Stvaraoci koji su voleli oružje i učestvovali u ratovima i revolucijama

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Александар Дероко
(1894 — 1988)

Био је српски архитекта, уметник, пилот, писац , академик, спортиста.
Бавио се и моделарством.
Потиче из италијанске породице Дероко, која је живела у Венецији. Прадеда Марко Дероко населио се у Дубровнику. А деда Јован се преселио из Дубровника у Београд, где је радио као наставник "начертанија" у Кутликовој Уметничкој школи.

Почетак Првог светског рата га је дочекао на студијама. У рату је учествовао као један од 1300 каплара са чином наредника.
Као стипендиста француске владе одлази у Париз где се дружи са Пикасом, Шумановићем, Ле Корбизијеом, Растком Петровићем и другима који су тада живели у Паризу.Његов брат од стрица је био четнички капетан Јован Дероко, који је погинуо приликом опсаде Краљева 1941. године. Tоком Другог светског рата био је заточен у логору на Бањици.

-Један од првих српских ратних пилота.
-Конструисао је и израдио једну од првих ваздушних једрилица у Србији
-Са Богданом Несторовићем је 1926. направио пројекат Храма Светог Саве
-Почетком тридесетих година постао је професор на Архитектонском и Филозофском факултету
-Пројектовао више цркава, зграда, вила
-Аутор је многобројних књига из домена архитектуре, али и других области, које је најчешће сам илустровао.

https://www.mycity.rs/Kultura-i-umetnost/Najznamen.....l#p1958068

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Todor Manojlović
(1883 - 1968)

-Književnik, književni i likovni teoretičar, i dramski pisac.
Završio je Filosofski fakultet.

Prvi svetski rat ga je zatekao u Italiji. Godine 1916. odlazi na Krf kao dobrovoljac.

Sarađuje u Srpskim novinama. Od 1920. do 1924. godine bio je sekretar Opere, zatim bibliotekar Senata i profesor beogradske Umetničke akademije. Sarađivao je sa mnogim književnim listovima i časopisima, uz veoma zapaženu prevodilačku aktivnost.-

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pjer Mari Galoa
/1911 -2010/


Francuski general vazduhoplovstva, intelekutalac, geopolitičar, vojni strateg, vazduhoplovni general, saradnik De Gola, glavni organizator francuskog atomskog naoružanja. Bavio se problemima međunarodne bezbednosti i oružja za masovno uništenje.

Prijatelj srpskog naroda, jedan od ljudi kojima je Dobrica Ćosić posvetio deo u svojim memoarima -Prijatelji-

Članak iz politike povodom njegove smrti:
https://www.politika.rs/scc/clanak/147099/Umro-jed.....h-stratega

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Boris Čertok
/1912 - 2011/

Jedna zanimljiva ličnost, naučnik i konstruktor koji zaslužuje i posebnu temu.

Sovjetski naučnik, konstruktor, raketno kosmičkih sistema, balističkih raketa, istraživač svemira, čovek koji je poslao Gagarina u svemir bliži saradnik Koroljeva, takođe ruski konstruktor, oba akademici Ruske akademije nauka. Ostavio je iza sebe preko 200 naučnih radova, monografije. Dobitnik mnogih ordena i odlikovanja.

(O Koroljevu kome je mentor na Višoj tehničkoj školi bio Andrej Tupoljev i Tupoljevu, ali i Žukovskom kao konstruktorima, naučnicima istraživačima drugom prilikom.)

Citat iz knjige -Rakete i ljudi-
„Ako bismo gledali savremene sigurnosne standarde za lansirne rakete, onda tog aprila 1961. nije bilo osnove da budemo optimistični.
Čak su i za komercijalne letove bespilotnih letelica i komunikacione satelite, 80-tih godina prošlog veka, međunarodni standardi predviđali da se koriste lansirne rakete koje su imale najmanje osam uspešnih lansiranja u nizu", napisao je Boris Čertok u knjizi Rakete i ljudi.


Борис Черток. Выстрел во Вселенную.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Растко Петровић (1898 — 1949)

Српски писац Растко Петровић, један од најоригиналнијих и најзначајнијих српских песника после Првог светског рата. У рату је са српском војском прошао преко врлети данашње Албаније, потом је послат у Француску и у Паризу је дипломирао права. Од 1923. је у дипломатској служби. Радио је у Риму, затим у Вашингтону, где је умро 1949. Његови посмртни остаци пренети су у отаџбину 1986.

Припадао је првој генерацији српских модерниста и био синоним за темпераментну и неконвенционалну литературу. Његова књига песама "Откровење" сматра се једном од кључних у српској поезији између два светска рата. Писао је и путописе с путовања по Африци и Америци, а о Првом светском рату у роману "Дан шести". Остала дела: роман "Бурлеска господина Перуна бога грома", лирска проза "Људи говоре", путопис "Африка".