MyCity Military :: In�injerija, ABHO i Tehni�ka slu�ba

Informati�ar u vojsci

nobody@mycity-military.com (nikola02) — Tue, 22 Jul 2025 15:49:58 +0100

Pozdrav

Imam jedno pitanje u vezi vojske i konkursa za �RO u vojsci Srbije.
Naime trenutno sam na �etvrtoj godini studija i interesuje me da li je pametno zbog celog stanja
u dana�njoj IT industriji da poku�am za po�etak da upi�em �RO i oprobam se u vojsci, po�to mi je vojska oduvek bila �elja.

Desantni pontonski park DDP-40

nobody@mycity-military.com (voja64) — Mon, 23 Dec 2024 19:35:35 +0100

Извор за ову нову тему је одавде.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

На захтев команде Ваздушно десантних јединица а по упутству Инжињеријске комисије Инжињеријских трупа, крајем 50-их и почетком 60-их година 20. века, у Навашинском бродоградилишту су почели развојни радови на стварању лаког, компактног, ваздушно преносивог понтонског парка за инжињеријске јединице ваздушно-десантне трупе. Главни пројектант пројекта био је инжењер Иу.А. Латкин, водећи дизајнер - Б.А. Пронин. Технички и радни пројекти заснивали су се на истраживачким развојима које је спровео 15. Централни истраживачки институт по. Д.М. Карбисхева. За научног руководиоца рада на изради новог софтвера именован је кандидат техничких наука, лауреат Државне награде СССР-а К.К. Черкашин. Лако теренско возило ГАЗ-66 идентификовано је као транспортна база за транспорт флоте.
🪖📜 Десантни понтонски парк ДПП-40 усвојила је Совјетска армија почетком 70-их година 20. века. Претпостављало се да ће по један комплет флоте ДПП-40 бити доступан у сваком инжињеријском батаљону (у понтонској чети) ваздушно-десантне дивизије, а 4 комплета у посебном понтонско-мостовном батаљону Ваздушно-десантних трупа.

✈🪂 Главна разлика између ДПП-40 и других понтонских паркова била је у томе што је могао да се транспортује војно-транспортним авионима Ан-12, Ан-22, Ил-76 и слеће и слетањем и падобраном. Један авион Ан-12 могао је да носи два понтонска возила са понтонским везама.
✈🪂 За падобранско слетање, понтонско возило са летом је претходно утоварено на платформу ПП-128-5000, а затим заједно са платформом на авион.
✈🪂 Летачка посада (возач и понтон) слетела је одвојено.

Главни елемент парка била је понтонска веза, која се састојала од средњег понтона и два спољна преклопна понтона .
🪖📜 Средњи понтон је био запечаћена метална кутија, а оба спољна понтона су била подељена по дужини у два одељка. Одељак поред средњег понтона је запечаћен, а спољашњи одељак је био контејнер за постављање пнеуматског рамовог пловка на надувавање у спремљени положај.

Две понтонске везе повезане крајњим деловима формирају трајект за мост. Тако је један мостни трајект био део плутајућег моста дужине 8 метара и носивости 20 тона.
🪖📜 На споју плутајућих карика окачен је ванбродски мотор типа �Вихор� који је обезбеђивао кретање мостног трајекта по води. Флота укључује 16 ових мотора (по један за сваки трајект (2 везе)).
🚜📜 Преклопљена, веза је постављена на аутомобил ГАЗ-66Б, чије је тело замењено посебном платформом.

🪖📜 Уобичајена метода испуштања везе у воду била је испуштање у проширеном облику.
🪖📜 Да би то урадио, аутомобил се кретао уназад према ивици воде. Затим су помоћу витла за аутомобиле спољни понтони нагнути у страну и причвршћени у овом положају. Након тога је довод ваздуха у пловке и они су изашли из контејнерских делова спољних понтона.
🪖📜 Да би пловци били напуњени ваздухом, на аутомобилу је уграђена специјална ваздушна дуваљка коју покреће извод снаге.
🪖📜 Након што се пловци напуне ваздухом, аутомобил се помера назад тако да вода покрије главчину задњег точка. У овом случају, дубина воде на месту где је веза испуштена била је око 0,5 метара. Посада је откључала уређаје за закључавање и карика је пала у воду.
🪖📜 Ако на месту за истовар није било довољно простора да би се веза у потпуности отворила, онда је било дозвољено да се линк ресетује без попуњавања плутајућих места. У овом случају, пловци су напуњени ваздухом већ на води помоћу дугачког црева из машине.

Посаду сваког трајекта са моста чинила су два понтоничара и два возача. Након што су обављене све операције које су укључивале аутомобил, возачи су аутомобиле одвезли у склониште, а све даље операције са трајектима извели су понтонири.
🪖📜 Приликом изградње моста, трајекти су међусобно повезани помоћу уређаја за закључавање у једну траку и помоћу ванбродских мотора за чамце трака се одвијала преко реке, затварајући обале.

Ширина коловоза моста била је 4,2 метра (стандардна ширина војних мостова на крутим ослонцима).
🪖📜 Брзина кретања на мосту гусеничних возила је 10-12 км/х на удаљености од 20 метара. Возила на точковима могла су да се крећу преко моста брзином до 20 км/х.
🪖📜 Померање од осе моста није дозвољено више од 45 цм, посебно за тешку опрему.
🪖📜 Карактеристике елемената материјалног дела понтонског парка ДПП-40:
📍 Понтонска веза са аутомобилом : тежина - 6060 кг; дужина - 6074 мм; ширина - 2392 мм; висина - 3275 мм;
📍 Понтонска веза (отворена) : тежина - 2005,7 кг; дужина - 4140; ширина - 11155 мм; висина - 625 мм;
📍 Понтонска карика (склопљена) : тежина - 2005,7 кг; дужина - 4140 мм; ширина - 2392 мм; висина - 1305 мм.

Флотни сет ДПП-40 састојао се од 32 понтонска возила ГАЗ-66Б са понтонским везама, 1 камион ГАЗ-66Б за помоћну опрему и 16 ванбродских мотора типа �Вихр-М�.
🪖📜 Десантни понтонски парк ДПП-40 по својим тактичко-техничким карактеристикама значајно је превазишао раније коришћене домаће и стране понтонске паркове.
🪖📜 Један комплет парка је пуштен и ушао у службу 118. ваздушно-десантног инжењерско-техничког пука, стационираног у Витебску (пребачен у Саратов 1993., расформиран 1996.).

Намерно сам издвојио овај мало кориштени понтонски парк јер је како се види ма крају текста брзо изашао из употребе и да се не затрпава основна тема са понтонским средствима где је тежиште на старом добром комплету ПМП и свим његовим дериватима попут нашег ПМ М71.

Popravka vozila u terenskim uslovima

nobody@mycity-military.com (Toni) — Fri, 11 Nov 2022 16:13:11 +0100

Komplet vozila za terensku opravku i odrzavanje.

Amfibijska vozila iz SSSR i zemalja naslednica

nobody@mycity-military.com (aerodrom) — Sat, 29 Oct 2022 16:23:52 +0100

Jos bolje deluje uzivo.

P.S. Izuzev kada su to Ameri radili na Savi kod B. Samca.

----------- Dopuna: 17 Feb 2010 19:26 ---------

----------- Dopuna: 17 Feb 2010 19:38 ---------

----------- Dopuna: 18 Feb 2010 13:33 ---------

Otvaranje poluskele na suvom. Inace da bi se ovako nesto uradilo potrebno je izmedju gusenice i tela (na strani na koju se otvara ponton) postave podmetaci posto je tzv.gornja mortva tacka krutican moment otvaranje te se poluskela moze prevrnuti. Ti podmetaci su nepotrebni kada je na vodi izvrseno spajanje dve poluskele. I jedna napomena na vodi se NIKADA ne pokusava rasklapanje jedne poluskele.

----------- Dopuna: 18 Feb 2010 13:52 ---------

Snimak vezbe Madjarske vojske. Pored ostalih sredstava na snimku se pojavljuje PMP i PTS-M. Lep i zanimljiv snimak u cilju promocije.

----------- Dopuna: 22 Feb 2010 11:01 ---------

Veoma dobar snimak Egipatskog forsiranja Sueckog kanala pri napadu na Izrael u 4.arapsko-izraelskom ratu 1973.godine. Tom prilikom su korisceni: PMP, PTS-M, K-61 i GSP. Svojom brzinom egipcani su ostvarili strategijsko iznenadjenje i lako prodrli u Izrael.

Od 3:38 K-61, zatim PTS-M a od 4:35 pocinju GSP i PMP

----------- Dopuna: 22 Feb 2010 11:03 ---------

Brzohodni rovokopa� BTM-3

nobody@mycity-military.com (Sirius) — Wed, 02 Mar 2022 19:56:47 +0100

----------- Napisano: 02 Mar 2022 19:56 ---------

Нисам успео да пронађем да ли ово средство има засебну тему, али свакако је заслужује. Ако се нешто у овом тексту и понови, не замерите. Текст посвећујем мом добром Воји64 инжињерцу, од кога сам много тога научио.

БРЗОХОДНИ РОВОКОПАЧ БТМ-3
Универзални радник

''Кртице му аплаудирају стојећи''
(руска досетка)

Још једно од оних изума које су у сенци њихових атрактивних колега с бојишта - тенкова, артиљерије, авиона, вишецевних ракетних бацача. Брзоходни ровокопач. На њему нема ништа атрактивно, груб је, кабаст и неугледан, као и посао који ради - копање ровова и канала свих врста. Прљаво, заморно, досадно...и незамењиво. Колико би хиљада радних сати на ископавање ровова потрошли војници, под условом да за то имају времена и снаге? Овако, на сцену ступа машина која припрема не само прву линију фронта, већ и оне, такође драгоцене ископе - другу и трећу линију, резервне положаје, траншеје које их спајају, итд. Инжињерац у правом смислу те речи.

Руси БТМ зову брзоходна рововска машина (Быстроходная траншейная машина БТМ-3). Монтирана је на основи тешког артиљеријског тегљача АТ-Т (артиљеријски тегљач - тешки). Он, као универзално транспортно средство, заслужује да у другом делу текста и њему посветимо пажњу. БТМ-3 је предвиђен за копање ровова свих врста у различитим врстама земље. Штавише, Совјети су, вођени устаљеном праксом, и ово средство конструисали да може служити у грађанске сврхе. Тако ровокопач може да служи у мелиоризацији приликом уређивања обала или ископавања дренажних канала, рибњака, базена, скидања јаловине, пошумљавања, али и за просецање канала за разне цевоводе (гас, нафта, канализациона и водоводна мрежа) и постављање каблова свих врста. С обзиром на то да је у СССР тренд био да се сви каблови полажу у земљу (а посебно они у пограничним подручјима), јасно је колико је конструкторски биро промишљено и маштовито приступио пројектовању овакве машине. Њу могу послуживати високо специјализована лица, професионаци, али и војници после краће обуке, трактористи, итд. При том су креатори освојили још једну, готово пресудну перформансу: захваљујући широким гусеницама и релативно малом притиску на тле, овај ровокопач може сопственим погоном стићи до меког тла, али и до најнепроходнијих места, одмах ступајући у рад.

Ровокопач је сврстан у класу машина за обраду земље. Може да ископава основни профил ровова до дубине од 1,1 метра, али и до пуног профила дубине од једног и по метра. Ради без застоја на земљишту класе од један до четири, односно - може ископавати песак, али и потпуно замрзнуту земљу. Једино ограничење му је камени терен. При раду бочни нагиб може бити до 12 степени, а стрмина у оба смера по правцу може бити до 20 степени. Ширина рова на врху је 90 центиметара за ровове дубине до 1,1 метра, или 110 центиметра за дубину пуног профила од 150 цм. У оба случаја, дно рова је широко 60 центиметара, што омогућује да зидови рова буду благо нагнути, ради лакшег постављања мердевина или укопавања подгрудобранских заклона. Земља коју извади разбацује се на предњи и задњи грудобран у висини око 50 центиметара, тако да са дубином рова то чини јединствену и довољну меру заштите. Ровови могу бити праволинијски, затим у цик-цак поретку, али и лучни, са радијусом савијања од 25 метара. Норма зависи од задате дубине и стања земље и креће се од 270 до 810 метара дужних на сат рада. При прокопу смањене дубине (40-50 цм), продуктивност машине досеже од 1.200 до 1.400 метара на сат. Чему тако плитки ровови? Тој врсти копања приступа се у два случаја: када је потребно створити лажну слику о распореду положаја и када нема довољно времена за пун профил. У том случају, војници у рововима још увек, са избаченом земљом, имају заштиту од око 120 цм, али и могућност да сами продубе ров ручно.

Основни радни агрегат је челични точак с кофама. На боковима точка налазе се панели који правилно разбацују ископану земљу, тако да она одмах ствара и грудобран. Кабина је веома конфорна, што се не би на први поглед могло рећи. Херметизована је и поседује вентилационо-филтерски систем, па ровокопач може радити и на контаминираној површини, при чему два члана посаде могу радити из кабине без средстава заштите. Може да прими до пет људи, укључујући возача. Резерва горива омогућује ровокопачу рад од 10-12 сати. Време за припрему је готово невероватно - пет до седам минута! Толико је потребно да посада спусти ротор у радни положај и крене с копањем. Предвиђено је место за смештај радиостанице Р-113 (тенковска), уколико за њом има потребе. Совјети су мислили на све, па се у кабини налазе рентгенометар и комплет ПНВ-67Т (ПНВ Фантом 3х50) за ноћни рад при ИЦ условима. За посаду рад је изузетно конфоран; у летњим месецима посади је на располагању климатизациони уређај који служи и за ПНХБО вентилацију, а зими се греје директно од снажног мотора који се налази испод саме кабине. Једини његов недостатак је, уосталом као и код свих машина, у томе што не може да делује свуда где прође пешадија, већ само тамо где он сам може да се довезе.

ТТ подаци:
- Година увођења у наоружање: Основни модел 1970, модернизовани (за грађанску употребу) 1983. године.
- Основа ровокопача: АТ-Т (артиљеријски тегљач - тешки).
- Тип: ротор.
- Мотор: В-401.
- Снага: 415 кс.
- Дужина:7,6 м.
- Ширина: 3,164 м.
- Висина: 4,32 м.
Димензије у радном положају:
- Дужина: 11,2 м.
- Ширина: 3,164 м.
- Висина: 2, 885 м.
- Маса: 27.700 кг.
- Путна брзина: 35 км/х.
- Резерва горива без допуне: 500 км.
- Капацитет ''кашике'': 1,28 кубика.
- Просечан специфични притисак на тле: 0,71 (килограм силе на квадратни центиметар).
- Максимални успон: до 20 степени.
- Максимални газ у савладавању водених препрека: 1 м.

Овај рококопач налазио се (и налази) у опреми свих некадашњих чланица ВУ, затим у ЈНА , па у Војсци Србије, као и многим другим земљама било за војну, било за грађанску употребу.

Посветимо и дужну пажњу подвозном делу оваквих инжињеријских машина у СССР, а то је тешки артиљеријски тегљач АТ-Т ( артиллерийский тягач-тяжёлый-артиљеријски тегљач тешки). Он је конструисан као копнено средство ради буксирања (тегљења) приколица на точковима, гусеницама или санкама. Масовно се користи ради освајања тешко приступачних предела Русије и Антарктика. Конструисан је тако што су коришћени бројни делови шасије средњег тенка Т-54 који се показао као изванредна платформа за многа радна и борбена возила. Серијска производња почела је већ 1950. године, само пет година по завршетку рата. Елементи кабине склопљени су од кабине тешких камиона ЗИС-150 и ЗИЛ-164 коју су само проширили ради смештаја више послужилаца и опреме.

Појава овог средства била је нужна јер је у СССР нагло почео развој тешких артиљеријских и ракетних система, па је било потребно возило које ће их вући, али и носити бојеви коплет. ГАБТУ (Главное автобронетанковое управление МО - Главна управа транспортно оклопних средстава Министарства одбране) поставило је следеће захтеве: тегљење артиљеријских и ракетних система и приколица масе до 25 тона (хаубица 203мм Б-4, ПАТ КС-30, оруђа велике моћи, као и ракетних комплекса 8К63). Тражена брзина била је до 35 километара на сат у свим могућим климатским условима СССР. При том носивост није смела да буде мања од пет тона, снага витла таква да може да повуче терет не мањи од 25 тона; ходни део (првобитно су постојале варијанте с точковима и гусеницама) морао је да буде замењив у свим теренским условима у свим родовима, са унификованим и приступачним алатима, чиме би се обезбедило најбрже могуће враћање у строј и избегло излагање на путу. Као финални захтев, што се показало касније веома далековидо, овај тегљач је требало предвидети и за коришћење у грађанским условима, али без додатне војне опреме.

Већ крајем 1947. године у харковском Заводу за машиноградњу били су припремљени опитни примерци под ознаком ''изделие 401'' (објекат 401). Испитивање је обухватило марш на релацији Харков-Москва (Кубинка) и тестирање на полигону. У време превоза транспортер се показао изванредно: моћан, издржљив, жилав, окретан, с одличним теглећим својствима, веома удобан у експлоатацији, а лак у ремонту. То је за све било изненађење, поготово за оне који су стајали крај тог џина који није изгледао нимало налик ономе што су му приписали. У Кубинки је настављено и завршено тестирање, а његови конструктори били су 1948. године награђени Стаљинском премијером.

Да се овом средству посрећило да буде направљено тако да траје, доказано је 1958. године када су достављени четвртој совјетској антарктичкој експедицији. Караван је кренуо 10. јануара 1959. године, пошавши из базе Мирни, а 26. децембра стигао је на Северни пол. У каравану су биле две ''Харковчанке'' (антарктичко свепроходно возило, фабричког назива ''Објекат 404 с'', произведено годину дана раније) и два АТ-Т. Стигли су без икаквих проблема до станице Амундсен - Скот.

----------- Dopuna: 06 Mar 2022 12:11 ---------

Ево једне стрвине у грађанској употреби. Неуништива.

Vojno gra�evinarstvo

nobody@mycity-military.com (voja64) — Mon, 17 May 2021 19:42:28 +0100

Polaze�i od uo�ene potrebe da se po�esto brkaju pojmovi iz domena u organizaciji i ustrojstvu In�injerijskih jedinica i delokruga koji pokriva Gra�evinska slu�ba da malo poku�am da osvetlim i pojasnim neke od termina iz vojnog gra�evinarstva..
Vojni leksikon str.152 navodi:
Gra�evinarstvo Vojno:
Posebna disciplina(ogranak) gra�evinarstva,koja se bavi studijom,projektovanjem,izgradnjom,upravljanjem i odr�avanjem vojnih objekata.
Karakteri�u ga izuzetni zahtevi u projektovanju,izgradnji,upravljanju,odr�avanju i eksploataciji vojnih objekata.
Na�in ratovanja ,razvoj naoru�anja i drugih borbenih,transportnih sredstava neprekidno pred Gra�evinarstvo stavljaju sve slo�enije i obimnije zadatke.
Ovo dovodi do bitnih promena u primeni novih materijala,tehnologija gra�enja i izgradnju za�titnih objekata raznovrsnih funkcionalnih zahteva.
Radi toga se u vojnom gra�evinarstvu organizuje nau�noistra�iva�ki rad,propisuju normativi,standardi i druga tehni�ka regulativa za projektovanje,izgradnju,upravljanje i odr�avanje vojnih objekata.

Zadaci i delokrug vojnog gra�evinarstva se planiraju i sprovode u sklopu Vojno Gra�evinske Uprave u periodu od postanka SFRJ i pre toga u FNRJ i DFNJ se zvala samo Gra�evinska Uprava.

Vojno Gra�evinska Uprava je uvek bila direktno pod�injena Saveznom Sekretarijatu za Narodnu Odbranu-SSNO.
Gra�evinska Uprava je jedna od slu�bi u okviru SSNO/JNA te je imala svoje predstavnike u formacijskom sastavu komandi, jedinica i ustanova JNA.

U okviru Gra�evinske uprava SSNO postojale su direkcije:
- Direkcija za izgradnju i odr�avanje stambenog fonda JNA
- Direkcija za ure�enje teritorije

Direkcija za ure�enje teritorije - DUT SSNO a u okviru koje su poslovali:

1. Sedam Vojno-Gra�evinskih Ustanova VGU - dohodovne ustanove sa lokacijama: Beograd, Zagreb, Split, Kumbor, Beli potok, Kraljevo i Had�i�i. Mislim da je jedna bila nekada i u Kranju - Slovenija ali je posle rasformirana.
Naziv ustanova je glasio na primer: VGU Split.
2. Vojno projektni biro
3. Vojni In�enjering

VGP je po mojim ranijim saznanjima ozna�avala organizacijski nivo Puk a po tuma�enjima od uvo�enja samoupravljanja je izmenjeno u Vojno-Gra�evinsko Preduze�e.
Od VGP su recimo �uveni bili VGP Ratko Mitrovi� i VGP Planum.

VGP su osnivana od strane GU SSNO i njenih VGU.

VGU su sa VGP su u okviru Gra�evinske slu�be imali zadatke da sprovode radove a prema planovima VGD i SSNO dirkecije za stanove i direkcije za ure�enje teritorije razne zadatke i radove u planiranju i izgradnji razlicitih stalnih objekata za�ta su po potrebi anga�ovana razna VGP ali i neka druga preduze�a koja nisu bila vojna.

Re�e ili retko su se u izgradnji stalnih objekata koristili in�enjerski pukovi A ili B klasifikacije koji su formacijski pred kraj JNA uglavno bili u korpusima za �ije potrebe su bili angazovani kao sastavne jedinice korpusa - za neke pripremne radove ili saobra�ajnice, dovo�enje vodovoda do objekta izgradnje nekih segmenata vojne infrastrukture manjeg obima

i sl.

Vojno Gra�evinske Direkcije - VGD bilo ih je vi�e a teriitorijalno raspore�ene su bile okvirno po jedna u okviru vojne oblasti i one su imale nadle�nost projektovanja, kontrole i prijema objekata na teriroriji vojnih oblasti.

Postojala su i posebna gra�evinska odeljenja sastavljenja od pripadnika gra�evinske sluzbe u okviru �tabova nekadasnjih Vojnih oblasti a koja su se bavila planiranjem izgradnje objekata za potrebe vojnih oblasti i armija - na primer komandni objekti armija, �vori�ta veza armija, kasarne, luke, bolnice i sl. a koje su bili u sastavu armija odnosno oblasti.

Planiranje �eljave ta�nije Vazduhoplovne baze Biha� je bilo u okviru nadleznosti Gra�evinske uprave i njene direkcije za ure�enje teritorije u okviru SSNO a za potrebe gra�eviskog obezbe�enja odbrane zemlje a teritorijalno se izvodilo na podru�ju 5. vojne oblasti JNA. Planiranje i gra�enje je vr�eno prema nare�enju SSNO a na zahtev Komande RV i PVO .

VGP Planum iz Zemuna je bio izvo�a� radova u izgradnji Vazduhoplovne baze Biha�.

Razni pripadnici Gra�evinske uprave za potrebe projektovanja i izgradnje raznih objekata su prema naredbama Savezne vlade - SIV - u dogovoru sa SSNO slati �irom sveta a tamo su imali u odnosu na plate oficira u SFRJ i bolja primanja u stranoj valuti - uglavnom dolari - �to je interesatna osobenost tada�njeg �ivota imaju�i u vidu socijalisti�ko-komunisti�ki poredak u SFRJ.

JNA je pred kraj imala ukupno oko 25 in�enjeriskih pukova raznih klasifikacija, kasnije su neki trebali da postanu bataljoni a od nekih da se formiraju brigade...Imala je i razne putno-mosne i pontonirske sastave, �ete uglavnom. In�enjerski pukovi nisu radili na izgradnji stalnih objekata za potreba SSNO, armija i oblasti - to im nije bila osnovna namena.

SSNO je ima direktno pot�injen jedan in�enjerski puk(305.) odnosno brigadu u kojoj sam skrckao skoro 11 godina slu�be na poslovima koji se pominju gore.

Postojala je i posebna �kola za gra�evinske oficire u Zemunu a iz koje su po zavr�etku isti proizvo�eni u sklopu Gra�evinske Slu�be a za potrebe ve� spominjanih jedinica i komandi u okviru sistema SSNO.

Da sve ne bi bilo brez pokri�a evo u prilogu i:
�ta je sve VGP Planum gradio u neka davna vremena
- prakticno sve aerodrome u SFRJ ali i van SFRJ se gradilo...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U pripremi i pisanju ove teme od velike mi je pomo�i pored stru�ne literature u vidu vojnog leksikona.

Knjige 45 godina razvoja oru�anih snaga bio i �lan PERUNI kome se posebno zahvaljujem.

Za kraj da dodam da sam ispustio jo� niz termina koji gravitiraju iz ovog pojma Vojnog Gra�evinarstva poput :
Gra�evinskih jedinica(odelenja,vodove,�ete ,bataljone kao ni�e organizacijske jedinice koje su figurisale u prvo osnovanim VG Pukovima a kasnije preduze�ima),vrsti i tipova vojnih gra�evinskih objekata sa podelom po nameni,mestu i tipu izgradnje ,gra�evinske odseke i organe.
Nisam dofatio ni Gra�evinsko obezbe�enje .
A tek u sklopu sistema ONO gde su se u sklopu Civilne za�tite organizovale i Gra�evinsko tehni�ke jedinice nivoa Gra�evinsko Tehni�kih odelenja,vodova i �eta. i....
Ka�u valja ne�to ostaviti i za kasnije...

JNA vojni ili civilni respirator?

nobody@mycity-military.com (roGue1x9) — Wed, 26 Feb 2020 22:36:23 +0100

Pozdrav svima!

Radi li se o vojnom ili civilnom respiratoru? Ili �to je to uop�e
Oznake:
2
KLASA II
JUS . Z . B1 . 001
1889
Logo "Miloje Zaki�"

JNA oznake na gas maskama - razlika

nobody@mycity-military.com (roGue1x9) — Wed, 26 Feb 2020 22:33:34 +0100

Koja je razlika izme�u gas maski s ovim oznakama?
Obje se nalaze na JNA M59 (M1) gas maskama.
Nota bene: obje sam dobio u kompletima za li�nu za�titu gra�ana bez popratnih tehni�kih kartona.

Zahvaljujem.

Detektor baruta-eksploziva?

nobody@mycity-military.com (vojnik xxx) — Tue, 17 Dec 2019 01:46:28 +0100

Pozdrav,ako neko ima vise informacija o ovom uredjaju i nacinu rada ovog uredjaja neka objavi. Izgleda kao mala rucka sa antenom i koriste ga sluzbe obezbjedjenja,policija,vojska i td

IDAo M71

nobody@mycity-military.com (BOMBAS38) — Wed, 10 Jul 2019 07:21:53 +0100

Zdravo dali neko ima uputstvo za IDAO M 71

Minopolaga�i / Mine layer dispenser

nobody@mycity-military.com (voja64) — Sat, 29 Jun 2019 13:22:38 +0100

----------- Napisano: 29 Jun 2019 12:22 ---------

Pi�u�i u temi o trendovima u razvoju ma�ina/ure�aja za izrade prolaza/�i��enje mina shvatio sam da ne postoji zasebna tema o ure�ajima -ma�inama za izradu/polaganje mina i da su se iste turale u zajedni�ku temu sa in�injerijskim ma�inama.
Za po�etak da razdvojim sam sitem polaganja mina po na�inu postavljanja u Ru�ni strojem jedinice ili pojedina�nim postavljanjem od onog gde se ma�inski mine pola�u bilo ispod maskirnog sloja zemlje/busena ili sejanjem-disperzijom iz nekog disperzionog ure�aja/sklopa .
U JNA smo za ma�insko polaganje koristili izvorni Sovjetski VU�NI minopolaga� PMR i PMR-3 na koji su na�i ino vatori u VTI dodali nove vo�ice za polaganje na�ih doma�ih mahom PT Mina koje su nastale nakon usvajanja ovog minopolaga�a u arsenal i tako inoviran su ozna�ili kao PMR-3B.
Ja ga ovde sada ne bi dalje elaborirao ve� bi dodao da osim prilago�avanja na�im minama na PMR-3B je dodata mogu�nost selekcije tzv koraka u sejanju/polaganju mina uz standardni Sovjetsko/Ruski na 4m i sa smanjenom gustinom sa korakom od 5,5m a za �ta je na raspodeljiva�u dodat jo� jedan parnjak u zup�ani�kom sklopu .To da se mine pored klasi�nog polaganja ispod sloja zemlje mogu i sejati mislim da i netreba posebno elaborirati..
Vremenom se kod nas radilo na doma�oj vrsti oklopnog minopolaga�a na bazi BVP M-80 ozna�enog u razvoju kao MOS ja bi samo podsetio da se uz izradu dva primerka i aktivno opitovanje sve do polovine 90 dalje nije mrdnulo.Po mojim saznanjima jedan od dva izra�ena primerka �ami negde u hangarima VS i zadnje je vi�en sredinom 2011/2 u �apcu.
Ova na�a MOS kreacija je nastala u poku�aju da se kopira jedan od Sovjetsko/Ruskih GMZ koga bi ovde za po�etak predstavio..
ГМЗ-3 (Гусеничный минный заградитель � 3)
Izgled GMZ-3 spreda
i sa pozadinom

U kasetama GMZ-3 se mo�e nalaziti do 208 mina ovih tipova ТМ-52, ТМ-57, ТМ-62, ТМ-62ПЗ i ТМ-89.
Plu�ni ure�aj koga od zada vu�e izgleda poput starih izvornih ure�aja/plugova sa PMR/PMZ..

Sli�no re�enje je bilo i na na�em MOS nezavr�enom projektu..
Jo� detalja o GMZ-3 ima i ovde
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
O ovome do sada sam ve� pisao OVDE pa da se overim i dalje ne ponavljam..
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ovde dalje vidim pisanije o recimo
Minenwerfer Skorpion
Koga sam se dotakao OVDE
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Moj dana�nji glavni povod u otvaranju zasebne teme je prva pojava UMZa
novog Univerzalnog minozagraditelja ,baziranog na �asiji UMZ-G(duseni�nij) na me�unarodnom vojno tehni�nom forumu �Армия-2019�.Gde se osim ove slike i panoa jo� ni�at nije objavilo pa �e da ve obavestim �im iskopam i�..

----------- Dopuna: 29 Jun 2019 13:35 ---------

Prebiraju�i po memoriji seti se da je prethodnik ovog UMZ-G stigao na javnu scenu na to�kovima pre par godina na istom mestu 2015e
Russia defense industry unveils new UMZ-K multipurpose mine-laying vehicle at Army-2015
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Uz sliku stoji i tekst koji poja�njava koje sve tipove mina mo�e da poseje ,br komata,daljine na kojima ih seje kao i radnu brzinu za sejanje
The basic mine load is 180 clusters with antipersonnel (PFM, POM), anti-paratrooper (PDM) or antitank mines (PTM).

The maximum length of the minefield being laid with the use of one basic mine load: antipersonnel mines (PFM) � 3,200 meters; antipersonnel mines (POM) � 5,000 meters; antitank mines (PTM) � 600 meters.

The minefields it creates are 15 meters deep and 240 meters wide. Its mine-laying speed is up to 40 km per hour. The operating crew consists of two people.
Te stoga mislim da je po TT podacima i ovaj novi UMZ-G sli�an .prosudite sami..

----------- Dopuna: 29 Jun 2019 14:33 ---------

Prete�a svih UMZova je ovaj UMZ na �asiji ZIL-131 razvijen jo� u vreme SSSRa za potrebe brzih zatvaranja prolaza u motorizovanim jedinicama.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ima i link sa Ukrajinskim kori�tenjem UMZ na �asiji ZIL-131 ovde
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Borbeno vozilo In�injerije ili ti Combat engineering vehicle.

nobody@mycity-military.com (voja64) — Wed, 19 Jun 2019 19:04:37 +0100

Novi sukobi uz primenu novih sredstava,tehnologija i sa novim doktrinama su nametnuli nama neke do sada nepoznate potrebe u stvaranju NOVIH BORBENIH SREDSTAVA koja bi odgovarala dana�njici.
Tako se polako na javnu scenu pojavljuje sve ve�i broj do sada ne zabele�enih sredstava koja u sebi uklapaju i po nekoliko ranijih u jednu celinu.
Budu�i da se ve�ina tih novih Borbenih Oklopnih sredstava koristi za:
Izradu i uklanjanje raznih prepreka ili fortifikacijskih objekata na bojnom polju.
Izrada prolaza ili potpuno uklanjanje minskih polja.
Izrada kolonskih puteva za bezbedan prolaz kroz kontaminirana/slabo nosiva tla i sl.
U borbi omogu�ava jedinicama za napad brzo kretanje kroz prepreke pre nego li neprijatelj uspostavi odbranu.
Gro tih novih sredstava sam imenovao po engleskom nazivu
Combat engineering vehicle kao Borbeno Vozilo In�injerije .
Neki predstavnici bi bili:
Ruski UBIM, amerski:Grizli i M728 CEV,Ingli�ov CET ,Germansko/�vajcarski Kodiak i.........
Ima gi pa i stariju familiju Sovjetsko Ruskog IMRa1/3

Za po�etak u otvaranju teme da se vlasi ne dosete krenu�u od Germansko/�vajcarski Kodiaka

The Pionerpanzer 3 Kodiak combat engineering vehicle was developed from 2002 by Rheinmetall of Germany and RUAG of Switzerland as a private venture to meet the operational requirements of the Swiss Army. The first prototype was revealed in 2003. In 2007 the Swiss Army awarded a contract for 12 Kodiaks. First production vehicles were delivered to the Swiss Army in 2009. Currently other operators of the Kodiak are the Netherlands (10) and Sweden (6). These vehicles will be delivered until 2012.

Main tasks of this combat engineering vehicle is building and removing obstacles on the battlefield and clearing pathways through minefields, creating safe lanes for other vehicles to pass. It allows assault units to move rapidly through obstacles, before enemy forces establish defenses.
The Kodiak combat engineering vehicle is based on a modified Leopard 2 MBT chassis. It is worth mentioning that Kodiaks are built on refurbished Leopard 2 hulls from surplus army stocks.

This military engineering vehicle is fitted with a hinged excavator arm, two capstan winches, a full-length dozer blade or mine plough at the front.

The mine plough is used for clearing lanes through minefields. The Kodiak is also fitted with a safe lane marking system. This engineering vehicle may be also fitted with electromagnetic detonator device.
The mine plough can be field reconfigured to a full-length dozer blade. It is used for clearing obstacles and earthmoving works. These include as preparation of firing positions, covering up of ditches, self-entrenching and so on. The dozer blade is also used to stabilize the vehicle during operations with excavator arm.
A large bucket of the hinged excavator system can be replaced with universal gripper, concrete cutter and earth-drill.
This engineering vehicle is equipped with two 9 t capstan winches. Each has a cable length of 200 m. With the help of pulley blocks maximum traction force is up to 62 t. These winches are used for self-recovery, also for recovery of damaged, stuck, sunken and overturned vehicles, or for cargo handling operations.

The Kodiak has a required level of protection to operate alongside the frontline units. Front arc withstands small-caliber projectile hits, while all-round protection is against heavy machine gun fire and artillery shell splinters. This combat engineering vehicle has the same level of protection against landmines as the Leopard 2 main battle tank. Vehicle is fitted with NBC protection and automatic fire suppression systems.

The Kodiak is equipped with remotely controlled weapon station armed with 12.7 mm heavy machine gun for self-defense. Alternatively a 40 mm automatic grenade launcher might be fitted, depending on customer requirement.

This combat engineering vehicle has a crew of three, including commander, driver and operator. Multiple all-round cameras allow efficient operation under armor, without leaving the vehicle.

The Kodiak is powered by MTU turbocharged diesel engine, developing 1 500 hp. This engine is identical to that of the Leopard 2 main battle tank.

Entered service 2009
Crew 3 men
Dimensions and weight
Weight ~ 55 t
Length 10.2 m
Width 3.54 m
Height 2.3 m
Armament
Machine guns 1 x 12.7 mm
Mobility
Engine MTU MB-837 Ka501 diesel
Engine power 1 500 hp
Maximum road speed ~ 70 km/h
Range ~ 550 km
Maneuverability
Gradient 60%
Side slope 30%
Vertical step ~ 1 m
Trench ~ 3 m
Fording ~ 1 m
Jo� malo prakti�nog rada i idemo na ARBAIT...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Lansirni mostovi

nobody@mycity-military.com (voja64) — Tue, 18 Jun 2019 16:58:10 +0100

Prate�i teme iz in�injerije u zadnjih desetak godina uo�io sam da smo se bukvalno zatvorili za ovaj segment in�injerijskih sredstava bez kojih u modernom ratovanju danas nema �ivota.
Iz ove materije je ranije otvorena tema sa tenkom nosa�em mosta TM-55A
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
na koji sam se ja da bi koliko toliko ra�irio temu do sada dr�ao isti mosni blok od 10,5m koga �esi stavljaju i na TATRU 813-8x8 MT-55 isti mosni blok kao i novi modularni blok iz AM/PM 55 familije koja je iste du�ine ali sa punom �irinom bez kolotragova.
Time sam ogradio da se tamo dalje ka�e samo mosni blokovi sa jednim ili vi�e raspona sa mosnim blokovima do 10,5m.
Po�to sam svojevremeno za celu familiju sa mosnim blokom od 17m otvorio i ovu temu.
Te�ki Mehanizovani Most 6 generacije TMM-6
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Potom sam dopunjavao temu sa istim tipom mosnog bloka na MTU90-M koji je iste du�ine/�irine kao i TMM-6 samo je mostopolaga� tenak T-90M.
Potom nam je iz Rusije stigao modernizovani TMM-7 sa mosnim blokom du�im od TMM-3 a opet kra�im od TMM-6 pa bi za te izme�u i sve drugoja�ije sisteme sa istoka i zapada valjala jedna zajedni�ka tema za sva sredstva jer ima jo� neobra�enih tipova/modela mostopolaga�a kako na guseni�nim tako i na to�ka�ima a za po�etak �u ovde obraditi ovaj...
The German Panzerschnellbr�cke 2 AVLB

Nema�ki mostopolaga� 2AVLB je baziran na �asiji Leopard 2,ovaj most je namenjen za savla�ivanje prepreka oklopnim vozilima i to�ka�ima te�ine do 70t
Sam mosni blok je sastavljen iz tri segmenta svaki du�ine po 9,7m koji dozvoljavaju da se sa mosnim blokom premoste du�ine od 9m sa celim sklopom ili razvla�enjem dva/3 segmenta do pune du�ine od 28,7m.Mosni blok se teleskopski razvla�i preko za to izvedenog kliza�a sa dve potporne i dve oslone stope za stabilizaciju kod razvla�enja po horizontali i brez izdizanja o �emu smo pisali kod ranijih tema i po �emu su neki Sovjetsko Ruski sistemi TMM-3/6 karakteristi�ni .
Vreme za lansiranje zavisi od broja razvu�enih �lanaka i kre�e se od 5 pa do 10 minuta za punu du�inu.
Na�ao sam podatak da Nema�ka vojska raspola�e sa 35 ovih vozila a Holandija ima 14.kod njih je mosni sistem ozna�en kao Bruglegger MLC 70..
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

TT podaci
Crew 2 ~ 3 men
Dimensions and weight
Weight (with bridge) ~ 55 t
Length ~ 9 m
Hull length ~ 7.8 m
Width ~ 4 m
Height ~ 4.5 m
Bridge
Load class MLC-70
Bridge length (single span) 9.7 m
Bridge length (multi-span) 28.7 m
Bridge payload 70 t
Construction time 8 minutes
Mobility
Engine MTU MB-837 Ka501 diesel
Engine power 1 500 hp
Maximum road speed ~ 70 km/h
Range ~ 500 km
Maneuverability
Gradient 60%
Side slope 30%
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Za sladokusce jo� podataka ima OVDE
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Za kraj da dodam da je ovaj mosni komplet zamenio starijeg batu na Leopardu 1
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Detektor Radiolo�ki M3 - pitanje

nobody@mycity-military.com (Amon_Wolf) — Fri, 07 Jun 2019 07:17:37 +0100

Pozdrav, na�ao sam kod ku�e Radiolo�ki Detektor M3 i ure�aj je neispravan. Kolega koji ima servisnu radionu mjernih ure�aja je rekao da ga mo�e probati dovesti u funkciju (naravno, ne i ba�dariti/kalibrirati) al je rekao da bi mu trebala �hema ure�aja, tj. �hema elektri�nih krugova i elemenata u u ure�aju, pa me zanima ako mo�da neko ima to, ili ima pojma di bi to mogao nabaviti.

Hvala

Savla�ivanje vodenih prepreka priru�nim sredstvima

nobody@mycity-military.com (voja64) — Tue, 16 Apr 2019 17:01:03 +0100

Prate�i raznu literaturu i uvidom u postoje�e teme u delu In�injerije uo�io sam da nedostaje jedna u kojoj bi se prikazala sredstva i samo savla�ivanje vodenih prepreka priru�nim sredstvima.
Ju�e sam oka�io prebacivanje tenkovskog voda na civilnom trajektu/skeli pa sam po�eo da kopam malo po istorijskim �itabima i zasija mi da je bitka na Dnjeparskom forsiranju skoro pa epska i sa priru�nim sredstvima te sam malo sa va�enjem podataka o toj bici i sa par slika re�io da otvorim ovu temu.

Posljednjih dana septembra i prvih dana oktobra 1943. sovjetska vojska je izbila na Dnjepar na frontu �irine 700 kilometara, od Lojeva do Zaporo�ja.
Na reku je izbilo pet grupa armija ili po sovjetskoj terminologiji frontova -
Centralni generala Rokosovskog,
Voronje�ki generala Vatutina,
Stepski generala Konjeva,
Jugozapadni generala Malinovskog i Ju�ni generala Tolbuhina.
Nemci su bili uvereni da �e se sovjetske trupe nakon tromese�nih te�kih borbi i golemih gubitaka zaustaviti na Dnjepru radi odmora i popune. Me�utim, na njihovo zaprepa�tenje Sovjeti se nisu zaustavili ni toliko da se prestroje ve� su odmah po izlasku na obalu - vojni�ki re�eno po meri pristizanja - po�eli s prebacivanjem preko reke.

Pri tome je posebno zanimljivo da prednje jedinice prakti�no nisu imale in�enjerijskih sredstava za forsiranje reke, jer su mostovni parkovi i druga oprema zbog razorenih komunikacija zaostali daleko u pozadini.
Ukrajinski partizani i lokalno stanovni�tvo pripremili su i posakrivali nekoliko stotina ribarskih �amaca, ali je to bila sam kap u moru potreba.

Stoga su za prelaz preko reke koristili priru�na ili takozvana mesna sredstva.
Za prevoz te�ih oru�ja improvizovani su splavi, dok su se vojnici pojedina�no ili u grupama prebacivali preko Dnjepra doslovce svime �to je plivalo na vodi.
Izme�u ostalog su koristili seoske ograde, ku�na vrata, prozorske okvire, pa �ak i �atorska krila napunjena slamom.

Izrada ''pontonskog parka'' za forsiranje Dnjepra:

U razdoblju od 22. do 30. septembra Sovjeti su na drugoj obali Dnjepra uspostavili 23 manja mostobrana. Neke od njih Nemci su likvidirali, dok su ostali postupno spojeni u dva velika - jedan kod Ljute�a severno od Kijeva i drugi ju�no, kod Velikog Bukrina.

Iako je ostala u seni velikih i spektakularnih bitaka kod Moskve, Staljingrada i Kurska, operacija forsiranja Dnjepra iz pokreta i priru�nim sredstvima smatra se jednim od najve�ih podviga sovjetske vojske u Drugom svetskom ratu. Stoga se i danas prou�ava u vojnim �kolama ve�ine oru�anih snaga u svetu.
Obilje slika sa ove tematike je dostupno OVDE
Bundesarchive Photos 1933 - 1945
na linku
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ja trenutno brstim ovaj album
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
A deo teksta je iz moje li�ne literature koja mi je bila i ud�benik u �etvrtoj godini SV� iz predmeta Prelaz Preko Vodenih Prepreka(PPVP) kako smo ga mi nazivali skra�eno je u sebi uz savla�ivanje raznim formacijskim sredstvima gde su izu�avana na�a i strana sredstva za izradu mosnih i skelskih prelaza tako i sva amfibijska i NARAVNO PRIRU�NA ili MESNA sredstva sa kojima se u pokretu savla�uje reka ili druga vodena prepreka.

Nadam se da �e tema za�iveti a do tada lep pozdrau...