Nepažnja ili neznanje čest je uzrok nehotičnog opaljenja. Posledice mogu biti sa žrtvama ili ranjavanje. Na temi "zakon o oružju i municiji" i "dozvola za oružje" smo se dotakli te teme vise puta i opisali slučajeve. Ovde mozemo da podelimo naša iskustva sa nehotičnim opaljenjem koje smo ili sami izazvali ili prisustvovali. Pisanje imena aktera i mesta dogadjaja nije obavezno osim ako nije bitno za shvatanje same priče. Neko će možda naučiti nešto novo, neko će se nasmejati ljudskoj gluposti i nepažnji... Počeću sa iskustvom koje mi se desilo nedavno:
Kolega sa posla ima svoje oružje godinama, gađao sa njim par puta i od tada stoji. Sumnjam da do skoro nije ni znao gde mu je oružje mada nije priznao nikad. Zamoli me da mu donesem Balistol da očisti pištolj posle dužeg vremena. Naravno budem fin i ponesem, što da ne. Dok sam nosio prolazim pored prijavnice na poslu naši anđeli čuvari sa velikim iskustvom i nepoverenjem gledaju sve koji ulaze pa primete šta imam u rukama. Nisam stavio u džep zbog milog mirisa Balistola, naravno ide ona priča ajde kad si već tu da nam naprskaš oružje, nismo ga čistili ne pamtimo od kada. Ne budem lenj, ne mrzi me, uzmem jedan po jedan pa nauljim, malo provučem krpicu, opet nauljim, očistim dobro koliko mi situacija dopušta bez pravog pribora, vate, četkica. Sve završim, vratim svakom svoje i spremam se da pođem u kancelariju kad jedan od prisutnih htede da se pohvali kako zna da repetira oružje jednom rukom. Uze ga stvarno u jednu ruku za navlaku odozgo, repetira, kaubojski ga zavitla u vazduh, u padu ga privati i povuče obarač. Gle čuda pištolj opali. Kakav je to prasak bio u zgradi sa zidovima od mermera Na samo metar od cevi njegov kolega u razgovoru sa kolegom iz zgrade. Sreća te je kauboj okrenuo cev na gore pa zrno ode uvis, jedinu štetu je pretrpelo staklo prijavnice. Nisam stigao ni da viknem jer nesrećni kauboj nije ni primetio da je okvir na mestu. Kolega čiji je pištolj je stavio pun okvir u pištolj čim sam mu ga vratio. Srećom rano jutro, pola sata pre početka radnog vremena pa je zgrada prazna, tu su samo dežurni vatrogasci. Dogovor na kraju pade da nemili događaj nećemo da pominjemo, zavetovasmo se na ćutanje a dokaz - rupa na staklu je rešena lomljenjem celog staklenog panela prijavnice. Inače mene je zabrinuo njihov stav kada se desilo opaljenje i prva reakcija smeh. Zbog šoka ili jednostavno ih baš boli uvo. Kažu smeju se jer je kolega koji je izigravao kauboja imao već dva, tri nehotična opaljenja sa srećnim krajem. Kauboj je zreo za obuku u rukovanju.
Oruzje uvjek tretiraj kao da je puno
Nikad ne drzi prst na obaracu , osim u trenutku kada zelis da opalis
Nikad ne usmjeravaj oruzje prema necemu sto ne zelis da upucas
Ovo ce otkloniti mnoge uzroke , osim neispravnosti oruzja, i recimo bas slucajnosti ( ali to je neispravnost kozne ili platnene futrole, prilikom vracanja pistolja u futrolu, koji je bez kocnice , poznato je da poguzvana futrola izvrsi opaljenje)
Sva pravila koja si naveo su tacna.
Ne opaljuje ni prst ni oruzje nego mozak. Sve je to iz glave prijatelju.
Mnoga savremena oruzja nemaju ni manuelnu ni automatsku kocnicu pa se nehoticno opaljenje vracanjem u fotrolu jako retko desava. Opaljenje je moguce samo pritiskom obaraca, ekstrem da fotrola pritisne obarac je malo verovatna.
Ovaj slucaj smo vec pretresli nekoliko puta na ovom forumu. Jedan slucaj ne znaci da nije moguce da se desi isto tako ne potvrdjuje da je masovna pojava.
Kad smo vec kod samoranjavanja, snimak je vec bio a razlog je prst na okidacu:
Imao sam i ja "par momenata" za nekih 25 godina. Prema oruzju imam, relativno, opusten odnos. Znaci, ne plasim ga se kao vecina ljudi. Ne strecam se na izjave okoline, sa sve strahom u glasu, tipa "pazi, mozda je metak u cijevi" i slicne gluposti. Oruzje je termodinamicka masina i mora da ispuni nekoliko uslova da bi odradila svoj posao. Ali bez obzira na sve to, desavaju se i propusti. Imao sam 4 nehoticna opaljenja, od kojih je samo jedno vezano za neispravan metak. Ostalo su moje greske. E sada, cak i u slucaju nehoticnog opaljenja, ako se postuju neka od pravila poput usmjeravanja oruzja u "cistu" stranu, nece biti posljedica. Po meni je to jos vaznije razviti kao osjecaj nego neki kruti drilovi tipa, "prst na okidacu samo kada se puca i oruzje se odmah ukoci po zavrsetku gadanja."
Od nehoticnog opaljenja je poginuo moj stric, jos davne '75 godine tokom sluzenja vojnog roka u Varazdinu. Bio je sa jos 3 svoja druga na nekom tenkovskom poligonu koji su cuvali, i jedan od njih koji je trebao da bude napolju i da cuva strazu, sedeo je sa ovom ostalom trojicom u kucici. Bilo kako bilo, na nekom kanabetu je sedeo moj stric, u sredini, sa jos dva druga i citali su ''Ilustrovanu Politiku'', a prekoputa njih je sedeo cetvrti i cistio automat. Koliko sam razumeo ocevu pricu, taj cetvrti momak je poceo da rasklapa pusku da bi je ocistio, izvadio je sarzer, ali valjda nije metak iz cevi, i dok je cistio, opali, i pogodi mog strica iznad ugla usne, pored nosa. Prebacen je u vojnu bolnicu u Zagreb i tamo je i umro 1. oktobra negde oko 4 ujutru, a ranjen je 30. septembra prepodne, ako se ne varam. Kasnije je taj momak osudjen za ubistvo iz nehata na 5 godina.
Nekih 15-ak godina kasnije, moj deda u Vrnjackoj banji, sasvim slucajno se upozna sa nekim covekom koji je ziveo u Beogradu u istom ulazu gde i ovaj momak koji je ubio mog strica. Prema recima tog coveka, nakon izlaska iz zatvora, decko je potpuno psihicki popustio, maltene nije izlazio iz kuce...
Na samo metar od cevi njegov kolega u razgovoru sa kolegom iz zgrade. Sreća te je kauboj okrenuo cev na gore pa zrno ode uvis, jedinu štetu je pretrpelo staklo prijavnice. Nisam stigao ni da viknem jer nesrećni kauboj nije ni primetio da je okvir na mestu. Kolega čiji je pištolj je stavio pun okvir u pištolj čim sam mu ga vratio. Srećom rano jutro, pola sata pre početka radnog vremena pa je zgrada prazna, tu su samo dežurni vatrogasci. Dogovor na kraju pade da nemili događaj nećemo da pominjemo, zavetovasmo se na ćutanje a dokaz - rupa na staklu je rešena lomljenjem celog staklenog panela prijavnice. Inače mene je zabrinuo njihov stav kada se desilo opaljenje i prva reakcija smeh. Zbog šoka ili jednostavno ih baš boli uvo. Kažu smeju se jer je kolega koji je izigravao kauboja imao već dva, tri nehotična opaljenja sa srećnim krajem. Kauboj je zreo za obuku u rukovanju.
