Rusija u Prvom svetskom ratu i revoluciji

• 2Ovo se svidja korisnicima: vobo, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izložba povodom 90 godina Ruskog doma u Beogradu

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:САВЕЗ СОВЈЕТСКИХ ПАТРИОТА – АНТИФАШИСТИЧКА
ОРГАНИЗАЦИЈА РУСКИХ ЕМИГРАНАТА У СРБИЈИ 1941–1945.
https://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/3%202012/C.....LEKSEJ.pdf

• 1Ovo se svidja korisniku: vobo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Све је Тимофејеву јасно ко бели дан. Цитирајући прерано преминулог професора М. Јовановића и одломке успомена Ј. Гиљотеној, у своје прве две-три уводне реченице даје тачну дијагнозу описујући стање кроз акутне недостатке грађе и недовољне изучености. Одговорно тврдим да постоји и други проблем, а то је хронична стихијска незаинтересованост историјског научног естаблишмента како руског тако и југословенског код бављења тим турбулентним годинама.
Такав приступ је неминовно довео до друштвеног заборава једне ''дебеле'' историјске нити чији су саставни део и ССП, а која повезује руску историју задњих 100 година и још важније даје одговоре на пуно питања која се исправљају испред ове наше данашњице испровоциране ''новонасталим'' дешавањима, а који ево више од века векују у руском свету.
Одговорно тврдим да тај период руске историје представља епицентар размимоилажења националног опредељења и градње потоњег идентитета, а самим тим и генератор мржње кад говоримо о ратном сукобу у Украјини.
Совјетска научна немар када је у фокусу била обрада Првог светског рата, грађанског рата који је следио и о руској емиграцији (о томе боље и да не пишем), а немар која је конформистички суверено почивала на идеолошкој преоптерећености и претераној социјалној симплификацији за вољу истини много често нетачној -социјални статус избеглица говорио је сасвим другу историју од званичне.... произвела је гротескан однос према властитој историји чији резултат лежи и јасно је видљив код украјинске тако и код руске омладине овековечене сликама ратне фото свакодневице и уписима на социјалним мрежама и у коментарима.
Део савременика руске историјске науке уистину показује назнаке ка померању из мртве тачке на боље али њима у многоме фали архивска грађа која је свесно уништавана , а део је заједно са људима у истим тим валовима емиграције напустила родну груду и тако стекла немогућност историјске обраде. Данас се она већином љубоморно чува у приватним породичним архивима и аскетски скромно, обазривошћу испровоцираној с времена на време приказује јавности.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, vobo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Antike Fotos Offiziere Generäle Serbien Montenegro Balkan Krieg Jugoslawien

https://www.ebay.de/itm/374891782919?hash=item5749.....R4rfvujDYg



Citat:Antikes Foto kaiserliches Russland Offizier Balkan Jugoslawien Getränke & Eier
https://www.ebay.de/itm/204434782176?hash=item2f99.....R4rfvujDYg

• 1Ovo se svidja korisniku: vobo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Сегодня в мастерской реставрации ткани состоялся реставрационный совет, на котором было произведено извлечение из киота уникального памятника – знамени Полоцкого кадетского корпуса, к реставрации которого сотрудники приступят в ближайшее время.
Историческое знамя было пожаловано Полоцкому кадетскому корпусу (1835-1914 гг.) императором Николаем І в 1844 году. В годы Гражданской войны часть кадетов была перемещена в Одессу. 7 февраля 1920 года кадеты покинули город, ушли с боями на Запад. Так, знамя, которое было для них святыней, оказалось на Балканах. В Сараево, из остатков Киевского, Полоцкого и Одесского корпусов, был сформирован Первый русский кадетский корпус. Долгое время знамя сохранялось русскими эмигрантами на Балканах, после чего было вывезено их потомками в США.
В октябре 2019 года историческое знамя было передано современным полоцким кадетам как правопреемникам Полоцкого кадетского корпуса.
Первоначально знамя представляло собой полотно с красным крестом посередине и желто-зелеными углами с вензелем Николая І. В центре полотнища, в круге, обрамленным лавровыми ветвями и увенчанном императорской короной, государственный герб – двуглавый орел.
Сейчас знамя находится в руинированном состоянии – полотнище сильно разрушено, имеются многочисленные утраты. К работе приступают художники-реставраторы высшей категории Ирина Васильевна Михайлова и Галина Владимировна Безрукова-Евсеенко, под руководством заведующей отделом Еленой Васильевной Семечкиной.
https://www.facebook.com/watch/?v=2555274671386355

• 1Ovo se svidja korisniku: vobo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Avec l'Armée russe en Champagne.

Au camp de Mailly (Aube), le général Gilinsky, commandant les forces russes en France, est accueilli par le général Maitrot puis passe en revue la 3e brigade russe, en présence des généraux Marouchevsky, commandant la 3e brigade, et Lokhwitzky ainsi que du Prince Pierre Petrović-Njegoš de Monténégro. La musique russe accompagne la revue de l’infanterie. Le général Gilinsky salue les soldats décorés dont un brancardier. Tous assistent ensuite au défilé des troupes à pied auxquelles le général Gilinsky dit « Merci mes enfants », et qui lui répondent « Heureux de servir, votre Excellence ».

Au TC : 00:08:02, le film se poursuit par des images rushes :

- A Barnaoul en Sibérie (1919), défilé des troupes russes « blanches » antibolchéviques stationnées à Semipalatinsk (Kazakhstan) en 1919, équipées de canons anglais Ordnance QF de 15 livres. (1)
- A Barnaoul en Sibérie (1919), arrivée d'un train blindé tchèque dans une gare du chemin de fer de l’Altaï, avec un wagon marqué « Praga » écrit en cyrillique et un wagon transportant une pièce d'artillerie camouflée. (1)

Note : « Guerre 1914-15-16 – Edition de la chambre syndicale française de la cinématographie – Vues prises avec l’autorisation militaire ».
Métrage d'origine inconnu ; métrage conservé 145 m.
1+9 cartons en français.
4e Armée.
Dist. Eclipse.
Film n° 484 dans la numérotation d’origine et dans le catalogue " Les films militaires français de la première guerre mondiale ", Françoise Lemaire, 1997.
(1) Voir le reportage photographique SPA 33 DS d’Antoine Mangin.




https://imagesdefense.gouv.fr/fr/avec-l-armee-russe-en-champagne.html