ltcolonel ::Poljski MB je bio u naoružanju i Vojske Kraljevine Jugoslavije. Nešto malo je kupljeno a čak 8000 je naručeno da se pravi kod nas i to u Kruševcu, Smederevskoj Palanci i Slavonskom Brodu. U tim mestima su pravljene i mine. Koliko je napravljeno MB ne znam tačno ali samo u Kruševcu je napravljeno čak 200.000 mina. Upaljači su rađeni u Vistadu.
Једно занимљиво решење минобацача од 5цм је кориштено током ДСР, за одбрану утврђених положаја. Немачки минобацач M19 Maschinengranatwerfer је би опредвиђен да се користи из утврђених положаја, јер је имао велику тежину (преко 220 килограма). Предности су му биле да је имао велику брзину ватре - до 120 мина у минути! Пуњење је било из оквира са по 6 мина, аутомат је радио на струју, или ручно у случају потребе.
Домет је био од 50 до 750 метара, а намена оружја је била да покрива просторе које митраљези нису покривали. Направљено је преко 100 примерака.
Изглед оруђа:
Минобацач са послужиоцима:
Изглед на утврђеном положају:
Изглед утврђеног положаја са означеним минобацачем М19.
RM-38 bio je sovjetski laki pešadijski sa usta cijevi punjeni minobacač kalibra 50mm, razvijen kao varijanta minobacača M1938 120mm. Cijev je fiksno postavljana samo u dva elevaciona ugla - 45 i 75 stepeni. Domet je podešavan štelovanjem pozicije gasnih rukavaca podloge zadnjaka cijevi. Podloga zadnjaka otvarala je seriju gasnih cilindara koji su ispuštanjem regulisali pritisak barutnih gasova u cijevi i tako određivali domet.
Projekat se pokazao kao suviše kompleksan i skup, a u proizvodnji se nalazio kratko, prije nego što je zamijenjem Modelom 1939. Iako proizveden u malim količinama, neki primjerci pali su u njemačke ruke 1941, gdje je označen kao 5 cm Granatwerfer 205/1(r).
RM-38 ili 50-RM 38 (50mm - četni minobacač model 1938) baziran je na Stoukovim minobacačima. Tokom daljeg razvoja označen je i kao RM-39 i RM40.
Crvena armija podijelila je minobacače na četne (RM), bataljonske (BM), i pukovske (HM) minobacače. Razvoj lakog, 50mm četnog minobacača počeo je 1937. RM-38 odobren je za upotrebu 1938, a ušao je u proizvodnju 1939. U toku samo jedne godine RM-39, RM-40 i RM-41 mijenjali su jedan drugog tokom procesa modifikacije. RM-41 ostao je u proizvodnji do 1943, kada je SSSR odlučio da prekine proizvodnju minobacača 50mm. Jedino je RM-41 bio novog dizajna, ostali su bili modifikacije originalnog RM-38.
Problem postojanja samo dvije fiksne elevacije uz podešavanje dometa kompleksnim sistemom otpuštanja gasova činio je minobacač nepreciznim i teškim za nišanjenje uz opasnost po poslugu. Minimalni domet iznosio je 200m i bio je nepraktičan borcima Crvene armije.
RM-39 raspolagao je zaštitnim sistemom koji je preusmjeravao vrele otpuštene gasove dalje od poslužioca.
Na svakom novom modelu cijev je bila kraća.
RM 39
Dužina cijevi: 77.5 cm
Težina: 14 ili 17 kg
RM 40
Dužina cijevi: 63 cm
Težina: 12.1 kg
50mm RM41
Potpuno novi dizajn, inspirisan njemačkim minobacačima 50mm. RM 41 minobacači kontinuirano su korišćeni sve dok 50mm minobacači nisu izbačeni iz sovjetskog arsenala. Ovaj minobacač nije imao tripod već se oslanjao na jaram oko cijevi koji je raspolagao podešavanjima elevacije i pomjeranja. Gasovi su otpuštani ispod cijevi kroz kanal.
Svi modeli široko su korišteni od strane Crvene Armije tokom WWII. Zarobljavani u velikim brojevima, takođe su bili korišteni od strane Finaca i Njemaca. Posle WWII, SSSR je sa ovim minobacačima snadbio Sjevernu Koreju i Vijetnam.
Finci nisu bili impresionirani ovim minobacačima i nisu bili oduševljeni zarobljavanjem istih.
Po Fincima RM-39 bio je relativno precizan, a za prelazak iz marševskog u borbeni položaj bila je dovoljna jedna minuta. Minobacač 50mm nije bio zamijena za minobacače 80-82mm, naročito zbog karakteristika mine 50mm koja je raspolagala samo sa 100g TNT, manje od nekih ručnih bombi.
Maksimalni dometi pod fiksnim elevacijama minom teškom 0.85 kg:
45°: 800 m
75°: 402 m
82°: 100 m (pojedini modeli)
RM 38 50mm
RM 41 50mm
RM 40 50mm
Dopuna: 15 Sep 2013 16:08
Mortaio d assalto 45/5 Brixia Modello 35
Brixia Model 35 bio je italijanski malogabaritni, brzometni, laki minobacač korišten tokom WWII. Namjena minobacača bilo je pružanja indirektne vatrene podrške na nivou voda. Minobacač je baziran na lakoj parčadnoj mini 45mm, teškoj 16,4 unce i sposbnoj za domete od 580 jardi u idealnim uslovima. Za razliku od drugih sa usta cijevi hranjenih minobacača, Model 35 punio se sa zatvarača cijevi.
Brixia 35 laki je minobacač kalibra 45mm montiran na nekonvencionalnoj tripod - podlozi u obliku nogara i dizajniran za korišćenje od strane dvočlane posluge. Zadnje noge opremljene su jastučićem koje omogućuju nišandžiji da zalegne ili sjedne za minobacačem zavisno od situacije (prilikom transporta jastučić je bio oslonac rama koji se nosio na leđima). Karakteristična podloga omogućuje kontrolu trzaja i kontrolu elevacije i pomjeranja za normalno funkcionisanje tokom opaljenja. Ručicom se vršilo rukovanje zatvaračem i opaljenje oružjem, dok je municija ubacivana od strane punioca. Dobro uvježbani tim mogao je da dostigne brzinu paljbe od 18 mina u minuti, iako je operativna kadenca bila manja radi izbjegavanja mogućnosti oštećenja cijevi. Jedna interesantna karakteristika koja odvaja Brixia minobacače od sličnih u WWII jeste proces okidanja uz pomoć odvojenih punjenja sa hranjenjem iz specijalnog magazina, kapaciteta 10 patrona, insertovanog na zadnjem dijelu cijevi što čini Model 35 sličnim modernim top - minobacačima u odnosu na konvencionalne bacače granata sa ubacnom putanjom tog vremena.
Usljed jednog punjenja, nišanjenje se obavljalo regulacijom otpuštanja barutnih gasova. Zatvoreni cilindri omogućavali su krajnji domet od 580 jardi, otvoreni su omogućavali nišanjenje do 350 jardi.
Brixia je usljed svog preambicioznog dizajna bio komplikovano oružje, skupo i sporo za proizvodnju, ali u rukama obučene posluge superioran u odnosu na slične minobacače korištene u WWII i mogao je da položi veoma preciznu i intenzivnu vatrenu zavjesu. Nedostatak oruđa ogledao se u minama, sa lošom fragmentacijom i usljed limitiranog kalibra veoma lakom i siromašnom bojevom glavom. Oruđe je bilo komplikovano i prilikom prelaska iz marševskog u borbeni položaj.
Oruđe je bilo vjerni pratilac Italijana na svim frontovima na kojima su se borili (Sjeverna Afrika, Balkan, Istočna Afrika, Južna Rusija), tokom odbrane domovine protiv invazionih snaga Saveznika, te tokom sukoba između formacija RSI i italijanskih partizana, na obije strane, usljed činjenice da su mnogi italijanski partizani imali vojno iskustvo, Model 35 bilo je jedno od nekoliko oruđa vatrene podrške koje su moglo naći u rukama lokalnog otpora. Usljed nestašica korišten je i od strane Vermahta u Sjevernoj Africi kod kojih je označavan kao 4,5cm Granatwerfer 176 (i). U poslijeratnoj Italijanskoj armiji zadržao se do 1950.
Težina oruđa iznosila je 15,5kg, dužina cijevi 26cm, elevacija od +10° do +90°, pomjeranje 20°, maksimalni domet 530 metara.
Dopuna: 16 Sep 2013 16:15
Morteros Ecia Valero 50mm Modelo 1932
50mmm 1932
50mmm 1940
Mortero Valero
Kalibar: 50 mm
Težina: 7 kgs.
Maksimalni domet: 1.000 m
Prečnik dejstva mine: 35 - 50m
Brzina paljbe 16 rpm
Brixia M35 je po meni više bacač granata nego minobacač iako je konstruisan za djelovanje sa postolja i to više zbog konstrukcije projektila nego ičeg drugog. Još jedna neobičnost municije za ovo oruđe je bilo armiranje upljača. naime dok su gotovo svi upaljači za MB mine iskorištavali inercionu silu za dovođenje upaljača u stanje spremno za detoniranje kod mina 45mm je osim inercione sile korištena i vjetruška koja je udarnu iglu dovodila na poziciju za dejstvo.
vathra ::Једно занимљиво решење минобацача од 5цм је кориштено током ДСР, за одбрану утврђених положаја. Немачки минобацач M19 Maschinengranatwerfer је би опредвиђен да се користи из утврђених положаја, јер је имао велику тежину (преко 220 килограма). Zanimljivo da su sovjeti za potrebe utvrđenja, posle 2.SR razvili automatski minobacač 82mm iz koga je posle razvijen Vasilek.
Kina je počela sa razvojem jet shot (FLY - K) bacača granata početkom osamdesetih sa finalizacijom početkom devedesetih. Označen je kao Type QLT89 i u upotrebi je u oružanim snagama Kine.
QLT 89 i QLT 89A
QLT 89 čine cijev, podloga, obarač i remnik. Svi ovi elementi spakovani su u malogabaritni, laki te za upotrebu jednostavni oružni sistem, naročito podesan za dejstvo u planinskom okruženju i šumama.
Nišansku spravu čine zadnji nišan (sličan tromblonskom na AP) te oznake "uglomjera" markirane (probušene) na remniku. Nišanjenje se vrši kroz zadnji nišan, remnik te izborom projektila.
50mm protivpešadijske mine glavna su municija za QLT89. Mina "oslobađa" 800 parčadi u zoni dejstva
u radijusu od 16 metara. Osim protivpešadijske mine, koriste se i dimne, osvjetljavajuće i zapaljive mine kalibra 50mm.
Težina bacača: 4.1 kg
Dužina lansera: 600 mm
Vijek upotrebe: 6000 ispaljenja
Kalibar mine:50 mm
Težina mine:700 g
Dužina mine: 330 mm
Efikasan domet: 200-800 m
QLT 89 je portabilno oružje manjeg dometa koje opslužuje jedan vojnik sa mogućnošću indirektne vatre i širokom zonom dejstva. Formacijski, uglavnom je raspoređen na nivou čete i voda. Malih gabarita, male težine, pogodan je za dejstvo neprekidnom paljbom po neprijateljskim vatrenim tačakama, uz mogućnost dejstva ubacnom putanjom iz zaklona i po zaklonjenom protivniku. Sa dometom od 200-800m, uglavnom se koristi za vatrenu podršku pešadiji.
Težak način nišanjenja nije podesan za upotrebu tokom dejstava i za veću preciznost neophodan je dobro uvježban nišandžija. Zbog načina nišanjenja, QLT89 uglavnom je dizajniran za dejstva na otvorenom prostoru i nije podesan za dejstva u urbanom okruženju. Kineske kompanije izvršile su modifikacije u cilju poboljšavanja i olakšavanja procesa nišanjenja sa modelom QLT89A.
