Khaless

�ta nam treba (pod hitno) od naoru�anja za vojsku

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Sat, 26 Dec 2015 09:38:25 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Napisano u globalu, grubo ali u principu to je to...

Neke lazi i zablude oko opremanja vojske

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Sat, 19 Dec 2015 09:58:33 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Polandball - stripovi

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Sun, 28 Sep 2014 12:22:15 +0100

Polandball ili Countryball stripovi postali su izuzetno popularni na internetu.
Radi se o stripovima crtanim ru�no preko programa za crtanje, i predstavljaju svaku zemlju ili teritoriju.
Nastali su kada je jedan Englez hteo da zeza svog internet poznanika, Poljaka te je napravio loptu sa bojama poljske zastave u nameri da ga podjebava i ismeva njegovo neznanje engleskog jezika i da ga zeza na nacionalnoj osnovi.
Kao i svaki englez je glup, pa je pogre�io boje poljske zastave, naopa�ke je napravio.
Medjutim ubrzo se fenomen pro�irio, sve zemlje su dobile svoje likove, karaktere i stripovi su postali popularni.
Oli�enje su ismevanja nacionalnih stereotipa i veoma su politi�ki nekorektni, uz isklju�ivo kori��enje namerno lo�eg engleskog jezika.

Tako je nastala i Serbiaball - ina�e likovi se jednostavno zove po imenima dr�ava bez onog "ball" u nastavku.

Srbija je nam�or sa povezom preko jednog oka - povez preko o�iju imaju one zemlje �ije zazstave imaju grbove u uglovima.
Glavna karakteristika Srbiej je da je nam�or, svadjalica i da joj je glavni cilj uklanjanje kebaba "Remove Kebab!" - a u Polandball svetu "Kebab"="Islam".

Dru�i se sa Rumunijom, prijatelj je sa Jermenijom i Gr�kom, ponekad i sa Izraelom, jer svi uklanjaju Kebab. (Izrael je kocka, po�to se radi o "Jevrejskoj fizici" - , reminescenca na nema�ko nipodi�tavanje Ajn�tajna - to jest Jevreji su jedini skontali da postoji i tre�a dimenzija, svi ostali su u dve dimenzije)
Srbiaj svira harmoniku i obo�ava da peva patriotske pesme dok uklanja Kebab.

Interesantno je da Srbiju nisu stvorili na�i ve� je lik napravljen od strane engleza.
Tako stripovi obiluju od politi�ke nekorektnosti koja je mogu�a izgelda samo u ovoj seriji stripova - na primer imai Ciganska lopta Gypsyball - prosja�i tra�i pare, krade i magi�no je privla�i staro gvo�dje.

Srbija �esto poma�e Rumuniji da navataju Moldaviju, koju Rumuniaj ho�e da pripoji. Tako u jednom stripu Srbija i Rumunija navuku Modlavijud a udje u kombi, Rumuniaj je dr�i dok joj Srbija sa zastave iseca sokola, da bi rumunska i moldavska bile iste.

GA�I�: Pokrenuta istraga ko je prodao opremu i vozila Vojske Srbije!

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Tue, 27 May 2014 00:30:51 +0100

U 2006. i 2007. godini veliki broj resursa Vojske Srbije prodat je i da smo ta sredstva imali na raspolaganju, mo�da smo mogli i druga�ije da pomognemo prilikom poplava. Vojska je imala svu tehniku kojom je mogla da odgovori na sve zadatke poslednjih 12 dana, rekao je Ga�i�

RA�KA - Ministar odbrane �rbije Bratislav Ga�i� izjavio je danas u Ra�ki da je pokrenuta istraga o tome ko je i kada prodao opremu i sredstva Vojske Srbije i za�to je to ura�eno.

Ministar je prilikom upu�ivanja �ete Vojske Srbije u mirovnu misiju u Liban iz kasarne u Ra�ki ocenio da su pripadnici oru�anih snaga spremno odgovorili na sve izazove koji su se na�li pred njima u proteklom periodu.

"U 2006. i 2007. godini veliki broj resursa Vojske Srbije prodat je i da smo ta sredstva imali na raspolaganju, mo�da smo mogli i druga�ije da pomognemo prilikom poplava. Vojska je imala svu tehniku kojom je mogla da odgovori na sve zadatke poslednjih 12 dana", rekao je Ga�i�.

Ministar je kazao i da robni kredit za Vojsku Srbije nije bio jedini povod njegove nedavne posete Moskvi.

"Naravno, taj kredit je veoma va�an za modernizaciju Vojske Srbije, u koju moramo da krenemo br�im tempom nego �to je do sad bio slu�aj. Bilo je i niz drugih tema, dogovorili smo zajedni�ku ve�bu vazdu�no-desantnih jedinica u septembru, a razgovarali smo i o svim oblicima vojne saradnje koji treba da se formuli�u protokolom dve vlade", izjavio je Ga�i�.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Doma�i Online Zabavnik!

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Thu, 17 Jan 2013 18:51:14 +0100

Dvamoja druga i ja pokrenuli smo jedam laki i zanimljivi online zabavnik. Tekstovi su interesantni i kratki pre svega nenametljivi.
Pogeldajte i ocenite!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Nema�ki vojnici cvile kao devoj�ice

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Tue, 18 Sep 2012 18:44:48 +0100

Instruktor: Regruti u strahu od mladih vukova, vri�te kao devoj�ice
Srna | 17. 09. 2012. - 23:21h | Foto: AP-Ilustracija | Komentara: 18

Prepla�eni mladi nema�ki vojnici odbijaju da iza�u iz kasarne u Munsteru na no�ne ve�be iz straha od vukova.

Dva mlada vuka prepla�ila su regrute u Munsteru tokom izvo�enja no�nih manevara.
- Ne�ujno se privuku i sko�e. Poku�avaju da zagrizu �izme i potom be�e - rekao je jedan od vojnika.

Instruktori su kritikovali vojnike zbog prepla�enog "cviljenja" kojim su odali svoje polo�aje. Jedan od instruktora rekao je da su to no�ni manevri, koji treba da budu smrtonosni i tihi, a ne "prepuni vrisaka, poput prepla�enih devoj�ica".

Lokalni stru�njak za vukove Helge Jon rekao je da se ove �ivotinje samo igraju, jer su u pitanju mladunci, ted a �e oni �e uskoro prestati da "proganjaju" regrute.

Prema njegovim re�ima, na fotografijama se vide �ivotinje koje nisu starije od �est meseci i koje se igraju, �to je deo njihovog procesa u�enja, �ime �e kasnije mo�i da efikasno love u �oporima.

On je dodao da su vukovi radoznali po prirodi i da ne predstvljaju rizik po vojnike.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ruski oklopnjak sklapa�e se u Srbiji

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Thu, 30 Aug 2012 19:12:35 +0100

Marko R. Petrovi� | 30. 08. 2012. - 15:46h | Foto: D. Goll, Shutterstock | Komentara: 4

Slo�eni borbeni sistem, �iju je proizvodnju u Srbiji, uz pomo� Rusije, ponovo ju�e najavio ministar odbrane Aleksandar Vu�i�, mogao bi da bude modifikacija nekog od ruskih oklopnih transportera, to�ka�a, tipa BTR, saznaje nezvani�no �Blic�. Najverovatnije bi u pitanju bio unapre�eni osmoto�ka� BTR-90.
Ministar Vu�i� ju�e u Batajnici

Transporter bi mogao da bude kori��en za opremanje vojske, ali i za izvoz u zemlje u kojima bi mogao da ima bolji plasman ako bi bio predstavljen kao srpski, a ne ruski proizvod. Kao mogu�a lokacija za proizvodnju ovog vozila spominje se kru�eva�ka fabrika �14. oktobar�.

Generalni direktor Mi�a Raji� ka�e za �Blic� da ga jo� niko nije zvani�no kontaktirao u vezi sa mogu�om proizvodnjom oklopnjaka u ovoj fabrici.

- Mi imamo mogu�nosti i, ako bi negde to trebalo da se radi, onda bi trebalo da se radi kod nas - ka�e Raji�, dodaju�i da je i on �na�uo� ne�to o ovom projektu, da ima i neke nezvani�ne informacije koje ne mo�e da iznosi u javnost, ina�e, BTR-90 je u Vojsci Srbije dobio najbolje ocene, u pore�enju sa finskim transporterom �patrija� i austrijskim oklopnjakom �pandur�.

Ministarstvo odbrane je jo� ranije planiralo da raspi�e tender za nabavku oko 200 oklopnih transportera, koji bi bili kori��eni kao borbena vozila pe�adije, za prevoz desetak vojnika sa opremom i li�nim naoru�anjem.

Ministar Vu�i� ponovio je ju�e na Aerodromu Batajnica da �e do kraja godine, u centralnoj Srbiji, sa srpskim kapitalom biti otvorena nova fabrika slo�enih borbenih sistema i da �e Rusija pomo�i u plasmanu proizvoda.

On je naveo da �ve� imamo prototipove oru�ja koje mislimo da sklapamo� i naglasio da �e se deo repromaterijala i oru�ja uvoziti i potom sklapati u slo�ene borbene sisteme.

- Uveren sam da smo deo kupaca ve� prona�li - rekao je Vu�i�.

Karakteristike btr - 90
BTR-90 prvi put je prikazan 1994. godine. Naoru�an je automatskim topom kalibra 30 mm i mitraljezom 7, 62 mm, i automatskim baca�em granata 30 mm. Te�ak je 21 tonu. Pokre�e ga turbodizel od 510 konjskih snaga, na putu mo�e da ide i do 100 kilometara na �as.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prvi srpski satelit - prevara klinca kog je podr�ao ministar odbrane �utanovac!

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Tue, 24 Apr 2012 01:11:48 +0100

Citat:Student Stefan Vlajkovi� obmanuo Fond za talente, Univerzitet u Cirihu, a umalo i NASA. Falsifikovanim dokumentima dobio stipendiju od 7.000 evra i pokrenuo projekat "Prvi srpski satelit"

Vlajkovi�a podr�ala i biv�a ministarka omladine i sporta

STUDENT fizike Stefan Vlajkovi� uspeo je da prevari Fizi�ki fakultet, Fond za mlade talente, �uveni Tehni�ki univerzitet u Cirihu, a umalo i NASA! Falsifikovao je dokument koji pokazuje da je polo�io 25 ispita, sve sa desetkom, i tako dobio stipendiju od 700.000 dinara od Fonda za mlade talente. A zatim sa istim dokumentima upisao doktorske studije u �vajcarskoj!

Njegova prevara verovatno ne bi bila otkrivena da se u medijima pre oko mesec dana nije hvalio da pregovara sa NASA i da namerava da lansira prvi srpski satelit.

- Studenti su ga prepoznali u pojedinim tekstovima u kojima se govorilo o "genijalnom mladom srpskom nau�niku" i skrenuli nam pa�nju da nije daleko odmakao na studijama - ka�e za "Novosti" prof. dr Ivan Doj�inovi�, prodekan za nastavu Fizi�kog fakulteta u Beogradu. - Pogledao sam njegov dosije i video da je polo�io svega sedam ispita. A jo� je zanimljivije �to je bio odli�an student. Na svih sedam ispita dobio je desetke!

Na fakultetu je pokrenut disciplinski postupak protiv Stefana Vlajkovi�a, podneli su i prijavu SUP Beograd zbog falsifikovanja dokumenata. U utorak �e obave�tenje sti�i i u Cirih. Dr Doj�inovi� je obavestio i Fond za mlade talente. Kada su otvorili Vlajkovi�ev dosije - �ekalo ih je iznena�enje. Nekome ko je pregledao dokumentaciju promakao je o�igledan falsifikat, na kome pi�e da je Vlajkovi� "uknji�io" 25 desetki! Falsifikovani su potpis i pe�at fakulteta.

Dokumentacija koju je podneo bila je veoma lo�e krivotvorena, ali je na projektu "Satelit" izgleda radio pedantno. Poverovali su mu i mnogi ozbiljni nau�nici.

Na Stefanovom sajtu "prvog srpskog satelita" u timu su navedene ugledne nau�ne institucije, poput Instituta "Pupin", "Instituta za fiziku", Tehni�kog fakulteta u Novom Sadu...

- Taj mladi� ostavio je vrlo pozitivan utisak. Fakultet u Cirihu veoma je ugledan i rekao mi je da tamo dr�i ve�be na dva-tri predmeta - otkriva za "Novosti" dr Vladan Batanovi�, direktor "Pupina". - Taj evropski projekat sa 50 satelita zaista postoji i Vlajkovi� je rekao da radi na njemu u �vajcarskoj, pa je odlu�io da pomogne da i Srbija bude uklju�ena.

Neki srpski nau�nici ve� su pregovarali sa evropskim institucijama i ozbiljno po�eli da se bave ovim projektom.

MORA�E DA VRATI PARE OD STIPENDIJE

VLAJKOVI�U nije bilo dovoljno �to je prevario Fond za mlade talente za 700.000 dinara. Tako je uz pri�u o navodnom srpskom satelitu, u saradnji sa NASA, tra�io i sponzorstva za ovaj svoj projekat. Jo� nije poznato da li je prikupio neka sredstva i tako prevario jo� nekoga.

- Ovo je prvi otkriveni slu�aj falsifikovanja dokumenata od 8.500 stipendista do sada - ka�u u Fondu za mlade talente. - Kada se ova sumnja doka�e, tra�i�emo povra�aj sredstava.

Za Vlajkovi�a ka�u da je dobio stipendiju za ovu �kolsku godinu i to za studiranje na vode�im svetskim univerzitetima.
Biv�a ministarka je Sne�ana Samard�i� Markovi�.
Iz njene biografije izdvajam:

Zavr�ila je Gimnaziju u Zemunu i Filolo�ki fakultet u Beogradu. U Ministarstvu spoljnih poslova radila je u periodu od 2001. do 2005. godine, kao savetnik u ambasadi Srbije i Crne Gore u Oslu i kao savetnik u Direkciji za Evropu. Naredne dve godine odnosno od 2005. do 2007. bila je pomo�nik ministra za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane. Njena nadle�nost je bila me�unarodna vojna saradnja, strategijsko planiranje, a bila je i kopresedavaju�a grupi Srbija-NATO.

Zato vas molim iskreno, nemojte da ka�ite vesti i videa o paradi u Leskovcu jer �ud a pi�em komentare koje se mnogima ne�e svideti.
A ta i takva vojska kojoj je ova pravila "strategijsko planiranje" me iskreno ne impresionira ni najmanje.

NYC 22 - Nova serija o Njujor�kim policajcima

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Mon, 23 Apr 2012 22:47:14 +0100

Pre dve sedmicew po�elo je prikazivanje nove policijske serije NYC 22 u produkciji Roberta De Nira.
Imao sam priliku da vidim dve epizode i zaista mi se svidela. Policijska serija o nekoliko po�etnika u Njujor�koj policiji koji su odmah uba�eni u "ma�inu"- mrze ih kolege, ne vole ih, oni su razli�iti sami po sebi itd. Niej politi�ki korektna na ulici se sre�u razni tipovi i sl.

Za sada serija nije postigle neki veliki uspeh u SAD �to je velika �teta ali ka�em, meni se svidela.
Ima da se nadje na netu, a i titlovi za 1 epizodu an srpskom.

Novi film iz serijala "Alien"- "Prometheus"

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Sun, 22 Apr 2012 20:54:31 +0100

Film re�ira Ridli Skot i 6 juna se o�ekuej premijera, a izmedju ostalih igra i �arliz Terom.
Film prati fenomenalna viralna kampanja, koja se sastoji od detalja za animiranje publike poput sajtova o filmu, misiji svemirskog broda do tan�ina da su napravili i sajt imaginarne kompanije "Weyland" koja �alje astronaute an tu misiju, to tolikog detalja da su jo� snimili i TV spot o androidu "David 8" koji je lik iz filma:

Trejler 1

Trejler 2

Viral video: Reklamni video

Govor Petera Weylanda, osniva�a kompanije koja �alje astronaute
[youtube] [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] [/youtube]

"Reklama" za androida

[youtube] [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] [/youtube]

Ninoslav Krsti�: Imamo kvalitetne ljude!

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Thu, 22 Dec 2011 19:07:21 +0100

Ninoslav Krsti�: Imamo kvalitetne ljude!
Rezolucija o vojnoj neutralnosti i kapaciteti srpske vojske i policije nisu saglasni. I �vajcarska je neutralna, nije deo Severnoatlantskog pakta, ali ima daleko ja�u i opremljeniju vojsku od na�e. Dakle, Na�a Vlada trebalo bi da prelomi - ili da Srbija u�e u NATO ili da ima profesionalnu vojsku sa ratnom armijom. To je moj prvi predlog za sektor bezbednosti u kojem sam proveo radni vek.

Ninoslav Krsti�, general u penziji

Ministarstvo ili Direktorat civilne odbrane moj su drugi predlog. Po ugledu na druge zemlje trebalo bi da taj novi segment objedini sve bezbednosne i vojne kapacitete koji su danas rasuti po pola u Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutra�njih poslova. Tim sektorom bi, predla�em, rukovodio potpredsednik vlade. O zna�aju usvajanja Zakona o civilnoj odbrani i za�titi ne moram ni da govorim. Tako�e, u najskorije vreme neophodno je usvojiti Zakon o privatnim bezbednosnim agencijama. Danas je izme�u 50.000 i 60.000 ljudi pod oru�jem, rade godinama u nesre�enim uslovima. Zakon bi morao da propi�e da ko mo�e da radi taj posao, a ko je zadu�en za kontrolu.

Osim nekih op�tih, nezaobilaznih principa poput iskrenosti, li�nog primera, ras�i��avanja tajnih slu�bi, smatram da su za funkcionisanje najvi�eg izvr�nog organa vlasti u dr�avi potrebni jo� neki uslovi. Pre svega, u Vladi Srbije trebalo bi da sede ljudi koji bi u vreme trajanja mandata zamrzli statuse u svojim strankama. Za�to to ka�em? Sve dosada�nje vlade bile su koalicine, sastavljene od mnogo stranaka, pa smo neretko bili u situaciji da ministri vode politiku svojih stranaka, a ne politiku vlade. To se danas vidi najbolje u slu�aju ministra Sr�ana Sre�kovi�a kojem centrala Srpskog pokreta obnove zamera ��to ne sprovodi politiku stranke�.

U prethodne dve decenije zakazala je spoljna politika. Za sve to vreme, Srbija nije uspela da ni od jedne najmo�nije svetske sile stvori prijatelja. Budu�a vlada bi zato trebalo da na�e na�in da privoli Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave, Nema�ku, Francusku, Veliku Britaniju ili Kinu jer nije potrebno govoriti o tome koliko bi nam takva podr�ka bila dragocena u re�avanju najozbiljnijih problema, od politi�kih, poput Kosova do ekonomskih.

Ka�u da nemamo kvalitetne ljude. Nije ta�no! Imamo, ali su skrajnuti s javne scene samo zato �to nisu i ne �ele da budu deo neke od stranaka. Re� je o sposobnim ljudima, koji iza sebe imaju odli�ne rezultate, ali za koje je politika isuvi�e prljav posao da bi u nju ulazili preko partije. Zato bih i ovim putem �eleo da obavestim institucije i najvi�e rukovodioce da ne vr�e pritisak na ljude koje Savet �Blica� bude predlagao jer ovde nema nametanja i lobranja, jedini kriterijum su - rezultati i minuli rad.

Srpske oru�ane snage opremi�e Rusija

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Sat, 20 Aug 2011 19:59:14 +0100

Са Србијом имамо посебан однос, заснован пре свега на дубоким историјским коренима, и ми смо били забринути ситуацијом која постоји у Србија и у суседним земљама" - рекао је генерал Макаров након прве рунде преговора.

Шта ове речи значе генерале Макаров, ситуацији у Србија и како ће изгледати та сарадња?

- Верујем да је ово пре свега позив на партнерство. Подсећамо да је Југославија, онда Савезна Република Југославија била традиционално пријатељским држава на Балкану. И данас та Србија која је остала од некада велике Југославије, још увек за нас представља приоритетног партнера на Балкану.

Разуме се, наш главни интерес у сарадњи - јесте војно-техничке везе. Ми планирамо да Србија дамо довољно велики кредит за куповину руског оружја додатном опремањем комплекса српских оружаних снага.

То је, пре свега, наравно, могућност куповине система одбране као што су С-300, као и широку номенклатуру авиона. Конкретно, модернизацију и реновирање флоте у српској ваздухопловства МИГ-29 ловаца. Као и на многим другим областима које се односе на пружање војно-техничких услуга. У овом је наш интерес у Србија.

- Током разговора, разговарали су о ситуацији у Северној Африци и Блиском истоку, и евалуација странака о овим питањима поклопио. Шта може да прати?

- Са практичне тачке гледишта, ништа. Због утицаја земаља НАТО-а "Операција Одисејева зора" не можемо. Да, може се констатовати подударност заједничких ставова, али увек треба да изгледа, и шта следи из овог је стварна. Данас је реалност да НАТО користећи ратну машинерију решава проблем војним средствима.

У принципу, исти проблем Алијанса одлучила на Балкану у то време. Памтимо бомбардовања Југославије, утицај на Косову, на крају доводи до анексије тог дела старе српске територије и успостављање тамо режима косовских Албанаца који су након свега, била призната као независна држава. Мислим да је у практичном смислу, наравно Србија, видевши своју војну угроженост, заинтересован да развија односе са Москвом.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ova vest pro�la je gotovo nezapa�eno kod nas.....

Napravi svoj M-16! (interaktivni kofigurator)

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Fri, 24 Dec 2010 01:58:43 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Interesantna interaktivna zezancija. Mada delovi- mogu da se naru�e. Ba� me zanima kakav bi ispao va� M-16!

Ovo je neka moja kombinacija:

Papirni vojnici za male generale

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Fri, 23 Apr 2010 15:25:47 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Odnos dr�ave prema oru�ju

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Sat, 26 Dec 2009 10:25:21 +0100

Iako sam ranije bio veliki konzervativac u oblasti naoru�anja za li�nu upotrebu sada sam postao prili�an liberal.

Naime smatrao sam da oru�je mo�e da se izdaje samo licima kojima je potrebno sa raznim dozvolama i sli�no, kako bi se spre�ilo da ludaci, kriminalci i maloletnici dolaze do tog oru�ja.

Medjutim, vreme i svakodnevica pokazali su da je restriktivna politika prema dr�anju i no�enju oru�ja prevazidjena i pogre�na.
Problem je u tome �to dr�ava uspeva samo uzornim i mirnim gradjanima da nametne ograni�enja i sankicionipe dr�anje i no�enje oru�ja, dok kriminalcima, onima protiv kojih se zakon i donosi- ne mo�e ni�ta.

Tako da kriminalac mo�e da nosi �ta ho�e, a obi�an gradjanin koji treba sebe, ali i dr�avu da brani od kriminalaca, ne mo�e i ima velika ograni�enja.

�emu silne dozvole?
jasno je da ako neko �eli da ubije nekog, ne�e ga ni Bog spre�iti da uzme SVOj ili da za 100 evra kupi na crno pi�tolj i izre�eta nesre�nika- imao dozvolu ili ne.

U dana�nje vreme, a to �e se dugo i nastaviti �emu dozvola za dr�anje i dozvola za no�enje kada kriminalci nose automatske pu�te, oru�ja sa prigu�iva�ima, bombe i PT lansere!?

No, postavljam slede�e pitanje:
Ako bi smo liberalizovali nabavku i dr�anje oru�ja, da li bi se stopa ubistava i kriminala pove�ala?
Ako �ovek mo�e da udje u prodavnicu, poka�e dokumenta- ona sa �ipom i sli�no, sa�eka par dana za proveru da nije ka�njavan da ne tu�e �enu i sli�no- za�to da ne mo�e lepo i jednostavno da kupi oru�je koje �eli?

Ono �to bih ja uradio to je da bih

1.liberalizovao nabavku i dr�anje oru�ja. Da svako ko je neka�njavan i punoletan mo�e da udje u robnu ku�u i kupi pi�tolj, ali da bude strogo ograni�en da mo�e da ga dr�i u ku�i i nosi samo u posebnim slu�ajevima.

2.Ograni�io bih kalibar oru�ja koje gradjani mogu legalno da kupuju u radnjama i to mogli bi da kupe pi�tolje i revolvere kapaciteta do 9 metaka- i to kalibra .22 .32, 6,35 7,65 mm dok bi za pi�tolje od 7,62 9mm pa vi�e i za oru�ja kapaciteta preko 9 metaka trebala i posebna dozvola za kolekcionare i sli�no za kupovinu i dr�anje.

3.Ograni�io do maksimuma pravo no�enja oru�ja, gotovo bih zabranio da neko nosi na ulici pi�tolj 9 mm sa 15 metaka i sli�no dok bi legalne pi�tolje (manjeg kaliubra) isto ograni�io, ali slabije.

4. �ak bih subvencionisao kupovinu oru�ja od strane dr�ave ukinuv�i takse za oru�ja do 7,65 mm a oni koji ho�e skupe strane pi�tolje, morali bi da odre�e kesu.

Polazim od �inejnice da su svi naoru�ani. I od toga da ko ho�e nekog da ubije ima�e oi�tolj i ovako.
Ovo bi pomoglo i doma�oj proizvodnji, omogu�ilo da ako nekom gradjaninu treba pi�tolj ili �eli da ga ima, mo�e d ima pi�tolj ali ne takav da sa njim mo�e da pokolje pola grada ve� koji je sassvim dovoljan za samoodbranu i sportsko pucanje.

Otprilike, ovo je u globalu... �ta vi mislite?