огорела,
и на њи до две, до три кукавице
Една кука никад не стањује.
То је њојно мило дете.
Друга кука ујутру, па навечер.
То је њојна мила мајка.
Трећа кука кд год се сети.
То је њој мили муж''.
Лирско-епску ''Два се орла на планине бију''- сам као дете певао заједно са својом бабом, мајком и тетко у рођено село преданча(подвукао сакупљач Мирослав Младеновић).
Запис:1975. и 2004. године село Преданча Власотинце
Казивачи:Зорка Ђорђевић, рођена Стојановић(рођена 1933.г), Марица Младеновић, рођена Стојановић(1925.г) и њихова мајка Љуба Стојановић(1900.г), девојачко Јовановић из села Преданча.Обе сестре удате у селу . Неписмене.

Забележили:
Мирослав Младеновић локални етнолог: син Марице Младеновић(Стојановић) и сестрић Зорице (Стојановић) Ђорђевић 1975.године село Преданча општина Власотинце и Зоран Станковић, новинар листа „Власина“ 2004.године


12.9. Песма о хајдуку Ђури(1)

Пуче пушка у гору зелену
Те погоди Ђуру у оба ока
Чим га згоди, одма душу даде
Бре недајте девет браћа
Ископајте му гроба девет метра
Пободете му крстата барјака
Вржете му коња за јелу зелену
Дан да једе, два да жалеје
Коњ Зеленко повикује
Те си Ђуру опомењује.
Запис: 1976.године село Пржоње(Горњи Орах) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић

12.10. Песма о хајдуку Ђури(2)

Беше ведро па се заоблачи
Из облака ситна киша роси
Па зароси аргати по поље
И пороси 'ајдуци по гори
Сви 'ајдуци барјаци завише
Само барјак Ђура не завија
Ђура има девет брата мила
Сви су под њим погинули.
„И ја под њим дабогда погинуо
Нека кисне пуст остао
Девет брата су погинула.“
Пуче пушка из гору зелену
И погоди Ђуру међу очи.
Запис: 1975.г. село Преданча
Марица Младеновић, рођена Стојановић(1925.г) и њенаа мајка Љуба Стојановић(1900.г), девојачко Јовановић из села Преданча
Забележио: син и унук Мирослав Младеновић наставник


12.11. Песма о хајдуку Ђури(3)

Беше ведро па се заоблачи
Из облака ситна киша роси
Па зароси аргати по поље
И пороси 'ајдуци по гору
Сви 'ајдуци барјаци завише
'ајдук Ђура барјак не увија.
Повикаше 30 'ајдука:
„Уви Ђуро крсташа барјака
Да не кисне свила и кадива
Нека кисне пуст остануо
Имао сам девет мила брата
Сви су девет под њим погинули
Ега да бог и ја да погинем.“
То говцори Ђура харамбаша.
Пушка пуче из зелену гору
Лоше пуче, право погодила
Те погоди Ђуру међу очи
Мртав Ђура проговара:
„Изнесите ме на Дел
Па ископајте гроба мегданију
Побете ми четори до пет крстача
Вржете ми коња на крстачу
Дан да једе, три да болује.
Ставите му траву чемерику
Да жалеје Ђуру арамбашу.“

Казивачи: Илић Војислав (1910.г),Илић Владимир(1881.г) ваљач и солунац; Стојановић Стојан(1881,г) солунац и народни гуслар који је певао ову песму по славама; Љуба Стојановић(девојачко Јовановић) рођена 1900. године и ћерка: Марица(1925.г) удата Младеновић-сви из село Преданча
Запис: 1975.године
Забележио: Мирослав Младеновић(1948.г) наставник син Марице и унук Љубе Стојановић




12.12. Широко је лишће јаворово(1)

Широко је лишће јаворово, јаворово
Још по шире орово, орово
Под њега Јова болује, болује
Често му мајка долази, долази
И у мараму грозје доноси, доноси
Пита мајка Јована, Јована
Можеш ли ми синко пеболиш,преболиш
Немогу ти мајко преболети,преболети
Тешку ти бољку болујем, болујем.

Запис: 1978.године Доњи Дејан Власотинце
Казивач: СтанаЛепојевић(68.г)
Забележили: Лепојевић Милутин ученик и наставник Мирослав Младеновић

12.13. Широко је лишће јаворово(2)

Широко је лишће јаворово, јаворово,
Под њег ми млади Јова болово
Често њега мајка питује,
Можеш ли ми сине преболети
Немогу ти мајко преболет
Јер ја ћу ти мајко, млад умрет.
Запис: фебруар 2008.године село Доња Ломница Власотинце
Казивачи: Радмила Стаменковић(1933.г) и Нада Стојановић (1936.г)
Забележили: Аница Стојановић ученица и наставник Мирослав Младеновић

12.14. Огањ на Јанин планини

Огењ горе Јагодо
Огањ на Јанин планини
Ту се момци збирају
На два момка девојка
А Јовану самом
Једна девојка.
Запис: 1975. године село Златићево
Казивач: Арсић Тоза (1881,г) село Златићево
Забележио: Мирослав Младеновић наставник

12.15. Беше ведро па се наоблачи

Вала Богу, вала јединоме,
Беше ведро, па се наоблачи,
Из облака ситна роса роси,ћАјдук Иво барјак не увива.
„Уви Иво барјак да не кисне“.
„Нека кисне, пуст га остануо,
Мене ме је глава заболела,
Имам татка остарела,
Имам сеју стигла за удају,
По њом нема никој да си дојде“.
Запис: 1995. године село Доње Гаре
Казивач: Јосимка(девојчако Благојевић) Милентеновић рођена и удата у село Доње Гаре, рођена 1932. годинее. Неписмена.
Забележила: Јасмина Илић ученица првог разреда гимназије у Власотинцу

Из рукописа: ДЕЦА У ИГРАМА И ПЕСМАМА ГОРЊЕГ ПОВЛАСИЊА, аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, 2009.г, Власотинце


5 Март 2010. г Власотинце
Мирослав Б. Младеновић-Мирац лопкални етнолог и историчар



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 03 Mar 2010
  • Poruke: 186

-nastavak-

Хајдучке и остале песме из власотиначкога краја

Oстале епско-лирске песме


Остале песме


1. Добар јунак воду гази

Добар јунак воду гази.
Кад је дошо до сред реке,
нешто га је сузбивало.
Дал је брена ел камена?
Није брена, ни камена,
већ је млада невестица.
Сас очи га устрељала.
Сас шивке га соплитала.
Сас руке му муке дала
Запис: 03.03.2005. село Градиште Власотинце
Казивач: Миријана Мицић, село Градиште, засеок Доња Река. Рођена је 1935. године (70 година) у Градиште, удата у истом селу. Нема ни дан школе; зна да пише и чита.
Забележио: Зоран Станковић новинар листа "Власина" Власотинце


2. Марко коси траву детелину

Марко коси траву детелину.
Често мајка Мару дозиваше:
''Ајде Маро Марку леб да носиш''.
''Нећу мајко Марку леб да носим.
Марко мене за сестру не хаје''.
Љуто мајка Марка проклињаше:
''Да искочи змија испод откос,
да испије Марку црне очи.''
Тек што мајка у ријечу беше,
искочила змија испод откос,
па испије Марку црне очи.
Достигла га клетва материна.
Казивач: Сeвроније Станојевић (64 године) из села Козила
Запис.2004-2005-године.
Забележио: Зоран Станковић новинар листа "Власина" Власотинце


3.Млада Јулијана

Разграна се јела јоргована
Испод јелу зелена ливада
И у ливаду бунар вода ладна
И при бунар клупа шимширова
И на клупи седи млада Јулијана
И оздо иду три жандара
Добар дан лепа Јулијана
Коме везеш свилену мараму
Везем си Ђорђу капетану
Синођ ти је Ђорђе погинуо
Остај збогом лепа Јулијана.
Запис: 1975године махала Преданча село Горњи Дејан Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић



4. Из Густи ораси

Јану коња Абдул младо турче
Јану коња низ тај равно поље
Пуче пушка, да ли га убише
Пуче пушка, мене усред срца
Убише ме дервански сејмени
Носите ме у селске мејане
Тамо има млада крчмарица
Она ће ми ране излекује.
Запис 1975.године село Крушевица Власотинце
Из летописа основне школе село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић


5. Лесковачка народна песма о Карађорђу

Море врћај коња, Абдула Ћарим-аго
Море врћај коња пишман ће да буднеш
Море не га врћам, џан-Стамена, мори
Мори не га врћам, да знам да погинем
Море пуче пушка из Густи ораси
Море те ми рани Абдул Ћерим-агу
Море ага паде, џан-Стамено мори
Ајде да бегамо у зелену гору
Да нађемо мори тога Црнога Ђорђу
Море пуштај војску Карађорђо, море
Море пуштај војску, девојке осташе
Море све девојке, бел трвељ сплетоше.
Запис 1975.године село Крушевица Власотинце
Из Летописа основне школе село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић


6. Песма о Ђорђи капетану

Два славуја у гори певаше
Један пева, други распева
Која гора од које полепа
Полепа је гора божурова
Од божура клупа шимширова
На њој седи лепа Јулијана
Отуд иде Ђорђе капетане
„Помоз Бог лепа Јулијана
Коме везеш свилену мараму“.
Одговара лепа Јулијана:
“Везем си гу Ђорђу капетану“.
Запис: село Златићево Власотинце 1976.године
Забележио: Мирослав Младеновић


7. Песма о Карађорђу

Пуче пушка ниже Београда
Друга пуче украј Дубокога
Трећа пуче усред Шумадије
Уздиже се бутун Шумадија
И пред њом Петровић Ђорђе
Уздрма се Турска царевина
Зачуди се седам краљевина
Да што ради Срабдија.
Запис: 1975.године Летопис основне школе у село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић


8. Врћај коња Абдул-аго


Море врћај коња аго Абдул-аго
Морај врћај коња
Пишман ће да будеш
Море негу врћам
Да знам да погинам
Пуше пушка из густи ораси
Те обори агу Абдул-агу.
Запис: 1975.године Летопис школе у Крушевици:Песма из „Бојаџиске буне“(1841.године)-власотинчана у борби противу турака
Забележио: Мирослав Младеновић

9. Бој на Морави (1)

Српска војска на Крф пала,
По острво жагор бруји.
Из облака киша лије,
Узбуркано море хуји.
Под столетним маслинама
Шатори се српски беле
Под њима се одмарају
Српске чете преживеле.
Шатори су тесна кућа,
Ал за све има места.
Згрчио се друг до друга,
Те је тако топло свима.
Разговор се живо води,
На причу се прича ниже,
А досетке и пошалице.
Једна другу бурно стиже.
Само један војник млади.
Мутна ока, бледа лица,
Ћути тужно –невесело.
Сред песама и пошалица.
А и њега задиркују.
И са њим се свако шали,
Дед олакшај срцу своме.
Провери нам тајне твоје.
То ће прича лепа бити,
Причај друже Радивоје.
Радивоје махну руком,
Испунићу вашу жељу.
Ал то ће и крај бити,
Вашој шали и весељу.
Крвава је моја прича,
То је било после оног,
На Морави љутог боја.
Непријатељ беше јачи,
Ми морамо даље ићи,
А ја реших на растанку,
Часак своме дому сићи.
Стигох кући али касно,
Тамо већ беху бугари.
Ево прве страшне слике,
Обешен ми бабо стари
А на прагу, јао боже!
Сва у крви мајка лежи,
И слабачким гласом виче:
„Радивоје сине бежи.“
А ја мајку непослушах,
Већ у кућу ступих.
Излудети тада хтедо!
Покрај моје мртве љубе,
Лежи моје мртво чедо.
И оно се невинашче,
Већ растало с овог света.
Видео сам да је било,
Прободено бајонетом.
А у другом крају собе,
Где икона стара стоји,
Као да су у гостима,
Вино пију шест бугара.
Мени крвац зали очи,
Па ја јекнем из дна груди:
„Простите ми мртве душе“!
У пакао ви нељуди.
Па убацим једну бомбу,
Усред оне руље клете,
И ниједан од бугара,
Не умаче од освете.
Од тог дана порушеног,
Дим се диже у висине,
А кад пламен све пригуши,
Ја умако у планину.
Не да склоним пусту главу,
Нисам зато још на свету,
Већ и даље да продужим,
Страшну казну и освету.
Радивоје сврши причу,
Под шатором тајац наста,
Нико ништа не говори.
И дисање ко да заста,
Тако мало заћуташе,
Повикаше сви из гласа:
„И ми ћемо с тобом друже,
У освету сваког часа.“
Запис 1978.године
Казивач: Михајло Јанковић самоуки песник, село Ладовица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар
Напомена: Код моста на јужној Морави на путу Власотинце-Лесковац, поводом борбе српске војксе са бугарима стоји споменик од 1915. године погинулим србима у Првом светском рату са бугарима. Према казивању братанца Томислава Николића(на интернет листа „Политика“14/09/2008.године-поводом пробоја Солунског фронта српске војске септембра 1918. године), Радивоје из ове родољубице српске песме(са стрицем Вељком) –Николић, су погинули у том пробоју и њихова имена се налазе на спомен плочи школе у Горњем Крњину, пута Власотинце-Пирот у лужничком крају. Интересантно је да је један стих помењнуте песме је уклесан на пчоли и говори баш о битци Српске и Бугарске војске 1915. године на Јужној Морави. Песмо је у листу „Политика“ објавио Томисалв Николић под називом ОСВЕТНИЦИ, а исто сам пре више година под истим називом чуо ту песму од глумца Радоша Бајића, родом из моравског села Варварина.

10. Курсула
Вараваринско поље, притисла војска.
И српска и турска ,да се крвнички кољу.
А на пољу Злакобиву, очајну мегдану.
Стоји јунак црн делија, на коњићу врану,
Хрче коњић земља бије, баца пене бледе,
А делија џилит игра, двије га војске гледе,
Црни арап мегдан хоће, па иште јунака.
Да се поздраве, и познаду ватром из пушака.
Оружје и одело све у сухо злато,
Стоји јунак црн делија, на беломе ату.
А из војске српски јунак се појави,
Крвавог одела, очију крвавих,
Па њему не беше кадива у срни,
Већ дебело сукно у тој мркој крви,
На ногама нису чизме сврх мостова,
Већ лаки опанци, калчина крвава.
На глави му црна шубара јагњева,
А широку палу бацио на плећа,
Те срамена лева крвав банчак сева,
Па ће тако дуго да дели мегдана.
А под њима танка бедевија врана,
Дао јој дизгине, па је руком чеше.
Чибуком се маши и у кремен креше,
Запалио лулу, облаци се вију,
А кобила танка опружила шију,
Па тако лагано иде пред делију.
Насмеја се арап-насмеје му се дачо!
Што пијано влашче на коњу заспало.
Па се окреће својима, да се мало смеју.
Каквог му каури шаљу мегданџију.
Курсула само пуши и дивани.
Играчка су њему крвави мегдани.
Тек арапу црну дуго се не чекат,
Кубурџијом бије из далека,
Неможе да трпи, жедан бојне славе,
Па још једну меће-ал Јово се не креће.
Зачуди се турче, вришти вранац љуто.
Па хрче-слути да ће погинути.
А Курсула иде све арапу ближе,
И кобила поче, ушима да стриже,
Па издиже шију, те гледа делију.
Сад Курсула лулу тури.
А срамена печа сину,
Па убоде љуту змију,
И потече арапину.
Пуче пушка арапова,
Те запали мегдан-поље,
А у Јове пушке нема.
Он свакада само коље,
Звекну љута бакрачлија,
Под ребрима бедевија.
И заблиста тешка пача,
У српскога мегданџије.
Љута змија бедевија.
Четири копља пре скочила,
И у једном још те скоку,
Па да раздроби вранца чила,
Ал да видиш љута јада,
Од арапа дели мује,
Кад у срба очи згледа,
Препаде се као од муње.
На мах вранца обрнуо,
И побеже са мегдана,
А за њима подигла се,
Она љута змија врана,
Пршти поље од копита,
Чили вранац хитро граби.
И тек иза све хардиј,е
Стаде да се заустави,
Ал у маху одмах!
Тад арапину паде глава,
Прену крвца по вранићу,
Поцрвене мека трава.
Аферим ти славна кауринска делијо!
Брзус арап није за мегдан ни био,
Повикаше турци и хардија цела.
И пропусти срба здрава и весела.
А Курсула Јова, врати се са мегдана,
И од њиме танка бедевија врана,
Дао јој дизгине па је руком чеше,
Чибука се маши и у кремен креше,
Запалио лулу-облаци се вију,
А кобила танка опружила шију.

Запис 1978.године
Казивач: Михајло Јанковић самоуки песник, село Ладовица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар


11. Песма о шваби

А ој швабо ћелави
Што те србин превари
Те побеже преко елбасана
Гологлав без тулбана
А ој пашо Џавиде
Где су буле да виде
Како бегаш преко Елбасана
Гологлав без тулбана
А ој швабо ти си гњила крушка
Убила те трећа српска пушка
Аустријо нека нека
Тебе иста судба чека.
Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

12. Узми звијезду пред собом

Узми звијезду пред собом
А сокола на руци
Звијезда ће ти светлети
Соко ће ти кажевати
Куд ћеш путовати
Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставцник Мирослав Младеновић


13. Песма о Краљевић Марку

Има Марко у Видин воденицу
Марко је коња спремио
Хоће да иде у Видин
Мајка њему говорила:
“Немој синко да идеш
Твоја се драга удала“.
Марко не послуша мајку
Спреми коња и пева
Оћу мајко да ти
Доведем одменицу
Није свађалица
Кућу ћети измете
Воду ће ти донесе
Немој сине да идеш
Твоја се вереница удала
Марко не пслуша мајку
Марко крену
У Видин по девојку
И прелазећи низ Мораву
Срете сватове са девојком
Са невестом покривених очију
Са аленим превезом на глави
Са свиленим кушаком на леђа
Онда Марко запева из свег гласа:
“Дуни ветре горјанине
Да видимо шта смо дангубили“
Ветар дуну, сватови попадаше
Невеста откри чарне очи
Па погледа у Марка
Марко зграби девојку
И одведе је својој
Остарелој мајци.

Запис: 1975.године село Средор Власотинце
Казивач:баба Риска Станојевић(100.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

14. Војвода и вила
Пође спушком у ливаду
Пусти коња на ливаду
А ја одо а ја одо под крушчицу
Метну колпан на крушкицу
А рагљицу под главицу
А ја лего да поспавам
Проговара бела вила
Устај горе млади Војводо
Отуд иде чудно чудо
Чудно чудо не виђено
Страота је погледати
А камо ли дочекати.
Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставцник Мирослав Младеновић

15.. Гле зидара

Гле зидара мученика горе
Како зида богаташу дворе
Кад погледаш, памет да ти стане
Од висине зидарове зграде
И он гради теа вечне куће
А на себи нема ни опанци.
Запис: 1936. године, Београд
Забележио:-Писац песме анонимни зидар печалбар из власотиначко црнотравскога краја. Песма је забележена 1936. године у стиху, поводом зидања смедеревске тврђаве-пос



offline
  • Pridružio: 03 Mar 2010
  • Poruke: 186

-наставак-

Хајдучке и остале песме из власотиначкога краја
Oстале епско-лирске песме

15.. Гле зидара

Гле зидара мученика горе
Како зида богаташу дворе
Кад погледаш, памет да ти стане
Од висине зидарове зграде
И он гради теа вечне куће
А на себи нема ни опанци.
Запис: 1936. године, Београд
Забележио:-Писац песме анонимни зидар печалбар из власотиначко црнотравскога краја. Песма је забележена 1936. године у стиху, поводом зидања смедеревске тврђаве-после пет векова.Подвукао М.М. 2000. године Власотинце




Партизанске:

1.Баталјону стани, стани
Баталјону, стани стани мало
Где је срце Мирково заспало(2 пута)

Дуго време, ниси пролазио
Нит са четом војску проводио (2 пута)

Дуго време, ниси пролазио
Маузерку ниси проносио(2 пута)

Дуго време, ниси заиграо
Бело грло није запевало(2 пута)

Лепи Мирко на земљи устани
Ево иду мили лепи дани(2 пута)

Лепи Мирко, лепо ти је име
Црна Трава дичила се њиме.(2 пута)

Запис: 1976 године махала Преданча(село Горњи Дејан) Власотинце
Казивач: Марица Младеновић(девојачко Стојановић) рођена 1925. године члан СКОЈ-а
Забележио: Мирослав Младеновић

2. Раткова песма
У планини и у гори
Жалосни се чуше збори
Да јунаци нестануше
Нестај нана нестај кића
Нестај Ратка Павловића
Кад у борбу ратко крећа
Он за живот се несећа
Кад у борбу Ратко први
Он не жали своке кр5ви
Друже Тито јелси чуо
Друг је Ратко погинуо
Убише га издајнице
Китлерове плаћњенице
Запис:1975.године Махала Преданча(село Горњи Дејан) Власотинце
Казивач: Марица Младеновић(девојачко Стојановић). Члан СКОЈ-а и борац 12 српске бригаде партизанског покрета у Другом светском рату(1941-1945.г)
Забележио: Мирослав Младеновић


3. Партизанка Мара
Болна лежи партизанка Мара
Сас своју се мајку разговара
Мила мајко принесиме при прозору
Да ја видим тија бели дани
Да ја видим чету партизани
И пред чету мојега драгана
Да ја видим његове плаве косе
И кад носе црвене заставе
Да ја видим да ми жеља мине.

Казивач: Марица Младеновић(девојачко Стојановић). Члан СКОЈ-а и борац 12 српске бригаде партизанског покрета у Другом светском рату(1941-1945.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

4. Млади партизани
Ми смо млади партизани
Ми волимо своји родни крај
Са пушком у руци
Кроз шуму идемо
Она нам је мати
Она нам је дом
Певају машинке
Лепше него птице
Недићеве банде
Неће сад да важи
Партизан ће сад
Нов живот да спрема
Да фашисте нема.
Казивач: Марица Младеновић(девојачко Стојановић). Члан СКОЈ-а и борац 12 српске бригаде партизанског покрета у Другом светском рату(1941-1945.г)
Забележио: Мирослав Младеновић
5.Поји Миле волове на реци
Поји Миле волове на реци
На дешњаку медењница звечи
Сутра ћемо орати на страни
Где пролазе млади партизани
И са њима младе партизанке
Партизанке оморике танке.
Запис: 1975. године село Преданча
Казивач: Благоје Младеновић(1920.г) село Преданча
Забележио: Мирослав Младеновић





Бисери лирско-епских песама

Шта се бели
Тамо иза горе
Ил је небо
Ил су лабудови
Нит је небо
Нит су лабудови
Већ је шатор од аге.
* * *
Мили боже
Шта то грми иза брда
Ил је море
Ил су лабудови
Нит је море
Нит су лабудови
Већ је витез
На коњићу
* * *
Какав јунак гором језди
Носи сабљу у зубима
Носи кишму у очима
Ој додо ој додоле.
* * *
Синоћ сунце изгреја и зађе
А јутрос потпуно изађе
Што оно синоћ играјући зађе
Онда Јова мајци из војске дође
А што ујутру све изађе
Оно се Јово мајци разболео.
* * *
Јао, мајко, за овим јунаком
За јунаком што прође сокаком
Од села се штитом заштитио
А од сунца граном босиљком
Од девојке руком и јабуком.

* * *
Ево дана треће јутро
Зло ми јутро
Да те зовем и призивљам
Синко Вуко
Испред куће затрњене
Ух ми вазда
Не би ли ми долетео
Мој соколе
А ти ми се не озивљеш
Крилат сине, јарко сунце
Траг ти незнам
Јав не чујем
Јад ме чуо
Мој сине Вуко
Моје чедо драго.
* * *
Бисерна града
Сребрна чаша
Бисер се рони
У чашу пада
Свако га зрно
По дукат ваља
А средна брда
Три бјела града.
* * *
Иде соко води соколицу
Благо мајци, златна су јој крила.
* * *
Разиграно срце јунаково
Како вино
До сребрна чаша
Како риба до јадранско море
Како јагње до силно стадо.
* * *
Кујунџија, тако ти заната
Лако ћу ти сковати јунака
Ал немогу руке саковати
Девојка недра откопчава
Скови мени од злата јунака
Ој девојко, та каквог ми заната.
* * *
Вита, вита јело
Узвиј горе гране
Да наши јунаци
Не поломе перја
Остала из рата
* * *
Овде нама кажу
Старога властеља
кад у цркву иде
жубори му брада
као жуборика
кад из цркве иде
мирише му душа
као ран босиљак.
* * *
Иглице венче
над воду цвета
Над воду цвета
Над воду вене
Над воду вене
Над воду спада.
* * *

Завати се дан ко јунак
За д'н земљу да преигра
И за други д'н да дође
Завати се преиграју.


Запис: 1979.године село Бољаре Власотинце
Казивач: Криста Цекић (55.г)
Забележили: Весна Цекић ученица и наставник М ирослав Младеновић

* * *

Бисерно зрно
Сребрне чаше
Бисер се рони
У чашу пада
Свако га зрно
По дукат ваља
А са сребрно брдо
Три бела града.
Запис: 1979.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Милунка вељковић
Забележили: Небојша Костић ученик и наставник Мирослав Младеновић


26.јул 209. године Горешњак вашар
Власотинце
Мирослав Б. Младеновић-Мирац


Из рукописа: ДЕЦА У ИГРАМА И ПЕСМАМА ГОРЊЕГ ПОВЛАСИЊА, аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, 2009.г, Власотинце


5 Март 2010. г Власотинце
Мирослав Б. Младеновић-Мирац лопкални етнолог и историчар

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 568 korisnika na forumu :: 36 registrovanih, 3 sakrivenih i 529 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., AleksaRadojicic, Apok, croato, darkangel, DonRumataEstorski, ivance95, Kinkou, Krusarac, Lucije Kvint, LUDI, madza, maks l 5735, Marko Marković, Megapurpletv, micoboj, Milan A. Nikolic, MilanJovovic, milanserbula, milanstankovic087, nemkea71, Njemac, ofbeyond, pacika, robertino, shaja1, slonic_tonic, suton, uhogrlonos, vasa.93, vathra, Vlada1389, vlahale, vlvl, Vojkan Petrovic, Yellow Pinky