MyCity Military :: Artiljerija, municija i protivoklopna sredstva

LRSV modularni Oganj

nobody@mycity-military.com (stegonosa) — Sat, 28 May 2011 02:32:11 +0100

Poznato je da se ve� neko veme radi na projektu novog VBR, koji je modularan. To podrazumeva kori��enje vi�e kalibara, pre svega zahvalju�i uvo�enju kontejnerskih lanserskih kutija.

Sa sajta VTI:

Citat:ЛРСВМ Лансер ракета самоходни вишецевни модуларни
У складу са измењеним условима ратовања покренут је развој модерног ракетног система способног да лансира више врста ракета различитих калибара и домета са следећим карактеристикама:

� Полиформност (више калибара, више врста бојевих глава)
� Модуларност подсистема
� Потпуна аутоматизација свих функција
� Интегрисан СУВ
� Способност извршења аутономне програмиране борбене мисије
� Ефикасна логистика (контејнерски тип лансирне кутије)

Основни подаци

� Домет

- 8.6 км (ракета 128мм ПЛАМЕН А)
- 12,6 км (ракета 128 мм ПЛАМЕН Д)
- 22.5 км (ракета 128 мм ОГАЊ)
- 35 км (ракета 122 мм ГРАД

� Лансирни уређај
- Изменљиви лансирни модул (контејнер) за једнократну или вишекратну употребу

� Број контејнера на лансирној платформи
- 2 комада

� Број цеви по контејнеру
16 (ПЛАМЕН)
12 (ОГАЊ)
12 (ГРАД)

� Нишански подсистеми
- Примарни, посреством инерционално навигационог система

� Време припреме оруђа за дејство: 45 с
� Време напуштања ватреног полошаја: 30 с

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prva slika sa sajta VTI:

Ostale iz press materijala MO:

Vi�ecevni baca�i raketa ''Plamen'' i "Oganj"

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Thu, 31 Jan 2008 00:50:12 +0100

Zbog pro�irenja, promenjen naslov izvorne teme "Za Irak idu i CZ99 i M-63 ''Plamen''

Na RTS Dnevniku 3 su rekli da �e Zastava isporu�iti Iraku 18,000 pi�tolja CZ-99 od kojih 3,000 posebno rezbarenih.
Iz Kru�ika su pokazali snimak probe M-63 "Ognja" i kako pakuju rakete za "Oganj"

Ru�ni Protivoklopni Raketni Baca�i

nobody@mycity-military.com (RJ) — Tue, 09 Oct 2007 22:36:17 +0100

Mislim da ovo moze biti zanimljiva tema.
Kako funkcionisu?
RPG-29 Vampir
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
I kako obicno nadje put...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Ako neka slicna tema postoji da se spoji ]

izmenjen i dopunjen naslov teme - RJ

Samohodna haubica 155 mm �Nora� B-52

nobody@mycity-military.com (MRKY) — Mon, 12 Sep 2005 06:26:59 +0100

Njegovo ime je M84AB1, njeno ime je NORA B52. Oni Srbiji i Crnoj Gori mogu doneti veliki novac. Kao retko koji proizvod sa ovih terena, njihove karakteristike trgovce oru�jem ostavljaju bez daha. U oba slu�aja radi se o kapitalnim sredstvima vojne industrije i SDPR, veoma zna�ajnim za nastup na svetskom tr�i�tu. Po svojim karakteristikama pripadaju tehni�ko-tehnolo�kom vrhu svetske ponude u oru�anim sistemima.

Tenk M84AB 1 nastao je kao moderna verzija tenka M84/84A odnosno M84AB. Njegov predak stvaran je osamdesetih i predstavlja modifikaciju podsistema sovjetskog tenka T82 koji su razvili na�i stru�njaci. Osamdesetih je proizveden u nekoliko stotina primeraka, od kojih je vi�e od 150 prodato Kuvajtu. Svoju mo� dokazao je u operaciji �Pustinjska oluja�. Intenzivnim radom na modernizaciji tog modela SDPR je uz pomo� Vojske SCG i radom projektnog tima u kojem su u�estvovali predstavnici Ministarstva odbrane i General�taba, razvio tenk M84AB1 na bazi sopstvenih ulaganja i saradnje sa inostranim partnerima, a uz anga�ovanje ve�eg broja preduze�a vojne namenske. Me�u njima najzna�ajniji su finalisti tela tenka TRZ �a�ak i kupole �Lola� iz Beograda.

Tenk ima znatno pove�anu vatrenu mo� koja se ogleda u novoj �etvorokanalnoj ni�anskoj spravi i omogu�ava dejstvo danju i no�u i u uslovima smanjene vidljivosti, uklju�uju�i dejstvo protivoklopnim vo�enim raketama koje se ispaljuju iz cevi topa dejstva preko 5.000 metara.

Visoka vatrena mo� demonstrirana je u Kuvajtu pre nekoliko meseci i na funkcionalnom ispitivanju za predstavnike oru�anih snaga Kuvajta. Tada se pokazalo da je postignuto pobolj�anje na polju za�tite tenka - ekspolozivnim reaktivnim oklopom druge generacije i sistemom za�tite od vo�enih raketa i drugog visokopreciznog oru�ja.

- Zahvaljuju�i komandno-informacionom sistemu tenk je mogu�e integrisati u savremene zdru�ene formacije kopnene vojske, saglasno transatlantskim tendencijama. Zahvaljuju�i mogu�nostima preciznog dejstva raketom do 5.000 metara omogu�ava se da tenk postaje zna�ajno sredstvo za podr�ku protivteroristi�kim operacijama, posebno u naseljenim podru�jima, budu�i da precizno vo�ena raketa omogu�ava poga�anje cilja uz minimalizaciju takozvane kolateralne �tete - tvrdi Aleksandar Lijakovi�, �ef odeljenja promocije SDPR, koji trenutno radi na sklapanju ugovora sa kuvajstkim kupcem, za modernizaciju svih 150 tenkova.

- To mo�e biti jedan od najunosnijih poslova ne samo vojne industrije SCG ve� �itave njene privrede. Re� je o vrlo skupom i slo�enom postupku, profit koji se ostvaruje je poslovna tajna, ali treba re�i da savremeni tenk svetskih razmera, zapadnog porekla ko�ta od pet do osam miliona dolara - ka�e on.

Na� tenk bi�e izlo�en na trenutno najve�oj svetskoj izlo�bi naoru�anja i vojne opreme u Londonu, a za njega su ve� zainteresovani na na�im tradicionalnim tr�i�tima, kao �to su Srednji istok, Jugoisto�na Azija, Latinska Amerika...

NORA B, samohodna top haubica, tako�e �e biti predstavljena u Londonu. Njen domet je ve�i od 41 kilometara s automatskim punja�em, koji omogu�ava ispaljivanje tri projektila za 20 sekundi odnosno �est u minutu. Ima mogu�nost istovremenog pada tri projektila na jedan cilj uz kori��enje manevarske putanje, odnosno tri razli�ite varijacije putanja sa istim ciljem poga�anja. Osim velike vatrene mo�i, odlikuje se i visokom takti�kom i operativnom pokretljivo��u i primenom savremenog sistema za upravljanje vatrom i komandno-informacionog sistema. Takvim karakteristikama omogu�ava izvo�enje vatrene podr�ke na podru�ju �ire zone borbenog dejstva. Automatizacija svih funkcija omogu�ava kratko vreme prelaska iz mar�evskog u borbeni polo�aj.

- Sredstva te koncepcije se poslednjih godina razvijaju u svega nekoliko odbrambenih industrija razvijenih zemalja. A osim ovih proizvoda, SDPR prodaje na svetskom tr�i�tu razne vrste municije za strelja�ko naoru�anje, topove srednjeg kalibra, minobaca�e, zatim pi�tolje iz familije automatskog oru�ja, pu�komitraljeze, snajperske pu�ke..., ali i borbena vozila - ka�e Lijakovi�.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Samohodni vi�ecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

nobody@mycity-military.com (RJ) — Mon, 01 Aug 2005 20:52:17 +0100

Samohodni vi�ecevni raketni sistem velikog dometa M87 Orkan namenjen je za vatrenu podr�ku jedinica veli�ine korpusa i armije. Mo�e da efikasno neutrali�e sve vrste ciljeva - od �ive sile do oklopnih borbenih vozila i da vr�i protivoklopno zapre�avanje. Obezbe�uje brza i iznenadna dejstva sa nepripremljenih vatrenih polo�aja u svim uslovima.
Razvoj sistema M87 Orkan zapo�eli su u drugoj polovini 1980. godine u Vojnotehni�kom institutu Jugoslovenski i Ira�ki stru�njaci ( ira�ka oznaka za ovaj sistem je "Ababil 50"). Ispitivanja prototipova obavljena su do kraja 1985. godine, a dve godine kasnije Orkan je uveden u operativnu upotrebu JNA. Zavr�na ispitivanja su trajala oko �est meseci, uklju�uju�i i testove u pustinjama Iraka, avgusta 1987. godine. Tokom ovih ispitivanja lansirano je oko 500 raketa (od toga dve tre�ine u ekstremnim uslovima - pri temperaturama od -30 do +54 �C).

Sistem M87 Orkan se sastoji od:

* lansera raketa, samohodnog, vi�ecevnog 262 mm, LRSV-262 M87 Orkan,
* rakete 262 mm, M87 Orkan,
* Sistema za upravljanje vatrom
* Automobila za prevoz i pretovar raketa (automobil PPR).

Da bi se ispunio zahtev za velikom manevarskom sposobno��u lanser je postavljen na �asiju terenskog automobila 9 t, 8x8, FAP 3232 BDS/A. Vozilo ima masu 15 000 kg, dok je borbena masa napunjenog lansera sa poslugom 32 000 kg. Terenski automobil mo�e da savlada uspon od 60%, bo�ni nagib od 25% i rov �irine 1,8 m. Maksimalna brzina kretanja po putu je 80 km/h, a autonomija 600 km.

Ure�aj za lansiranje �ini lansirna kutija sa 12 paralelnih lansirnih cevi. Na mar�u, raketa je fiksirana u cevi pomo�u dve brave koje se automatski otvaraju pri lansiranju, kada sila potiska raketnog motora dostigne 1450 daN. Cevi su opremljene ure�ajima koji omogu�avaju aktiviranje aerodinami�kih ko�nica rakete, tempiranje upalja�a i kontakt sa pripalama raketnog motora.

Ure�aj za punjenje omogu�ava poluautomatsko punjenje i pra�njenje lansirnih cevi raketama. Sme�ten je u centralnom delu lansirne kutije. Punjenje se vr�i zahvatom raketa sa transportnog vozila ili sa zemlje, a u procesu u�estvuje posluga oru�a. Za upravljanje ovim ure�ajem obezbe�en je poseban pult sa koga se vizuelno prati proces punjenja.

Orjentaciju oru�a na vatrenom polo�aju vr�i poseban podsistem. Inercijalni ure�aj, posle dva minuta od stizanja vozila na vatreni polo�aj, daje podatak o azimtu oru�a (uglu koji zaklapa uzdu�na osa oru�a u odnosu na pravac severa) sa ta�no��u 1 hiljaditi. Azimut se mo�e izra�unati i posredno, kao u klasi�noj artiljeriji, pa se zatim ru�no pomo�u tastature uneti u automatiku oru�a.

Automatika oru�a predstavlja sistem koji upravlja radom svih mehanizama i ure�aja. Omogu�ava upravljanje svim podsistemima i uvid u njihovo stanje sa komandnog pulta u kabini vozila. Na ovaj na�in je obezbe�eno da lanser otvori vatru nakon 2 do 3 minuta od stizanja na vatreni polo�aj i da ga napusti za 1 minut nakon lansiranja poslednje rakete, a da pri tome posluga ne napu�ta kabinu.

Za�tita oru�a �titi lanser od spoljnih uticaja i obezbe�uje kamufla�u oru�a tako da ono na mar�u izgleda kao obi�no transportno vozilo. Navla�enje i skupljanje gumiranog platna za za�titu je mehanizovano, a postoje i posebni sistemi za odle�ivanje za�tite u zimskom periodu. Za maskiranje vozila zadimljavanjem namenjene su �etiri dimne kutije koje se lansiraju iz baca�a dimnih kutija postavljenih na prednjem braniku.

Pomo�no naoru�anje oru�a �ini protivavionski mitraljez kalibra 12,7 mm, montiran na krovu kabine. U kabini se nalazi i ru�ni baca� M79 Osa kalibra 90 mm sa borbenim kompletom od tri rakete. Li�no naoru�anje posluge �ine �etiri automatske pu�ke 7,62 mm i jedan automatski pi�tolj 7,65 mm.

Raketa R-262 mm ( proizvodila se u kompleksu "UNIS- PRETIS"-Vogo��a ), izra�uje se sa dva tipa kasetne bojeve glave: sa kumulativno-par�adnim bombicama i sa protivoklopnim minama.

U kasetnu bojevu glavu sa bombicama sme�tene su 288 kumulativno-par�adne bombice koje, na visini 800 do 1000 m izbacuje pirotehni�ko punjenje. Pre izbacivanja bombica aluminijumska oplata bojeve glave se se�e uz pomo� �etiri detonaciona se�iva. Povr�ina razbacivanja bombica je oko 2 hektara, a radijus ubojnog dejstva svake je 10 m. Pri padanju je stabili�e tekstilna traka koja slu�i i za armiranje mehani�kog upalja�a pri dodiru sa tlom. Kalibar bombice je 40 mm, probojnost 60 mm pancirnog �elika, a masa 245 grama.

Kasetna bojeva glava sa protivoklopnim minama se sastoji od 8 �eli�nih kontejnera sa ukupno 24 mine. Pad kontejnera usporava padobran, a nakon 2,5 sekunde aktivira se pirotehni�ko punjenje koje izbacuje mine iz kontejnera. Mine imaju �etiri krilca koja stabilizuju polo�aj mine u letu i pri prizemljenju. Protivoklopna mina je kalibra 105 mm, mase 1,8 kg, probojnosti 40 mm, a ima nekontaktni elektronski upalja� koji reaguje na promenu magnetnog polja. Nakon 24 sata mina se automatski samouni�tava.
Rakete su tokom �uvanja i transporta sme�tene u kontejner izra�en od poliestera armiranog staklenim vlaknima. Kontejner je hermeti�ki zatvoren tako da se mo�e koristiti i za skladi�tenje projektila na otvorenom prostoru.

Automobil za prevoz i pretovar raketa izveden je na bazi istog vozila kao i lansirno oru�e, s tim �to kod ovog vozila nadgradnju �ini tovarni sanduk kapaciteta 24 rakete u svojim pakovanjima i dizalica za pretovar raketa.

Elementi sistema za upravljanje vatrom baterije oru�a M87 Orkan sme�teni su na: komandnom vozilu baterije (KVB), topografskom, osmatra�kom i meteorolo�kom vozilu, kao i na samom lansirnom vozilu. Prijem topografskih podataka o ciljevima, odnosno o korekciji vatre se obavlja automatizovano, radio vezom.

Orkan kao sistem vi�e se ne proizvodi. Nepoznat je ukupan broj proizvedenih sistema, ali se procenjuje da ih nije bilo vi�e od desetak. Uz to, rakete koje su glavni deo sistema, proizvodile su se u vojno industrijskom kompleksu "UNIS-PRETIS"-Vogo��a
(vidi tekst - "Najve�a fabrika oru�ja na balkanu"- [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] ) i nepoznanica je da li su vlasti FBiH uspostavile ponovnu proizvodnju. Vozilo je proizvedeno u FAP-ovoj fabrici u Priboju, a lanser je proizvod "Bratstva" iz N.Travnika.....
Krajem pro�le godine javnosti je predstavljen modifikovani sistem M-93 Orkan II, na platformi ruskog raketnog sistema zemlja-zemlja " Luna-M", ali sa svega 4 lansirne cevi... Sve u svemu, po meni veoma lo�a i neefikasna kopija originala.

*Orkan u borbenom polo�aju......

*Punjenje lansera ......

*Modifikacija - Orkan II M-93 na vozilu MAZ (sistem Z-Z "Luna")....