MyCity Military :: Pe�adijsko naoru�anje, municija i oprema

Crnogorski gaser

nobody@mycity-military.com (Sirius) — Tue, 08 Oct 2013 09:37:13 +0100

На молбу нашег приљежног члана под надимком ''Пушкомитраљезац'' постујем скенове из легендарног часописа ''Метак'' о врло популарном револверу балканског простора.

Још једном изражавам дивљење систематичности нашег члана Бранка Богдановића и захвалност за све оно што ради за популаризацију ове лепе области.

ПС

Ако случано већ постоји сродна тема, спојићу ову тему с њом, нисам сад имао времена да прегледам целу листу.

Pu�ka obrazca 1891 - Mosinka - Tri linije kroz tri veka

nobody@mycity-military.com (Zorge) — Sun, 07 Oct 2012 20:10:08 +0100

Текст пред вама писан (боље рећи - приређен, јер сам ја само сакупио са свих страна већ објављене материјале) са намером да буде објављен у "Арсеналу", редовном подлистку "Одбране", али се његов обим "отео" и мало је вероватно да ће бити објављен у овој форми. Да мој труд не би чекао у неком фолдеру и онда, случајно био обрисан, делим га са вама.

Три линије кроз три века

Многи из руских војних кругова са краја XIX века били су поборници правила �пуцај ретко, али прецизно� и сматрали да је репетирка као врста оружја сасвим непотребна. На другој страни били су поборници репетирки, међу којима и Сергеј Иванович Мосин (1849 - 1902), творац знамените �трјохљињејке�, пушке која је током свог дугог службеног века обележила не само руску и совјетску историју.

Сергеј Иванович Мосин (1849-1902)

Време за одлуке

Искуства из руско�турског рата 1877-1878. г., у коме се руска армија наоружана једнометним пушкама �Бердан� №2, сукобила са турском армијом наоружаном савременим оружјем какве су петнаестометне полужаре �Винчестер� M-1873, одлучивала су питање �бити или не бити� репетирке у руској армији. Њени поборници, после неуспешних покушаја да се модернизације пушке система Хајрема Бердана, успели су 1882. г. да од Главне артиљеријска управе (ГАУ) издејствују формирање �Специјалне комисије за тестирање репетирајућих пушака�, с циљем да испитају нове конструкције пушака. Током 1883. г. за члана те комисије постављају и Мосина, чиме је и званично признат за једног од водећих руских специјалиста у тој области.

Једнометна пушка са обртночепним затварачем система Хајрема Бердана №2 са мецима пуњеним црним барутом, калибра 10,75x58 mm. У руској армији употребљавана је од 1870. до 1891. године, када је почело увођење нових Мосинових пушака, али се сретала све до краја грађанског рата.

Ипак, то није био почетак његовог конструкторског рада, већ вероватно 1875. г. када је Мосин, после окончавања школовања на академији, постављен на место начелника алатне радионице Тулског оружаног завода, од које је зависио рад читавог предузећа. Радионица је производила мерне инструменте, алате и шаблоне потребне за производњу оружја. Тамо су радили највештији мајстори, који су осим те производње, радили и на изради опитних оружја.

Мосин је прве покушаје да покаже своје конструкторске способности начинио 1878. г., када је за конкурс Артиљеријског комитета пројектовао прибор за проверу саосности нишанске линије са каналом цеви на пушкама �Бердан� №2.

Одлуком ГАУ из 1881. г., Мосин је постављен за члана �Комисије за инспекцију механичких средстава и грађевина� сестрорецког и ижевског оружаног завода. Та функција омогућила му је да се подробно упозна са организацијом производње и стањем у руској индустрији оружја.

Мосин је 1882. г. започео самостални рад на преради једнометне �Берданке� у репетирку. Потом је по налогу Главне артиљеријске управе послат у Санкт Петербург, због потреба још једног испитивање репетирки, која је поменута комисија проводила 1884. г.. Своје слање у Санкт Петербург Мосин је искористио да тражи сагласност да се врати на посао конструисања своје репетирке, што му комисија одобрава. Резултат је била �Берданка� са осмометним лучним тубуларним магацином за метке смештеним у кундаку, за чију је основу Мосин искористио магацин Аустријанца Шулхофа.

Мотив са старе разгледнице: зграда пријемне комисије Сестрорецког оружаног завода, где је Мосин започео развој нове пушке.

Нешто касније, приказао је и пушку са 12-метним магацином исте конструкције. Пушка је добила позитивне оцене, али због низа недостатака није могла бити усвојена у наоружање, што је био неопходан услов да би почела њена серијска производња. Комисија је признала конструкцију Мосина за најбољу међу приказаним моделима и наручила опитну партију од 1.000 пушака. О њој се прочуло и у иностранству, па је већ наредне године из француске фирме �H. Ricter� Мосину стигла понуда да за 600.000 франака прода патентна права за лучни тубуларни магацина у кундаку, за кога је планирано да се употреби на пушкама система �Гра�, али је он, као руски патриота, ту понуду одбио. За ово се сазнало тек после Мосинове смрти, када је у његовом радном столу нађена преписка са Французима.

У центру интересовања војних кругова нашло је питање преоружавања руске армије малокалибарском репетирком која користи метак пуњен бездимним барутом. План о скором пренаоружавању руске армије обећавао је огромне профите страним произвођачима оружја који су желели �да не остану без столице када музика престане да свира�. То је разлог због кога су се потрудили да искористе добру прилику и комисији 1889. г. предочили неколико конструкција пушака. Строг и беспристрасан прилаз оцењивању пушака развејао је и тада постојећи мит о фамозној западној технологији � показало се да се већина предочених пушка реномираних европских произвођача има слабе конструкције магацина или затварача. Међу онима које су комисији предочили своје конструкције био је и Мосин са својом �тролинијском� (7,62 mm; �линија� � стара руска мера, износи 1/10 инча) пушком. У исто време, белгијски конструктор Леон Наган комисији је понудио пушку сопствене конструкције калибра 3,5 линије (8,89 mm). Комисија је свој избор сузила управо на ове две пушке и период од 1889. до 1891. г. био је доба супарништва Нагана и Мосина, из кога се појавила нова пушка.

Последња упоредна испитивања њихових пушака у марту 1891. г. показале су приближно исту прецизност оружја, али је код пушака Нагана забележено мање застоја. Разлог за то био је прост - имајући бољу производну базу, Наганове пушке биле су квалитетније израде од Мосинових. Разултати испитивања показали су да пушка Нагана има извесне предности у односу на Мосинову конструкцију па су и чланови комисије гласали 14 према 10 за њу. Међутим, неколико утицајних официра из комисије подржавали су домаћу конструкцију, па је предност добила пушка Мосина, која је била сличних техничко-тактичких карактеристика као и Наганова пушка, али је била једноставнија и јефтинија за производњу од ње, што је не мало важан детаљ. Неисправности примећене на Мосиновим пушкама нису се могле приписати недорађености конструкције, већ журбом и ниским квалитетом израде. Истовремено, детаљна анализа показала је предности Мосинове конструкције и могућност да се недостаци уклоне не кардиналним изменама читаве конструкције, већ дорадом другостепених детаља. Разлог за такву прорађеност конструкције могао би да буде чињеница да је Мосин је конструисање своје пушке започео пре Нагана и других иностраних конструктора чије је пушке комисија испитивала.

Треба поменути начин рада Мосина: он је давао само основне мере делова и склопова и то какав би њихов међусобни положај требало да заузимају на пушци, док су остале мере одређивали остали чланови конструкторског тима током израде техничких цртежа. После тога су ти технички цртежи долазили до Мосина који је давао коначну оцену или чак и мењао димензије и форму детаља.

У време док је Мосин био у Тули, Наган је комисији представио своје нове моделе пушака, које су на испитивањима правиле застоје због заглављивања метака, због тога што није постојао начин да затварач у свим случајевима захвата само један метак из магацина. Тај проблем Мосин је решио још на самом почетку употребивши интелигентно решење поузданог храњења пушке из магацина уз помоћ посебног детаља � зуба за задржавање другог метка из магацина, што је конструкција први пут употребљена на репетиркама система �Ветерли-Витали�.

Једна од особености Мосинове конструкције: подопружени зуб за задржавање другог метка из магацина. Он је постављен у прорез на десном боку сандука и фиксиран једним вијком.

По иницијативи чланова комисије усвојена је модификована пушка Мосина, која је у ствари била плод рада читаве група конструктора: затварач, механизам за окидање, магацин и зуб за задржавање другог метка из магацина конструисао је сам Мосин, метак и цев � генерал-лајтнат Чагин, пуковници Роговцев, Петров и натпоручник Савостјанов, оквир за пуњење пушке и потисна опруга магацина � Леон Наган.

Од Наганове конструкције узети су форма петометног оквира за пуњење пушке и потисна опруга фиксирана за дно магацина. Поборници теорије да је једини и неспорни конструктор пушке само Мосин наводе да су измене позајмљене од Нагана побољшале су комфор при руковању, али да би и без њих оружје било потпуно функционално. На пример, ако би се одустало од пуњења магацина пушке петометним оквирима, он би се могао пунити метак по метак. Или, без обзира што потисна опруга доносача метака не би била фиксирана за дно магацина, меци би без застоја бити потискивани навише, а затварач би их захватао и потискивао у лежиште метка, али би постојала опасност да се та опруга изгуби током расклапања и чишћења оружја. Због тога, улога тих измена конструкције је од секундарне важности за фукционисање оружја и, по њиховом закључку, не даје основу да се за конструктра нове пушке призна још неко осим Мосина.

У западној литератури често се наилази на назив �Мосин-Наган�. Он, наравно, има право на постојање, али ако би се то односило на пушку који је понудио сам Наган. Поједини склопови тог оружја очито су били конструисани са великим утицајем идеја Мосина. Конкретно, на првим примерцима Наганових пушака није постојао зуб за придржавање другог метка из магацина, па је затварач често захватао истовремено по два метка и изазивао застоје. Њега је Наган унео у конструкцију своје пушке тек током конкурсних испитивања.

Komandno - komunikacioni ure�aji

nobody@mycity-military.com (kljift) — Wed, 04 Jul 2012 23:09:54 +0100

----------- Napisano: 04 Jul 2012 23:09 ---------

Op�te prisutne skra�enice kod ozna�avanja komandno - komunikacionih ure�aja:
C2 - command and control.
C2I stands for command, control, and intelligence.
C3I stands for command, control, communications, and intelligence.
C4I stands for command, control, communications, computers, and (military) intelligence.
C4ISTAR is the British acronym used to represent the group of the military functions designated by C4 (command, control, communications, computers), I (military intelligence), and STAR (surveillance, target acquisition, and reconnaissance) in order to enable the coordination of operations.
C4ISR is the similar term used by the U.S. military (command, control, communications, computers, intelligence, surveillance, and reconnaissance).
C4ISTAR and its related terms can be used to refer to infrastructure, a role of military units or individuals, or procedures employed.

Komandno kontrolni centri.

Komandno kontrolni centri su specifi�ne sigurne sobe ili zgrade u vlasni�tvu dr�avnih institucija, vojske ili zatvorskih postrojenja koje funkcioni�u kao agencijski dispe�erski centri, centri za pra�enje osmatranja, kancelarije za koordinaciju te kao centri za pra�enje uzbuna.

U SAD razne ogranci oru�anih snaga SAD poput Obalske stra�e i Mornarice imaju komandno - kontrolne centre. Komandno - kontrolni centri uobi�ajeni su i u pritvorskim jedinicama SAD.

Komandno kontrolni centri koje koristi Vojska SAD obi�no se nazivaju komandnim mjestima. Ratni brodovi su opremljeni sa Combat Information Center za takti�ku kontrolu brodskih resursa, dok se komandovanje flotom i zajedni�kim operacijama obavlja sa C4I instalacija na Zastavnom brodu (poput nosa�a aviona), koji slu�e i kao Komandni brodovi, a u nekim varijantama i sa unaprije�enih brodova za logisti�ku podr�ku gdje su superstruktura broda i prate�i odeljci iskori�teni za komandno - kontrolne du�nosti poput broda USS Coronado (AGF-11).

Proizvo�a�i �ifrantskih strojeva:
ACEC (Belgija), Aristo, AT&T (SAD), Crypto AG (�vedska), Fairey (V. Britanija), Gretag (Gretacoder Data Systems, �vajcarska), Hagelin (�vajcarska), HELL (Njema�ka), MEL (Mullard) V. Britanija, Motorola (SAD), Mykotronx (SAD), Nokia (Finska), Philips (Holandija), Racal (Velika Britanija), Siemens (Njema�ka), Tadiran (Izrael), Telefunken (Njema�ka), Telsy (Italija), Teltron (Italija), Text Lite (Irska), Text Tell (Irska), Transvertex (�vedska), Usfa (Holandija).

Strojevi po abecednom redu:

Adonis (KL-7), Alberti Disc, Aroflex, Aroflex II, B-21,B-211, BA-1304, BC-38, BC-543, BID/1100, BID/250, (Lamberton), Bombe, BVO, C-1100, C-36, C-38, C-446, Caesar Box, CCM (Combined Cipher Machine), CD-57, Clipper Chip, Codebook, Colossus, Confederate Cipher Disc, CRM-008, Crypset 100, Cryptel 240,
Cryptel 245, Cryptocom, Cryptomatic, Cryptophon 1100, Cryptophone 7000, CSP-1500, CSP-888/889,CSP-1600, CSP-1700, CSP-2900, CVAS III, CX-52, CYZ-10, D1118-B, Dacolex 15, DBT, Discret, DS-101, DS-102, DSM Voice, DSU, DWBST 55, Ecolex-I (1), Ecolex-II (2), Ecolex-IV (4), Ecolex-X (10), Ecolex 20, EMU (Electronic Message Unit), Enigma, EROLET, ETCRRM, Fairey, Fialka, Field Message Book (Giddings), Fortezza Crypto Card, FS-5000, Geheimschreiber (T-52), Giddings Field Message Book
Gretag, Gretacoder 524, Gretacoder 603, Gretacoder 605,Gretacoder 805, Hagelin,Hand ciphers,
HARPOON, HC-2203, HC-230, HC-235, HC-3300, HC-4220, HC-520, HC-530, HC-550, HC-570,HC-580,
HC-9, HELL, HYX-71, Jefferson disk, KD-100, KG-84, KIV-7, KL-7, KL-51, KORALLE, KOV-8, KOV-12
KOV-14, KRYAPP-301, KSD-64A, KTP-3, KY-4631, KY-5589, KY-57, KY-68, KY-71, KY-71D, KY-879/P
KY-9127M, KY-99, KYK-13, Lamberton (BID/250), Lehmcoder Mini, Lorenz Schl�sselzusatz SZ-40/42
LT-450 (Termite), M-125, M-130 (KORALLE), M-134 (SIGABA), M-190, M-209, M-210, MA-4014B,
MA-4204, MA-4224, MA-4420, MA-4450, MA-4470, MA-4471, Manual cipher methods, MEL, MEROD,
MI-300, Mieco 25 & 25A, Miniflex, Motorola, MSC-2001, Mucolex, MX-18290, NBSV 45, Nema, NFT,
Nokia, NSA, OA-8990/P, One-Time Pad (OTP), One-Time Tape (OTT), Orthros, PACE, Parsa (Nokia Partionsanomalaite), PCDX, PDLX-6141, Philips, Picoflex, PFX-PM (Portable radio with crypto), PK-64KC, PNVX (Philips Crypto Phone), PX-1000, PX-1000Cr, PX-2000, Racal, RACE, Saber, SafeNet,
SAVILLE, Schreibmax printer, SCIMITAR, SCIP, SEC-13, SEC-15, SECTEL, Securenet, SELMA, Shift cipher (slide ruler), Siemens, SIGABA, SKIPJACK, Slide Ruler, Slidex, SP-810, Spendex 10, Spendex 30, Spendex 40, Spendex 50 (DBT), STE, STG-61, STK, Strip Cipher, STU-II, STU-II/B, STU-III, STURGEON, SV-11, SY-5000, SZ-40/42, T-43, T-52 (Geheimschreiber), T-1000-CA, T-1285-CA, Tadiran, Tarolex, TC-52, TC-100A, TCE-160, TCE-300, TCE-500, TCE-520, TDED, TDS-2003, TDS-2004, TDS-2004M, Telekrypt Mini, Telsy, Termite, Text Tell, TGC-5578, TP-845-A, TROL, TS-500, TSEC/KL-7, TSD-3600, TX-1020C, TX-900S, Typex, UA-8021, UA-8035, UA-8036, UA-8116,
UA-8237, UA-8246, UA-8251, UA-8296, UA-8301, UA-8328, UA-8451, Us-8011, Us-8015, US Cipher Disk, UP-2001, UP-2017, UP-2101, Vigenère Cipher, VINSON, 25 & 25A (Mieco).

M 125 Fialka (SSSR).

M-125, kodno ime Fialka, bila je �ifrantska ma�ina razvijena od strane SSSR tokom Hladnog Rata, ubrzo posle WWII. Prvi put je predstavljena kasnih 1950tih i ubrzo je postala jedna od klu�nih �ifrantskih ma�ina �lanica Var�avskog Ugovora. Fialka je ostala u upotrebi da ranih devedesetih.
Pad Berlinskog Zida 1989, zna�io je i opadanje te kolaps SSSR. No Rusi su tokom povla�enja iz Isto�ne Evrope pokupili i odnijeli sve Fijalka ma�ine koje su potom uni�tene ili rasklopljene.

Svaka �lanica Var�avskog Pakta imala je sopstvenu kastomizovanu Verziju Fijalka ma�ine, prilago�ene lokalnom jeziku. Ovo je zna�ilo da svaka zemlja ima sopstvenu tastaturu sa �tampa�em. Zatim, instalacija �ifrantskih rotora bila je druga�ija za svaku zemlju. Ostatak ma�ine bio je indenti�an.

Ve�ina ma�ina bila je prilago�ena kako latinici tako i �irilici.Iako je latinski alfabet bio druga�iji za svaku zemlju �irilica (ruska) je bila identi�na za sve ma�ine.

O Fialki se veoma malo zna. Rusi su uradili dobar posao na "arhiviranju" ma�ina. No neke ma�ine na nepoznat na�in izbjegle su uni�tenje i na�le se u rukama kolekcionara.

Ma�ina je u velikoj mjeri dizajnirana po ugledu na njema�ku Enigma ma�inu, sa sli�nim tehnolo�kim re�enjima.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
----------- Dopuna: 05 Jul 2012 1:04 ---------

Nokia PARSA (Partiosanomalaite)
Elektronska jedinica za transfer poruka.

Partiosanomalaite (PARSA) je portabl sigurnosna vojna Electronic Messaging Unit (EMU) za kori��enje sa telefonskom i radio opremom, razvijena od strane Nokie (Finska). Poruke mogu biti �ifrovane i de�ifrovane sa ugra�enim kripto sistemima, i slane preko Audio Frequency Shift Keying (AFSK), standarnog glasovnog kanala. Prodavana je i kao Philips Usfa.

PARSA je manji brat od Nokia Sanomalaite (SANLA) M/90 originalno predstavljenoj 1983. Zajedno sa Keskussanomalaite (KESANLA) bila je dio kompletno integrisanog izvi�a�kog i komandnog sistema poruka (Sanomalaitejarestelma), kojeg koriste svi vidovi Finskih Odbrambenih Snaga.

Na slikama se vidi tipi�na PARSA jedinica, no tokom prizvodnje bilo je manjih izmjena, naro�ito na tastaturi i ku�i�tu.

Postoje 33 klju�a za slanje depe�a na alfabetu kao i neke specijalne funkcije.

Jedinica ima alfanumeri�ki crveni LED displej sa jednim redom od ukupno 16 karaktera, te te�inom od. 1 kg. Napaja se 6 AA-baterijama ili eksternim 10-30 V DC izvorom. TH memorija pamti do 200 karaktera. RX memorija pamti do 8 poruka sa 2 000 karaktera. Jedinica je otporna na udare, vibracije, promjene temperature, a i vodonepropusna je.

Jedinica ima automatski softverski algoritam za �ifrovanje. Tajni softverski klju� mo�e biti lako mijenjan. Zarobljavanje jednog od terminala ne mo�e ugroziti softverski klju� koji je u upotrebi na drugim terminalima, niti mo�e kompromitovati sigurnost sistema u daljem radu.

Manja Nokia Parsa prodavana je i kao dodatak na postoje�e sisteme veza kod Philips Usfa, pod oznakom US-8296. Prodavana je uz ve�u UA-8295, koja je u stvari bila Nokia SANLA.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 05 Jul 2012 14:57 ---------

Transvertex HC-9
Portabl mehani�ka �ifrantska ma�ina.

HC-9 je mehani�ka �ifrantska ma�ina izra�ena od strane AB Transvertex u Stokholmu (�vedska) ranih 1950tih. Razvijena je iz dizajna kasnih 1940tihod strane kompanije CEO Vigo Waldemar Lindstein, za potrebe �vedske Armije. HC-9 koristi dizajna Hagelinove ma�ine sa koturom.

Na slikama je tipi�na HC-9 ma�ina. Identi�na vojna verzija ma�ine ima i oznaku KRYAPP 301.

HC 9 ina�e je plod razvoja ranijih Hagelinovih ma�ina.

Razlika u odnosu na raniji dizajn je upotreba bu�enih kartica (uba�enih pozadi) koja zamjenjuje igle na koturu. Postoji i prozor sa rotiraju�im karakterima alfabeta.

Gabariti ma�ine su 18 x 15 x 7 cm; poput Hagelin M-209. Za skladi�tenje i transport ma�ina se pakuje u gumenu transportnu torbu crne boje. Ma�ina se koristila na ni�em takti�kom nivou za prenos poruka i ostala je u upotrebi do kasnih 1970tih.

----------- Dopuna: 06 Jul 2012 0:07 ---------
Picoflex
Portabl �ifrantska ma�ina.

Pivoflex je �ifrantska ma�ina razvijena od strane holandskog Philips Usfa izme�u 1976 i 1982 u kooperaciji sa njema�kom kompanijom AEG Telefunken. Radi se o maloj kriptografskoj ma�ini kripto - kompatabilnoj sa NATO CEROFF opremom poput RACE (KL-51) i Aroflex. Picoflex je tako�e poznat i kao UA-8035 te ANT Telekrypt-Mini. Minimalizovana verzija, nazvana Miniflex, proizvo�ena je za civilne potrebe. Ne�to preko 300 jedinica je proizvedeno.

Picoflex je kompaktan, lak, za terenske uslove prilago�en samostalni �ifrantsko - de�ifrantski ure�aj za pisanje poruka. �ifrovani tekst je formatiran u 5 grupa pisama sa 26 poruka na latini�nom alfabetu.

Memori�e depe�u od 2000karaktera u jednoj poruci spremnoj za slanje i neograni�en broj kripto - poruka za de�ifriranje u istom vremenu. Poruku je mogu�e slati u pisanoj formi ili u glasovnoj, morze ili telegrafski preko standardnih telefona i radio konekcija.

Na slikama se vidi ure�aj sa �tampa�em, te sa dodacima za kori�tenje standardnih telefonskih ure�aja. Na slikama se vidi i radio modem kompanije Telefunken.

Razvoj Picoflex po�eo je 1976. Namjera je bila da se napravi minijaturni kriptografski ure�aj za prenosne i terenske uslove. Ciljano je i na NATO zahtjeve poput MERCS i CALL SIGN. AEG. Telefunken je bio Filipsov partner u projektu. Telefunken je razvijao komponente sistema a tako�e je na sebe preuzeo i finansijski rizik projekta.
1978, projekat je restartovan u svijetlu novih NATO zahtjeva. 1982, razvoj je zavr�en i Picoflex je oti�ao u proizvodnju, sa manjom proizvodnom serijom od o�ekivane. Uklju�uju�i civilni Miniflex preko 300 jedinica je proizvedeno do kraja 1982.

----------- Dopuna: 06 Jul 2012 15:05 ---------

Picoflex koristi napredni kripto softver u kombinaciji sa zalivenim hardverom ugra�enim u kripto modul. Kripto modul sadr�ava kompleks ASIC-based hardware circuit, sa od NATOa odobrenim kripto algoritmom, �ine�i ga kripto - kompatabilnim sa sistemima Aroflex i RACE (KL-51).

----------- Dopuna: 07 Jul 2012 0:44 ---------

ZODIAC
Integrisana digitalna komunikaciona mre�a.

ZODIAC je ime integrisanog komunikacionog sistema koji je kori�ten od strane holandskih oru�anih snaga od 1979 do ranih 2000tih. ZODIAC je akronim za Zone Digitaal Automatisch Cryptografisch beveiligd. ZODIAC je zna�io po�etak digitalne ere slanja telefonskih i teleks poruka.

ZODIAC je baziran na DELTACS takti�kom komunikacionom sistemu, koji je plod zajedni�kog razvoja kompanija Hollanse Signaalapparaten (HSA) iz Huizen (Holandija) i GTE Government Systems Corporation iz Masa�usetsa (SAD). Sva kriptografska oprema razvijena je od strane Philips Usfa (kasnije Philips Crypto).

Projekat je startovao 1975 a kompletiran je 1987. Poslednja jedinica isporu�ena je 1991. Napredne digitalne kriptografske mogu�nosti, sve razvijene od holandskog proizvo�a�a Philips Usfa, dozvoljavale su ve�u sigurnost za pove�an broj korisnika. ZODIAC je dizajniran da bude interoperabilan sa opremom drugih NATO �lanica.

Slike pokazuju komunikacione skloni�te Holandske Armije sa kompletnim ZODIAC automatskim sistemom, opslu�ivanim od strane dva poslu�ioca. Interfejs i kontrolni sistemi su sa lijeve strane, kompjuter je montiran u rekovim desno. Slike su napravljene Juna 1984 za potrebe Filipsove Telekomunikacione Revije.

Ranih 2000tih, ZODIAC je uglavnom povu�en i zamijenjen novijim TITAAN sistemom.

Komponente sistema:

BVO-M - Bundel Vercijfer Ontcijfer apparaat
2Mb digital unit for the encryption and decryption of multiple bundled data streams. Compatible with the existing 1Mb MUCOLEX units.

BVO-T - Bundel Vercijfer Ontcijfer apparaat
2Mb digital unit for the encryption and decryption of multiple bundled data streams. Compatible with the standard TED (KG-81).

DBT - Digitaal Beveiligde Telefoon (Spendex 50)
Advanced ruggedized wide-band digital crypto phone, called Spendex-50, developed by Philips Usfa. It used Delta Modulation, and did secure speech and data at 16-32 Kb/s.

PCT - Personal Computer Telex
PC-based replacement of the existing teletype (Telex) units.

MUCOLEX - Bundel Vercijfer-Ontcijfertoestel
Ruggedised 1Mb digital unit for encryption and decryption of multiple bundled data streams in the field. Designed and delivered during the 1970s.

DELTAMUX - Digital line multiplexer
DELTAMUX was a European standard (EUROCOM) that allowed digital switches from a variety of countries and manufacturers to talk to each other. Each DELTAMUX unit allowed 16, 32 or 64 subscriber lines of 16 or 32 kbit/s to be multiplexed into a 256, 512 or 1024 kbit/s bit-stream. Mobile DELTAMUX unit were also developed for the communication trucks.

----------- Dopuna: 07 Jul 2012 19:34 ---------

Spendex 50
Digitalni sigurnosni terminal �irokog opsega.

Spendex-50 je napredni digitalni sigurnosni glasovni i data terminal, razvijen ranih 1980tih od strane Philips Usfa iz Ajndhovena (Holandija) za potrebe holandskih oru�anih snaga, a kao komponenta ZODIAC takti�ke integrisane digitalne komunikacione mre�e. U Holandskoj Vojsci poznatiji je pod imenom Digitaal Beveiligd Telefoontoestel (Digital Secure Phone) ili DBT. Poznat je jo� i kao Philips Usfa dizajn UA-8246 i NSN 5805-17-055-9132. Oko 750 jedinica je napravljeno.

Jedinica je smje�tena u livenoj aluminijumskoj kutiji. Sve kontrole su na gornjoj povr�ini. Ima tastaturu sa 16 dugmadi, i crveni LED-displej iznad njih. Ispod zalivenog crvenog �epa krije se ZEROIZE - dugme - u slu�aju bezbjedonosne kompromitacije pritiskom se bri�u sve poruke.

Raspola�e sa dva terminala za konekciju na dvije telefonske mre�e. Na dnu je strujni priklju�ak (24V).

Spendex-50 je terminal �irokog opsega, sa govornim i ra�unarskim data za sigurno slanje 16 kbits/sec. Svi referati su digitalizovani sa Delta Modulation (CVSD), koji je kori�ten i na Spendex-10 10 godina ranije. Komunicira sa spoljnjim svijetom preko dva izlaza - Conditioned Biphase Signalling (CDS) sa linijskim interfejsom, koji se sastoji od isprepletanih podataka i komunikacionih staza. Za vezu, kombinuje Cyclic Permutable Codewords (CPC) sa digitalnom telefonskom razmjenom.

Za svoje vrijeme, Spendex-50 se smatrao veoma naprednim komunikacionim sistemom. Prvobitno, Holandska Armija naru�ila je 1500 jedinica, ali zbog visoke cijene (oko 20,000 Eura u 1983) narud�bina je smanjena na 750 jedinica. Spendex-50 je u�ao u upotrebu 1987, a povu�en je ranih 2000tih kada je i komunikaciona mre�a ZODIAC zamjenjivana sa TITAAN sistemom.

Svaka jedinica raspola�e unikatnim setom klju�eva u memoriji. Gubljenje jedne jedinice ne bi ugrozilo ostale terminale na mre�i. U praksi, ranih osamdesetih ovakvo arhiviranje klju�eva zauzimalo je previ�e prostora u memoriji, a de�avalo se i da operateri usljed nezgodnog na�ina otvaranja plombe aktiviraju ZEROIZE dugme i obri�u kompletnu memoriju sa klju�evima.

----------- Dopuna: 08 Jul 2012 17:52 ---------

PFX-PM (UP 2093)
Portabl Radio sa digitalnom enkripcijom.

Philips PFX-PM je portabl radio sa digitalnom enkripcijom. Baziran je na PFX radiju, proizvedenom od strane Philips Radio Communication Systems u Kembrid�u (Velika Britanija). 1990, Philips Usfa razvio je UP 2093 sa kripto modulom koji je pasovao u produ�enu verziju PFX radio. Razvijene su razli�ite verzije kripto modula.

Na slikama je produ�ena verzija PFX-PM, sa dodatom baterijom. Du�a je od standardne verzije. Na slikama je i priru�nik (TP1962). Postoje dvije osnovne verzije: jedna sa 2-metra band (150 MHz) i druga sa 70-cm band (400 MHz). 2-metra verzija je dostupna u razli�itim frenkvecijskim opsezima.

�ifriranje i de�ifriranje obavlja zaliveni UP 2093 kripto modul. U kripto modulu nalazi se �etiri softverska klju�a koji se setuju preko specijalnog aparata za kontrolu klju�eva (keyfiller). Postoji i peti klju� u slu�aju kompromitacije postoje�ih klju�eva.

PFX-PM.

----------- Dopuna: 08 Jul 2012 23:09 ---------

Spendex-40 (UA 8251)
Vojni sigurnosni telefon.

Spendex 40 je sigurnosni narrow-band kripto telefon, razvijen od strane Philips Usfa oko 1980. Omogu�ava sigurnu transmisiju glasa, faks i kompjuterskih podataka preko standardnih telefonskih linija, kori�tenjem visokosofisticiranog od strane NSA razvijenog SAVILLE kripto algoritma. Kori�ten je od strane NATO, Holandske Armije, Holandske Vlade i Holandskog Telekoma - PTT (danas KPN), dok nije zastario 2000tih. Kod NATO, Spendex-40 je poznat kao Spendex 40 M ili NBSV-45. Oficijelno ime je bilo UA-8251. Do 2009 odobrenja za Spendex 40 su povu�ena.

Spendex 40 je prvi ure�aj razvijen van SAD koji je sadr�avao visoko tajni SAVILLE algoritam i koji je bio interoperabilan sa ameri�kim - NSA vojnim STU-II telefonom.

Na slikama je tipi�na Spendex-40 jedinica. Nalazi se u robusnoj vojnoj od izlivenog aluminijuma kutiji , potpuno za�ti�enoj od spoljnih faktora. Na slikama se vide tastatura, DIN konektori kao i konektori za spoljnje faks jedinice.

Pozadi je napajanje kao i konektori za telefonske linije (9-pin sub-D) te konektor za spoljnji analogni modem umjesto unutra�njeg. Postoji i skrivena pomo�na baterija za zadr�avanje postoje�ih klju�eva u slu�aju ispada napajanja. Spendex 40 je uglavnom povu�en tokom 2000tih.

Spendex 40 bio je jedan od prvih glasovnih terminala koji je koristio "vodocer" baziran na LPC-10 standardu. LPC ili Linear Predictive Coding bio je visoko kvalitetan "vocode", razvijen od strane ameri�kog DoD za upotrebu u NATO. Poznat je i kao FS-1015 ili STANAG-4198.

Vocoder je razvijen u kooperaciji sa Filipsovim Laboratorijama u Ajndhovenu. Pouzdanost i kvalitet govora bili su znatno ve�i nego kod krupnijeg ameri�kog STU II sistema koji se koristio u NATO. Pri tome je prvi ne - ameri�ki ure�aj kod kojeg je uspje�no instaliran veoma zahtjevan SAVILLE kriptografski algoritam. Postoje tvrdnje da su Amerikanci bili �okirani kvalitetom gabaritima malog Spendexa 40 te da su razvili pobolj�ani STU-II - B uz uz Motorolinu DSP tehnologiju.

Postoje i glasine da je ure�aj imao va�nu ulogu prije, tokom i posle ru�enja Berlinskog Zida 1989, kada je kori�ten od strane Zapadnonjema�kih vlasti za sigurnu komunikaciju. Vjeruje se da strane tajne slu�be nisu uspjele da probiju SAVILLE �ifrantski algoritam.

----------- Dopuna: 09 Jul 2012 17:12 ---------

MA-4230 i MA-4231
Elektronski morze enkoder i dekoder.

Oko 1977, Racal je razvio portabl morze enkoder za Specijalne Snage i druge specijalne namjene. Set sadr�i morze enkoder, MA-4230, komplementarni morze dekoder, MA-4231, i ponekad MA-4233 termalni �tampa�. Ku�i�ta enkodera i dekodera su identi�na, ali su kontrole na panelima razli�ite.

Svaka jedinica je veli�ine 175 x 120 x 50 mm i napravljena je od livenog aluminijuma. Te�ina je 1.1 kg a gumeni zaptivci �ine jedinicu vodonepropusnom.

Razvijena je specijalna jedinica enkodera sa tastaturom na arapskom, MA-4230A, je razvijen specijalno za Ira�ku Armiju u periodu prije Prvog Zalivskog Rata.

Svaka jedinica ima dva specijalna - 5-pin FISHER utka�a na desnoj strani. Ovi utika�i slu�e za povezivanje enkodera i dekodera, ali i za povezivanje sa predajnikom, �tampa�em ili punja�em za baterije. Kompletni set jedinica mo�e biti povezan sa bilo kojim standardnim Racal radijom, upotrebom propisnog audio kabla.

Kada se koristi u kombinaciji sa Racal transiverom, napajanje se uzima direktno sa radija preko audio konektora. U tom slu�aju nije potrebno spoljno napajanje. Povezivanje seta sa drugim transiverima naro�ito ne - Racalovim tako�e je mogu�e uz posebne specifikacije mati�noj kompaniji.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Kompletan set.

----------- Dopuna: 10 Jul 2012 1:26 ---------

FS-5000 (Harpoon)
Poljska radio stanica para - dr�avnih organizacija.

FS-5000 je kompletno digitalni radio set, sposoban za slanje i primanje tajnih poruka. Razvijen je 1985 od strane njema�ke kompanije AEG Telefunken iz Ulma (Njema�ka) i bio je dio pan - evropskog komunikacionog sistema kori�tenog od strane glavne para - dr�avne operacije Gladio i njoj pripadaju�ih organizacija. Radio je poznat i kao AZO-90 (Holandija) ili po kodnom imenu Harpun i dizajniran je za dvostranu komunikaciju sa BS-5000 baznom stanicom. Ime kompletnog sistema je SY-5000.

Poljska stanica (FS) sadr�i veliki broj individualnih modula koji mogu biti kombinovani na nekoliko na�ina zavisno od postavljenih zadataka.

Jedinica se napaja setom od dvije baterije, a postoji priklju�ak i za punja�. Lijevo pozadi je transmiter sa automatskim antenskim tjunerom. Posebni resiver nalazi se naprijed, izme�u baterija i kontrolne - krpito komponente (DSU).

Sistem je razvijen od strane njema�ke kompanije AEG Telefunken 1985 i uglavnom je postao operativan tokom slede�e godine. U ve�ini dr�ava sredstvo je "deaktivirano" u periodu od 1990 - 91 usljed ga�enja para - dr�avnih operacija i organizacija u ve�ini evropskih dr�ava do 1992. Ve�ina evopskih para - dr�avnih organizacija imala je sopstvenu oznaku za ure�aj, poput holandskog AZO 90 - Automatische ZendOntvanger 1990.

FS-5000 dizajniran je isklju�ivo za NATO - Specijalni Servis, ali su njime snadbjevene i Specijalne Snage Njema�ke Vojske (Bundeswehr) u 1994 kao i neki obavje�tajni servisi. U 1998 sistem FS-5000 postao je kompatabilan sa HRM-7000, koji je dio HF-7000 porodice takti�kog radio sistema. Terminalna kripto jedinica TCU 7000 XP, pokazala je veliku sli�nost sa DSU komponentom od FS-5000 sistema, i BS-7010 bazi�na stanica je ponekad kori�tena u kombinaciji sa FS-5000 sistemom.

FS-5000 imao je izrazito modularni dizajn. Pa�nja pri izradi posve�ena je svakom detalju i smatra se jednim od najboljih sistema takvog tipa u periodu osamdesetih. Sistem je sastavljen od velikog broja jedinica (modula) sa ku�i�tima od livenog aluminijuma.

Grubo re�eno sistem je sastavljen od:
Transmitera (sa antenskim tjunerom)
Resiver (samostalna komponenta)
napajanje - punja�
Kripto - kontroler (DSU - Digital Storage Unit)
2 punjive baterije
rezervni alat i pribor.

Jedinica je za�ti�ena od uticaja vode, pra�ine i sli�nih faktora, opremljena sa izrazito kvalitetnim i za�ti�enim konektorima i u potpunosti uglavljena u standardnu (Samsonajt) crnu aktovku.

Digital Storage Unit (DSU) je srce sistema FS-5000. Bez DSU, set nije operativan. Ima interfejs, pode�iva� frekvencija, Real Time Clock (RTC) i kriptografski end�in.
DSU se nalazi na donjoj desnoj strani i spojen je sa resiverom. Mo�e biti fizi�ki odvojen od radio seta i kori�ten kao posebna konzola preko produ�nog kabla VK 50000.
DSU mo�e biti kori�ten i kao samostalna komponenta, napajan sopstvenim unutra�njim baterijama. Ovo omugu�ava prihvat i �itanje poruka u trenutku dok je radio set odvojen od komunikacione komponente.
Poruke ostaju u unutra�njoj memoriji DSU i mogu�e je programirati raspored primanja i slanja poruka.

Tokom Hladnog rata Vlade mnogih evropskih zemalja smatrale su Englesku pribje�i�tem u slu�aju invazije od strane Sovjetskog Saveza. No kako se i na Veliku Britaniju po�elo gledati kao na potencijalno ostvarivi cilj SSSR, Evropljani su za izlaznu liniju uzeli i SAD. Postignut je dogovor da se radio - setovi isporu�e ameri�koj National Security Agency (NSA) sa dometom nivelisanim na 6.000km za tu priliku.

Kako nije bilo mogu�e da pan - evropski Gladio direktno posluje sa Telefunkenom, Njema�ka tajna slu�ba (BND) djelovala je kao fasada prilikom nabavke 854 jedinice od AEG Telefunkena, po cijeni od 130 miliona DEM. Prvi setovi su isporu�eni 1988 i do Marta 1991 svi FS-5000 radio setovi isporu�eni su raznim zemljama. Personal je obu�avan i prvi uspje�ni tetstovi obavljeni su do 1990. No odmah posle toga, usljed serije skandala, Evropske dr�ave odlu�ile su da raskrinkaju projekat para - dr�avnih organizacija.
Do 1992, svi agenti su povu�eni, a radio setovi FS 5000 prikupljeni i uskladi�teni. Zbog poprili�ne cijene razvoja sistema, za neke komponente prona�ene su alternativne namjene.

1991, SAD su odlu�ile da FS-5000 testiraju u realnim uslovima, koriste�i ga u Prvom zalivskom ratu. Ameri�ke specijalne snage su me�utim, imale problema prilikom kori�tenja seta i do�lo se do zaklju�ka da set nije prakti�an i podesan za Specijalne Snage. Smatra se da su bili najvjerovatnije u pravu jer je set razvijen za potpuno druge namjene. Tokom 2000 neke ameri�ke FS-5000 slu�ajno su se pojavile na tr�i�tu kao vi�ak, mada bez DSU. Kada je gre�ka otkrivena, ostali radio setovi su brzo povu�eni, ali su 22 jedinice ipak prona�le novi dom.

Oko 1993, Njema�ka je tako�e odlu�ila da preostalim FS-5000 setovima udahne novi �ivot, koriste�i ih za Specijanlne Snage (Fernspaher). Posle nekoliko mdifikacija na radio setovima (FS-5000M), uspje�no je kori�ten nekoliko godina, uglavnom na obuci, dok nije zamijenjen novijim HF-7000 sistemom. Tokom 2012, nekoliko modifikovanih FS-5000M pojavilo se u Njema�koj kao surplus, ovaj put i sa Digital Storage Unit (DSU).

Kasnija adaptacija pojednih komponenti od konzerviranih sistema FS 5000 za kori�tenje u njema�kim Specijalnim Snagama (Fernspaher) u kombinaciji sa novijim HRM 7000 radio sistemom.

----------- Dopuna: 10 Jul 2012 17:18 ---------

Telefunken Racoms HF-7000
Takti�ki radio sistem.

HF-7000 je ime porodice Takti�kog Radio Sistema, razvijenog 1994 od strane njema�ke kompanije Telefunken Racoms iz Ulma (Njema�ka) za potrebe specijalnih snaga i Snaga za brze intervencije. Set sadr�i HF Radio Jedinicu HRU-7000, Power Amplifier PAU-7400, Antena Matcher ATU-7000, Terminalnu kripto - jedinicu TCU-7000 i nekoliko drugih modula i dodataka.

Slike pokazuju HRM-7000 manpack radio sa priklju�enim ure�ajem za poruke, zvanim Terminal Crypto Unit, TCU-7000 XP. TCU je pokazala veliku sli�nost sa Digital Storage Unit (DSU) od FS-5000 radio stanice, koja je razvijena od strane kompanije Telefunken 1985 za Specijalni Servis NATO pakta, odnosno projekat Gladio. Iako TCU ima mnoga unapre�enja u odnosu na originalni DSU, u osnovi je kompatibilan sa FS-5000 sistemom.

HRM-7000 je dizajniran za brzu komunikaciju sa bazi�nom stanicom, poput BS-7010 ili ranijeg sistema BS-5000. Poruke se �alju velikom brzinom (2000 baud) preko narrow-band HF radio kanala. U roku od 0.8 sekundi �alje poruku od 55 karaktera.

Telefunken HF-7000 sistem ne bi trebalo biti mije�an sa HF-7000 vojnim radio sistemom kompanije Harris, koji se tako�e koristi za vojnu komunikaciju na takti�kom nivou u mnogim zemljama svijeta.

Moduli sistema:

HRU 7000 - HF Radio Jedinica
PAU 7400 - 400W HF Amplifier
ATU 7000 - Automatic Antenna Matcher
BPU 7000 - Baterija
TCU 7000 XP - Terminal kripto Jedinice
APU 7002 - Akumulatorska napojna jedinica
VCH 7000 - Vocoder Crypto Handset
ACU 7002 - Baterijski punja�
PSU 7000 - Vozilo za napajanje energijom
TMK 7000 - Tactical Antenna Mast
HRM 7000 - Manpack Radio
HRM 7400 - Mobile Radio (400W)
HRM 7000 - Mobile Radio (30W)
DPA 7000 - Dipole Antenna

Porodica komponenti sistema HF 7000 izra�ena je za kori�tenje u te�kim uslovima anga�ovanja takti�kih vojnih sastava, specijalnih snaga, organa i uprava unutra�nje bezbjednosti kojima je potreban autonomni sistem veze, visoke mobilnosti i mogu�nosti eksplotacije u svim uslovima.
Modularni dizajn sistema dozvoljava instalaciju svih potrebnih komponenti neophodnih za izvr�avanje postavljenih zadataka. Takva gibkost sistema omogu�ava njegovo kori�tenje u lakoj - prenosnoj, tegljenoj i stacionarnoj varijanti.
Sistem radi u automatskom, autonomnom re�imu, bez "mrtvih zona", sa visokom energetskom efikasno��u, malom koli�inom potrebnih kablova, prostim na�inom instalacije komponenti kao i brzim prenosom podataka u obi�nom ili automatskom re�imu rada.

----------- Dopuna: 10 Jul 2012 17:36 ---------

Polumobilna - stacionarna radio stanica HRC 7000.
Porodica - 7000.

klasi�ni prenos podatak i glasovnih informacija kao i automatski re�im rada (ALE);
pomo�i softvera mogu�e koristi razne metode komunikacije, u skladu sa me�unarodnim i nacionalnim standardima;
podesiva snaga prenosa;
kompaktna konstrukcija;
mogu�nost kori�tenja razli�itih antenskih sistema;
visoka efektivnost sistema.

Sistem mo�e da funkcioni�e u raznim konfiguracijama, sa dodatnim asesoarom i �ifarskim sistemima, kripto terminalima, personalnim ra�unarima i noutbucima, na nekoliko kanala kao i u sprezi sa C3 komadno - kontrolno - komunikacionim komponentama.

----------- Dopuna: 10 Jul 2012 20:29 ---------

AEG Telefunken SE-6861
Long-distance HF manpack radio.

SE-6861 je vojna manpack radio stanica, razvijena 1976 od strane kompanije AEG Telefunken iz Ulma (Njema�ka) kao dio grupe vojnih radio stanica. Mnogo je kori�tena od strane Specijalnih Snaga, �esto u kombinaciji sa ure�ajima za sigurni transfer poruka.

SE-6861 se nalazi u platnenom rancu, sa bo�nim d�epovima za antene i slu�alice. Frekvencija mo�e biti setovana u jedinici 100Hz uz pomo� dugmadi iza metalnih �epova.

Set je sastavljen od dva dijela: gornji koji je radio set, i donji dio sa dopunjivim baterijama. Dvije �ivije dr�e ih zajedno.

SE-6861 je podesan za domete od 30 do 1500 km i bio je standardni radio set mnogih Specijalnih Jedinica �irom svijeta tokom osamdesetih i devedesetih. U Holandiji je nazivan i LAPR, �to je skra�enica od Lange Afstand Ploeg Radio (Long Distance Group Radio).

AEG Telefunken SE-6861 + Nokia Parsa EMU.
SE-6861 je �esto kori�ten i u kombinaciji sa Electronic Message Unit (EMU) za sugurnosnu razmjenu tajnih poruka. Glavna prednost kod EMUje �to poruka mo�e biti pripremljena of - lajn. Jednom kada se poruka kompletira, transferuje se velikim brzinama (burst), u namjeri da se smanji rizik od detekcije i presretanja. Ve�ina EMU jedinica koristi i odre�eni nivo kriptografije.

Npaja se iz sopstvenih unutra�njih baterija i kratke poruke mogu biti uno�ene preko tastature, zajedno se �ifrantskim klju�em poruke. Poruka se prikazuje u jednom redu sa 16 karaktera na LED displeju.

Specifikacije:

1.8-30 MHz in 100Hz steps
Automatic ATU with memory
Modulation: SSB, CW and FSK
Transmitter, power: 15W PEP
Receiver, 1st IF: 70 MHz

----------- Dopuna: 10 Jul 2012 22:35 ---------

TITAAN
Theatre Independent Tactical Army and Airforce Network.

TITAAN je modularni sistem osposobljen da prenosi veliki broj zvu�nih, data i video zapisa na velikim daljinama i bilo kojem terenu. Baziran je na civilnim i NATO standardima i dokazanoj tehnologiji ispunjavaju�i �itav set zadataka poput: �tampanih-mailweb-baziranih servisdata, replicationdata i dostupnih servisa. Bazi�ni TITAAN modul je po svemu sude�i LAN, (konektovan kablom ili vajerles) uklu�uju�i sve raspolo�ive terminale, periferije kao i djelove opreme poput servera i rutera. Ukupno je 98 ovakvih modula naru�eno za opremanje 91 komandno mjesto (nivo bataljona i vi�e) u Kraljevskoj Holandskoj Armiji (RNLA) i sedam komandnih mjesta (nivo skvadrona i vi�e) u Kraljevskoj Holandskoj Helikopterskoj Takti�koj Grupi. Za izgradnju WAN, 61 mobilna sa antenskim stubom montirana primopredajna radio stanica bi�e naru�ena. Zahtjev za satelitskim komunikacionim terminalima bi�e realizovan kroz posebni projekat. TITAAN interfejs sa RNLA's (Holandska Armija) Integrated Staff Information System (ISIS), te Battlefield Management System koji �e biti naru�en za jedinice nivoa bataljona i ispod, kao Royal Netherlands Marine Corps planiraju NIMCIS opremu. RNLA (Holandska Armija) Command and Control Support Centre (C2SC) je odgovoran za integraciju raznih podsistema kao i mre�e snadbjeva�a.

Sistem je uveden u upotrebu ranih 2000tih. Odlu�eno je da se ne ide na modernizaciju postoje�eg komadno - komunikacionog sistema Zodiac ve� da se uvodi Titaan. Civilna i vojna tehnologija integrisani su sa posebnom pa�njom na kompjutersku i komunikacionu sigurnost. Titaan kao komponente koristi i neke podsisteme od seta Zodiak, no smjena tih podsistema planirana je po isteku njihovih resursa.

----------- Dopuna: 11 Jul 2012 15:33 ---------

SINCGARS
US Combat Radio Network.

SINCGARS je Combat Radio Network (CRN) kori�ten od strane Armije SAD i nekih njenih saveznika. SINCGARS je skra�enica od Single Channel Ground and Airborne Radio System, sastavljenoj od raznih radio setova, od laknih - prenosnih da onih montiranih na vozila. Radio prenosi glasovnu i data komunikaciju, u sigurnom i otvorenom re�imu.

SINCGARS radio radi na ni�im VHF band (30 do 88 MHz), sa 25 kHz opsegom kanala. Mo�e funkcionisati na jednom kanalu kao i na Frequency Hopping mode (FH). U FH-modu, tradio koristi spori hop-rate.

Rane SINCGARS jedinice, poput RT-1439 - VRC bile su samo prilago�ene za otvorenu komunikaciju i zahtjevale su spoljnu kripto - jedinicu poput KY-57 (Vinson) ili napredniju KY-99. Kasnije ICOM verzije, poput RT-1523, sadr�avale su ugra�enu COMSEC, tako da spoljnja �ifrantska jedinica poput KY-57 vi�e nije bila potrebna.

Preko 250,000 SINCGARS radija je proizvedeno (po nekim podacima i preko 500.000). Mnoge od njih su unaprije�ene (modifikovane) tokom godina. Proizvodnja je po�ela1984 po�to je ITT osvojio ugovor Novembra 1983. Oni su zamijenili sintetizovanu sa jednom frekvencijom radio sisteme iz Vijetnamske-ere, spoput AN - PRC-77 i AN - VRC-12, ali i dalje je ostao kompatabilan sa njima. Cijene standardne SINCGARS jedinice iznosila je oko 6500 ameri�kih dolara.

Od 2008, SINCGARS je zamjenjivan sa Software Defined Radio (SDR), zvanim Joint Tactical Radio System ili JTRS, (skra�eno jitters), koji je u korijenu kompatabilan sa HAVE QUICK i SINCGARS. Usljed prekora�enja bud�eta, tehni�kih problema i promjena specifikacija, uvo�enje JTRS je odlagano nekoliko puta. Bila su nadanja da �e JTRS jedinica biti predstavljena 2010.

RT-1439
RT-1523 (ICOM)
RT-1523A (ICOM)
RT-1523B (ICOM)
RT-1523C (SIP)
RT-1523D (SIP)
RT-1523E (ASIP)
RT-1523F (ASIP)
RT-1523G (ASIP)

RT-1730C
RT-1730E

RT-1702F Export Version
RT-1702G Export Version (Irak)

----------- Dopuna: 12 Jul 2012 0:35 ---------

Hagelin HC-530 CRYPTOMATIC
Portabl elektronska �ifrantska ma�ina.

HC-530 - 535 je portabl elektronska �ifrantska ma�ina, razvijena od strane kompanije Hagelin u �vajcarskoj kasnih sedamdesetih. Dio je CRYPTOMATIC 500 porodice ma�ina, i bila je me�u prvim potpuno elektronskim �ifrantskim ma�inama koje su razvijene kao nasljednice H-4605 sistema.

Na slikama se vidi HC-535, koja je vojna (SMB) verzija ma�ine HC-530. Ma�ina se sastoji od standardne ma�ina za kucanje tastature i malog LCD displeja iznad. Pozadi ma�ine je mali ugra�eni termalni �tampa�.

Sa lijeve strane je akusti�ki priklju�ak. Povezan je sa ugra�enim modemom i dozvoljava da standardna telefonska slu�alica bude upotrebljavana kao interfejs pri slanju �ifrovanih poruka preko standardne telefonske linije.

Iako je HC-530 trebao biti kori�ten preko telefonskih linija, (�ifrovane) poruke mogu biti �tampane i na papir i slane na druge na�ine. Kao dio CRYPTOMATIC 500 porodice, kompatibilan je sa manjim HC-520 i ve�im HC-550 te HC-570. Za civilne namjene, HC-530 obi�no je uglavljen u Samsonajtovu aktovku. Za vojnu namjenu, koristi se aktovka sna�nije konstrukcije, zelene boje.

Operacije na HC-530 su veoma proste i jasne, ali zahtjevaju osnovna znanja pri kori�tenju interfejsa ma�ine. Za obu�enije korisnike postoji i plasti�na kartica sa predvi�enim pre�icama pri radu na sistemu. Da bi se ma�ina startovala potreban je specijalni klju�.

----------- Dopuna: 12 Jul 2012 1:04 ---------

Gretacoder 805
Elektronski of - lajn kriptografski sistem.

Gretacoder 805 je fleksibilni of - lajn kriptografski sistem razvijen od strane kompanije Gretag (kasnije Gretacoder Data Systems) u Regensburgu (�vajcarska) kasnih sedamdesetih. Bio je jedan od prvih potpuno elektronskih na bazi mikroprocesora �ifrantskih ma�ina. Zahvaljuju�i modularnom dizajnu, postoje razli�ite konfiguracije Gretacoder 805, od velikih desktop sistema (sa velikim �tampa�ima, �ita�ima i perforatorima) do malih prenosnih koferskih sistema.

Koferske verzije su obi�no ra�ene u svijetlo �utoj boji, a na osnovu mikroprocesora bazirana je ptext memorija od 4000 karaktera. Vidljiva je i visokokvalitetna tastatura kao i alfa - numeri�ki plazma displej kapaciteta 37 karaktera.

Desno od displeja je mali plasti�ni plug-in priklju�ak koji se koristi za sekundarni kriptografski klju�. Lijevo od tastature je ku�i�te sa ugra�enim termalnim kolonskim �tampa�em sa metalnim poklopcem. Dozvoljava kopiranje podataka na traci �irine 60mm.

Napaja se direktno sa glavne mre�e (230V), upakovan je obi�no u Samsonajtovim aktovkama i svi moduli na ma�ini su brzo izmenjivi.

Kriptografski klju� kod Gretacoder 805 je napravljen od tri individualne komponente: alfa - numeri�ki lanac od 16 karaktera koji se unosi na tastaturi (primarni klju�), fiksirani sekundardni klju� koji je pohranjen u plug-in modulu te promjenjivi klju�.
Gretag je nudio mogu�nost kastomizacije sekundarnih klju�eva, a za ve�e naru�ioce nudio se specijalni kit za programiranje novih klju�eva ili umno�avanje postoje�ih.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 12 Jul 2012 14:32 ---------

AN - PRC-319
Man pack radio BA-1302

Clansman PRC-319 je oja�ani man pack radio proizveden od strane kompanije MEL (Philips) kasnih osamdesetih. Kori�ten je za Specijalne Operacije od strane Velike Britanije, SAD, Australije i Novog Zelanda. 350 jedinica je napravljeno za potrebe britanskih oru�anih snaga. Sigurna komunikacija je mogu�a uz kori�tenje Electronic Message Unit (EMU) ili Digital Message Handling Device (DMHD).

PRC-319 transportuje se u platnenom rancu, sa dvije tastature. Vidi se EMU i sa krajnje desne strane tastatura za kontrolu primopredajnika.

PRC-319 funkcioni�e od 1.5 do 40 MHz u USB, CW i Data modu. Frekvencija za transmiter i resiver mo�e biti nezavisno setovana, omogu�avaju�i split-frequency (half-duplex) operacije. Maksimalna izlazna snaga je selektovana od 5W i 50W. Oja�ano ku�i�te je vodootporno da dubine od 6 fita.

Set je specifikovan za daljine od 20 km kada koristi antenski bi�, i 1000 km kada koristi �i�anu antenu. Automatski antenski tjuner(TURF) dozvoljava upotrebu ve�ine antena. Za frekvencije ispod 4 MHz potrebna je dodatna antenska jedinica (TURF Extender).

PRC-319 je proizveden od strane MEL (Mullard Electronics Ltd) kompanije za potrebe britanskog Ministarstva Odbrane 1988. MEL je bio Filipsova podru�nica, a kasnije je prodat Talesu. Podr�ka za MEL opremu je prekinuta. Osnovna cijena za PRC-319 je 21,000 ameri�kih dolara.

MEL BA-1304 (EMU)
Elektronska jedinica za poruke.

BA-1304 je Elektronska Jedinica za Poruke za potrebe PRC-319 manpack radija. Proizvedena je od strane kompanije MEL kasnih osamdesetih kao dio Clansman radio sistema. Dozvoljava sigurno slanje poruka naro�ito izme�u specijalnih jedinica. EMU je obi�no instaliran na tijelu PRC-319, ali mo�e biti kori�ten i odvojeno, napajan sopstvenom baterijom od 9V.

Dugo vremena PRC-319 i BA-1304 (EMU) bio je standardna oprema S.A.S, britanskih specijalnih snaga. Kori�ten je iza neprijateljskih linija u Iraku tokom Prvog zalivskog rata 1991.

Osmo�lani SAS tim uba�en u Iraku koristio je EMU za brzo slanje poruka (bez glasovnih javljanja) u namjeri da izbjegne presretanje i eventualno pozicioniranje signala.

TgS-1 DUDEK
Dalekopisowe Urzadzenie Do Elektronicznego Kodowania -- Teleprinter Device for Electronic Coding.

TgS-1 DUDEK bio je on - lajn i of lajn �ifrantski sistem razvijen tokom Hladnog Rata �ezdesetih godina u komunisti�koj Poljskoj od strane kompanije Telkom Teletra i Ministarstva Unutra�njih Poslova za kori�tenje u teleprinterskim krugovima. Sistem je na�ao upotrebu u poljskom MuPu, slu�benoj mre�i Policije (MO), Sigurnosnoj Slu�bi (SB), poljskom Ministarstvu Odbrane (MON), Ministarstvu spoljnjih poslova (MSZ) i Nacionalnoj Banci Poljske (NBP). Poljaci su tako�e pritisli �lanice Var�avskog Ugovora da usvoje DUDEK set za internacionalni saobra�aj.

DUDEK serija koristi slu�ajne simetri�ne klju�eve obezbje�ene na papirnim trakama, koje su XORed do jedinice sa otvorenim tekstom na teleprinteru ili snimljenom na drugim trakama. DUDEK setovi su bili povezani sa teleprinterima poput Siemens - Ceska Zbrojovka T-100 ili RFT T-51. Maksimalna brzina prenosa je 50 ili 75 Bauda. Od strane Poljaka rad sistema je smatran izuzetno povjerljivim, a sam sistem je radio u "neprobojnom" okru�enju.

Noviji i ne�to unapre�eniji model sa TTL tehnologijom umjesto kru�nih logi�kih jezgra razvijen je kasnih sedamdesetih i nazvan TgS-3 DUDEK.

Poslednji DUDEK set je "penzionisan" u poljskoj Policiji 1. januara 2011.

Smatra se da su postojale barem �etiri osnovne verzije sistema:

TgS-1 - osnovna varijanta.
TgS-1M - mobilna varijanta.
TgS-1MS - mobilna varijanta.
TgS-3 - novija varijanta uvedena u Polskoj ranih osamdesetih, sa TTL tehnologijom umjesto kru�nih logi�kih jezgra.

Svaka verzija imala je svoje derivate, sa razlikama u �ita�ima perforiranog papiru i povezanim komponentama.

T-352 i T-353 bili su oznake isto�nonjema�kog �tazija za TgS-1 i TgS-1M DUDEK setove.

----------- Dopuna: 13 Jul 2012 18:00 ---------

MG-80 Burst Encoder (DDR)

MG-80 bio je visokobrzinski "burst" enkoder razvijen od strane kompanije RFT iz Zvonica (biv�a DDR) i koji je kori�ten u Isto�nonjema�koj Vojsci (NVA). Podesan je za slanje morze i teletajp signala. U�ao je u upotrebu Jula 1986, pri kraju Hladnog Rata.

U potpunosti je elektronska tranzistorska ma�ina, izra�ena po izuzetno visokom standardima kvaliteta. Uklju�uje veoma kvalitetnu tastaturu koja podr�ava i latini�ni i �irili�ni (ruski) alfabet. Sva pode�avanja (brzine prenosa) kontroli�u se preko tastature. Izlazni nivo i ton pode�avaju se sa tasterom iznad tastature.

Instalirana memorija dozvoljava simultani smje�taj 6 poruka sa kapacitetom od 768 karaktera. Kada se �alje direktno sa tastature, bafer od 16 karaktera dozvoljava br�e kucanje i spre�ava eventualna prekora�enja.

Morze signali mogu biti slani od 30, 40, 50, 60, do 999 karaktera u minuti, �to je ekvivalentno od 10...99 grupa u minuti u �etiri razli�ita formata. Teletajp signali prenose se od 45, 50, 100, 200 ili 300 bauda sa dva odvojene izlaza.

MG-80 je kori�ten za prenos poruka veoma velikim brzinama u namjeri da se minimizuje rizik od detekcije, ali i kao sredstvo za obuku budu�ih operatera �ifrantskih strojeva. Kada je kori�ten u svrhu obuke, prostor izme�u karaktera i rije�i bilo je mogu�e produ�iti.

Komplet MG-80 set �ine glavna jedinica i odvojena napojna - strujna jedinica (PSU). Tako�e u sklopu seta su i slu�alice. Nije bio klasifikovan kao vojna tajna stoga nije bio ni uni�ten na kraju Hladnog Rata. Kao rezultat toga mnoge jedinice su zavr�ile ne evropskom surplus - tr�i�tu. Ve�inom su bile ispravne, a neke od njih i nekori��ene.

Srce sistema kod MG-80 je CPU (njema�ki ZRE, Zentrale RechenEinheit) baziran na Robotronovom Z-2521 plo�u (dio K-1520 kompjuterskog sistema). Uklju�uje UA880 procesor, koji je u stvari klon Zilog Z-80.

Postojale su dvije verzije MG-80. Osnovna MG-80 pogodna je bila za slanje samo morze signala. MG-80M sa druge strane ima ugra�eni resiver za morze i teletajp signale. Mo�e biti kori�tena i za automatski prijem takvih signala. Na slici je osnovni model MG-80.

MG 80 je operativan na tempreturama iznad nula stepeni Celzijusa. Ispod toga aktivira se grija�. U slu�aju niskih temperatura i paljenja grija�a potrebno je 15 minuta da bi sredstvo radilo pouzdano.

----------- Dopuna: 13 Jul 2012 21:58 ---------

CYZ-10
Data Transfer Device

AN - CYZ-10 je portabl data transfer divajs kori�ten od strane oru�anih snaga SAD i NATO za distribuciju kriptografskih klju�eva i drugih data izme�u kriptografskih ma�ina i sigurnosne komunikacione opreme. Razvijena je od strane ameri�ke National Security Agency (NSA) ranih devedesetih i podr�ava DS-101 i DS-102 protokole za transferovanje kriptografskih data.

Divajs je ugra�en u crnom plasti�nom ku�i�tu i te�i manje od 2kg. Kad je zatvoren gabariti su mu 16 x 11 x 5.5 cm. Slike pokazuju tipi�ni CYZ 10 sa otvorenim poklopcem. Poklopac sadr�i Liquid Crystal Display (LCD), dok se na donjem dijelu nalazi gumirana tastatura sa 35 klju�eva u 7 x 5 matrici.

Na lijevoj strani je 6-pin U-229 konektor za dopunu klju�eva koji mo�e biti konektovan sa FILL-uti�nicom kripto - ma�ine ili sigurnosnog radio sistema uz pomo� propisnog kabla za dopunu kripto - klju�eva.

Sa �eone lijeve strane je Crypto Ignition Key (CIK). Klju�evi ovog tipa proizvedeni su u Datakay Electronics u SAD i sadr�e EEPROM. Kada je u upotrebi EEPROM je napunjen sa tkz. Key Encryption Key (KEK) koji se koristi u enkripciji Traffic Encryption Keys (TEK) unutar jedinice. Bez CIK, TEKs nije operativan.

AN - CYZ-10 je jo� poznat i kao Data Transfer Device (DTD), Automated Net Control Device (ANCD), Crazy-10, i njegov National Stock Number NSN 5810-01-393-1973. Prihvata kripto - klju�eve od Army Key Managent System (AKMS), drugih generatora klju�eva, drugog CYZ-10 ili drugog stroja za dopunu kripto - klju�eva koji podr�ava DS-101 ili DS-102. Mo�e da sadr�i 1000 klju�eva u svojoj baterijom podr�anoj memoriji i podesan je za transferovanje 128-bit klju�eva i koristi mnoge US COMSEC i INFOSEC naprave, poput SINCGARS, KY-57 (VINSON), KY-99, KG-84, KIV-7, itd.

AN - CYZ-10 je dizajniran za zamjenu starijih modela ure�aja poput KYK-13, KYX-15 i KOI-18. Cijena remontovane jedinice 2005 bila je 4000 ameri�kih dolara. Od 2006 do danas, CYZ-10 bio je uglavnom zamjenjivan sa novijim divajsima, poput PYQ-10 Simple Key Loader (SKL) i Secure DTD2000 System (SDS), gdje su kasniji modeli funkcionisali na Windows CE TM operativnom sistemu.
Bez baterija, klju�evi se gube u roku od 2 minuta. Ako je ure�aj konzerviran du�e vremena preporu�uje se va�enje baterija.

AN - CYZ-10 je razvijen od strane ameri�ke National Security Agency (NSA)ranih devedesetih i prvo je proizvo�en u Allied Signal od 1993 do danas. U 1999, po�to se Allied Signal spojio sa Honeywell, proizvodnja je preuzeta od strane Group Technologies Inc. u Tampi (Florida, SAD). Group Technologies je podru�nica od Sypris Solutions Inc (Luisvil). Oko 2005, Sypris je stopirao proizvodnju AN/CYZ-10 i prebacio proizvodnju na Windows-baziranom Secure DTD2000 System (SDS).

Marta 2008 proizvodnja AN/CYZ-10 je preuzeta od strane Secure Telecommunications Branch - Tobyhanna Army Depot u Pensilvaniji (SAD)Postoje�i ure�aji su tamo remontovani i novi PCBs i za�titna kutija proizvedeni su tako�e u pogonima Tobyhanna Army Factory. Preko 1000 jedinica je proizvedeno u prvoj godini, a duplo vi�e u slede�oj godini. Blizi 6000 ljudi je zaposleno u Tobyhanna, koja je locirana u Pocono Mountains - Pensilvanija. Smatra se najve�im centrom za opravke, remonte i proizvodnju Armije SAD.
Fizi�ko otvaranje CYZ 10 van ovla��enog pogona u Pensilvaniji je nemogu�e. Dva za�titna ku�i�ta ure�aja zavarena su sa ultra zvukom i njihovo otvaranje nije mogu�e bez trajnog o�te�enja. U sklopu remonta dobijaju se i nova ku�i�ta.

----------- Dopuna: 14 Jul 2012 0:30 ---------

Motorola SECTEL
Sigurnosna telefonska jedinica (STU-III).

SECTEL je bila serija sigurnih telefona proizvedena od strane kompanije Motorola u Seguinu (Teksas, SAD). Neki od SECTEL telefona STU-III kompatabilni su i bazirani na STU-III dizajnu iz 1987 setovani od strane National Security Agency (NSA) u SAD. Razli�iti modeli SECTELa bili su proizvo�eni, sa razli�itim stepenom osiguranja, od NSA Tajp 1 do Tajp 4 varijanti.

Standardni Motorola SECTEL 2500 je podesan za transmisiju glasovnih i data fajlova na 2400, 4800 i 9600 bauda, kori��enjem razli�itih metoda kompresije i enkripcije.

Telefon je jednostavan za upotrebu. Ima standardnu tastaturu sa brojevima od 0-9, plus znakove interpunkcije. Veliki displej je na vrhu i slu�i za interkonekciju sa korisnicima. Ispod displeja je 16 ranije definisanih funkcijskih klju�eva. Slu�e za odre�ivanja SECURE i CLEAR modova, i za pode�avanje audio volumena.

Ispod funkcijskih klju�eva su 16 klju�eva odre�enih od strane korisnika preko kojih se mogu memorisati frekvencije, telefonski brojevi.

11 Septembra 2001, zgrade Svjetskog trgovinskog centra bile su �rtve napada terorista. Kada se to dogodilo, predsjednik D�ord� Voker Bu� D�unior bio je u posjeti Emma E. Booker Osnovnoj �koli u Sarasoti (Florida).

Tokom putovanja, Tajna Slu�na je sa sobom imala uvijek spremnu STU-III telefonsku jedinicu u susjednoj sobi. Momenat posle napada, Bu� se poslu�io sa Motorola SECTEL telefonom za razgovor sa svojim sigurnosnim �tabom. STU-III telefoni omogu�avaju sigurnu komunikaciju preko standardne (otvorene) analogne telefonske linije, osiguravaju�i komunikaciju do nivoa Strogo Povjerljivo.

STU-III mo�e biti konektovan preko standardne telefonske linije (POTS). Pozivi po�inju u nesigurnom modu. Da bi se pre�lo na osiguranje, obije strane moraju aktivirati njihove unikatne Crypto Ignition Key (CIK) klju�eve. Zatim jedna od strana zapo�inje konverzaciju pritiskom na Secure dugmi�. Poslije 15 sekundi dileja, tokom kojih se klju�evi razmjenjuju i telefoni sinhronizuju, sigurna konverzacija je mogu�a.

Smatra se da do danas STU III nije ni jednom kompromitovan u bezbjednosnom smislu, no vjeruje se da su inostrane slu�be do�le do va�nih saznanja vezanih za funkcionisanje samog sistema.

SECTEL modeli proizvedeni su u raznim varijantama u zavisnosti od zahtjeva naru�ioca, kako dr�avnih tako i za SAD bitnih kompanija.

Postoji i portabl i militarizovana verzija sistema, a ve�ina STU-III sadr�i unutra�nji modem i RS-232 priklju�ak za data i faks prenos podataka.

----------- Dopuna: 14 Jul 2012 0:58 ---------

KSD-64 A
Key Storage Device

KSD-64 je tkz. Key Storage Device (KSD) razvijen od strane amri�ke NSA za kori�tenje na elektronskim kriptografskim sistemima. Proizvodi se od strane kompanije Datakey Electronics u Sevid�u (Minesota, SAD). Koristi se kao Crypto Ignition Key (CIK) u setovanju razdvojenih �ifrantskih aplikacija, ali se mo�e koristiti i za druge namjene, kao klju� za dopunu �ifara.

Unutar klju�a je sakriven, kastomizovani paralelni EEPROM sa 64 Kbits kapaciteta storid�a. 28 kontakata EEPROM je smje�teno u me�uprostoru zubaca klju�a.

Divajs koji podr�ava KSD, ima tkz. "keyceptacle" priklju�ak gdje klju� mo�e biti umetnut. Jednom umetnut, klju� se aktivira okretom od 90 stepeni, do prvog klika. U toj poziciji, 28 kontakata klju�a se konektuje na 28 kontakata ure�aja za dopunu.

KSD-64 nije vi�e u proizvodnji i zamijenjen je sa kompatabilnim PK-64KC kojeg tako�e proizvodi Datakey Electronics.

----------- Dopuna: 14 Jul 2012 17:51 ---------

Hagelin M-209
Portabl mehani�ka �ifrantska ma�ina.

M-209 je bio mali, laki, portabl, ru�no upravljani mehani�ki �ifrantski stroj, razvijen od strane kompanije Hagelin u �vedskoj za potrebe Armije SAD, kao nasljednik M-94, ru�nog �ifrantskog ure�aja. M-209 je bio kori�ten od strane Armije SAD tokom WWII i jo� dugo vremena posle toga. Ma�ina je jo� poznata i kao C-38 (Hagelin) te CSP-1500 (Mornarica SAD). Kompatibilna je se motorizovanom verzijom BC-38.

Na slikama je tipi�na M 209 ma�ina. �est osovina sa kodovima su na vrhu i proviruju kroz gornji poklopac ma�ine.

Tekst se unosi slovo po slovo, uz okretanje osovina sa kodovima, dok se slova na pojave na papirnoj traci sa lijeve strane.

Jedno od najja�ih upori�ta M-209 ma�ine je to �to je �isto mehani�ka sprava, bez ikakvih spoljnjih napajanja strujom ili drugim pogonom.

M-209 je bio veoma dobar ure�aj za svoje vrijeme, no nije bio savr�en. Po�etkom 1943, njema�ki razbija�i �ifara bili su sposobni da poruke sa M-209 dekodiraju za manje od �etiri sata. No smatran je dovoljno dobrim za slanje poruka na takti�kom nivou, koje su po svojoj prirodi sa tolikim rokom de�ifrovanja bile bezvrijedne za neprijatelja. Zbog toga je M-209 kori�ten i u ratu u Koreji.

Oko 140,000 M-209 ma�ina je proizvedeno. Iako je kompanija Hagelin u svojoj re�iji proizvodila svoje ma�ine, M-209 je proizvo�en od strane amerikanske kompanije LC Smith & Co, uz grada Sirakjuze, dr�ava Nju Jork (SAD), uz licencna prava Hagelina. Poznate su tri razli�ite verzije M 209:
M-209, M-209-A, M-209-B.

Osim manjih razlika nabacanih tokom proizvodnje sve verzije su kompatibilne. Posle WWII, Hagelin je proizveo unaprije�enu verziju M-209, pod imenima C-446, C-52 i kasnije CX-52.

M-209 je uglavnom preno�ena u platnenom rancu, zajedno sa rolnama papira, uputstvom i bilje�nicom za poruke. U platnenom rancu postojale su pregrade i za smje�taj alata. Poklopac platnenog ranca tako�e je imao mjesto za jednu rolnu papirne trake.

C-38 je razvijena od strane Borisa Hagelina oko 1938. U 1940, adaptirana je za potrebe Armije SAD koja ju je rinejmovala u M 209. Dizajn je upro��en i mehanika je oja�ana, prije nego �to je ma�ina u�la u masovnu proizvodnju u SAD, 1942. Osnovna cijena jedne ma�ine iznosila je 64 amerikanska dolara. Prvi put je kori�tena tokom invazije u Sjevernoj Africi, Novembra 1942. Po licenci kompanija Smith Corona je proizvela 140,000 jedinica prije nego �to je proizvodnja prekinuta 1960tih.

Iako je njema�kim razbija�ima �ifara 1943 - 44 trebalo nekoliko sati da de�ifruju poruke koje su obi�no bile od 1000 do 4000 karaktera, M 209 i bez obezbije�ene apsolutne sigurnosti smatrana je dovoljnom za slanje poruka na takti�kom nivou, kao �to su podaci o pokretima trupa i artiljerije tokom kampanje u Africi, 1942. Za sigurnosne poruke visokog nivoa, Amerikanci su koristili SIGABA �ifrantsku ma�inu, koja koliko se zna nikada nije bila kompromitovana.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 14 Jul 2012 22:02 ---------

SIGABA (ECM)
Elektri�na �ifrantska ma�ina (ECM) Mark II.

SIGABA je bila ameri�ka �ifrantska ma�ina bazirana na elektromehani�kom rotornom principu. Razvijena je kasnih tridesetih kao zajedni�ki poduhvat Armije i Mornarice SAD. Tih je decenija smatrana superiornom kripto ma�inom, sa namjerom da zadr�i sigurnom komunikaciju na visokom nivou. Kori�tena je tokom WWII a zbog pouzdanosti i do kasnih pedesetih, kada je zamjenjena ma�inama poput KL-7. Koliko je poznato, SIGABA nikada nije probijena.

Na slikama je tipi�na SIGABA ma�ina. Ima izgled prili�no glomazne pisa�e ma�ina, sa kompletnom tastaturom naprijed. SIGABA pokre�e motor i mo�e �tampati tekst na uskoj traci papira koja cirkuli�e pozadi.

Ma�ina ima tri osovinice sa 5 rotora svaka. Glavna pozadi sadr�i pet rotora i 26 kontakata svaka. To su glavni �ifrantski rotori i funkcioni�u sli�no njema�koj Enigma ma�ini.

Rotori se nalaze u polu - montiranom stanju, ponekad nazivanom "rotorna korpa", i mogu biti lako va�eni iz ma�ine otvaranjem gornjeg poklopca i otpu�tanjem nekoliko zavrtnja.

Prije, tokom i posle WWII, Armije i Mornarica SAD razvijale su svaka ponaosob sopstveni kriptografski sistem. Osim ograni�ene kooperacije oko informacija o neprijateljskim komunikacionim sistemima, nije bilo diobe znanja. Prvo kr�enje tog "pravila" bio je sistem SIGABA. Kombinovao je znanje vrhunskih �ifranata William F. Friedman i Frank B. Rowlett (Armija) i Lieutenant Commander Laurence Safford (Mornarica).

SIGABA je razvijena kasnih tridesetih i kori�tena je od strane Armije SAD tokom WWII za sigurnu komunikaciju na najvi�em nivou. Pri kraju WWII, pojavila se potreba za sigurnu komunikaciju sa britanskim oru�anim snagama. Odlu�eno je da se izvr�i modifikacija SIGABA sistema tako da bude interoperabilan sa modifikovanom britanskom Typex ma�inom.

Sistem je nazvan Combined Cipher Machine (CCM), i kori�ten je od Novembra 1943. SIGABA-CCM je kod Mornarica bila poznata i kao CSP-1600. Sistem je bio manje siguran od originalnog ali interoperabilan sa modifikovanim britanskim Typex - CCM.

----------- Dopuna: 14 Jul 2012 22:47 ---------

Hagelin BC-38
Motorna rotorska �ifrantska ma�ina sa tastaturom.

BC-38 elektri�no pogonjena mehani�ka ma�ina dizajnirana i prozvedena od strane kompanije A.B. Cryptoteknik u �vedskoj (Hagelin). Derivat je �isto mehani�ke C-38 ma�ine. BC-38 je C-38 sa motorom i tastaturom.

Za pogon ma�ine koristi se spoljno napajanje, a glavna prednost joj je tastatura i motorom pogonjene operacije �to je zna�ajno ubrzalo brzinu komunikacije u velikim komandnim centrima. U slu�aju ispada elektri�nog napajanja, ma�ine se mo�e pokretati ru�no.

Na ure�aju postoji dupli printer, jedan za otvoreni tekst drugi za �ifrovani. �tampa�e je mogu�e koristiti simultano.

BC-38 je bio popularan kod Armije SAD tokom WWII, gdje je kori�ten za komunikaciju sa M-209 ma�inama u poljskim uslovima. Kori�ten je i od strane Vlada drugih dr�ava posle WWII, poput �vedske i Norve�ke. Proizvodnja BC-38 startovala je kasnih tridesetih i nastavila se tokom �etrdesetih, dok nije zamijenjena modernizovanom i unaprije�enom BC-543 koja joj je skoro identi�na.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Li�na karta Heckler & Koch P7

nobody@mycity-military.com (Diemaco) — Tue, 05 Jan 2010 19:30:53 +0100

Heckler und Koch P7

Kao pistolj sa velikim brojem inovativnih i revolucionarnih resenja ali i kontroverzi, HK P7 zasluzuje da bude zasebno i podrobnije predstavljen.

Kasnih 70-tih godina nemacka savezna policija, poucena iskustvima s Olimpijskih igara 1972. godine u Minhenu, zapocela je niz istrazivanja i eksperimenata u cilju da pronadje najbezbedniji, najefikasniji, najbrzi i najkompaktniji sluzbeni pistolj kalibra 9mm. H&K P7 je rezultat toga istrazivanja. Dizajniran i proizveden u Oberndorfu u Nemackoj P7 je zamisljen kao najnapredniji i najmoderniji pistolj tog tipa na svetu. Na celu tima HK strucnjaka nalazio se poznati dizajner oruzja Helmut Weldle. Prvi proizvedeni model imao je oznaku PSP (Polizei Selbstlade Pistole) i proizvedeno ga je svega 239 primeraka od 1976. do 1978. godine. Pistolj P7 je od svog nastanka prosao kroz nekoliko modifikacija i razvijeno je vise razlicitih modela koji se razlikuju po kalibru, kapacitetu, komandama i lokaciji istih, dodatnoj opremi, nacinu rada, dimenzijama itd. Godine 1978. uveden je model P7M8.

Dva osnovna modela su P7M8 kapaciteta 8 metaka i P7M13 opremljen bifilarnim magazinom s konvergencijom kapaciteta 13 metaka gde je "M" skracenica od Magazinkapazit�t � kapacitet magazina.

Svaki ram i navlaka ovih pistolja izradjeni su od blokova punog visokokvalitetnog ugljenicnog celika a cev metodom hladnog kovanja, uz otklanjanje napona materijala, na CNC masinama iz vlastitog HK masinskog parka. Izuzetno napredna tehnologija za ono vreme rezultirala je proizvodnjom elemenata vrlo visokog kvaliteta i kompanija je za svaki proizvedeni pistolj davala dozivotnu garanciju.

Narocit HK koncept najsigurnijeg i najefektivnijeg pistolja na svetu daje pistolju P7 jedinstvenu mogucnost prelaska iz potpuno bezbednog moda u mod potpune spremnosti za paljbu u jednom kontinuiranom sledu. Tajna ovog koncepta krije se u specijalnoj poluzi za zapinjanje lociranoj sa prednje strane rukohvata pistolja. Ova poluga mora biti pritisnuta do kraja kako bi se pistoljem moglo dejstvovati. Uz pomoc ove poluge, kao sastavnog elementa revolucionarnog mehanizma za zapinjanje, pistolj P7 s metkom u cevi je moguce potezati iz futrole, zapeti i otvoriti paljbu iz njega u jednom kontinuiranom potezu. Sistem zapinjanja je tako konstruisan da omoguci lako zapinjanje i dejstvovanje levorukim i desnorukim strelcima jednorucnim ili dvorucnim hvatom oruzja. Jednom kada je poluga za zapinjanje pistolja pritisnuta ona zahteva minimum snage da se pistolj odrzi u zapetom stanju spreman za paljbu. Pri pritisku poluge za zapinjanje udarac pistolja viri sa zadnje strane pistolja, jasno je u uocljiv i moze se opipati. Sve dok je poluga za zapinjanje pritisnuta pistolj je zapet i paljbu je moguce otvarati. Kada se poluga jednom otpusti, pistolj je potpuno nezapetog udaraca i osiguran, nemoguce je njime dejstvovati iako se metak nalazi u cevi i nece opaliti ako ispadne na tvrdu podlogu.

Dva medjusobno odvojena i razlicita pokreta moraju prethoditi dovodjenju pistolja u borbeno stanje i ispaljivanju metka iz njega. Samo pritisak na obarac nece dovesti do aktiviranja metka kao ni odvojeni pritisak na polugu za zapinjanje bez pritiska na obarac. Obe radnje moraju biti sprovedene kako bi se pistoljem dejstvovalo. P7 uobicajeno svaki metak ispaljuje u modu konstantne jednostruke akcije jer poluga za zapinjanje preuzima ulogu zapinjanja udaraca. Ipak, pistoljem P7 se moze dejstvovati na tri razlicita nacina:

- Dejstvo jednostrukom akcijom - pritisak na polugu za zapinjanje i potom pritisak na obarac (standardna procedura);

- Dejstvo dvostrukom akcijom � pritisak na obarac i potom pritisak na polugu za zapinjanje;

- Istovremeni pritisak na polugu za zapinjanje i obarac;

Uobicajena procedura zahteva da se prvo pritisne poluga za zapinjanje uz drzanje kaziprsta izvan otvora branika obaraca i tek onda, kada je poluga pritisnuta do kraja, kaziprst postavljamo na obarac i njegovim povlacenjem aktiviramo metak. Sigurnosni mehanizam je tako dizajniran da pritisak na obarac nece dovesti do opaljenja metka ukoliko poluga za zapinjanje nije do kraja utisnuta u rukohvat.

Kako bilo, cinjenica je da veliki broj strelaca nije naviknut na ovakve komande pistolja koje su neuobicajene ali je citav koncept od strane H&K razvijen u saradnji s nemackom policijom izmedju ostalog i iz jednog posebnog razloga. Opisani sistem zapinjanja omogucava policajcu da ukoliko mu je pistolj otet od strane napadaca isti uspe preoteti ili pobeci pre nego napadac shvati kako se oruzjem rukuje. Sistem takodje obezbedjuje i munjevito dejstvo pri brzom povlacenju iz futrole i to tako da pistolj dejstvuje ako poluga za zapinjanje i obarac budu istovremeno pritisnuti ili prvo obarac a onda poluga dovodi do opaljenja. U oba slucaja naravno obe ove radnje moraju biti provedene.

Iako je pistolj P7 potpuno osiguran ako poluga za zapinjanje nije pritisnuta, dizajneri HK konstruisali su jos jedan bezbedonosni sistem koji onemogucava da pistolj opali ako se sa pritisnutom polugom za zapinjanje ispusti na tvrdu polugu. Rec je o tzv Drop Safety sistemu koji blokira udarnu iglu udaraca i onemogucava joj da aktivira metak ako obarac nije pritisnut do kraja iako je pistolj zapet i spreman za paljbu putem aktivirane poluge za zapinjanje. Strucnjaci HK i nemacka policija testirali su ovaj sistem blokiranja udaraca tako sto je u cev pistolja ubacen blank metak i poluga za zapinjanje pritisnuta do kraja a nakon toga fiksirana u tom polozaju lepljivom trakom. Zapet pistolj je bacan s visine od tri metra i do opaljenja nije doslo � obaraca mora biti pritisnuta do kraja i njena prenosna poluga mora deaktivirati drop safety sistem kako bi do opalenja doslo. Ovaj sistem otklanja potrebu za svim tipovima kocnica i dekokera.

Druga bezbednosna karakterisitka i prednost ovog pistolja ogleda se u mogucnosti da u cev ubacimo metak pokretom navlake bez zapinjanja udarnog mehanizma tj pritiska na polugu za zapinjanje. P7 se potpuno bezbedno moze nositi u futroli s metkom u cevi i naravno potpuno nenapet i osiguran jer pooluga za zapinjanje udaraca nije pritisnuta. Pri ispaljenom poslednjem metku navlaka ostaje u zadnjem polozaju a nakon ubacivanja punog magazina navlaka automatski ubacuje svez metak u cev samo ako je poluga za zapinjanje pritisnuta sto eliminise potrebu za angazovanjem zasebne poluge zaustavljaca navlake koja se u stresnim situacijama tesko angazuje. Moguce je takodje ubaciti novi magazin u pistolj bez pritiska na polugu zapinjaca a zatim pritiskom na istu polugu otpustiti navlaku. Pistoljem se moze dejstvovati iako je magazin izvadjen iz njega. Iza obaraca sa leve strane nalazi se poluga zaustavljaca navlake. Navlaka se iz zadnjeg polozaja moze otpustiti pritiskom na polugu za zapinjanje ili povlacenjem u nazad i pustanjem.

Prvi model - oznake PSP (Polizei Selbstlade Pistole);

Specijalna paznja je posvecena preciznosti i ergonomiji pistolja. P7 ima fiksnu poligonalno (heksagonalno) ozlebljenu, hladno kovanu, vrlo nisko smestenu cev, ciji polozaj utice na smanjenje odskocnog ugla i doprinosi trzanju u jednoj liniji sto ima za posledicu brzo vracanje pistolja u liniju paljbe nakon svakog hica. Korak uvijanja iznosi 250 mm. Povratna opruga je smestena oko cevi.

Preciznosti doprinosi i narociti, od strane HK prilagodjeni (baziran na Barnitzke sistemu i prototipu pistolja Swiss W+F 47), sistem odlaganja otvaranja zatvaraca putem pozajmice barutnih gasova koji odredjuju specijalni klip s oprugom koji je povezan s navlakom, gasni cilindar i veoma precizno izbusen otvor za pozajmicu gasova u cevi odmah ispred samog lezista metka sa donje strane.

Sama sekvenca gasnog zadrzavanja navlake/zatvaraca je vrlo kratka ali dovoljna da cev drzi zatvorenu sve dok zrno ne napusti istu. Kada pritisci u cevi opadnu na bezbedan nivo i navlaka zapocne svoj put, klip kroz gasni cilindar vraca barutne gasove u cev koji se eliminisu kroz isti otvor za pozajmicu. Primena ovog ingenioznog principa u potpunosti je eliminisala potrebu za teskom navlakom i zatvaracem te konvencionalnim sistemom zabravljivanja. Najveca prednost ovog sistema je zapravo smanjenje trzaja koji negativno utice na strelca.

Sistem odlozenog otvaranja zatvaraca putem pozajmice barutnih gasova;

Ergonomija je skoro savrsena. Vertikalni ugao rukohvata pistolja P7 iznosi 110 stepeni (za razliku od 118 stepeni na M1911) i rezultat je narocitog istrazivanja. Taj ugao predstavlja normalni i prirodni ugao sake s uperenim kaziprstom. Sila na obaracu iznosi tacno 3 funte i njegov hod je veoma jasan i odsecan. Obarac je odlicno oblikovan i pozicioniran. Stitnik obaraca je oblikovan za dvorucni hvat. Sve to omogucava vrlo brzo pronalazenje mete.

Magazini pistolja su takodje specijalno dizajnirani da izdrze pritiske i vrlo su otporni na gnjecenje (pogotovo bifilarna verzija magazina M13) i testirani su tako sto je na njih postrance pustana cigla a nakon toga su besprekorno funkcionisali bez tragova gnjecenja na usnama i telu. Ugao naleganja magazina u rukohvatu je takodje pomno proucavan i skoro je pod pravim uglom sa cevi tako da metak stoji u najboljem mogucem polozaju ispred lezista cime je izbegnuta potreba za specijalnom rampom namenjenom uvodjenju metaka. Zahvaljujuci ovome, P7 bez problema ispaljuje sve tipove municije bez problema iako nema rampu za uvodjenje metaka u leziste.

Poluge za otpustanje magazina su ambidekstralne, na dohvat su palca i aktiviraju se povlacenjem prema dole (prvi modeli imali su polugu za fiksiranje/otpustanje magazina na dnu rukovhata u nemackom stilu). Dugme sa leve zadnje strane rama pistolja je namenjeno skidanju navlake tj rastavljanju pistolja.

Specijalno uzduzno narezano leziste metka konstruisano je da obezbedi plutanje caure na barutnim gasovima i time njeno lakse izbacivanje reaktivnim pritiskom iz cevi kao i gasovima koje klip eliminise iz gasnog cilindra kroz otvor ispred lezista metka. Zahvaljujuci ovom sistemu pistolji P7 bez problema funkcionisu bez izvlakaca. Na testovima je izvlakac potpuno uklonjen i pistolj je besprekorno radio izbacujuci caure bez obzira na uklonjeni izvlakac. Inace, izvlakac je tako konstruisan i oblikovan da viri ukoliko je metak u cevi i lako se moze uociti i opipati.

Lose strane P7

P7 je ipak oruzje za profesionalce i zahteva specijalnu obuku i posvecenost. Prema nekim izvorima, nemacki strucnjak za oruzje Peter Stammel je tvrdio da je P7 nejnesigurnije oruzje ikada napravljeno jer se ljudska saka po zakonima psihomotorike coveka steze sa svih pet prstiju a upravo to je dovodilo do nezeljenih opaljenja, ranjavanja i samoranjavanja pri cemu je posebno opasan momenat potezanja oruzja iz futrole. Prema istom izvoru 29 odsto metaka na testovima je aktivirano slucajno i potrebno je 500 metaka da se prosecan strelac obuci u rukovanju tim pistoljem.

Druga mana ovog pistolja je mozda ozbiljnija. P7 je sklon brzom pregrevanju pri vecem broju ispaljenih metaka u zoni stitnika obaraca i samog obaraca jer se odmah iznad nalazi gasni cilindar. Na modelu P7M8 sa unutrasnje gornje strane stitnika obaraca nalazi se specijalni plasticni termo-stitnik (obloga), razvijen upravo zbog zalbi na ovu pojavu, kojim je oblozen donji vanjski zid gasnog cilindra, medjutim vec posle 50 metaka ispaljenih brzom paljbom obarac postaje vreo i neprijatan za manipulisanje sto zbunjuje strelca a stitnik od pregrevanja nema neki narocit efekat.

Kako funkcionise pistolj HK P7 ?

Osam glavnih komponenti su ukljucene u proces zapinjanja i okidanja poznat kao "Continuous Motion Principle" kod pistolja P7.

Sistem je jednostavan. Pritiskom na polugu za zapinjanje sabijamo udarnu iglu protiv njene opruge putem klackalica, klatnih osovina te prenosnih i prevlacnih poluga. Pritisak na obarac prekida vezu udarne igle sa njenom zapinjacom uz istovremeno smicanje prema dole osiguraca udarne igle (drop safety) koji stiti od nezeljenog opaljenja pri padu oruzja. Posto oslobodjena udarna igla poleti i aktivira metak njena je opruga vraca u zapeti polozaj i ona opet uspostavlja vezu sa zapinjacom putem zuba. Time je pistolj opet spreman za paljbu ukoliko je poluga za zapinjanje i dalje utisnuta u rukohvat tj ako je udarac napet.

Pistolj P7 nalazi se u naoruzanju nemacke vojne i savezne policije (Feldj�ger i Bundespolizei). Verzija P7M13SD sa duzom cevi opremljena prigusivacem je razvijena i proizvodjena u ogranicenom broju za nemacke vojne specijalne jedinice. U Grckoj se proizvodio licencno i bio u naoruzanju vojske i policije pod oznakom EP7. Varijanta P7M13 je u naoruzanju policije Luksemburga a licencna verzija P7M13S proizvodi se u Meksiku. U SAD je New Jersey State Police usvojila varijantu P7M8.

P7M13;

Detalj unutrasnjosti stitinika obaraca sa montiranom specijalnom plasticnom zastitnom oblogom koja ima ulogu zastite kaziprsta strelca od pregrejanog gasnog cilindra na pistolju P7M8;

Nisanska slika pistolja P7;

Zapet P7 spreman za paljbu. Jasno se uocava zadnji kraj sistema udaraca sa udarnom iglom koji viri iz zatvaraca pozadi; Poluga za zapinjanje udarnog mehanizma je utisnuta u rukohvat i pistolj je napet;

Detalj gasnog klipa. Klip je povezan zglobom sa navlakom;

Drop Safety - patentirani osigurac udarne igle koji sprecava aktiviranje udarne igle pri padu oruzja ili ako obarac nije povucen do kraja;

Plutajuce uzduzno narezano leziste metka; Ovakav dizajn omogucava veoma efikasnu ekstrakciju praznih caura cak i bez montiranog izvlakaca;

Pistolj P7 bez izvlakaca funkcionise bez greske;

Leva strana ogoljenog rama. Jasno se uocava polozaj fiksne cevi i poluge za zapinjanje kao i drugi detalji;

Desna strana ogoljenog rama;

Detalj navlake sa zatvaracem - donja strana; Na drugoj fotografiji jasno se uocava otvor kroz koji zadnji deo udarnog mehanizma viri iz navlake kada je pistolj napet i spreman za paljbu;

Detalji udarne igle i pripadajucih elemenata udarnog mehanizma;

Eksplodirani crtez sa listom delova;

Detaljna uputstva za upotrebu P7 M8/M13;

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Osnovni TT podaci :

Reklamni materijal iz 1988. godine ;

Pregled, �i��enje, podmazivanje i �uvanje oru�ja

nobody@mycity-military.com (Diemaco) — Mon, 12 Oct 2009 19:17:40 +0100

Mislim da nije bilo ovakve teme na MC.

Pa iko je bilo....

Nema veze, ovako.

Prosle godine mi je preminuo deda, bog da go prosti, a bio je lovac. Kod bake je ostala negova stara ali veoma dobra lovacka puska. Radi se o nekoj jednocevki, sa izgraviranim zecevima sa strane, u momentu se ne secam vise...

E, sad, puska visi o civiluku, u futroli doduse, aj nije konzervirana.

Kako da je spremim, ocistim, konzerviram, za ne bi zardzala i upropastila se ?

Nema ona lovacka ulja i sta ja znam... dajte nesto sto je dostupnije...

MUNICIJA kalibra do 14,5 mm (vrste i na�ini obele�avanja)

nobody@mycity-military.com (m91snirif) — Sun, 06 Jul 2008 14:26:05 +0100

Municija: pistoljska, puscana, mitraljeska....

Stavio sam ovaj topic (neznam dali i postoji slican ili isti) jer me interesuje o municij posebno o obiljezavanju metaka. Takodje me interesuje kakvu ulogu imaju obiljiljezeni meci.

Legendarni meci 7.62x39mm i 7.62x25 tokarev

sa lijeva na desno 9x19mm Parabellum, .40 S&W, .45 ACP, 5.7x28mm, 5.56x45mm, .300 Winchester Magnum, 2.75-inch i 3-inch 12 gauge.

7.62 mm 54R

7.9mm

9mm

7.65x17_mm_Browning

sa lijeva na desno .30 Carbine, 5.56mm NATO, 6x35 KAC, 5.7mm FN, 4.6mm HK,

5.8x21 Chinese, 6.5x25 CBJ, 9x19 NATO, 9x21 Russian AP, .40 S&W, .45 ACP

Metak za mitraljez BrowningM2 12.7mm

8X57, 7X57, 8mm LEBEL, 8X56R, 7.5 FRENCH, 7.62X39, 7.62.54R, 7.7 JAP., 6.5 JAP., 6.5 SWEDE, 7.9X33 KURTZ, 303 BRITISH, 9.3X62 MAUSER, 8mm NAMBU, 9mm MAKROV, 9mm STYER,6.5 CARCANO 7.65 ARGENTINE, 7.5 SWISS

Najpopularniji kalibri za pistolje Sa lijeva na desno 3 in 12 ga magnum (za poredjenje), "AA" baterija (za poredjenje), .454 Casull, .45 Winchester Magnum, .44 Remington Magnum, .357 Magnum, .38 Special, .45 ACP, .38 Super, 9 mm Luger, .32 ACP, .22 LR

Automati u naoru�anju

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Tue, 01 Jul 2008 22:42:16 +0100

Немам никаквих података з аовај аутомат сем да је у 9 мм и да је очигелдно копија "УЗИ"-ја.

Tromblonske mine

nobody@mycity-military.com (aramis s) — Mon, 27 Aug 2007 08:40:00 +0100

Gledaju�i CD SAJ primetio sam da prilikom ve�be ispaljivanja TTM iz M 70AB2 SAJ-evci ne di�u tromblonski ni�an, odnosno da ispaljuju mine bez zatvaranja otvora za pozajmicu gasova. Moram da priznam da me je ovo prili�no zbunilo. Ima li koga na ovom forumu koji je upoznat sa ovakvim ispaljivanjem mina, kao i koja mu je svrha.
Video klip ispaljivanja sam stavio na web pa ga mo�ete pogledati (nije veliki, 500-ak Kb).
Evo ga link:
senduit.com/c25aeb

Mehanizam oru�ja

nobody@mycity-military.com (Brksi) — Tue, 24 Jul 2007 11:29:34 +0100

Dakle kako tacno radi ovo cudo? Sta se dogodi prilikkom repetiranja, opaljenja, zakocivanja?

Da li se negde mogu naci neke fotografije pistolja gde se on vidi kao na renthenu... znaci kompletna unutrasnjost....

Baca�i granata

nobody@mycity-military.com (aramis s) — Mon, 23 Jul 2007 11:27:54 +0100

Jos jedan interesantan proizvod kineske vojne industrije:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prigu�iva�i i kompenzatori

nobody@mycity-military.com (Brksi) — Thu, 19 Jul 2007 14:46:51 +0100

Moze li mi neko objasniti kako radi ovo cudo.... kako to jedna cevka zavrnuta na vrhu pistolja ili puske smanji prasak ispaljenog metka? Zasto uopste dolazi do praska? (znam da ovo nekima zvuci glupo, ali kad je oruzje u pitanju ja sam duduk, ali ocu da naucim).

Jos me zanima da li je tacno da se upotrebom prigusivaca smanjuje preciznost prilikom pucanja?

No�evi

nobody@mycity-military.com (Montano) — Mon, 11 Sep 2006 09:48:13 +0100

Gde bih mogao da nabavim nozeve, ali one prave koje koriste nase specijalne jedinice, mislim da ih proizvodi neka americka firma,
ili mi bar kazite ko ih proizvodi

Njegovo veli�anstvo, Maschinengewehr - Mitraljezi MG-34, MG-42 i varijacije

nobody@mycity-military.com (ROCKAMKD) — Sun, 06 Aug 2006 12:04:07 +0100

Mnogo lep sajt sajt posvecen Mashingevereu, ili po naski, SARCU.
Izobiluje sa dosta fotografija, videa .....

Jeli nako pucao sa ovim, da nam malo objasni kakav je filing ?

Ja sam samo nekoliko metaka probao, ali bio je na postolju, i nije to to

Automatske pu�ke familije AK, M. T. Kala�njikova

nobody@mycity-military.com (Anonymous) — Sun, 25 Jul 2004 00:06:25 +0100

Kod nas poznatija kao M-70 u raznim verzijama, koristi se u vise od 50 zemalja sveta kao oficijelno oruzije vojske ili policije. Izradjuje se u raznim kalibrima (7.62, 5.45, 5.56). Malo je podataka poznato o njenom tvorcu, coveku koji se krije iza imena Mikhail Timofeevich Kalashnikov. Rodjen je 10. novembra 1919 godine u selu Kurya u Ruskoj oblasti Altai. 1938 godine odlazi u Crvenu armiju, gde je sluzio u jedinicama specijalne vojske u Kijevu. Tu zavrsava i obuku za tenkovskog mehanicara. Od dolaska u vojsku pa nadalje, razvija postojeca i dizajnira buduca oruzija, i tako 1947 godine na svet dolazi AK-47. Nikada ni jedna puska nije toliko siroko koriscena, niti je ikada idjedan proizvod toliko kopiran. Svaka zemlja koja je preuzela pusku i ubacila je u svoju upotrebu, napravila je na njoj sitne (citaj NIKAKVE) izmene, i krstila je novim imenom. Pod tim razlicitim imenima proizvedeno je preko 70 milona komada ovog oruzja sirom sveta.

O samoj pusci neznam sta reci . . . . svako ko je bio u vojsci upoznao se sa njom, oni koji nisu sluzili "drzavi" upoznali su je kroz ffilmove, i neke druge nacine. Izgleda otprilike ovako (u svim varijacijama je slicna):

sa tim sto postoji i verzija sa sklopivim kundakom. Tehnicki podatci kazu:

Kalibar, mm 7.62
Magacin 7.62x30
Duzinal, mm 870
Duzina cevi, mm 415
Tezina sa praznim okvirom, g 4300
Tezina sa punim okvirom, g 4876
Brzina praznjenja okvira, metaka/min 600
Brzina zrna na ustima cevi, m/s 700
Ubitacan domet , m 1500
Lukova u cevi 4

Inace, pokazala se kao veoma kvalitetna puska, laka za koriscenje i odrzavanje (sto je u vojsci veoma bitno), nije pokazala neke nedostatke koji bi je ucinili neupotrebljivom. Samo da dodam, sto se proizvodnje Crvene Zastave tice, najcenjeniji su modeli iz 1990 i 1991 godine, jer su cevi radjene od "svedskog" celika, te su veoma otporne na koroziju.

POsle raspada SSSR-a patenat je "otkupila" ruska kompanija "Izhmash" koja danas pravi lovacki karabin na bazi ovog modela, pod imenom Saiga. MOzete pogledati na [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Nadam se da Vas nisam udavio