-Umetnici-ratnici Velikog rata-

-Umetnici-ratnici Velikog rata-

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 5960

Leonardo Da Vinči:
-Umetnost u stegama živi, a od slobode umire.-

-Uvek se nekako čini da su u godinama kada su se događali svetski ratovi umetnici prestali s radom. Ali to naravno nije tačno. Naprotiv, tada su većinom bili vrlo produktivni-, kaže Angelika Franke (Bundeskunsthalle - Bonn - Museum)

Ratovi su doneli i promenu po pitanju tema, stila i načina prikazivanja sveta u kojem su umetnici živeli. Ostavio je takodje uticaja i na kasnije pravce u slikarstvu.

Impresionizam, nastao pred kraj 19.veka, je pravac koji se zasniva na utisku o nečemu, ne samo o prirodi, već i onome što se dešava u društvu, i ratnim dešavanjima…Psihološka komponenta dominira, a ratna dešavanja su zauvek zabelezena i kroz potez četkice, olovke i kroz kolorit..Već u prethodnici impresionizma, romantizmu i realizmu, i kod nas i u svetu, percepira se budjenje nacionalne svesti, revolucionarnog, otpora ropstvu, ugnjetavanju, s toga Leonardov aksiom da umetnost u stegama zivi dolazi do izrazaja: svaki nedostatak slobode, patnja, bol, ropstvo, je veći podsticaj za umetnika da stvara…

Nadežda Petrović:
-Umetnici moraju biti veliki učitelji ne samo svog, no sviju naroda, ne samo svog no sviju stoleća, plemenitost njihova mora biti bezgranična onako kao što je priroda bezgranična u bogatstvu i uzvišenosti.-

A, -Stvaraoci srpskog impresionizma nisu voleli rat nego otadžbinu-

- Srpska vojska je u Velikom ratu bila jedinstvena u svetu. Jedina jeu svetu imala zvanje ratni slikar, koje je na objavi za putovanje Petra Ranosovića potpisao 21. septembra 1912. budući vojvoda Živojin Mišić. Štab Vrhovne komande doneo je 20. avgusta 1914. Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih štabovima viših jedinica na bojištu, koji je potpisao vojvoda Radomir Putnik. Oficiri su vrlo dobro znali da su umetnicima najubojitije oružje slikarski pribor i fotoaparat. Zato su predvideli da ratni slikari beleže „momente borbe kao i ostale ratne epizode, a izričito tragove svirepstva i varvarstva, koja bude neprijatelj ostavio za sobom, kao i ostala značajna dokumenta, čiju sadržinu treba sačuvati.“ Većina tih likovnih dokumenata stradala je prilikom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine. Srećom, sačuvano je ono što su umetnici stvarali u svakom trenutku. Oni su se umetnošću borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija najmoćnijih sila, nego i protiv sopstvenog propadanja i nestajanja. Obezbedili su sebi mesta u panteonu zaslužnika, a užase rata koji nije okončao sve ratove pobedili su snagom duha. Unutarnjom svetlošću obasjali su svoja dela koja i dalje zrače.

Ratni slikari ujedno su bili i fotografi koje po štabovima rasporejivao obaveštajni odsek čiji je šev bio pp Dragutin Dimitrijević Apis. Bili su obavezni da snimaju vojne operacije i da ih predaju komandi koja je vršila odabir..

Da bi najvažnije trenutke borbe sačuvali za istoriju, Štab Vrhovne komande srpske vojske avgusta 1914. izdao je "Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih štabovima viših jedinica na vojištu".
Naredbom vojvode Radomira Putnika, Štab Vrhovne komande srpske vojske avgusta 1914. godine zvanično je izdao "Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih štabovima viših jedinica na vojištu".

Dokument je donet kako bi se najvažniji trenuci borbe, pa i ostalih ratom izazvanih prilika, sačuvali za istoriju. Naloženo je da se što vernije prikažu tokovi borbe, da se naslikaju svi važniji momenti i pouzdano predoči njihova impresija.
Posebnu pažnju trebalo je obratiti na tragove svirepog i varvarskog ponašanja koje neprijatelj ostavlja iza sebe. Da bi što bolje obavljali svoje dužnosti, slikari su se, kod operativnog odeljenja Vrhovne komande, blagovremeno obaveštavali o pojednim ratnim dejstvima koja je trebalo zabeležiti.
Shodno tome, omogućen im je neposredan pristup samom bojištu. Zanimljivo je da su za svoj rad dobijali dnevno tri dinara, što je bilo u ravni sledovanja koje su primali oficiri.
U dokumentu su sročena uputstva za njihov način delovanja u ratnim prilikama, što znači da su uvedena pravila vladanja, zadaci i obaveze kojih su umetnici morali da se drže.
Mnogi izvori navode da je prva likovna zabeleška nastala neposredno na frontu akvarel "Na položajima kod Kumanova" koji je Nadežda Petrović uradila 1912. godine.
Na zvanični naziv "ratni slikar" prvi put nailazimo 21. septembra 1912, u objavi za putovanje broj 86, koja je, sa potpisom Živojina Mišića, izdata slikaru Petru Ranosoviću.
Sledeći podatak se odnosi na objavu od juna 1913, koju je izdao načelnik Generalštaba Petar Bojović, na osnovu koje je slikar Dragomir Glišić upućen u rejon Dunavske divizije prvog i drugog poziva.

Slikara koji su učestvovali u balkanskim ratovima bilo je oko 20, oni su učinili prve korake koji su kasnije u ratu bili osmišljeni i bolje organizovani.
Tokom Velikog rata prisustvo ratnih slikara bilo je gotovo dvostruko veće. Kako bi utisak o borbama, povlačenju i proboju bio što uverljiviji, našu vojsku je pratila grupa od 18 umetnika. Prema nezvaničnim podacima, njih je bilo znatno više, po nekim podacima čak 40.
Kao što se može pretpostaviti, uslovi za rat slikara na frontu bili su krajnje neprikladni, od opasnih mesta na bojištu, koja su pohodili i na njima slikali, pa sve do pribora koji im je stajao na raspolaganju i koji je bio veoma oskudan.
Materijal su dobijali, pošto ga nije bilo u Solunu, iz Italije i Francuske, a i dovijali su se na različite načine.
Pomagali su se onim što im se našlo pri ruci, koristili su raznovrsne papire, zaostale skicen-blokove, kartone, a nešto ređe upotrebljavali su lesonit i poneko platno.
Najviše radova je urađeno olovkom, akvarelom, pastelom, tušem, a nešto manje temperom i uljem.
Dela su nastajala "po kratkom postupku" na terenu. Jedan deo radova je ostajao takav kakav jeste, dok je jedan deo skica i kratkih zabeležaka naknadno završavan ili pretvaran u konačnu formu, najčešće slikarsku, čime je dobijan trajan i nepromenljiv vizuelni podatak.

Posebnu dragocenost predstavljaju radovi ratnih slikara iz perioda 1912-18. Sakupljeno je oko 500 slika, skica i crteža osamnaest ratnih slikara. Nacionalni entuzijazam poneo je u strahote ratnog vihora čitavu jednu generaciju likovnih umetnika. Na brojnim srpskim ratištima od Cera do Soluna, u periodu od propasti da oslobođenja, stvaralo je oko četrdeset slikara koji su bili uglavnom ratnici ili dobrovoljne bolničarke. Slikari su bili raspoređeni u ratne jedinice, da bi pratili život na frontu i operacije naše vojske. U prvim godinama rata, u svoje male blokove skiciraju i svoje prve ratne utiske. To su figure ili likovi običnih vojnika, oficira, ranjenika, položaja, ratnog oruđa, borbe, smrti. To je dragocena građa o jednom vremenu i njegovim naporima i idealima.


Nadezda Petrović (1873 - 1915)
Najznačajnija slikarka sa kraja 19 veka u srbiji. Delo Nadežde Petrović, u celini, zrači strašnom ekspresijom, snagom i hrabrošću ove jedinstvene žene - slikara sa Balkana. Školovanje u Minhenu, posete Parizu i Italiji i stalni povratak tradicionalnoj Srbiji ostavili su trag na njenim platnima, pa se njen opus može podeliti na nekoliko perioda.
Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata bavila se i fotografijom, kao prva žena ratni fotograf. Volela je da slika portrete i pejzaže, a njen patriotizam ogledao se i u čestom izboru tema iz nacionalne istorije i slikanju ljudi i predela Srbije. U Prvom balkanskom ratu učestvuje kao dobrovoljna bolničarka na frontu. Sa srpskom vojskom je ponovo 1913. i 1914. godine. Umrla je u Valjevu 3. aprila 1915. godine, od pegavog tifusa. Bila je na dužnosti dobrovoljne bolničarke.


Veljko Stanojević (1892 – 1967)
Je bio srpski slikar. Potomak je Kneza Stanoja Mihailovića iz Zeoka koji je ubijen u seči knezova 1804. godine. Veljkov deda je pukovnik Jeremija Stanojević, koji je bio ministar (popečitelj) pravde i prosvete u Kneževini Srbiji, predsednik vrhovnog suda, predsednik Društva srpske slovesnosti, državni savetnik. Baba mu je Marija Mara Nenadović kći prote Mateje Nenadović, unuka kneza Alekse Nenadovića. Po babinoj liniji bio je u srodstvu sa Karađorđevićima. Po izbijanju Prvog svetskog ratakao dobrovoljac je preko Albanije stigao na Krf. Pošto se razboleo, upućenje na rad u Topografsko odeljenje Vrhovne komande.
Sreten Stojanović
Srpski akademski, vajar, crtač, akvarelista..Za vreme rata je bio zatvoren. Bio je pripadnik organizacije „Mlada Bosna“ zbog čega je, posle izbijanja Prvog svetskog rata bio osuđen na višegodišnju robiju kao i njegov brat, doktor Mladen Stojanović (1896 — 1942), koji će kasnije (u vreme Drugog svetskog rata) postati narodni heroj.

Mihajlo Milovanovic
Jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića.
Milovanović je diplomirao 1909. godine na likovnoj Akademiji u Minhenu, a u zemlju se vratio na početku Balkanskih ratova 1912. kao dobrovoljac. Početak Prvog svetskog rata dočekao je na usavršavanju u Pragu, bio je uhapšen i posle bekstva iz praškog zatvora preko Nemačke, Poljske, Ukrajine, Crnog mora i Rumunije stigao je da se priključi na ratištu svojoj Drinskoj diviziji i sa srpskom vojskom preživeo njenu golgotuNosilac je Albanske spomenice, Ordena svetog Save i Ordena Jugoslovenske krune III stepena. Komunisti su ga streljali u Užicu krajem novembra 1941, pod optužbom da je engleski špijun.

Mališa Glišić
Je bio srpski slikar s početka 20. veka i jedan od preteča srpskog impresionizma. Školovan je u Beogradu i Minhenu, stvarao je u Italiji do Balkanskog rata, kad se vratio u Srbiju i stupio u vojsku. Umro je 1915. godine pod nerazjašnjenim okolnostima. O njemu je ostalo veoma malo pisanih dokumenata, kao i veoma malo njegovih sačuvanih slika.
Kad je počeo Balkanski rat, Glišić je napustio Italiju i vratio se u Srbiju, gde je stupio u Drugu armiju Stepe Stepanovića, s kojom je učestvovao u opsadi Jedrena. U istoj armiji služio je i u Prvom svetskom ratu sve do svoje smrti 1915. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima. Prema jednom mišljenju, umro je početkom 1915. od pegavog tifusa u Nišu u koji je stigao posle odbrane Beograda; prema drugom, novembra 1915. bolestan je zaostao posle povlačenja vojske i posle smrti je svečano sahranjen od strane Bugara.


Kosta Miličević (Skadar, 1887 – Beograd, 1920)

Upisao se u Prvu srpsku slikarsku i crtačku školu Kirila Kutlika, koju je, nakon tri godine, napustio. Kratko vreme se usavršavao u Pragu, Beču i Minhenu. Po izbijanju Prvog svetskog rata je mobilisan. Prvo se našao u Velesu, a onda je preko Albanije dospeo na Krf. Kao ratni slikar Vrhovne komande radio je u ateljeu u Solunu, a onda se ponovo našao na Krfu.
U Prvom svetskom ratu najpre je učestvovao kao vojnik a kasnije i kao ratni slikar Vrhovne komande na Krfu.

Živorad Nastasijević
Je završio umetničku školu u Beogradu 1910. godine, kao učenik Đoke Jovanovića, Riste Vukanovića i Marka Murata. Studije slikarstva je nastavio u Minhenu kod profesora Grabara 1913-1914. ali je to morao da prekine zbog izbijanja Prvog svetskog rata. Kao mnogi srpski umetnici prve polovine XX veka Nastasijević je dobrovoljno stupio u đački bataljon Stepe Stepanovića, prešao preko Albanije i preboleo tifus. Za vreme rata učestvuje prvo kao borac do 1917., a potom kao ratni slikar Vrhovne komande. Služio je u činu rezervnog potporučnika kada je 1916. određen za slikara i fotografa.
Posle rata školovanje nastavlja u Parizu 1920-1922. godine na Akademiji Grande Chaumiere kod profesora Kastalučija (Claudio Castelucho). Po povratku u zemlju uzeo je aktivnog učešća u kulturnim zbivanjima.

Dragomir Glišić, srpski slikar i ratni fotograf

Kao vojni obveznik učestvovao je u balkanskim ratovima kao ratni slikar Dunavske divizije. U Prvom svetskom ratu učestvovao kao ratni slikar i fotograf najpre u sastavu 7. puka Prve armije Dunavske divizije (sve do dolaska na Krf). Posle priređene izložbe skica i crteža u Solunu postavljen je za ratnog slikara u Moravskoj diviziji. Na 240 negativa snimljenih 1916-18, sačuvanih u foto-arhivu Vojnog muzeja može se zaključiti da je Glišić bio izuzetno valjan ratni reporter. Zabeležio je mnoge epizode iz rata, pretežno motive u pozadini: izbeglice, vojnički život, bolnice i ranjenike, štabove i komande, odmor ratnika, zarobljenike.., ali nisu retke ni scene iz neposrednog ratnog okruženja: izvlačenje topova, kolone na putu ka položajima, rovovi sa ratnicima u akciji, mrtve straže. Iako nevelika, fotografska građa uz značajan slikarski i crtački ciklus tog autora, sa motivima sličnog sadržaja, predstavlja jednu od najdragocenijih vizuelnih dokumentacija o srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu.

Branko Popović

Srpski slikar i likovni kritičar učestvovao je u Balkanskim ratovima, ranjen je kod Kumanova, a takođe je učestvovao i u Prvom svetskom ratu. Kao oficir VII pešadijskog puka dobio je čin potpukovnka. Dobitnik je ordena za hrabrost u Prvom i Drugom balkanskom ratu i francuskog krsta Legije časti sa palmama u Prvom svetskom ratu. Bio je član Demokratske stranke. Posle sloma Jugoslavije, biva zatvoren u logoru na Banjici kao zagovornik demokratije. Uspeo je da se izvuče i vrati na funkciju dekana Tehničkog fakulteta. Odbio je da bude potpisnik Apela srpskom narodu zašta su ga kasnije komunisti teretili. U novembru 1944. godine osuđen je i streljan kao narodni izdajnik od strane komunista i ne zna se gde je sahranjen.

Petar Dobrović
Srpski slikar i političar…U nedelju, 20. maja 1918. u Pečuju se pobunio 6. Novosadski puk. Oružanom sukobu se priključio i temperamentni Petar Dobrović koji je zbog toga kasnije zatvoren.
Posle završetka Prvog svetskog rata, 14. novembra 1918. srpska vojska je zaposela Baranju i Bačku. Dolazak srpske vojske u Pečuj Dobrović je dočekao sa velikim oduševljenjem. Jedno vreme je radio kao prevodilac nove vlasti. Dobrović je bio veliki pobornik ideje da se Pečuj, Baranja i Bačka u celini pripoje Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Miloš Golubović (Kragujevac, 1988 – Beograd, 1961)

prva znanja iz slikarstva stekao je u Prvoj srpskoj slikarskoj i crtačkoj školi Kirila Kutlika, a potom je pohađao Umetničkozanatsku školu. Bora-vio je u Beču, Budimpešti, Minhenu i
Lozani. Kratko vreme je studirao sli-karstvo u Moskvi, a potom na Umetnič-koj akademiji u Pragu. Kao vojni obveznik učestvovao je u Drugom balkanskom ratu, a od 1914. u Prvom svetskom ratu. Posle prelaska Albanije, po prispeću u Solun, 1917. je imenovan za ratnog slikara.



Danica Jovanović (1886-1914) streljana je na Petrovaradinskoj tvrđavi, od strane Austrijanaca kao provereni srpski patriota na samom početku rata. Imala je 28 godina. Pripadala je generaciji srpskih slikara modernista, čiji je stvaralački rad započeo početkom 20. veka.

Petar Ranasović (Jedrene, 1858 – Beograd, 1918)
učio je slikarstvo na Akademiji li-kovnih umetnosti u Minhenu. Učestvovao u rusko-turskom i srpsko-bugarskom ratu, a onda ga je Živojin Mišić, 1912. postavio za ratnog slikara.

Todor Švrakić (Prijedor, 1882 – Sarajevo, 1931)
pohađao je Umetničko-zanatsku školu Riste Vukanovića, potom je nastavio studije na Likovnoj akademiji u Pragu.Kao dobrovoljac u balkanskim rato-vima bio je ratni slikar srpske Vrhovne komande. Po izbijanju Prvog svetskog rata Austrijanci su ga, kao poznatog patriotu, internirali u Arad.


Dragoljub Pavlović (Beograd, 1875–1956)

završio je ikonopisnu školu u Sergejevu kod Moskve. Studirao je u Minhenu, u privatnom ateljeu Hajnriha Knira i kod Antona Ažbea. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Bio je ratni slikar pri štabovima I, II i III armije.

Radomir Stevanović (Jagodina, 1889 – Beograd, 1970)
pohađao je Umetničko-zanatsku školu u Beogradu. Studirao je na Visokoj umetničkoj
školi za primenjenu umetnost u Minhenu.U Prvom svetskom ratu učestvovao je kao bolničar. Posle prelaska Albanije došao je na Krf, odatle na Solunski front, gde je postavljen na dužnost ratnog slikara pri Štabu II armije.

Stevan Milosavljević (Opovo, 1881 – Dubrovnik, 1926)
školu za nastavnika crtanja završio je u Pešti, a Umetničku akademiju u Minhenu.
U balkanskim ratovima je učestvovao kao bolničar. U Prvom svetskom ratu bio je dobrovoljac. Ratni slikar je postao 1916. i u tom svojstvu se našao u Solunu.

Vasilije Vasa Eškićević (Irig, 1867 – Novi Sad, 1933)

učio je slikarstvo u Umetničkoj školi u Petrogradu, a onda je završio Akade-miju likovnih umetnosti kod Rjepina. Po izbijanju Prvog svetskog rata 1914. javlja se kao dobrovoljac u srpsku vojsku. Prešao je Skadar i Albaniju. Na Krfu je 1916. na ličnu molbu određen za ratnog slikara.
On je, kao slikar 1. armije bio dragoceni svedok tragičnog i slavnog puta srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji je i sam prošao i ovekovečio ga na svojim platnima - kaže Kusovac. - Uz to, pejzažima krajeva u južnoj Srbiji i Makedoniji ostavio je i vredan trag i u našem impresionizmu.



Dragoslav Vasiljević Figa (Kragujevac, 1895 – Kruševac, 1929)
upisao se u Beogradu u Umetničko-za-natsku školu. Godine 1915. je mobilisan i raspo-ređen kao crtač pri štabu Kosovske divizijske oblasti. Sa srpskom vojskom je, preko Albanije, dospeo na Krf. Iscrpljen i iznemogao, 1916. je prebačen na oporavak u Afriku.

Beta Vukanović (Bamberg, 1872 – Beograd, 1972)
završila je Školu za primenjenu umet-nost i Žensku akademiju u Minhenu.
Privatno je učila kod Antona Ažbea. Tokom 1897. i 1898. boravila je u Parizu, a onda sa Ristom Vukanovićem dolazi u Beograd i osnivaju Umetničku školu, koja 1905. prerasta u državnu Umetničko-zanatsku školu. Učestvovala je u balkanskim i u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljna bolničarka.

Vladimir Becić (Slavonski Brod, 1886 – Zagreb, 1954)
Učitelji su mu bili Bela Čikoš i Men-ti Klement Crnčić. Studirao je na Aka-demiji likovnih umetnosti u Minhenu i kratko na Grande Chaumière u Parizu. Bio je nastavnik u Umetničko-zanatskoj školi u Beogradu. Godine 1914. stupio je kao dobrovoljac u srpsku vojsku, a onda je 1915. imenovan za ratnog slikara.


Nikola Bešević (Split, 1892 – Beograd, 1970)
učio je slikarstvo u Zagrebu i u Umet-ničkoj školi u Beogradu. Školovanje je nastavio u Rimu. Po izbijanju Prvog svetskog rata javio se kao dobrovoljac za borbu protiv Austrijanaca. Sa srpskom vojskom se povlačio preko Albanije.

Milivoj Dejanović (Novi Sad, 1883 – Novi Sad, 1938)
O njemu se malo zna. Moguće je da je u pitanju slikar koji se likovno obrazovao u nekoj umetničkoj školi ili čak na akademiji. Prema sačuvanoj slici Srpski vojnik, učestvovao je u Prvom svetskom ratu. Tada je neko vreme boravio u Rimu.


Cvijetin Job slikar iz Dubrovnika, stariji brat slikara Ignjata Joba /jugoslovenskog slikara/, bio je dobrovoljac u srpskoj vojsci, poginuo je na vojnom polozaju kod Žiče.

Samson Černov

Ruski jevrejin; ratni fotograf i snimatelj koji je napravio možda najviše fotografskih dokumenata iz ratova od 1912. do 1918. godine i ne samo to, već i nekoliko dokumentarnih filmova i veliki broj umetničkih slika.
Černov je autor i jedne od najslavnijih fotografija iz Prvog svetskog rata.To je portret izviđača, poznatiji kao „Oko sokolovo”, koji prikazuje srpskog vojnika-izviđača Dragutina Matića. Zanimljivo je da sam Dragutin Matić nije znao za postojanje ove fotografije koja je obišla svet i koja je objavljena u mnogim listovima. Tek pola veka kasnije on je prvi put video sebe na fotografiji i čuo ime fotgrafa koji ga je proslavio:

Legendarna fotografija vojnika Dragutina Matića od Černova:




Citat:Dragutin pet decenija nije znao da je njegova fotografija obišla svet. Prisećao se da se pred polazak na zadatak oko njega motao neki novinar koga su vojnici zvali Rušnjak, zbog ruskog imena, slikao ga i otišao.

– A on, taj ratnik Oko Sokolovo nije ni znao da je snimak uspeo, da je fotograf reporter preživeo i da je njegov ratni lik ovekovečen. I tek posle pedeset godina od fotografisanja – ratnik vidi sebe. Iznenadi se, zanemi, zaćuti, filmskom brzinom kroz misli mu prelete ratni dani, drugovi, gladovanja, ranjavanja... Jest, to sam ja, zaista me slikao – piše njegov sin Blagoje u knjizi -Moj otac Oko Sokolovo-.


O Černovu: -Černov fotograf koji je zaduzio Srbiju-

http://www.magacin.org/2014/04/10/samon-cernov-slikar-i-fotograf-koji-je-zaduzio-srbiju-foto/





O umetnicima iz Prvog svetskog rata povremeno se pisalo, mada ne u meri koju zaslužuju svojim doprinosom ratnoj istoriji. Organizovane su im u čast, izložbe jedna od izlozbi je bila u aprilu ove godine posvećena stogodišnjici od Velikog rata...

Katalog slika sa izlozbe Slikari Velikog rata, slike i slikari nastali u Velikom ratu
galerija RTS mart -april 2014 –Izmedju trube i tišine-
Vise od 50 dela nastalih u Velikom ratu


http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2014/03/.....0CIPom.pdf


Neki od izvora:
http://www.danas.rs/danasrs/kultura/muze_nisu_cuta....._id=286325

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94.....D0%B5.html



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 5960

Do 24.12. 2015. je još otvorena izlozba povodom 100 god. od smrti Nadažde Petrović, u galeriji Doma Vojske Srbije,
Nadežda nije samo bila slikar koji je obelezio period velikog rata već i bolničarka i heroj
i kao i ostali umetnici iz tog vremena dala neku drugu dimenziju ratnim vremenima....

http://www.blic.rs/kultura/vesti/izlozba-povodom-1.....ic/esz18gz



offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 5960

Napisano: 21 Jan 2016 13:11

28. januara 2016. u 18.30 u Galeriji SKC Novi Beograd
Predavanje na temu:

-Intelektualci u Velikom ratu-

francusko-srpska saradnja

Citat:predavač: istoričarka dr Aleksandra Kolaković, Institut za političke studije, Beograd

Prvi svetski ratni sukob, čije duboke posledice označava i naziv Veliki rat, nije vođen samo oružjem na ratištima, niti su države pokušavale da ostvare konačnu pobedu klasičnim diplomatskim kontaktima ministarstava, državnih zvaničnika i vladara, već je i uloga intelektualaca kroz tekstove u novinama, brošure i knjige imala značaj. Kroz analizu obrazovanja, interesovanja i aktivnosti generacije francuskih i srpskih intelektualaca predavanje predstavlja potragu za motivima i dometima uticaja francusko-srpske intelektualne saradnje s kraja 19. i početka 20. veka.


http://www.skc.org.rs/skc-novi-beograd/6745-intele.....adnja.html


Dopuna: 21 Jan 2016 13:18



Potom na istom mestu:

Od 11. do 25 februara 2016.

Promocija strip serijala, u tri dela:
LINIJE FRONTA
PRVI SVETSKI RAT 1914-1918.



http://www.skc.org.rs/izlozbe/6653-linije-fronta.html





Izložba "Kraj Velikog rata 1917-1918" u Istorijskom muzeju Srbije, 2018.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultur.....rbije.html

Pariz, Izložba Srbija u Velikom ratu, septembar-oktobar 2019.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultur.....-1918.html

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 5960


Nadežda Petrović sa osobljem valjevske bolnice


Slika Vezirov most, 1913. godine


Ove godine je 105 godina od smrti Nadežde Petrović, tačnije preminula je u svojoj 42 godini, 03. aprila 1915. od pegavog tifusa, dok je brinula o zaraženim vojnicima u valjevskoj bolnici.

Iza sebe osim svog herojstva i slika i fotografija - bila je prva žena ratni fotograf, ostavila je i pisma, prepiske sa svojom porodicom, u kojima su ostali zabeleženi tragovi o dešavanjima na ratištu.


Deo pisma koje je Nadažda poslala svojima kao bolničarka koja učestvuje u Prvom i Drugom balkanskom ratu:

Citat:-…Mi ovde živimo u neprekidnom jauku ranjenika, previjanju rana, pokliču naše junačke vojske, marševima njihovim, dočeku i ispraćanju njihovom na bojno polje, da ih otuda ranjene primamo i negujemo. Pa ipak sve ode sa oduševljenjem, a Turci gube bitke i naša pobeda je na pomolu. Naši vojnici mi izgledaju kao braća i njihovi uzvici: -Sestro, sestro!-
— istinski su i čine me ponositom što sam im u pomoći-.


Kasnije i kao učesnik i takođe bolničarka i u Velikom ratu, u jednom od pisma Nadežda je pisala svojima o borbama na Mačkovom kamenu:

Citat:-... Mi smo ovde imali za prvih šest dana nadčovečanske marševe iz Srema čak na Jagodnju planinu, a ovde za četiri dana dolazak četiri hiljade ranjenika... Borbe su bile užasne i očajne s naše strane, a i otpor Austrijanaca dovodio je naše do besa. Pa posle šest dana uspeha i napredovanja preko Rožnja, Milutinovog groba, Miletina brda; gazeći preko jaruga i uvala i strmina preplavljenih našim ranjenicima i ranjenicima austrijskih Slovena, zaustavljamo se na Jagodnji, na koti 915 Brankovac, prema Mačkovom kamenu.

Borbe vođene na tom položaju bile su više nego ogorčene, borbe do istrebljenja. Svi komandiri četa, komandiri bataljona, vodnici, pet komandanata puka, pet potpukovnika iz devetog, četvrtog prekobrojnog, četvrtog prvog i drugog poziva i 64 oficira iz Osamnaestog puka, izginulo je i smrtno ranjeno, a vojnika upravo je ostalo na polovini iz sviju pukova.
Ima jedinica koje su brojale od 450 na 120.
Ranjenika smo imali 4 000, ja mišljah poludeću od jada i čuda .... imala sam nervnu krizu .... kada su nam odjednom doneli dvadeset oficira teško ranjenih, bejah skamenjena ... smestila sam ih u veliki šator ... otpočela sam očajno plakati, tako da su me siromasi oni sami tešili, a jedan od njih milujući me rukom po rukavu, sam se gušio u suzama govoreći mi:
-Hrabro, gospođice Nadežda, daće Bog, istrajaćemo, pobedićemo, osvetiće nas oni koji tamo ostadoše-
.... gospode zar ne vidite, izginuste svi. Bože, što kazni ovako našu naciju!
... Nijedan rat naš prošli ne pružaše nam toliko jada i strahote ... ali Mačkov kamen ipak pade, posle svijuh napora naših u ruke Austrijancima ... moradosmo se povući, jer nam je pretila opasnost da nas sve zarobe, naročito zavojište — bili smo suviše blizu njih; morali smo sve oficire što pre evakuisati za Pećsku — Valjevo ... silnih poznanika ovde ispratih do večne kuće.

Mačkov kamen je postao drugi Govedarnik ... Četvrti prekobrojni i Deveti puk ostali su potpuno bez oficira i komandira ... Naš brat Vlada sjajno se pokazao u ovim borbama. Bio je junačan i hrabar, hvale ga svi. Čak mi ga je hvalio i njegov komandant rekavši mi: "Možete se i vi i mi s njime ponositi, ranjen je u levu ruku, — ali će se svakako posle nekoliko dana vratiti u komandu-.


U pismima pominje i upotrebu dumdum metaka od strane austrijske vojske:

Citat:-Sada prihranjujemo i evakuišemo ranjenike i kupimo ih po jarugama. Rana ima užasnih iz dumdum metaka, tako da se zgražavamo. Austrijanci meću dumdum metke čak i u mitraljeze, a u puške pola dumdum, a pola običnih od osam milimetara, mnogo krupnijih metaka od naših. Ja izdržavam umor prilično ... čekam pismo od vas ... ono bi za mene mnogo značilo.-

Iz knjige: -Znamenite srpske žene- Milutin Tasić




Poslednja slika koju je naslikala je bila upravo slika bolnice u Valjevu, jedna od njih u kojoj je i preminula od tifusa 1915. godine.






Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 916 korisnika na forumu :: 42 registrovanih, 7 sakrivenih i 867 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Petar, amaterSRB, aramis s, awathorn, bulovic, Dimitrise93, dozorni, Dragan1998, Duh sa sekirom, eaglemechanick, Georgius, gorstak, h8propaganda, ikan, ivica976, Kinkou, Kožedub, krunomiletic5, KUZMAR, lacko, Libertas, LUDI, marsovac 2, MB120mm, MiroslavD, mrav pesadinac, mrvica78, Nebo_M, nikolapetkovic, raketaš, RJ, rovac, sombrero, Srki94, stegonosa, trajkoni018, VaRvArI 85, vasa.93, Vlad000, vladancekicsrb, XBMC, zdrebac