Nike Ajax je prvi operativni raketni PVO sistem u svetu, u operativnu upotrebu je uveden 1954. godine, znači nepune dve godine pre Sovjetskog sistema S-25
Prethodnicu "vuče" iz rakete Nike, koja je testirana 1946. godine. Nike je imala 8 bustera koji su bili postavljeni okolo centralnog korpusa rakete i koji su zadavali probleme, tako da su zamenjeni, 1948. godine je doneto rešenje da buster bude monolitni blok zakačen "iza" same rakete.
Raketa sa pomenutih 8 bustera, imala je ogromne stabilizatore zbog nejednakog potiska tih bustera.
Ovo je Nike Ajax sa monolitnim busterom
Nike Ajax sistem je koristio radio-komandno vođenje raketa. Osmatrački radar LOPAR (Low-Power Acquisition Radar) je podatke o ciljevima prosleđivao nišanskom radaru koji je označavan TTR (Target Tracking Radar), pored njega je postojao i MTR (Missile Tracking Radar) zatim je kompjuter na osnovu podataka računao putanju i preticanje, samim tim i vršio navođenje rakete na cilj.
Raketa je imala 3 bojeve glave, u nosu, u centralnom delu i u repnom delu (od 5kg, 85kg i 55kg) čija se aktivacija vršila komandom sa zemlje.
Glavna mana Nike Ajax sistema je što sistem navođenja mogao da sprovodi samo jedan cilj i to što raketne baterije među sobom nisu bile povezane nikakvim data linkom, što je dovodilo do toga da različite baterije gađaju isti cilj. Tek uvođenjem novog AN/FSG-1 komandnog/kontrolnog centra, rešen je problem komunikacije između baterija.
TT Podaci
Masa rakete : 1120 kg, od toga 700 kg buster
Dužina : 9.96m, od toga 4m buster
Prečnik : 37cm
Motor :
Buster na čvrsto gorivo, potiska 240 kN
marševski motor je na tečno gorivo, potiska 12kN
Gorivo : JP-4 uz oksidator pušljiva azotna/hidrazin (prilično zeznuta kombinacija)
Sistemi MIM-3A Nike Ajax i S-25 Berkut su paralelno razvijani i jedni i drugi tvrde da su baš oni bili prvi. S-25 Berkut je konačna gađanja pred uvođenje u dežurstvo imao 1953. godine, a dežurstvo je preuzeto 7.05.1955. godine, dok se sa MIM-3A Nike Ajax kaže tokom 1954...dakle, parnjaci...
Moram ovo pročitati i proanalizirati u narednom periodu, ali svakako ću pokušati i uporediti dva sistema. Ono što mi je prvo upalo u oči da je sistem (baterija/divizion) MIM-3A jednokanalan po cilju u odnosu na 20-kanalnost Berkuta. Tokom službe je proizvedeno oko 200 diviziona, znači 200 potencijalnih kanala za gađanje, dok je S-25 sa proizvedenih 56 pukova imao potencijalno preko 1000 kanala za gađanje....
Bojeva glava rakete je slabija od raketa iz porodice S-25, ali se nalazi na tri lokacije unutar rakete što možda doprinosi većem uglu razletanja...To se mora malo bolje analizirati...
Sve u svemu, ja ću koliko god budem imao vremena i koliko god budem mogao naći podataka, pokušati dati doprinos ovoj temi!
Videli su brzo da nema vajde od Nike Ajax sistema pa je ubrzo i povučen iz upotrebe, za razliku od Berkuta koji je skoro 30 godina "gulio" oko Moskve. Sutra ću dopuniti sa Herkulesom.
Citat:The first site to build their Nike I system was Fort Meade, who started receiving their missiles in December 1953, replacing their 120 mm M1 guns.This site reached initial operational status in March 1954, and went on full round-the-clock combat status on May 30.
Citat:В соответствии с Постановлением СМ СССР от 7 мая 1955 года первое соединение зенитных ракетных войск приступило к поэтапному выполнению боевой задачи: защите Москвы и московского промышленного района от возможного нападения воздушного противника. Система поставлена на постоянное боевое дежурство в июне 1956 года после опытного дежурства с размещением на позиции ракет без заправки компонентами горючего и с весовыми макетами боевых частей. При использовании всех ракетных подразделений системы принципиально был возможен одновременный обстрел около 1000 воздушных целей при наведении на каждую цель до 3 ракет.
Pre nego što pređemo na ipak zanimljivi i dugovečniji MIM-14 Nike Hercules, da ipak kažemo još par reči o MIM-3A Nike Ajax.
Sistem MIM-3A Ajax je bio razvijen, slično kao i S-25 Berkut, da odbije masovan Sovjetski napad bombarderima i bio je u mogućnosti da gađa visoko-podzvučne jurišnike i bombardere.
Položaj baterije/diviziona MIM-3A sastojao se od tri glavne razmeštajne prostorije:
- administrativna prostorija
- razmeštajna prostorija za raketne lansere i skladište raketa za dopunu
- centar za upravljanje vatrom sa pratećim osmatračkim i nišanskim radarima
Razmeštajna prostorija za raketne lansere bila je u proseku udaljena od Centra za upravljanje vatrom oko 900 metara, ali uvek u liniji pogleda (vizuelna vidljivost)...
Na razmeštajnoj prostoriji je najčešće bilo smešteno 12 raketnih lansera sa raketama, mada je bilo odstupanja. Na dežurstvu na lanserima je bilo 8 raketa, a još 4 u podzemnim skladištima u spremnosti za brzo postavljanje na lansere.
Razmeštajna prostorija sa lanserima i raketama MIM-3a Nike Ajax:
Centar za upravljanje vatrom se sastojao od radara ranog upozoravanja LOPAR, dva monoimpulsna radara za praćenja cilja TTR (target tracking radar) i rakete MTR (missile tracking radar).
Radar LOPAR je imao mogućnost osmatranja u opsegu od oko 360 km i oko 30 km po visini. Podatke o ciljevima predavane su preko računara u Centru za upravljanje vatrom na radar za praćenje ciljeva TTR. Kada TTR ostvari zahvat na cilj, vrši se lansiranje rakete. Raketa se lansira gotovo potpuno vertikalno, a po otpadanju bustera počinje da se sa visine "obrušava" prema cilju. Kada buster otpadne sa rakete, radar za vođenje rakete MTR preuzima vođenje rakete gotovo pravolinijskom putanjom preticanja do tačke gde se predviđa susret raketa sa ciljem. Podaci koji se prikupe iz TTR i MTR se šalju u analogni komandni računar koji neprestano preračunava preticanje i potencijalnu tačku susreta rakete sa ciljem i na taj način MTR može korigovati putanju rakete. Raketa ima dipol antene sa kojima komunicira sa "parnjacima" na MTR anteni i tako se navodi neprestavno se nalazeći u snopu preticanja....
Kada dođe do susreta rakete sa ciljem u zoni uništenja, raketa se po komandi iz komandnog računara aktivira i dolazi do detonacije tri bojeve glave u telu rakete koje svojim fragmentarnim dejstvom uništavaju, obaraju avion.
Važno je reći da je jedna baterija/divizion mogla jednovremeno da gađa samo 1 cilj i to sa 1 raketom, što ga u poređenju sa S-25 Berkut, čini "perolakom" kategorijom. Sistem je zbog toga već posle 4-5 godina zamenjen i to tako što je dubinski modernizovan u verziju MIM-14 Nike Hercules, o kome ćemo više kasnije....
Ukupno je proizvedeno oko 260 baterija/diviziona MIM-3A Nike Ajax sistema.
Osmatrački radar za rano upozoravanje LOPAR za sistem MIM-3a Nike Ajax:
Radari za praćenje cilja i rakete TTR i MTR za sistem MIM-3a Nike Ajax:
U prvom planu je delimično podignuta raketa za MIM-3A Nike Ajax, a iza nje je modernizovana raketa za sistem MIM-14 Nike Hercules:
Pošto nam nema našeg PVO stručnjaka LjubaS da se osvrnem na njegov i tekst isto negdašnjeg člana ovde Andreja Mlakara na FB gde su u svom blogu obradili ovu materiju dosta dobro po mom shvatanju a ja sam ipak inžinjerac i daleko od PVO gradiva.
https://www.facebook.com/notes/andrej-mlakar/istor.....790971217/
voja64 ::Pošto nam nema našeg PVO stručnjaka LjubaS da se osvrnem na njegov i tekst isto negdašnjeg člana ovde Andreja Mlakara na FB gde su u svom blogu obradili ovu materiju dosta dobro po mom shvatanju a ja sam ipak inžinjerac i daleko od PVO gradiva.
https://www.facebook.com/notes/andrej-mlakar/istor.....790971217/
Ovaj tekst se odnosi na razvoj antiraketnih sistema iz familije Nike Zeus....Dakle drugo razvojno krilo. Prvo razvojno krilo su klasični protivavionski sistemi Nike Ajax i Nike Hercules, a drugo razvojno krilo protivraketni sistemi Nike Zeus, Nike X i dalje....
MIM-14 Nike Hercules je bio dalja modernizacija sistema MIM-3A Nike Ajax.
Unapređenja rakete:
Kod sistema MIM-3A Nike Ajax, raketa nije mogla biti naoružana nuklearnom bojevom glavom, a s obzirom da je to sada bio zahtev, modifikovana raketa sada za sistem MIM-14 Nike Hercules je mogla biti naoružana nuklearnom bojevom glavom snage od 2 - 10kT, što bi značilo u dejstvu protiv masovnog napada visokoletećih bombardera.
Takođe, s obzirom na domet rakete i mogućnost nošenja nuklearne bojeve glave, uvedena je i mogućnost gađanja ciljeva na zemlji. Raketa je inače doživela više poboljšanja, uglavnom u smislu otpornosti na elektronske smetnje. Domet rakete za sistem MIM-14 Nike Hercules bio je 140 km po daljini i 45,7 km po visini.
Sposobnost rakete i sistema protiv niskoletećih ciljeva je bila i ostala - ograničena.
S obzirom da je cilj bio povećanje daljine gađanja, bilo je neophodno i poboljšati ili uvesti nove akvizicijske i nišanske radare.
Modifikacija startnog motora kombinovanjem 4 motora Nike M5E1 na čvrsto gorivo u jednu celinu nazvan Hercules M42.
Marševski motor je trebao biti "rođak" sa rakete iz sistema Nike Ajax, međutim taj motor koji je bio na tečno gorivo nije bio adekvatan zahtevima a i rad sa tečnim gorivom je bio rizičan i stvarao probleme kod eskploatacije, pa je uveden motor na čvrsto gorivo.
Unapređenja Centra za upravljanje vatrom:
U tom smislu, na mesto glavnog akvizijskog radara umesto akvizicijskog radara LOPAR, uveden je akvizicijski radar HIPAR, a radar LOPAR je ostao u sastavu diviziona kao pomoćno sredstvo, dok su TTR (radar za praćenje cilja po daljini i elevaciji) i MTR (radar za praćenje i vođenje rakete) modernizovani za rad u uslovima elektronskih smetnji. Uveden je i novi radar za merenje daljine cilja (target range radar) TRR.
Rad na otkrivanju i gađanju ciljeva bazično ostaje isti kao kod MIM-3A Nike Ajax, o čemu sam već pisao, uz znatno bolje karakteristike radara HIPAR u odnosu na LOPAR, s tim da je LOPAR ostao kao "pomoć" HIPARU u akviziciji ciljeva. Olakšan je rad prilikom gađanja ciljeva u uslovima elektronskog ometanja modifikacijom TTR i MTR radara, a uvođenjem novog radara za merenje daljine do cilja TRR dobio se još jedan radar koji daje podatak ključan za određivanje tačke preticanja odnosno tačke u kojoj se predviđa susret rakete sa ciljem i povećala verovatnoća pogađanja cilja.
Shema otkrivanja, praćenja, gađanja i navođenja rakete na cilj:
Izgled položaja Centra za upravljanje vatrom: Velika bela kupola u sredini sadrži akvizicijski radar HIPAR, na heksagonalnim tornjevima sa leve strane su bele kupole koje sadrže TTR i TRR radare, u sredini na heksagonalnom tornju tamno-telene boje pomoćni akvizicijski radar LOPAR i krajnje desno na heksagonalnom tornju bela kupola sadrži MTR radar:
Taktička unapređenja:
Sada se čak, u slučaju krajnje nužde, mogle razmišljati i o pomeranju položaja i tehnike diviziona na novu lokaciju, iako je to i dalje bilo veoma zahtevno.
Takođe, rakete su na pojedinim položajima bile smeštene i u podzemnim silosima i otvaranjem poklopaca sa vrha silosa, rakete bi mogle vertikalno biti lansirane.
Instalacija novih sistema MIM-14 Nike Hercules i modernizacija starih MIM-3A Nike Ajax na standard MIM-14 Nike Hercules, počela je juna 1961. godine. Postojala su i druga unapređenja sistema pa i stvaranje antibalističke verzije Nike Zeus, ali ona nije masovno proizvođena.
Sistem MIM-14 Nike Hercules je u USA povučen iz upotrebe 1974. godine i zamenjen sistemom MIM-104 Patriot. U Evropi, sistem je služio i tokom 1980-tih.
