MyCity Military :: Oklopna tehnika

Ameri�ki tenkovi serije Paton/Patton - M46/M47/M48/M60

nobody@mycity-military.com (Danko SVIK VRS) — Sun, 14 Aug 2011 00:02:02 +0100

Ovaj tekst je napisan jo� decembra 2009. a dora�en je januara 2010. godine.

Autori teksta su:
Данко Боројевић
Милосав Ц. Ђорђевић

Амерички тенкови
серије �патон�

Уводни део

Основни амерички тенк у категорији средњих тенкова у Другом светском рату био је М-4 �шерман�. Име �шерман� дали су Енглези, по америчком генералу из грађанског рата у САД у XIX веку. Био је најмасовније произвођени тенк код западних савезника и највише заступљен у америчкој и армији Британске империје. Боље оклопљен и јаче наоружан, од већине немачких тенкова до 1943. године, са просечном проходношћу, показивао је надмоћност у прве три године рата, због чега је респектован од снага сила осовине у Африци, на Сицилији, на Источном фронту, све док се нису појавили тешки тенк тигар (панцер VI) и средњи тенк пантер (панцер V), који су били надмоћнији. Како су тенкови шерман били немоћни пред немачким тенковима тигар и пантер, са бојишта долазе вапаји за новим, бољим тенком. Са појавом тих тенкова, америчка армија је захтевала радикална побољшања оклопа и ватрене моћи шермана, и убрзани развој тешких тенкова. У сусрет тим захтевима армије убрзан је развој тешког тенка М-6 (54,4 тоне), али је напуштен због проблема транспортовања тих тенкова у Европу. Уместо њега приступило се развоју серије средњих тенкова Т-20, нарочито у верзијама Т-25 и Т-26 које су наоружане топом 90 мм са оклопом до 87 мм, односно 102 мм. Уграђен је ходни део с торзионим вешањем и трансмисија с конвертором обртног момента (�торкматик�). До јуна 1944. године произведено је око 40 тенкова прототипских модела тешког тенка Т-25Е1 и Т-26Е1.

Тешки тенк М-26 �першинг� � претеча серије средњих
(основних) тенкова М-46, М-47 и М-48 �патон�

Јединице КОВ и тенкисти САД захтевали су да се примат у производњи тенкова преусмери на тешке тенкове Т-26, како би били у стању да се супроставе немачким тешким тенковима, који су представљали ноћну мору за америчке и британске тенкисте. Било је довољно само да се изговори реч тигар, па да изазове зебњу и створи неизвесност. Такав тенк је постао тешки тенк Т-26Е3 (службена фабричка ознака), а у оперативну евиденцију заведен као тешки тенк М-26 �генерал першинг� масе 41891 кг (име је дато по америчком генералу Џону Першингу из Првог светског рата, оснивачу тенковског корпуса). Тенк першинг је базни модел нове концепције америчких тенкова с краја рата, код којег је основно оруђе топ 90 мм, оклоп од 51-76 мм (бочни), 76-102 мм чеони тела и куполе, бензински мотор Форд ГАФ, В-8 од 500 КС, торзионо вешање, трансмисија са планетарним управљањем и хидромеханичким претварачем обртног момента. Поред топа имао је два митраљеза 7,62 мм М-1919А4 (спрегнути и чеони) и ПАМ 12,7 мм М-2ХБ на куполи. Битна концептуална разлика першинга и претходних средњих тенкова М-4 шерман и лаких М-3/М-5 стјуарт, јесете у смештају погонске групе у задњи део оклопног тела, што је постао стандард за све генерације тешких, средњих, односно основних борбених и лаких тенкова у САД до данас. Оклоп куполе је ливен, а оклопног тела комбинација ливених сегмената и варених ваљених плоча панцирног лима. На таквој основи тешког (од 1946. године, першинг је преведен у средњи тенк) развиће се серија тенкова названих патон: М-46, М-47 и М-48, али и основни борбени тенкови серије М-60 после рата. Тенк М-26 генерал першинг категорисан је у прототипској партији од 10 возила као средњи тенк М-26Е1. Пре него је ушао у серијску производњу претрпео је више измена: уместо електричне трансмисије са бензинским мотором, уграђена је хидромеханичка полуаутоматска трансмисија, ојачано независно торзионо вешање, елиминисана платформа на поду куполе, измењен је диференцијални систем управљања, инсталисан бензински водом хлађени мотор Форд ГАФ В-8 од 470 КС. Топ 90 мм са гасном кочницом (једнокоморна крушкастог облика) био је значајно појачање ватрене моћи. Међутим, у јуну 1944. године тенк је преименован у тешки тенк Т-26Е1 масе 86500 либри (39,3 тоне), што је учињено више ради подизања морала код америчких тенкиста, пошто ће добити тешки тенк (конкурент немачком �тигру�), што се није остварило, будући је маса од 39,3 тоне спадала у категорији средњих тенкова. Уз топ је спрегнути митраљез 7,62 мм, један предњи 7,62мм код помоћника возача и ПАМ 12,7 мм на куполи.

У новембру 1944. године першинг улази у серијску производњу под фабричким називом тешки тенк Т-26Е3, а у оперативној употреби је класификован као тешки тенк М-26 генерал першинг. Наредна испитивања су вршена у тенковским јединицама, и отклањани недостаци на серијским возилима. Уследиле су још две модификоване верзије Т-26Е4 (марта 1945.) и Т-26Е5 (маја 1945.). укупно је произведено 2428 тенкова першинг. У ратне јединице на европском ратишту (3. и 9. оклопна дивизија користиле су га у операцији �зебра�) уведени су јануара 1945. године (око 200 возила), а остатак је распоређен у друге оперативне јединице. Иако је представљао концептуални корак напред са бољим борбеним карактеристикама, у борбама против немачких супер-тешких тенкова тигар-II и ловаца тенкова јагдтигар није био равноправан противник, али је више дошао до изражаја у Корејском рату (1950 � 1953.), заједно са наследником из те генерације � патон М-46, где су им главни противници били совјетски средњи тенкови Т-34/85 од којих су били ефикаснији.

После рата (маја 1946.), тенкови першинг се прекласификују у средње тенкове, иако им је оклоп појачан на неким серијама 50 � 152 мм (или до 101 мм) и маса порасла на 98750 либри (око 45 тона) или 92355 либри (41891 кг). Мотор Форд је појачан на 500 КС, али није помогао да се повећа брзина кретања која је због веће масе тенка смањена на око 35 км/ч. Тенк першинг је представљао заједнички концепт тенкова последње ратне и прве послератне генерације за све три тежинске категорије тенкова: лаке, средње и тешке. Основу концепције чине: оклоп и наоружање као код тешког тенка, покретљивост као код лаког тенка, али распоред основних делова тенка је другачији од дотада устаљеног код средњих тенкова М-4 шерман и лаких М-3/М-5 стјуарт. По тој концепцији погонски агрегат и моторно-трансмисионо одељење са погонским точковима је позади, ходни део има независно торзионо ослањање, оклоп је ливен (купола) и комбиновани ливено-ваљани заварени (на телу тенка). Тај концепт остаје као стандардна концепција свих америчких тенкова до појаве М-1 абрамса средином осамдесетих година ХХ века. Тенкови М-26 першинг задржали су у оперативној употреби само Грци и Турци до средине 70-тих година ХХ века.

Тактичко-технички подаци за тешки тенк М-26 першинг

Маса тенка 41891 кг (41,9 т)
Дужина са топом окренутим напред 8,6449 м
Дужина са топом окренутим назад 6,337 м
Ширина 3,51 м
Висина 2,78 м
Клиренс 437 мм
Тип мотора Бензински Форд ГАФ В-8
Снага мотора 500 КС
Специфична снага мотора 11,935 КС/т
Капацитет резервоара 693 л
Максимална брзина тенка на путу 35 км/ч
Борбени радијус дејства 160 км
Дебљина оклопа 51-76 мм (бочни); 76-102 мм ( чеони)
Главно наоружање Топ 90 мм М-3
Борбени комплет главног наоружања 70 граната
Помоћно наоружање 2 х 7,62 мм М-1919М4 и 1 х 12,7 мм М-2ХБ
Борбени комплет помоћног наоружања 7,62 мм х 5000 и 12,7 мм х 550 метака
Посада 5 чланова

Средњи тенк М-46 �патон-I� први стандардни тенк
у САД после Другог светског рата

Развој тенка М-46 започиње још у периоду 1945/46. године, кад су у америчкој армији формулисани захтеви за развој нове генерације тенкова. Био је предвиђен развој лаког тенка Т-41, средњег Т-42 и тешког тенка Т-43. Ограничена употреба тенка М-26 �першинг� на крају Другог светског рата (200 тенкова учествовало у борбама у саставу 3. и 9. оклопне дивизије), довело је америчке конструкторе до убеђења да су створили успешан дизајн тенка за ново време. Међутим, тенк ипак није испунио постављене захтеве КОВ САД. Због избијања хладног рата, планови су нешто измењени. Одлучено је да се због убрзања развоја средњег тенка Т-42 искористи његова купола, која је већ била завршена и угради на већ постојећу шасију тенка М-26 �першинг�.
Рад на побољшаној верзији тенка М-26 першинг почео је јануара 1948. године применом оригиналног погонског блока са бензинским 4-тактним, водом хлађеним мотором, континентал АВ-1790-1 са 12 цилиндара у распореду В-12/90о, снаге 740 КС и хидромеханичком трансмисијом џенерал моторс ЦД-850-3 са 2 степена преноса напред и једним степеном задњег хода. Уграђен је исти топ као на першингу калибра 90 мм М-3А1 олучене цеви, али са одводником барутних гасова (није стабилизован) и новом телескопском справом М-8. У прототипској фази означен је са М-26Е2, а од 30. јула 1948. године М-46 Џ. С. Патон (или само М-46 патон), као почаст америчком команданту оклопних снага у Другом светском рату, под којим називом је тенк произвођен од новембра 1949. до средине 1950. године, а назив патон додељиваће се и наредним серијама средњих (основних) тенкова М-47, М-48 (неки страни извори називају и тенкове серије М-60 � патон). Са појавом тенка М-47 патони ће имати додатни број уз именицу: патон-I, патон-II, а после њега М-48 патон-III.
Тако добијен тенк ушао је у наоружање оклопних јединица КОВ САД 1949. године.
Помоћно наоружање тенка М-46 чинили су: 2 митраљеза 7,62 мм браунинг М-1919А4, (један спрегнут са топом, други чеони) и ПАМ 12,7 мм браунинг М-2ХБ на крову куполе. Борбени комплет за топ износио је 70 једноделних метака (граната), а борбени комплет за митраљезе 7,62мм 5500 метака а за митраљез 12,7 мм 550 метака.
Амерички војни стручњаци су мислили да је то најбољи тенк на свету и неспремни су дочекали лекцију у Кореји, кад је легендарни совјетски Т-34/85 у сукобима са М-46 поново показао своје раније стечене предности у примени на корејском земљишту (земљиште брдовито и са великим површинама пиринчаних поља).
Још током рата у Кореји извршене су неке модификације на тенку М-46, пре свега замењен је мотор АВ-1790-1, новим такође бензинским мотором АВ-1790-5. Тај 12-цилиндрични ваздухом хлађени бензински мотор развијао је снагу од 810 КС. Мотор је омогућавао тенку да пређе 130 км током борбе (потрошња је износила око 700 литара горива на 100 км), и да развије брзину на путу од 48 км/ч. Трансмисија је била ЦД-850-4. Дебљина оклопа тела се кретала од 51мм (задњи део тела) до 102 мм (предњи део тела), а куполе од 76 мм (задњи део куполе) до 110 мм (штит топа). Тако добијен тенк, добио је и нову ознаку М-46А1.

Посада тенка је бројала пет чланова и то: командир тенка, нишанџија, пунилац, возач и помоћник возача-митраљезац.
И поред свега тенк М-46 је повучен из наоружања ОС САД 1957. године.
Укупно је преуређено 800 тенкова першинг у стандардни тенк М-46 патон, а још 360 модификовано у варијанту М-46А1 патон. Модификовани патон М-46А1, поред нове верзије мотора и трансмисије, добио је боље кочнице, систем за хлађење мотора, уређај за гашење пожара и побољшани електроуређај, а учињена су и одређена побољшања на мотору и трансмисији.
У почетку хладног рата патони још нису били изразито присутни у савезничким армијама. Неколико комада је уступљено у току 1950. године белгијској, француској, италијанској и западнонемачкој армији ради обуке (под руководством америчких инструктора) и припрема за пријем новог тенка М-47 патон-II, и то онда, кад је већ започет развој тога тенка који је био предвиђен да се масовно производи.
Кад је избио рат у Кореји јуна 1950. године, америчке снаге (касније снаге УН) биле су инфериорне у тенковима са својим средњим тенковима М-4А3 шерман (679 тенкова) и лаким М-24 чафи (138 возила), против совјетских Т-34/85 у рукама Северних Корејанаца и Кинеза. Зазирући од могућег ангажовања совјетских тешких тенкова Јосиф Стаљин (ИС-2 и ИС-3), Американци убрзано експедују у Кореју своје тешке тенкове М-26 першинг (309 тенкова), а у августу 1950. године 6. тенковски ватаљон добио је тенкове М-46 патон, да би до краја године упутили још 200 М-46 патон (око 15% од укупног тенковског парка на томе ратишту).

Tenk MCS - Naslednik M1 Abrams

nobody@mycity-military.com (Veliki_Blek) — Sun, 03 May 2009 04:39:25 +0100

FCS program

Iskustva iz proteklog perioda a narocito iz operacije Iracka sloboda su pokazala sve slabosti postojecih bezicnih mreza koje su se pokazale kao nepouzdane i neadekvatne. Ova operacija je ponudila samo delic mreznog ratovanje buduci da centralizovano mrezno ratovanje podrazumeva da se jednak pristup mrezi omoguci svim vojnicima. Tokom ovog rata jedinice nisu imale odgovaraju�u �irokopojasnu mrezu. Naime iako su bespilotne letelice i druga savremena osmatracka sredstva omogucila prikupljanje velikog broja podataka o neprijatelju ovi podaci zbog neadekvatnog propusnog opsega postojecih mreza nisu mogli biti prosledjeni do jedinica na terenu zbog cega je doneta odluka da se projektuje potpuno nova mreza koja ce biti u stanju da omoguci prenos u realnom vremenu videozapisa prikupljenih od strane bespilotnih letjelica. FCS je postao najva�niji razvojni program ameri�ke kopnene vojske, u posljednjih �etrdeset godina. Glavni cilj ovog programa jeste stvoriti umrezenu porodicu vozila sa posadom i bez posade kao i razvoj novih oruzja i senzora koja ce omoguciti veci ucinak na cilj. Iako prva potpuno FCS kompatibilna i opremljena brigada treba da postane operativna tek 2015 pojedini elementi ovog programa poput vertikalnog lansera raketa NLOS-LS, UGS senzora i pametnih minskih polja uci ce u operativnu upotrebu 2008 godine. FCS je namijenjen da bude zajedni�ki umre�eni sistem koji ce koristiti svi rodovi americkih oruzanih snaga iako je prvobitno bio razvijen za potrebe americke kopnene vojske. Iako se tvorci FCS hvale svojim ambicioznim pristupom povezivanja senzora, platformi i oru�ja preko svojih mre�a, mnogi kritikuju upravo ove mreze jer smatraju da je njihova arhitektura previse zatvorene sto onemogucava komunikaciju sa platformama koje nemaju FCS sposobnosti. Trenutno je zavrsena oko jedna trecina FCS programa ciji je kompletan zavrsetak planiran za 2030 godinu. Planirano je da prva potpuno opremljena FCS brigada bude operativna do 2015 godina nakon cega bi usledilo opremanje sto veceg broja od 15 brigada do 2030 godine. Nove brigade ce imati manje oklopnih vozila i ljudstva od postojecih ali ce biti daleko bolje opremljene elektronikom i dalekometnim oruzjem. U odbrabenim operacijama kao i za zatvaranje medjuprostora izmedju jedinica americka vojska ce se oslanjati na sisteme poput inteligentnih minskih polja i mobilnog lansirnih kontejnera koji ce u slucaju potrebe pomocu kamiona ili helikoptera moci brzo da se prebaci na ugrozena podrucja.

UGS senzor

U okviru projekta FCS se trenutno razvijaju sledeci projekti:

* Projekt FCS Mreze
* Projekat buduceg vojnika pesadije

*Projekta Vozila sa ljudskom posadom na zajednickoj platformi u koja spadaju:

o XM1201 Vozilo za izvi�anje i nadzor
o XM1202 Tenka
o XM1203 (NLOS-C) Samohodnog topa kalibra 155 mm
o XM1204 (NLOS-M) Samohodnog minobacac kalibra 120 mm
o XM1205 Vozilo za opravku i odr�avanje motornih vozila (FRMV)
o XM1206 Borbeno vozilo pesadije
o XM1207 MV-E Vozilo za medicinsku evakucaiju
o XM1208 MV-T Vozilo za lecenje ranjenika
o XM1209 C2V Komando vozila

* Vozila bez ljudske posade:

o XM1216 SUGV Malo izvidjacko vozilo sa gusenicama
o XM1217 MULE-T Vi�enamjensko vozilo namenjeno prevozu vojne opreme
o XM1218 MULE-CM Vi�enamjensko vozilo namenjeno prevozu vojne opreme
o XM1219 ARV Naoruzano vozilo bez ljudske posade

* Bespilotne letelice

o XM156 Male bespilotne letjelica
o MQ-8B Velike naoruzane bespilotne letelice

o (UGS) Senzori za nadzor povezni u FCS mrezu zahvaljuci cemu ce moci podatke o neprijatelju do MVG vozila
o Quick Kill (APS) Aktivni sistem zastite buducih vozila
o XM501 Kompaktni kontejner sa protiv-tenkovskih raketama povezan u FCS mrezu koji moze samostalno bez prisustva operatora da dejstvuje po neprijateljskim oklopnim jedinicama.
o Intelligent Munitions System (IMS) Sistem inteligentne municije koja ce posedovati akusti�ne, magnetne i potresne senzore koje ce koristiti za odredjivanje polozaja i pravca kretanja cilja. Sistem ce biti u stanju razlikovati kamion od tenka ili coveka i bice u stanju da posalje izvestaj o prikupljenim podacima preko FCS mreze. Uzavisnosti od vrste cilja sistem ce da koristi odgovarajuce sredstvo za dejstvo po neprijatelju. Za unistavanje tenkova i vozila koristice samonavodjeni projektili Skeet a za unistavnje pesadije eksplozivna sredstva parcadnog dejstva.

Lansirni protivoklopni kontejner

Vozila sa ljudskom posadom MVG.

Postojeca americka borbena vozila poput tanka Abrams, borbenog vozila pesadije Bredli i samohodne haubice M109 radjena su na potpuno razlicitim platforma zbog cega koriste razlicite delove sto uslozava logistiku jer zahteva od jedinica za odrzavanje da poseduju razlicite delove za svako vozila. Da bi smanjili ove probleme amerikanci su resili da svih osam vozila sa ljudskom posadom koja se razvijaju u okviru FCS programa budu zasnovana na istoj platformi. Buduca hibridna vozila sa ljudskom posadom imace oko 80 % kompatibilnih delova sto bi trebalo znatno da olaksa logistiku. Nova vozila ce za kretanje koristi hibridni pogon sto znaci da ce posedovati dizel motor koji ce preko generatora obezbedjivati struju potrebnu za punjenje baterija koje ce se koriste za napajanje elektromotora. Prednosti vozila sa kombinovanim pogonom u poredjanju sa ranijim vozilima jeste znatno tisi rad, manje toplotno zracenja vozila, vece ubrazanje, i znatano manja potrosnja goriva. Pored toga hibridni dizel-elektricni pogon ce ovim vozilima ce obezebediti znatno vise elektricne energije sto ce u buducnosti olaksati dodavanje neprednih sistema na ova vozila kao sto su novi senzori, laseri i elektromagnetni topovi. Za skladistenje elektricne energije dobijene od generatora vozila ce koristit litijum-jonske baterije.

Za pogon novih MGV vozila izbran je moderni redni dizel motor sa 5 cilindara oznake 5R890 proizvo�a�a Detroit Diesel. Ovaj motor nije orginalan americki proizvod vec je radjen po licenci i predstavlja kopiju najnovijeg dizel motora serije 890 nema�kog proizvodjaca MTU. Linijski dizel motor 5R890 (MT 895), ima snagu od 590 KS (440 kw) pri brzini od 4250 obrtaja u minuti. Motori serije 890 sposobni su isporuciti vise snage od konvencionalnih dizel motora slicne velicine. Ovaj motor ima najmanje mogu�e dimenzijama i prema testovima je sposoban isporuciti jedan kilovat snage po kilogramu te�ine. Motor koristi sav raspolo�ivi prostor integrisuci komponente za ulje u u karter, �to je za posledicu imalo male spoljne dimezije. Karter je izra�eni od aluminijuma kako bi se smanjila te�ina, dok je glave cilindara napravljne od lijevanog �eljeza a radilice su izra�ene od �elika. Peto cilindri�ni motori ove konfiguracije vec se nalaze u rukama kupaca. Ukupan broj radnih sati koje su ostvarili motori serije 890 do 2007 godine iznosio je blizu 7000 od cega je motor 5R890 ostvario oko 1000 sati.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Planirano je da vozila iz familije MVG koriste gumene gusenice. Prednost gumenih gusenica u odnosu na metalne jeste pored manja buka koju proizvode pri kretanju i duplo duzi vek trajanja a mane su sto se u slucaju njihovog ostecenja nije moguca zamena ostecenog dela vec se mora promeniti kompletna gusenica. Trenutno se vrse istrazivanja da se ovaj problem resi i da se razviju gumene gusenice koje bi se po ugledu na metalne sastojale iz segmenta. U poredjenju sa metalnim gumene gusenice su otpornije na dejstvo potkalibranih projektila, ali su istovremeno i osetljivije na udarni talas od eksplozije. Znatno duzi vek trajnja ovih gusenica je veoma bitan za MVG vozila posto je predvidjeno da se do bojista uglavnom prebacuju koristeci sopstveni pogon. Jos jedna prednost gumenih gusenica nad metalnim koja ih cini pogodnijim za nova vozila jeste njihova manja tezina sto je bitna osobina zbog zahteva da MVG vozila imaju sto manju masu. Jednodelne gumene gusenice koje se trenutno u upotrebi na XM1203 vozilu bice zamenjene metalnim do uvodjenja ovog vozila u operativnu upotrebu 2014 godine .

Prvo MGV vozilo koje je prozvedeno po FCS programu jeste prototip samohodnog artiljeriskog oruzja kalibra 155 XM1203 mm koji je proizveden 2008 godine. Razvoj ovog vozila je poceo odmah po otkazivanju sistema Cruseder 2002 godine. Oruzje kalibra 155 mm sa cevi duzine 38 kalibra na vozilu je integrisana sa automatizovanim sistemom punjenja koji je razvijeno za projekat Cruseder. Zahvaljuci potpunoj automatizaciji vozilo ima samo dva clana posade koja vozilom upravalju iz kokpita smestenog u telu vozila. Dopuna municijom i gorivom je takodje automatizovana i ne zahteva izlazak posade iz vozila. Zahvaljuci koriscenja kombinacije jakog celika i aluminujuma artiljerijski sistem koji je montiran na vozilo je vise od 500 kg laksa od oruzja M777 koji je predhodno testirano u okviru ovog programa . XM1203 ce imati sposobnost brzog kretanja, zaustavljanja i gotovo momentalnog otvaranja vatra po zaustavljanju. NLOS-C poseduje aktivne i pasivne sisteme zastite koji uklju�uju i posebno dizajniran kerami�ki oklop i RPG sustem za�tite kako bi se pobolj�alo verovatnoca prezivljavanja posade na bojistu. Mana haubice XM1203 u poredjnju sa postojecom samohodnom haubicom M109 jeste manji borbeni komplet a prednosti su veca strategiska i takticka pokretljivost, veca brzina pronalazenja cilja, manji broja clanova posade i bolja zastita posade. Ipak najveca prednost nove haubice jeste njena mogucnost ukljucivanja u FCS mrezu sto joj omogucava da u realnom vremenu koristi podatke o protivniku koji su prikupili drugi sistemi prikljuceni u tu mrezu kao sto napredni senzori i bespilotne letelice.

XM1201 izvidjacko vozilo

XM1202 tenk MCS

XM1203 samohodno artiljerisko oruzje kalibra 155 mm

XM1204 samohodni minobacac kalibra 120 mm

XM1205 vozilo za opravku i odrzavanje drugih vozila

XM1206 borbeno vozilo pesadije

XM1207 vozilo za medicinku evakucaiju

XM1208 vozilo za pruzanje medicinske pomoci

XM1209 komandno vozilo

Nova doktrina upotrebe americkih snaga

Americke oruzane snage nisu namenjene iskljucivo odbrani teritorijalnog integriteta amerike jer se od njih od strane politickog vrha vrlo cesto zahteva da podrze americku spoljnu politiku i budu sposobne za zastitu vitalnih interesa Amerike bilo gde u svetu. Po zavrsetku hladnog rata rata amerikanci sve vise napustaju vojnu strategiju elasticnog odgovora u korist strategije projektovanja snaga. Za razliku od strategije elasticnog odgovora koja se oslanja na americke vojne snage koje su rasporedjene na isturenim polozajima u kriznim regionima strategija projektovanja snaga se najvise oslanja na snage strategijske rezerve koje se najvecim delom nalaze na teritoriji amerike a u manjoj meri i u zapadnoj evropi i aziji. Zbog izmenjenih politickih oklonosti koje su nastale usled raspada sovjetskog saveza isturene snage u evropi postale su mnogo fleksibilnije buduci da su ranije zbog konfrotacije sa snagama varsavskog pakta bile cvrsto vezane za svoje polozaje zvog cega je njihovo angazovanje van evropskog ratista bilo predvidjeno samo u izuzetnim slucajevima. Danas to nije slucaj i ove snage poput drugih americkih snaga mogu biti angazovane bilo gde u svetu. Zahtevu nove americka vojne doktrina projektovanja snaga postojece tenkovske i artiljeriske jedinice koje su bile opremljene vozilima velike mase nisu mogle adekvatno odgovoriti, buduci da je zbog njihove velike mase bilo skupo i otezano njihovo premestanje do konfliktnih zona avio putem zbog cega je veliki deo abramsa koji je ucestvovao u operaciji pustinjska oluja transportovan brodovima. Pored velike potrosnje goriva veliki avioni koji su potrebni za prevoz teske tehnike imaju i manu sto za svoju upotrebu zahtevaju odgovarajuce aerodrome. Ukoliko ovi aerodromi ne postoje blizu zone konflikata onda moraju da se koriste udaljeni aerodromi sto uslozava i poskupljuje logistiku jer je potrebno da se posle iskracanja teske tehnike iz aviona organizuje njen prevoz od aerodroma do zone konflikta.

Laki tenkovi Striker jesu mobilni i mogu se prevoziti avionima ali se smatra da zbog slabog naoruzanja nisu dovoljno efikasni, zbog cega je armija resila da uvede u upotrebu novi tenk koji bi u jednom vozilu spojio dobre osobine oba ova tipa vozila. Od novog tenka se zahtevalo da se po vatrenoj moci moze meriti sa Abramsom ali da zadrzi malu masu koja bi mu omogucila da se poput Strikera moze lako i brzo prebacivati avionom u krizna podrucja. Napori da se povecenjem tezine tenka poveca zastita posade i smanje gubici doveli su od velikih logistickih problema, zbog toga sto su novi tezi tenkovi imali vecu potrosnju goriva koja je zahtevala ceste i brojne konvoje. Uvodjenje tezih tenkova nije smanjilo gubitke armije na ocekivani nacin vec je samo uticalo na to da se gubici jedne klase vojnika smanje na racun druge klase vojnika tacnije smanjilo je gubitke tenkista a dovelo do povecanja gubitaka ljudi u logistickim jedinicama. Poredjenja radi da bi se podmirila potrosnja goriva 300 Abramsa koji bi presli 160 km potrebne su 24 cisterne a za snabdevanje 300 MCS tenkova dovoljne su 4 cisterne. Manja potrosnja goriva omogucava da se umesto velikih i skupih cisterna koje i same trose puno goriva i koje zahtevaju odgovarajuce puteve zbog cega im je veoma lako postaviti zasedu za snabdevanje trupa gorivom koriste manja vozila sa odlicnim terenskim sposobnostima koja bi im omogucila da koriste daleko veci broj ruta sto bi im omogucilo da izbegnu zasedu.

"Sherman dilema"

Vojni istoricar David Johnson upozorio je Armiju koristeci iskustva iz drugog svetskog rata na zamke FCS programa. Naime u Drugom svjetskom ratu, Americka armija je zelela tenk cija ukupna masa nece prelaziti 30 tona jer je to bila nosivost standarnih pontonskih mostova. Tenkovi cija bi tezina prelazila ovu granicu znatno bi otezali prelaz oklopnih jedinica preko reke. Jos jedna prednost tenkova Sherman koja je otkrivena za vreme drugog svetskog rata bila je jeftinije i lakse prebacivanje iz Amerike u Evropu u velikom broju jer je njihova manja tezina omogucavala transpornim brodovima da nose vise tenkova. Rezultat zahteva armije da se razvije tenk cija masa nece prelaziti 30 tona jeste taj da su ameri�ki vojnici oti�li u rat sa tenkom M4 Shermanom koji je bio inferioren u odnosu na Nemacke teske tenkove zbog cega su platili vecu cenu nego sto je trebalo" pi�e Johnson u studiji je o povesti srednjih oklopnih snaga napravio za potrebe armije.

Kada je pokrenut program razvoja MCS tenkova Amerikanci su izvorno hteli novu klasu oklopnih vozila koja ce biti prenosiva transportnim avionom C-130, kako bi ta vozila mogla brzo biti prebacena u konfliktu zonu, �to je zna�ilo da je C-130 postao novi "pontonski most" koji je ogranicio maksimalnu tezinu tenka tvrdi David. Medjutim ono sto David u svoj analizi zanemaruje jeste da veliki gubici Shermana u sukobu sa nemackim tenkovima nisu bili toliko posledica slabijeg oklopa americkog tenka koliko slabog naoruzanja Shermana koje nije moglo da probije oklop nemackih tenkova na velikim daljinama sto su nemci iskorisili da im nanesu velike gubitke unistavajuci ih sa bezbednog rastojanja. Laki tenk MCS takvih problema nece imati jer je napredak u tehnologiji omogucio da se napravi laki tenk koji za razliku od Sermana nije inferioran u vatrenoj moci u odnosu na teze tenkove. Tenk MCS ce biti opremljen topom i projektilima koji su u stanju da na na velikoj daljinama probiju oklop i uniste teze tenkove poput Abramsa ili Merkave. Najveca mana lakih tenkova koju isticu vojni strucnjaci jeste njihova slabija otpornost na dejstvo improvizovanih eksplozivnih uredjaja zbog slabijeg oklopa. medjutim ono sto oni zaboravljaju jeste da najvece gubitke u ratu protv terorizma od ovih sredstava nisu pretrpele oklopne jedinice vec jedinice za snabdevanje zbog velike osetljivosti cisterni sa gorivom na improvizovane eksplozivne naprave. Koliko je osetljivost ovih vozila na eksplozije velika pokazao je i nedavni napad na konvoj koji je prevozio gorivo za trupe NATO pakta u Avganistanu kada se usled dejstva dve improvizovane eksplozivne naprave zapalilo preko 100 kamiona cisterni od kojih je 40 bilo potpuno unisteno. Pored cisterni i teretni kamioni su se pokazali osvetljivi na napade talibrana koji su u samom jednom napadu koristeci rucne zapaljive bombe uspeli da uniste 20 kamiona.

Oklopna zastita

U FCS programu struktura novih vozila nozi oznaku A a njihov oklop nosi oznaku B. Prvobitni B oklop koji je nosio oznaku B1 je za kratko vreme nekoliko puta usavrsavan i iz njega je najpre razvijen B2 oklopom a zatim B3 i BX oklop. Pri projektovanja tenka MCS osnovni zahtev bio je da se razvije oklop koji ce pruziti zastitu sa prednje strane od granata kalibra 45 mm ali je moguce da je taj zahtev nadmasen zahvaljujuci napretku u istrazivanju novih materijala. Dizajn vozila koji je primenjen na tenku MCS po kome je posada smestena u telu tenka a ne u kupoli ima prednost nad klasicnim dizajnom jer omogucava smanjenje dimenzija i masa kupole i pretvaranje te mase u dopunski oklop na telu vozila. Smatra se da ce u buducnosti upotreba elektricne energije pruziti tenku bolju zastitu nego sto danas pruza moderan oklop. Trenutno se razmatraju dve ideje kako bi se elektricna energija mogla ikoristiti za zastitu tenka, obe ove ideje se zasnivaju na konverziji elektricne energije u druge oblike energije. Prva ideja se oslanja na oklop od pametnih materijala koji bi usled delovanja elektricne enerije menjao svoje osobine poput debljine a druga ideja ciji je princip rada prikazan na slici iznad se oslanja na elektromagnetni oklop koji se sastoji od dve ploce pod naponom. Planira se da buduca vozila iz programa MCS poseduju elektromagnetni oklop ciji razvoj se ocekuje da bude zavrsen do pojave vozila MCS Block II. Ovaj oklop se trenutno testira na vozilu Bredly. Postojeci protip elektromagnetnog oklopa stiti vozilo samo od projektila malog kalibra ali se planira njegovo dalje usavrsavanje koje ce mu omoguciti da pruzi zastitu i od projektila velikog kalibra. Osnovni problem ovog oklopa jeste to sto za svoj rad zahteva veliku kolicnu energije i tako da se trenutno radi na resenju tog problema. Vec je razvijen i testiran kompaktni izvor energije koji ce sluziti kao demonstrator tehnologije koja ce se primenjivati u buducim hibridnim elektricnim vozilima. Taj izvor energije koji koji je baziran na tehnologiji kondezatora napravljenog od metalizirane folija kasnije je usavrsen tako da je njegova tezina i zapremina prepolovljena a energija njegovog praznjenja povecana za 20 %.

Trenutno se razmatra primena modularnog pametnog oklopa koji bi se u slucaju potrebe dodavao na MVG vozila. Ovaj dodatni oklop bi koristio senzore integrisane u oklop da odredi polozaj, pravac i brzinu projektila kako bi u slucaju prodora kinetickog projektila iskoristio te podatke i pokusao da ga slomi ili mu promeni ugao pod kojim pogadja osnovni oklop.

Sistem aktivne zastite

Zbog velikog napredka protivtenkovskog oruzja postojeca zastita tenka koja se bazirala na pasivnom oklopu postala je nefikasna zbog cega su proizvodjaci tenkova i drugih oklopnih vozila prinudjeni da potraze drugi nacin za povecenje otpornosti tenka na protivtenkovsko oruzje. Za zastitu MVG vozila od pogodaka razvija se sistem za izbegavnje pogodaka ciji jedan deo ce biti prvi americki "hard-kill" sistem aktivne odbrane Quick kill. Predvidjeno je da ovaj sistem za presretanje projektila koristi 2 vrste raketa od kojih bi se manja koristila za presretanje RPG projektila na manjim daljinama a veca za presretanje vodjenih raketa velikog kalibra na vecim daljinama. Prednost sistema Quick kill u nad drugim sistemima aktivne zastite je njegova mala masa koja iznosi samo 136 kg koja mu omogucava ugradju i u laksa vozila bez pogorsanja njihove pokretljivosti ( poredjenja radi ruski sistem Arena ima masu od 1100 kg). Quick kill za razliku od vecine ostalh sistema sistema aktivne zastite koji presretace laniraju horizonatalno, rakete lansira vertikalno. Prednost vertikalnog lansiranja nad horizontalnim jeste ta da na ovaj nacin sve rakete mogu da dejstvuju po svim ciljevima koji se nalaze pod uglom od 360 stepeni od tenka bez potrebe za okretanjem kupole. Za otkrivanju dolazeceg projektila koristi se radar ili elektro-opticki senzor. Raketa se laniraju vertikalno pomocu generatora gasa smestenog u lansirni kontejner posle cega se pomocu potisnika koje se nalaze na telu rakete ona najpre prevodi u horizontalan polozaj, a zato usmerava u pravcu cilja. Zahvaljujuci vertikalnom lansiranju sistem ce ima mogucnost dejstva po vise projektila istovremeno koji tenk napadaju iz vise razlicitih pravaca.

Stelt tehnologija

Prvo testiranje stelt tehnologije na oklopniom vozilima izvrsili su 2007 Britanc. Ova tehnologija koristi se kamerama i projektorima da usmeri snop svjetlosti iz pozadine oko vozila na sam tenk. Rezultat toga je da ako gledate u smjeru tenka vidite samo ono �to je oko njega, ali ne i sam tenk. Serijska primena ove tehnologije se ocekuje najranije 2012 godine. Imajuci u vidu stepen saradnje izmedju britanske i americke vojne industrije kao i to da su britanske vojne firme ukljucene u njihov razvoj vrlo je moguce da ova tehnologija ukoliko se pokaze uspesnom u praksi nadje svoju primenu na MGV vozilima.

Naoruzanje tenka MCS

Nakon proucavanja niza opcija za glavno naoruzanje novog tenka koja su obuhvatala postojece topove kalibra 105 mm, 120 mm i 140 mm, odluceno je da se sve te opcije odbace i da se krene u razvoj potpuno novog oruzja kalibra 120 mm. Razlog koji je uticao na ovu odluku bio je taj sto se pokazalo da su postojeci topovi kalibra 120 mm isuvise teski za ugradnju u vozilo mase oko 20 tona kao i procena da topovi kalibra 105 mm usled napredka u oklopnoj zastiti nece biti sposobni da poraze buduce tenkove. Razvoj novog topa je poceo oktobra 2002 kao deo zajednickog projekta americke armije i General Dynamicsa. Prilikom razvoja njegovog razvoja korisceno je znanje koje je steceno na programima razvoja topa kalibra 105 mm M35 i topova kalibra 120/140 mm XM291 od kojih nijedan nije usao u serijsku proizvodnju. Novembra 2003 izvrseno je testiranje prvog prototipa. Ovaj prototip je bio demonstrator nove tehnoligije Advanced Technology Demonstrator (ATD) koji je obuhvatao novi top sistem za upravljnje vatrom i sistem za punjenje i smestaj municije. Novembra 2004 je testiran LOS/BLOS ATD laki glatkocevni top kalibra 120 mm koji je dobio oznaku XM360. Armija je obavila opse�ne probne testove sa raznom municijom uklju�ujuci i potkalbarni stabilisani projektil M829A3.

Projekat razvoja ovog projektila zapocet je nakon testova koji su pokazali da novi ruski oklop kontakt-5 stiti od postojece potkalibrane municije kaliba 120 mm. Razvoj novog projektila koji je dobio oznaku M829A3 je zavrsen do marta 2003, i trenutno se nalazi u serijskoj proizvodnji za potrebe americke armiju. Granata M829A3 ima ukupnu tezinu od 22,3 kg i koristi gorivo RPD-380 mase 8,1 kilograma koje omogucava projektilu mase 10 kg da postigne brzinu od 1555 m/s. Penetrator kod ovog projektila je izgraden od osiromasenog uranijuma dok je sabot izgradjen od kompozitnih materijala.

Pri proizvodnji novog topa kalibra 120 mm XM360 iskoriscen je najnovija napredna u tehnologiji topova koji je ukljucivao primenu novih materijala i dizajna sto je kao posledicu imalo smanjenje njegove tezine. Top poseduje modularni mehanizam za punjenje i nove integrisane senzore koji ce omoguciti posadi da prati funkcije i stanje topa bez kontakta sa njim. Top ima elektricno upravljanje a u cilju smanjenja tezine u njegovoj konstrukciji su pored celika intezivno korisceni laki materijali poput kompozitnih materijala i titanijuma. Zahvaljujuci njegovom modularnom dizajnu posada moze lako zameni ostecene delove topa sto olaksava njegovo odrzavanje i popravku na terenu. Modularni dizajn topa toga omogucava da se jednostavnom zamenom pojedinih njegovih delova u buducnosti predje na veci kalibar dok bi kod Abramsa promena kalibra zahtevala radikalne izmene na kupoli.

Za razliku od topa 120 mm M256 koje koristi tenk Abrams M1A1/M1A2 MBT koji se puni rucno, top XM360 ce poseduje automatski punjac sto je omogucilo smanjenje posade kao i to se clanovi posada tenka izmeste iz kupole i smeste u telo tenka radi bolje zastite. Novi punjac prima 27 granata i bice kompatibilan sa novim vozilom za dotur municije sto ce mu omoguciti automatsku dopunu borbenog kompleta. Pored rada sa municijom kalibra 120 mm novi punjac ima mogucnost rada i sa municijom kalibra 140 mm.

Novi tenk ce u odnosu na Abrams pri dejstvu iz poketa imati 30 % vecu preciznost pri dejstvu iz mesta i 500 % vecu preciznost pri dejstvu iz pokreta. Za razliku od Abramsa koji ima efikasan domet topa od 4 km novi tenk ce zahvaljujuci boljem topu, municiji i senzorima iz pokreta biti u stanju da dejstvuje po ciljevima udaljenim 8 km a iz mesta po ciljevima udaljenim 12 km Narocito je interesantna sposobnost tenka MCS da otvori posrednu vatru na ciljeve udaljene 12 km koristeci za to podatke o cilju dobijene od bespilotnih letelica ili drugih tenkova. Osim postojece municije koju koristi top Abrams top XM360 �e koristit nove vrste municije koje su u razvoju poput raketa sa IC i radarskim navodjenjem.

Potencijalne zamene za konvencionalni top u buducnosti

Razmatra se zamena konvencionalnog topa kalibra 120 mm XM360 u buducnosti sa naprednijim vrstama topova kao sto su elektromagnetni i elektro-termo-hemiski topovi. Prednost elektromagnetnih topova lezi u uproscenom sistemu za upravljanje vatrom, jednostavnijem sistemu za automatsko punjenje top, ne postojanju potrebe za sistemom za odstranjivanje praznih caura i postizanju izuzetno velikih pocetnih brzina zrna koje omogucavaju kratko vreme leta projektila do cilja. Zahvaljujuci velikim pocetnim brzinama probojna moc projektila sa kinetickom energijom koji bi se ispaljivao iz elektromagnetnog topa prevazilazila bi sve sto je dosad poznato u balistici tenkovskog topa. Najveca mana elektromagnetnog topa koja onemogucuje njegovu siru primenu jeste potreba za skladistenjem ogromne kolicine energije. Mnogo izvesniju buducnost kao zamena za konvencionalni top na tenku MCS imaju elektro-termo-hemiski topovi zbog toga sto ne zahtevaju da sva energija potrebna za njihov rad bude elektricna sto ima omogucava da imaju 5 puta manju potrosnju struje u odnosu na elektromagnetne topove.

Nove rakete koje se lansiraju iz topa

Za borbu sa protivnickim tenkovima na velikim daljinama trenutno se ispituju dve rakete koje ce se ispaljivati iz topa kalibra 120 mm na buducem americkom tenku. Prva od tih raketa ima oznaku MRM-KE a druga MRM-CE. Obe ove rakete se osim za dejstvo po tenkovima mogu koristiti i za dejstvo po protivnickoj artiljeriji, PVO sistemima i bunkerima. Raketa MRM-KE poseduje milimetarski radar i koristi radarsko samonavodjenje dok raketa MRM-CE koristi IC samonavodjenje. Osim sistema navodjena ove rakete se razlikuju i po bojnoj glavi koju koriste kao i po nacinu upravljanja letom raketa. MRM-KE za upravljanje svojim letom koristi potisnike smestene blizu vrha rakete i poseduje kineticku bojnu glavu dok MRM-CE poseduje kumulativnu bojnu glavu a za promenu pravca leta koristi kanare.

Raketa MRM-KE ce moci biti biti ispaljena iz topova kalibra 120 ili 105 mm kao konvencionalna granata a za odredjivanje svog polozaja koristice GPS. Na vrhuncu trajektorije raketa ce paliti raketni motor koji je ubrzati radi postizanja maksimalne probojnosti. Raketa ce moci da manervise koristeci potisnike sto ce joj omoguciti da pogodi centar cilja. Efikasam domet ove rakete iznosi 7.5 km. Prvo testiranje rakete MRM-KE obavljeno je avgusta 2004 godine.

Raketa MRM-KE

Verzija CE pored IC samonavodjnja poseduje i SAL vodjenje. Prvi uspesan test ove rakete je izveden 2006 kada je njome pogodjen tenk T-72 u pokretu sa daljine od 8.7 km. Raketa MRM-CE ce biti sposobna da unistava ciljeve izvan opticke vidljivosti autonomno ili koristeci poluaktivno lasersko vodjenje. Ovaj test je pokaza da su polu-aktivni laserski senzori sposobni da prezive ispaljivanje iz topa, kao da su sposobni da pronadju i prate pokretan cilj. Ovo je bio prvi test u nizu planiranih koji imaju za cilj i usavrsenje sistema vodjnja. MRM-CE �e mo�i gadjati ciljeve izvan podru�ja opti�ke vidljivosti, samostalno ili zajedno sa spoljnim obelezivacem cilja. MRM-CE je klju�na komponenta FCS (Future Combat Systems) vozila i potencijalna opcija za unapredjnje sposobnosti tenka M1A2 Abrams SEP.

Raketa MRM-CE ce imati sposbnost fuzije senzora. U testu koji je sproveden marta 2007 MRM-CE ispaljen iz M1A2 Abrams je pokazana ovu sposobnost kada je pogadio cilj koji je najpre bio osvetljen laserom. Tokom leta projektil se uspe�no prebacio sa poluaktivnog laserskog na IC navodjnje. Osnovna ideja fuzije senzora jeste da se laser koristi kratko za oznacavanje lokacije u blizini mete a onda da se izvrsi zahvat sa IC senzorom cilja koji je najblizi toj lokaciji. Ovim postupkom bi se smanjila mogucnost otkrivanja uredjaja za oznacavanje i preduzimanja odgovarajucih protivmera. Projektil MRM-CE je dizajniran da osigura Americkoj armiji unistenje cilja jednim projektilom kako bi joj olaksao transfromaciju i prelazak u buducnosti na lake borbene snage.

Pomocno naoruznje tenka MCS

Pomocno naoruzanje tenka MCS se sastoji od automatskog bacaca granata kalibra 40 mm i mitraljeza kalibra 12.7 mm. Prednost tenka MCS nad vecinom zapadnih tenkova jeste posedovanje automatskog bacaca grananta kalibra 40 mm i mogucnost daljinskog upravljanja mitraljezom kalibra 12.7 mm iz unutrasnjosti vozila. Ovo je veoma velika prednost kada treba odbiti napad neprijatelja koji dejstvuje sa viseg polozaja u odnosu na tenk. Kod tenkova koji nemaju ovu mogucnost clan posade koji dejstvuje PA mitraljezom izlaze se dejstvu neprijateljskog vatrenog oruzja i moze veoma lako narocito u gradovima postati meta neprijateljskih snajperista. Analiza sukoba izraela i hezbulaha sedamdestih godina je pokazala da je vecina clanova posade tenkova Merkava koji su poginuli stradala upravo iz razloga sto nisu bili smesteni u unutrasnjosti vozila vec su bili izdignuti u odnosu na kupolu. Spregnuti mitraljez kalibra 7.62 mm M240 koji je koristio tenk Abramsa zamenjen je automaskim bacacem granata kalibra 40 mm MK-19. Ovaj bacac granata koji radi na principu trzaja zatvaraca i ima brzinu paljbe vecu od 6 granta u sekundi. Automatski bacac granata zahvaljujuci svojoj vecoj probojnoj moci se pokazao znatno efikasniji od spregnutog mitraljeza pri dejstvu po lako oklopljenim vozilima i pesadiji koja se nalazi u zaklonima.

Srpsko vi�enamensko oklopno vozilo "Lazar"

nobody@mycity-military.com (sasans23) — Mon, 22 Dec 2008 19:14:56 +0100

На Партнеру 09 који ће се одржати од 02-05.06.2009. биће представљено ново војно возило српске производње.

mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=947

Моја предпоставка је да се ради о возилу са ових слика.

[/url]

Familija oklopnih vozila BOV

nobody@mycity-military.com (Kos93) — Wed, 07 Nov 2007 19:28:54 +0100

U planu za modernizaciju Vojske Srbije kao prioritet su okarakterisane jedinice Vojne Policije. Mislim da bi pored pe�adijskog naoru�anja, za VP bilo pogodno nabaviti i nova oklopna vozila kao zamenu za BOV-VP koji i nje tako pouzdan. Broj oklopnih vozila BOV VP je nepozant, ali se procenjuje da ih je do 60. Po meni su najbolji kandidati ruski BTR-80 i BTR-90; ukrajinski BTR-94, BTR-3 i BTR-4, finska Patrija i od ameriaknaca Hamer. �ta vi mislite, koje vozilo bi moglo najbolje da zameni BOV?

Tendencije razvoja savremenih tenkova

nobody@mycity-military.com (mean_machine) — Sun, 26 Aug 2007 11:23:07 +0100

Osnovni Borbeni Tenk za 21 vek

Najnoviji Ruski osnovni borbeni tenk (MBT) nazvan Chiorny Oriol (Crni orao) prikazan je po prvi puta na drugoj VTTV-Omsk-97 Medjunarodnoj Izlozbi Naoruzanja, Vojne Opreme i Konverovane Opreme koji je zavrsio ranog Septembra u Osku, Sibir, Russia. Demonstracija tenka izvodila se na 500 metara distanci od gledalista. Tokom demonstracije, tenkovska kupola, cev i sistem naoruzanja pazljivo je zamotan, prekriven.

Sef glavne oklopne komande Ruske Federacije, General-pukovnik Sergei Mayev, i zamenik direktora 'Rosvoorouzhenie kompanije', Sergei Bukharov, koji su napravili inspekciju tenka iz blizine na terenu Omsk Transport Machinebuilding Plant (OTMP), odbili su komentar o njegovim karakteristikama.

Iz pouzdanih izvora od strane strucnjaka, saznaje se da Crni Orao je rezultat radikalnog preuredjenja T-80U MBT izvrsenog pod direkcijom dizajnera Generala Borisa Kurakina. Selekcija T-80U kao baza za razvoj pete generacije MBT-a proizlazi iz cinjenice da je ispravno tvrditi kako je 'ORLIC' trenutno najbolji osnovni teskas na svetu, koji uspesno kombinuje sve osnovne perfomanse okarakterisane u: brzini, manevarskim sposobnostima, vatrena moc i sistem zastite oklopa/posade.

Chiorny Oriol ima u globalu dimenzije iste kao i T-80U, ali i nizu siluetu sto ga cini manje uocljivim na vatrenoj liniji. Strucnjaci veruju da kombinovanjem osnovnih perfomansi kao sto su manevar, vatrena moc, proboj neprijateljskog oklopa i vlastite zastite ovaj MBT prelazi zapadne MBT-e (MAIN BATTLE TANK) kao sto su M1A2 Abrams, Leclerk i Leopard-2 u odnosu 1.5 - 1.7. za "ORLICA".

Tekst u engleskoj verziji -

In late 80s, the design bureau of Leningrad Kirov Plant (LKZ) under the leadership of Nikolai Popov developed a design of a brand-new tank based on a stretched and redesigned T-80U chassis. Following the closure of the bureau the documentation has been transferred to Omsk which became the main maintainer of T-80 line of MBTs. The development of this project, designated in Omsk Obiekt 640, has continued.

At the second VTTV-Omsk-97 International Exhibition of Armaments, Military Equipment and Conversion Products held in September '97 in Omsk, Siberia region, Russia, the prototype was first shown to the public, under the catchy name Chiorny Oriol (Black Eagle). Back then, this was nothing more than a full-sized turret mockup mounted on a production T-80U hull. Despite the fact that the turret was concealed beneath the camo netting, it was immediately obvious that its design represented a radical departure from the traditional Soviet designs. This vehicle has generated considerable excitement and various hypotheses were floated ranging from it being a new vehicle for the Russian Armed Forces to it being a purely export development.

Until recently, there were hardly any details about the tank except for a couple of words and a poster on the Defendory 1998 held in Greece, but lately considerable amount of information has been revealed, probably due to the fact that Omsk Transmash bureau is desperate to break through the pro-UVZ lobby and turn around the grim prospects of the Omsk tank-building complex (which is in the state of bankruptcy management since 2002).

It seems reasonable to assume that Omsk will face an uphill battle in bringing the tank to production. This is unfortunate as it is certainly an innovative design that brings some fresh air into the stagnating Russian tank design school.

The tank has the following important innovations compared to Soviet-school tanks:

* Stretched hull with 7 road-wheels per side, allowing to increase the thickness of the glacis armor array and move the driver's hatch farther to the rear thereby eliminating the weakened area around driver's optics present on Soviet tanks.
* The bustle-mounted high-capacity ammo magazine/autoloader that allows high rate of fire, fast automated ammo replenishment, eliminates main survivability issue with Soviet tanks, and reduces the height of the tank by 400mm compared to T-80U (allowing increased front armor density).
* Placement of the armament in a separate compartment with provisions for the installation of a wide range of different mainguns (up to 152mm) without the need for heavy redesign.
* Placement of each crewmember in a separate compartment, thereby limiting the crew casualties in case of penetration.
* Very sloped frontal armor with high degree of protection uniformity over a variety of angles.
* Thick turret roof with multilayered armor to counter top-attack threats.

Dimensions (mm) L7,000+? x W3,582 x H1,800(?) x 451 clearance
Weight: 50.0? metric tons
Crew: 3
Engine: Several options of diesel or turbine engines up to 1,500 hp
Max Road Speed: ? km/h
Max X-country Speed: ? km/h
Power/Weight: 25-30 hp/tn
Ground Pressure: ? kg/sq.cm
Range: ? km
Obstacle negotiation:
Fording depth: ? m
Trench width: ? m
Vertical obstacle: ? m
Maximum gradient: ?�
Weapons:
Main Weapon:

125mm 2A46M smoothbore
provision for installing other systems up to 152mm
Rate of fire: Over 12 rounds/min
Ammunition: 30 125mm rounds in the autoloader
backup ammo storage unknown
Ammunition Types: APFSDS, HEAT, HEF ATGM through main gun
Auxiliary armament: UNKNOWN
Equipment: UNKNOWN
Armor rating, mm RHA: Front turret 107..116cm vs APFSDS; 159..171cm vs HEAT
Glacis UNKNOWN

Borbeno vozilo pe�adije M-80

nobody@mycity-military.com (Ins.Draguljce) — Wed, 04 Apr 2007 20:53:20 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Da li neko zna sta se desilo sa ovim projektom?Inace,to je modifikacija BVP-a M80A1 "Vidra".Nesto je spomenuto na "srpskom oklopu" da je ta modernizovana varijanta "Vidre" bila prikazana pre tri godine u Nikincima,i od tada-muk.Inace,navodi se da su najzad uveli SUV,kao i top od 30mm.,sa dvostrukim hranjenjem (ili punjenjem,kako god),kao i gomilu drugih sokocala...
Sta mislite,da li je ovo "jos jedno mrtvorodjence nase vojne industrije",kao sto neko vec rece?Meni izgleda stvarno perspektivno,i nadasve,neophodno.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Novi top

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Modernizacija kuvajtskih M-84

nobody@mycity-military.com (Moriarty) — Sat, 10 Mar 2007 13:16:07 +0100

Prema pisanju nekih dana�njih medija u Hrvatskoj Kuvajt �e ove godine raspisati me�unarodni poziv na modernizaciju svojih tenkova M-84.Za taj posao zaineresovane i firme iz Srbije ali i iz Hrvatske.Sklopljeni posao bi mogao dovesti i do proizvodnje novih tenkova �to bi opet moglo dovesti do saradnje nekada�njih kooperanata sa prostora ex.Yu koji su u�estvovali u izradi ovog tenka.
�ta mislite da li je ova solucija oko saradnje mogu�a i da li ukoliko do�e do uspostave saradnje mo�e do�i i do naru�be novih tenkova za VS i HV?
Ne�to sli�no je raspravljano oko saradnje i isporuke M-84 Kuvajtu u vrijeme rata ali je tema oti�la malo politi�ki.
Link;
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Tenk M-84

nobody@mycity-military.com (xpforswodniw) — Sat, 15 Jul 2006 16:03:15 +0100

Tenk M-84, ponos YU vojne industrije.

M-84 u dejstvu

izuzetno velika mobilnost

gusenice

bacaci dimnih projektila

razlike izme�u T-72 i M-84
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

detalji sa kupole
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

motor tenka

budu�nost tenka