MyCity Military :: Avijacija i PVO

Re: Nebo ostaje � Krst i padobran

nobody@mycity-military.com (Mixelotti) — Mon, 18 May 2026 09:09:22 +0100

Драги моји ваздухопловци,

са великом чашћу и искреном радошћу позивам вас на промоцију моје књиге
�НЕБО ОСТАЈЕ � Крст и падобран�,

која ће се одржати:

📍 Београд � ресторан Аеро-клуб
Узун Миркова 4/II
📅 21. мај 2026.
🕕 у 18,00 часова

Ово није само промоција једне књиге.
Ово је вече сећања, пријатељства, падобранског духа, војничке части и људи који су кроз живот носили и крст и падобран.

Биће ми велика част да будете на промоцији и да то вече поделимо заједно.

После промоције предвиђено је дружење у ресторану Аеро-клуба.

Добро ми дошли.

Ненад Кузмановић Кузма 😊

The B61-based �Robust Nuclear Earth Penetrator�

nobody@mycity-military.com (RJ) — Fri, 15 May 2026 22:00:44 +0100

Citat:Abstract
It is scientifically and technically possible to build an earth penetrating
device that could bury a B61-7 warhead 30 meters into concrete, or 150
meters into earth, before detonating it. The device (based on knowledge
and technology that are available since 50 years) would however be large
and cumbersome. Better penetrator materials, components able to withstand
larger stresses, higher impact velocities, and/or high-explosive driven penetration aids, can only marginally improve the device. It is concluded that the
robust nuclear earth penetrator (RNEP) program may be as much motivated
by the development of new technology directly applicable to next generation
nuclear weapons, and by the political necessity to periodically reassess the
role and utility of nuclear weapons, than by the perceived military need for
a weapon able to destroy deeply buried targets.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Arsenije Boljevi�, Crnogorac na slova�kom nebu

nobody@mycity-military.com (Mixelotti) — Wed, 18 Mar 2026 11:38:02 +0100

Knjiga je posve�ena ratnom pilotu Arseniju Boljevi�u, u�esniku i hrabrom borcu u Slova�kom narodnom ustanaku tokom Drugog svetskog rata.
Knjiga je �tampana dvojezi�no, na crnogorskom i slova�kom jeziku i iza�la je u izdanju �Crnogorskog identiteta� sa Cetinja i �Crnogorsko slova�kog prijateljstva� iz Podgorice.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: E�alon - Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije

nobody@mycity-military.com (bojank) — Sun, 15 Mar 2026 15:05:20 +0100

kybonacci ::... Бровнинг?
Broving
i
Vilus

Leta�ko odelo i njegova oprema u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1945

nobody@mycity-military.com (Mixelotti) — Sat, 20 Dec 2025 00:12:30 +0100

Предраг В. Миладиновић

Београд, 2025.
Тврд повез, формат 25 цм
Ћирилица, 95 страна
Илустровано

МА Данијела Пухача

Пред нама је вишегодишње, може се слободно рећи и прво самостално истраживање на тему историје летачке униформе у Краљевини Југославији, мада је у књизи Краљевско ваздухопловство 1918�1944, коју потписује група аутора укључујући и Миладиновића, наведена тема укратко дотакнута у поднасловима �Летачка звања, униформа, обележја и ознаке�1 и �Ваздухопловна униформа и ознаке�2. Предраг Миладиновић је своје најпре хобистичко интересовање за теме из области ваздухопловства, што је укључивало састављање пластичних макета и такмичења у оквиру секције �Александар Дероко� при аеро-клубу �Београд�, развио у објављивање чланака у часописима попут Аеросвет, Крила, Аеро магазин, Годишњак српског ваздухопловства и др. Учесник је скупова и симпозијума са темама из ваздухопловне историје, предавач на научним скуповима у Београду, али и сарадник и редактор у многим ваздухопловним публикацијама и монографијама.
О аутентичности истраживања експлицитно се говори већ у предговору (стр. 4), где сазнајемо да је идеја за истраживање настала пре три године за потребе каталога изложбе у оквиру Историјског музеја Србије, а у сарадњи са Музејом ваздухопловства. За ово дело аутор није имао превише извора, јер се сличном тематиком често бавило успутно и то углавном у текстовима посвећеним војним униформама, што даје додатну историјску вредност овом истраживању. Иако званично има 95 страна, првих 70 страна посвећено је насловној тематици, док је преостали део чине прилози: привремени именик, скраћенице и на крају широк опус библиографије и регистар имена. Прво поглавље обрађује развој летачке опреме у Краљевини Југославији, друго поглавље бави се осталом (пропратном) опремом, а треће и најкраће поглавље разрађује летачку опрему у Другом светском рату.
У првом поглављу под насловом �Летачка спрема у Краљевини Југославији� уводна прича базира се на кратком историјском осврту настанка Државе Срба, Хрвата и Словенаца, укључујући и ваздухопловство нове државе, где је читаоцу на поједностављен начин објашњен ток развоја авијатике Краљевине Југославије у првим послератним годинама (стр. 7), те шта је све обухватало снабдевање авијатичарском опремом, као и детаљан опис летачког комбинезона и пропратне опреме. У даљем тексту аутор се, истичући прекретницу у развоју ваздухопловне делатности почетком двадесетих година, позабавио представљањем ваздухопловства као службе вишег статуса у оквиру војске, објаснивши шта је одредио и побољшао у авијацији Први закон о Устројству војске (стр. 9). Следи осврт на рапидан развој ваздухопловства тридесетих година, где је објашњено на који начин је потпомогнут развој домаћих фабрика лиценцираних ваздухоплова, као и начин куповине униформе међу официрима и подофицирима.
Аутор се потом осврнуо на развој ваздухопловне медицине (стр. 14), која је првобитно подразумевала редован систематски преглед, а временом се одређују и први прописи у тој грани ваздухопловства. Из контекста се може закључити да су резултати тог развоја коришћени за побољшање свакодневног летачког живота и здравља пилота, али и за развој и унапређење летачке униформе. У овом делу текста наводи се који су најбољи материјали за израду одела, али се такође детаљно наводе пожељне карактеристике остале летачке опреме, попут �шлема� (тврде летачке капе), опреме падобраниста, као и заштите за очи у виду летачких наочари (стр. 17). Аутор се кратко дотакао и кисеоничке опреме за летаче и решавања проблема са издувним гасовима у летелицама. У наредном пасусу наводи да �у ваздухопловству постоји изрека да је свако његово правило написано крвљу�, чиме се алудира на трагично изгубљене животе пилота и посаде; другим речима, искуство у овој грани стечено је проучавањем летачких катастрофа (стр. 1.
Затим нас аутор враћа на период непосредно након Првог светског рата и објашњава начине снабдевања Државе Срба, Хрвата и Словенаца ваздухопловном опремом и шта ју је чинило, али и наговештава да смо били ускраћени за ратну одштету из домена ваздухопловства. Шта је то обухватало и са каквим образложењем смо одбијени сазнаје се у даљем тексту. Даље читамо о развоју домаћих модела летачке опреме тридесетих година прошлог века, тачније о њиховом осавремењавању, наводи се чијим су иностраним униформама биле инспирисане домаће фабрике, као и које промене је доживела дотадашња летачка опрема (стр. 21).
Миладиновић је посебну пажњу посветио развоју падобрана као дела летачке опреме � од прве појаве током Великог рата, преко материјала од којих су израђивани, до њихове ситуационе функционалности (стр.24). Следи део који због интересантних информација привлачи доста пажње, а односи се на патенте и изуме (стр. 26) из домена падобранства, од којих већина није усвојена или је остала неискоришћена. Предмет истраживања било је и тестирање материјала, као и функција и рок употребе падобрана (стр. 30). Такође, аутор наводи и статистичке податке о летачима који су се спасили уз помоћ падобрана до Априлског рата, те још неке појединости везане за падобране. Вредна цитирања је духовита и црнохуморна рекламна парола фабрике ваздухопловне опреме �Кнебл и Дитрих�, као увод у наредно истоимено поглавље: �Носи са собом падобран и ако мислиш да ти никада неће требати, јер ако ти затреба, а немаш га, никад ти више неће требати� (стр. 32).
Аутор наводи детаљан историјат фабрике падобрана и летеће опреме �Кнебл и Дитрих�, која је била највећи снабдевач ваздухопловства Краљевине Југославије. Указује на бурну историју ове фабрике, почев од промене назива за време окупације Немачке и коришћења њеног погона за потребе Трећег рајха, укључујући и Зракопловство Независне Државе Хрватске. Такође пише о иностраној обуци радника, њиховој националној припадности, али и о производним капацитетима фабрике до 1939. године (стр. 37). Наводи се да је у периоду окупације машински парк фабрике проширен на 200 машина, али да су оне до октобра 1944. године биле евакуисане железничким вагонима за Трећи рајх (стр. 42). Одлуком АВНОЈ-а од 21. новембра 1944. године наложен је прелаз непријатељске опреме фабрике у државну својину (стр. 43).
У даљем тексту, с поднасловом �Снабдевање Ваздухопловства војске летачком спремом и падобранима�, аутор наводи на који је начин војно ваздухопловство распоређивало летачку спрему, као и који су одевни комади спадали у личну летачку спрему (током зиме и лета) и које је летачко особље (стр. 4 имало право коришћења те спреме. Наредни редови посвећени су опису опреме коју је у међуратном периоду имала Краљевска морнарица, односно Поморско ваздухопловство, те основним карактеристикама њиховог летачког одела. Дотиче се, мада укратко, развоја прслука за пливање. Током 1935. године Команда морнарице одобрила је поделу летачке спреме на летњу, зимску, висинску и радну (стр. 50). Остатак текста посвећен је опису и бројном стању летачке опреме Поморског ваздухопловства у том периоду.
Поглавље �Остала опрема� отвара прича о летачким наочарима коришћеним у војном ваздухопловству непосредно након Првог светског рата. Спомиње се домаћи произвођач наочара �Мавровић�, о којем нема одатних података. Миладиновић наводи две наше фабрике које су се бавиле израдом наочара, међутим остаје непознато да ли је произведене наочаре војска користила (стр. 54). Надаље се описује изглед летачких наочара, понајвише њихове варијације у облику.
Миладиновић даље пише о својим сазнањима у вези са кисеоничком опремом, која је у војно ваздухопловство Краљевине Југославије дошла из Француске. Следи интересантна прича о производњи првих инхалатора фирме �Телеоптик� крајем тридесетих година прошлог века, о њиховим карактеристикама, али и значају инхалатора и опасностима које њихова неисправност доноси. Лично сведочење поручника Драгутина Доланског о квару инхалатора на његовом лету 1929. године (стр. 55-56) указује на потенцијалне нежељене или (у крајњем случају) трагичне последице. Аутор даље пише да су, превенције ради, прописани одређени услови које је било неопходно испунити како би се летачкој посади додељивала звања.
Поднаслов �Коришћење летачког одела у цивилном ваздухопловству� последњи је који се бави међуратним периодом и обухвата спроведена решења за летачку опрему Друштва за ваздушни саобраћај �Аеропут� а.д., као и опрему Краљевског југословенског аероклуба �Наша крила� (стр. 58�60). �Последње мирнодопске набавке� (стр. 61�62) већински обухватају бројно стање спреме и финансијско учешће у изради летачке опреме војног ваздухопловства пред сам почетак Другог светског рата.
Дело се затвара готово изненада, минималистичким и по нашем мишљењу доста ускраћеним освртом на тему из поглавља �У Другом светском рату� (стр. 63), са јасним циљем да се базира на ваздухопловној опреми два покрета отпора, Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) и Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ � партизани). Део војске избегао је на Средњи исток � Југословенска Војска ван Отаџбине (ЈВвО) � што је укључивало и Југословенско ваздухопловство у изгнанству (Royal Yugoslav Air Force), којој је такође посвећен део текста. Сазнали смо да је развој ових герилских покрета у стопу пратила не толико модернизација, колико адаптација опреме (свака од ових промена описана је у доста кратким цртама), као и о савезничкој обуци нарочито у употреби падобрана у војним акцијама.
Завршне речи посвећене су партизанском покрету и ваздухопловству НОВЈ, које је почетак рата против окупатора дочекало пребегом летача из Зракопловства НДХ на територију коју контролише НОВЈ (стр. 66) � описује се њихова, али и партизанска летачка опрема. О преобуци једног дела људства НОВЈ од стране СССР-а крајем 1944. године аутор је написао свега неколико реченица и уз резиме затворио историјски осврт на авијатичарску опрему у Другом светском рату.
Потребно је похвалити Миладиновићев труд да нас кроз поглавља додатно заинтересује за текућу тематику визуелним садржајем, коришћењем збирке фотографија више аутора, укључујући и фотографије из Музеја ваздухопловства. Поглавља су занимљива за праћење и разумевање, започете теме су концизне и не користи се стручна терминологија, што је погодно за читаоце заинтересоване за ову тематику и мимо струке. У оквиру библиографије, уз објављену и необјављену (архивску) грађу и монографије, наведена је и обимна дневна и периодична штампа. Узимајући у обзир како разноврсност, тако и релевантност наведене литературе на коју се Миладиновић позивао, а посебно изворе из домаћих архива који су употпунили историјски контекст сагледавања авијатичарске опреме (при чему се посебно истичу Архив Југославије и Војни архив Министарства одбране Републике Србије), ово кратко дело може се надаље репрезентовати као достојан историјски водич кроз развој и модернизацију летачког одела и пратеће опреме на територији коју је некада обухватала Краљевина Југославија.

M-HOBBY : [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Војна књижара: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ranjivosti u proizvodnji Suhoja: Podrezivanje krila Rusiji

nobody@mycity-military.com (RJ) — Mon, 15 Dec 2025 15:30:58 +0100

Ovaj istra�iva�ki rad ispituje kriti�ne ranjivosti u proizvodnji ruskih borbenih aviona Suhoj i njihove implikacije na NATO i globalna tr�i�ta odbrane.

klik na sliku

Mapa klju�nih lokacija u lancu snabdijevanja Suhoja

Zadr�ite pokaziva� mi�a iznad ta�aka na mapi da biste otkrili imena dobavlja�a

Ometanje ruske proizvodnje protivvazdu�ne odbrane: Vra�anje neba

nobody@mycity-military.com (RJ) — Mon, 15 Dec 2025 14:46:38 +0100

Ovaj rad nudi sveobuhvatnu analizu proizvodnog procesa ruskih sistema protivvazdu�ne odbrane, pokazuju�i zna�ajne ranjivosti u njihovoj proizvodnji koje bi se mogle iskoristiti za ometanje njihove modernizacije i proizvodnje.

klik na foto

Re: Na�e publikacije na Novogodi�njem maketarskom kupu 2025

nobody@mycity-military.com (Kubovac) — Sun, 14 Dec 2025 11:35:03 +0100

"De�urni operativni" vas �eka i danas na maketarskom kupu do 16 �asova u �koli Tehnoart na Zvezdari, ul. Svetog Nikole 39!

O�ekujemo vas! 😀😀

F-86E(M) Sabre

nobody@mycity-military.com (Mixelotti) — Fri, 05 Dec 2025 17:31:13 +0100

Ukupno 24 strane, A4 format, na engleskom jeziku.
Kratka pri�a o tipu aviona u RV, tabela svih aviona po ev.br i motoru, nalet i motori muzejskog aviona i fotografije.

Jugoslovenski vazdu�ni saobra�aj 1945-1992.

nobody@mycity-military.com (Mixelotti) — Wed, 12 Nov 2025 07:06:20 +0100

Povez: Tvrd
Godina izdanja: 2025.
Pismo: �irilica
Broj strana: 516
Format: 17x24 cm

Pi�e Bojan Dimitrijevi�:
Na� mladi kolega, raniji stipendista Ministarstva, dr Ilija Kukobat pozabavio se istra�ivanjem vazdu�nog saobra�aja u Jugoslaviji u svojoj doktorskoj studiji odbranjenoj na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2023. godine. Posle uspe�ne odbrane, sada je ta tema pred nama u formi monografije, koju je objavio Institut za savremenu istoriju u saizdava�tvu sa presti�nom beogradskom izdava�kom ku�om �Arhipelag�.
Svojim prethodnim diplomskim i magistarskim radom, kao i volontiranjem u Muzeju jugoslovenskog vazduhoplovstva, kolega dr Ilija Kukobat se ve� afirmisao kao vrstan poznavalac istorije jugoslovenskog vazduhoplovstva, a posebno onog civilnog, saobra�ajnog. Njegove dve prethodne monografije iz istog tematskog okvira su potvrda ove konstatacije.
Monografija dr Ilije Kukobata je utemeljena na razli�itim arhivskim i drugim izvorima koje je on u svom istra�ivanju detaljno obradio. Na taj na�in iscrpno je u svojoj studiji analizirao sve vidove funkcionisanja saobra�ajne avijacije �druge� Jugoslavije. Pisati o istoriji saobra�ajnog vazduhoplovstva, u me�uvremenu, postalo je legitimno i �tavi�e � veoma tra�eno, jer �itala�ka publika i kod nas, a jo� vi�e u inostranstvu s pa�njom prati ovakva izdanja. Najvi�e zbog interesovanja i naklonosti prema avionima koji se koriste u vazdu�nom saobra�aju, pa tako i u jugoslovenskom zbog tipologije aviona kori��enih u ovu svrhu i ve�eg broja vazduhoplovnih prevoznika koji su uzeli u�e��e u ovomm vidu saobra�aja.
Naime, vazduhoplovstvo kao novi tehnolo�ki vid vojske i civilnog saobra�aja afirmisalo se u 20. veku kao zna�ajan �inilac ljudskog funkcionisanja. Ali je dobilo i zna�ajnu, mo�da �ak i presudnu ulogu u komunikaciji tokom kasnijih decenija 20. veka.
Tematski okvir istorije jugoslovenskog vazdu�nog saobra�aja koji je obuhvatio kolega Kukobat po godinama je identi�an postojanju socijalisti�ke Jugoslavije. Dakle, od 1945. do 1992. godine. Re� je o veoma intenzivnom periodu u kojem se saobra�ajno � putni�ko vazduhoplovstvo poratne �nove Jugoslavije� intenzivno razvilo u zna�ajan vid saobra�aja i komunikacije unutar mirnodopske Jugoslavije, kao i te dr�ave i inostranstva. Ono se razvijalo u skladu sa svetskim tokovima, ali i mogu�nostima i prilikama u zemlji, pro�av�i kroz vi�e faza. Od 1945. godine, vazdu�nim saobra�ajem se najpre nakratko bavilo vazduhoplovstvo Jugoslovenske armije (VJA), a zatim vi�e preduze�a u razli�itim periodima: najvi�e Jugoslovenski aero transport (JAT), koji je svojim postojanjem od 1947. godine �pokrio� ceo istra�ivani period. Potom, kratkotrajno Jugoslovensko-sovjetsko akcionarsko dru�tvo za civilno vazduhoplovstvo (JUSTA), a zatim u kasnijim godinama: prvo �slovena�ka� Adria aviopromet, a potom: Pan Adria, Aviogeneks i Trans Adria.
U naslovljenoj monografiji kolega Kukobat je temu postavio hronolo�ki, zapo�ev�i tuma�enje saobra�ajnog vazduhoplovstva od njegovih prvih mirnodopskih koraka u periodu 1945�1947. godine, pa sve do 1963. godine, koji predstavlja period upotrebe isklju�ivo avijacije sa klipnim motorima, potom period od 1963. do 1978, koji karakteri�e prebacivanje te�i�ta sa doma�ih na me�unarodne linije i takozvani ��arter� saobra�aj, uvo�enje i razvoj prekookeanskih linija, kao i postepeni prelazak na avijaciju sa mlaznim motorima. I najzad, od 1978. godine pa dalje sve do prestanka postojanja socijalisti�ke Jugoslavije 1992. godine, u kome traje proces modernizacije flote i �irenja mre�e
me�unarodnih linija, kao i dostizanje svojevrsnog zenita u broju prevezenih putnika, razvijenih linija i broju aviona u upotrebi.
Pored analize funkcionisanja navedenih saobra�ajnih preduze�a, monografija detaljno istra�uje i tuma�i dr�avne organe nadle�ne za civilno vazduhoplovstvo i vazduhoplovno zakonodavstvo, razvoj zemaljske vazduhoplovne infrastrukture i tehni�kih sredstava, kadrovske politike i bezbednosti: avionskih udesa i katastrofa, kao i otmica jugoslovenskih saobra�ajnih letelica.
Po ovom poslednjem, kolega Kukobat je otvorio u srpskoj istoriografiji jednu sasvim neispri�anu stranu saobra�ajne avijacije socijalisti�ke Jugoslavije, a koja je decenijama pre privla�ila pa�nju �itala�ke publike dnevnih i nedeljnih novina. Upravo u ovom delu svoje monografije autor je posebno sa istra�iva�ke strane dao nov doprinos sagledavanju jugoslovenske vazduhoplovne saobra�ajne flote kroz formu njene bezbednosti.
Isti�emo tako�e da u svakom od poglavlja, autor detaljno tuma�i tipologiju nabavljenih aviona kori��enih u saobra�aju. Oni su bili uglavnom ameri�kih tipova: Daglas � DC-3, DC-6, DC-8, DC-9 i DC-10, Boing 707, 727 i 737, �evropskih� ATR, ali i pojedinih sovjetskih tipova Lisunov Li-2, Ilju�in Il-14 i Tupoljev Tu-134.
Ovde moramo da podvu�emo nekoliko va�nih zaklju�aka monografije dr Kukobata kada je jugoslovenski vazdu�ni saobra�aj u pitanju. Pre svega, to je bio najbr�i vid saobra�aja izme�u razli�itih delova jugoslovenske dr�ave. Potom, da uka�emo na �esto od javnosti skrivenu �injenicu da su jugoslovenski avio-prevozioci kroz skoro �itavu svoju egzistenciju poslovali sa gubicima ili na granici rentabilnosti, odnosno zavisili od subvencija, dotacija ili drugih vidova dr�avne pomo�i. Da je izbor aviona najvi�e zavisio od �to povoljnijih uslova pla�anja, ali da je te�i�no bio oslonjen na ameri�ku tipologiju i tako bio kompatibilan u svetskim okvirima vazdu�nog saobra�aja.
Ipak, vazdu�ni saobra�aj je ostao relativno manje dostupan naj�irim slojevima stanovni�tva socijalisti�ke Jugoslavije, a broj prevezenih putnika bi bio i manji da nije bilo dr�avne intervencije u domenu finansiranja.
Posebno isti�emo Kukobatov zaklju�ak da je �osobenost� Jugoslavije u odnosu na druge socijalisti�ke zemlje bila postojanje vi�e avio-kompanija u isto vreme, kao i �injenica da se �uo�ava tendencija pojedinih republika ka �to ve�oj samostalnosti u odnosu na federaciju�. Ovde se pre svega misli na SR Sloveniju, a delimi�no i SR Hrvatsku, koje su formirale �svoja� vazduhoplovno-saobra�ajna preduze�a: Ineks Adriju Aviopromet (Slovnenija) ili Pan- odnosno Trans-Adriju (Hrvatska). Iako �arter kompanija, i Aviogeneks bi po modelu svog formiranja mogao da se tuma�i kao nekakva �srpska� avio-kompanija u takvom posmatranju stvari i odnosa.
Moramo da uka�emo na to da je o vazdu�nom saobra�aju u socijalisti�koj Jugoslaviji pisano malo
ili nikako � ako izuzmemo preduze�e Jugoslovenski aerotransport � JAT koji je povodom svojih kasnijih jubileja objavljivao prigodne monografije. Stoga je ova monografija upravo va�an korak u prezentiranju javnosti novih rezultata u istra�ivanju u ovda�njim arhivskim fondovima i u daljem osvajanju teme saobra�ajnog vazduhoplovstva socijalisti�ke Jugoslavije.
Sla�emo se sa Kukobatovim ukazivanjem na �injenicu da vi�e vazduhoplovnih saobra�ajnih organizacija nije predalo svoju gra�u nadle�nim arhivskim ustanovama ili je ona predata samo delimi�no. �Ovo se na prvom mestu odnosi na JAT, Pan Adriju i Aviogeneks, za �ije arhive nije poznato ni gde su fizi�ki sme�tene i u kom su obimu sa�uvane, ako su do danas uop�te i pre�ivele.� U nedostatku arhivske dokumentacije, autor je morao da se osloni na sekundarne izvore kao �to su �tampa, objavljeni izvori, memoari i usmena kazivanja, pa tako i svog dede pilota Koste Bojovi�a.
Kao �to smo istakli, ovu monografiju smatramo zna�ajnim doprinosom savremenoj srpskoj istoriografiji, jer je autor gotovo �iscrpeo� naslovljenu temu svojim istra�ivanjima i hronolo�ki pokrio celokupan vazdu�ni saobra�aj u periodu socijalisti�ke Jugoslavije. �injenica da je saizdava� ove monografije izdava�ka ku�a �Arhipelag� omogu�ila je njenu ve�u vidljivost u ovda�njoj javnosti.

Re: Sajam knjiga u Beogradu 2025

nobody@mycity-military.com (aleksmajstor) — Sat, 08 Nov 2025 09:57:24 +0100

Nabavio najzad primerak knjige na sajmu...

Re: The NIKE Hercules missile system

nobody@mycity-military.com (S2M) — Fri, 20 Jun 2025 19:47:20 +0100

The Nike Hercules was a surface-to-air missile system developed during the Cold War for defending against bomber attacks and, later, short-range ballistic missiles. It was designed to intercept and destroy enemy aircraft at medium and high altitudes, and it could be equipped with either conventional or nuclear warheads.
Here's a more detailed breakdown:
Key Features:
Two-stage missile:
The Nike Hercules had a booster and a sustainer rocket, both using solid propellant.
High speed and altitude:
It could travel at over three times the speed of sound and reach altitudes up to 150,000 feet (45,000 meters).
Long range:
It had a range of over 75 miles (120 km).
Nuclear or conventional warheads:
While typically armed with a W31 nuclear warhead (with a selectable yield of 2-40 kilotons), it could also carry a conventional warhead.
Radar guidance:
The system relied on multiple radars for tracking targets and guiding the missile.
Multiple radars:
These included a target tracking radar (TTR), target ranging radar (TRR), missile tracking radar (MTR), and high-powered acquisition radar (HIPAR).
Mobile design (intended):
The system was initially designed with mobile vans for radar and missile control, but in practice, permanent sites were often established.
Purpose and Deployment:
Defense against bombers:
The primary purpose was to defend against massed formations of Soviet bombers during the Cold War.
Interception of short-range ballistic missiles:
Improved versions of the system could also intercept short-range ballistic missiles.
NATO deployment:
It was deployed by the US and NATO forces.
Deactivation:
Deactivation of Nike Hercules sites in the US began in the early 1970s and was completed by 1975, with some exceptions, after the Anti-Ballistic Missile (ABM) Treaty with the USSR was signed.
Key Components:
Integrated Fire Control (IFC) area: This area housed the radars and missile control computers.
Launching area (LA): This area contained the missile launchers.
Missile battery crew: A crew consisted of personnel in both the IFC and LA, with an average of 35 soldiers.
Legacy:
Replaced by Patriot:
In Europe, the Nike Hercules was eventually replaced by the more mobile and accurate Patriot missile system.
Continued use in some regions:
Nike Hercules batteries remained in use in some locations, such as Taiwan and South Korea, into the 1990s and beyond.

Re: Samohodni raketni sistem 2K12 Kub-M/Kvadrat, Od SFRJ do Srbije

nobody@mycity-military.com (Kubovac) — Sat, 31 May 2025 12:33:56 +0100

Smestili smo se!

Dakle, smestili smo se jutros na �tandu Vojne knji�are u sklopu velikog me�unarodnog maketarskog takmi�enja �Novosadski Ikar�, koji se odr�ava u prostorijama Arhiva Vojvodine u Novom Sadu.

Podse�amo vas da program traje od 09-17 �asova u prostorijama Arhiva Vojvodine, na adresi: �arka Vasiljevi�a 2a, Novi Sad, tako da ko je iz Novog Sada i okoline, jo� uvek ima prilike da stigne na ovu manifestaciju i poseti i na� �tand i pre svega �tandove vrednih maketara iz na�e zemlje i ve�eg broja zemalja koji su na ovaj skup do�li iz razli�itih krajeva sveta!

Dobro do�li na �Novosadski Ikar� � mesto gde se spajaju strast, ume�e i tradicija maketarstva! �iveli!

Flight Global-World Air Forces 2025

nobody@mycity-military.com (RJ) — Wed, 30 Apr 2025 21:35:57 +0100

2025 World Air Forces directory
In association with Embraer

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sa pra�kom protiv stelta

nobody@mycity-military.com (Kubovac) — Sun, 23 Mar 2025 21:14:07 +0100

Dragi prijatelji,

Pozivamo vas na promociju knjige "Sa pra�kom protiv stelta" Andreja Kazakova iz Sankt Peterburga, koja �e se odr�ati u Beogradu 31. marta 2025. godine u 18 �asova u sve�anoj sali GO Stari Grad, ul. Makedonska 42.

O knjizi govore:
�or�e Ani�i�, oficir RV i PVO Vojske Srbije
akademik prof. dr. Radmila Tonkovi�
Olga Litvina, portparol veterana Bojevog bratstva RF i
AUTOR

DOBRO DO�LI!