MyCity Military :: Helikopteri

Re: Helikopteri u milicijskoj upotrebi

nobody@mycity-military.com (Toni) — Mon, 03 Aug 2026 08:54:48 +0100

Ako su i Pume deklarisane za gasenje pozara mozda je finansiranje od rescEU.

Re: Bell-Boeing V-22 Osprey

nobody@mycity-military.com (pein) — Sun, 02 Aug 2026 11:21:36 +0100

Амерички марински корпус је 28. јула 2026. године завршио програм MV-22B Osprey, испоручивши свој последњи, 359. авион са конвертотрором.
Планирано је да се век трајања авиона продужи до 2055. године, уз континуирано одржавање и модернизацију постојеће флоте.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: NHIndustries NH-90

nobody@mycity-military.com (djox) — Fri, 31 Jul 2026 15:27:56 +0100

Isporuka za francuze...prvi NH90 Standard 2
Airbus delivers first NH90 designed for special operations to France
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:Airbus Helicopters has officially delivered the first NH90 Standard 2 to the French Armament General Directorate (DGA). This new variant of the NH90 TTH was designed specifically for special operations. France has ordered a total of 18 NH90 Standard 2 helicopters that will be delivered by mid 2029. They will be operated by the French Army Aviation�s special forces squadron in Pau. In December 2025, Spain joined the programme ordering 31 NH90s in a similar standard.

Re: Airbus Helicopters H-160

nobody@mycity-military.com (Toni) — Fri, 31 Jul 2026 15:27:19 +0100

Drugi prototip vojnog H-160M.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Sikorsky UH-60 Black Hawk

nobody@mycity-military.com (Toni) — Thu, 30 Jul 2026 22:51:35 +0100

Novi motori daju cak 50% vise potiska.
Ojacana konstrukcija ce moci da nosi jos 500 kg.
Uvecani tankovi za gorivo ce povecati dolet za jos 250 km.
Postojeci helikopteri se mogu naoruzati isto kao naoruzana verzija.

Sikorsky Details Armed Black Hawk and U-Hawk Plans, Including Optional Piloting and Export Interest

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Kamov Ka-50/52

nobody@mycity-military.com (Vl veliki) — Thu, 30 Jul 2026 22:41:41 +0100

RJ ::

U ovom odli�nom �asopisu autori su detaljno obradili i borbenu upotrebi Ka-50 u �e�eniji krajem 2000-te godine. Meni je taj deo bio posebno zanimljiv, verujem da �e i vama.
Prevod je ura�en pomo�u google translate i mislim da je korektan.

" Krajem 2000. godine, ruska �tampa po�ela je da nagove�tava skoru upotrebu helikoptera Ka-50 u borbenim dejstvima u otcepljenoj republici �e�eniji, na Severnom Kavkazu. Bila je to druga �e�enska ratna kampanja, pokrenuta u avgustu 1999. godine, koju su Oru�ane snage Rusije zvani�no sprovodile kao antiteroristi�ku operaciju velikih razmera. Na samom po�etku, kampanja je prvenstveno bila usmerena na potiskivanje ilegalnih �e�enskih oru�anih grupa iz njihovih utvr�enih polo�aja u susednoj autonomnoj republici Dagestan, gde su one zauzele vi�e gradova i sela sa namerom da stvore teritoriju pod svojom kontrolom.
Ofanzivu velikih razmera � u okviru onoga �to se smatralo ruskim ratom protiv terorizma � pokrenula je Zdru�ena grupa snaga (ZGS) 1. oktobra 1999. godine, napredujući ka �e�enskoj prestonici Groznom istovremeno iz �etiri pravca; taj prodor je na kraju doveo do zauzimanja grada u januaru 2000. godine.
U leto 2000. godine zapo�ela je druga faza kampanje. Bio je to period kada se �e�enska oru�ana opozicija kona�no povukla u planine na jugu zemlje i pre�la na efikasnu taktiku gerilskog ratovanja. U takvim uslovima, direktni sukobi velikih razmera sa brojnim grupama �e�enskih pobunjenika bili su retki, a helikopteri ruske vojne avijacije intenzivno su kori�ćeni za transport i snabdevanje, prevozeći trupe i teret do ina�e nepristupa�nih planinskih lokacija. Borbene letelice su kori�ćene za vazdu�nu za�titu kopnenih konvoja, �slobodan lov� na slu�ajno uo�ene ciljeve, kao i za ubacivanje i izvla�enje snaga za specijalne operacije.

Doga�aj koji je kasnije privukao veliku pa�nju kako ruskih, tako i stranih medija, bilo je anga�ovanje dva helikoptera Ka-50 u periodu od decembra 2000. do februara 2001. godine. Zapravo, ideja o formiranju posebne i samostalne eksperimentalne borbene grupe poti�e jo� iz sredine devedesetih godina, kada je helikopter Ka-50 zavr�io dr�avna ispitivanja i evaluaciju. Odluku o osnivanju Eksperimentalne borbene grupe (EBG) potpisao je 25. aprila 1995. godine prvi zamenik ministra odbrane Ruske Federacije, A. Koko�in. Planirano je da sastav grupe �ine �etiri helikoptera Ka-50 i �etiri Ka-29; ovi drugi su trebalo da budu modifikovani za izvi�anje, odnosno za obavljanje zadataka izvi�anja i odre�ivanja ciljeva.
Glavni zadatak EBG-a u to vreme bio je ispitivanje i procena koncepta upotrebe borbenih helikoptera kao integrisanog borbenog tima tipa �lovac-ubica�. Ka-50 je predstavljao novinu u floti ruske vojne avijacije � bio je to prvi i jedini juri�ni helikopter sa jednim �lanom posade, koaksijalnim rasporedom rotora i veoma visokim stepenom automatizacije upravljanja i borbene upotrebe. Predstavnici Ministarstva odbrane Rusije su, u saradnji sa konstruktorskim biroom �Kamov�, razvili koncept upotrebe helikoptera Ka-50 u lokalnim vojnim sukobima. To je podrazumevalo anga�ovanje helikopterskih grupa za brzo reagovanje, naoru�anih precizno vo�enim ubojnim sredstvima, koje bi koristile bezbedne veze za prenos podataka radi komandovanja, kontrole i razmene informacija o ciljevima, �ime bi se formirao jedinstven sistem komandovanja, kontrole, izvi�anja i odre�ivanja ciljeva.
Nakon zavr�etka ispitivanja, ova grupa je trebalo da bude integrisana u sisteme komandovanja i kontrole Kopnene vojske i Ratnog vazduhoplovstva, omogućavajući kontinuiranu razmenu informacija u realnom vremenu tokom zajedni�kih vazdu�no-kopnenih operacija.
Jedan od glavnih pokreta�a ove ideje bio je general-major Boris Vorobjov, tada�nji komandant 344. centra za borbenu obuku i preobuku leta�kog sastava (CBPiPLS). U po�etnoj fazi, njegov autoritet i moć, u kombinaciji sa autoritetom glavnog konstruktora �Kamova�, Sergeja Mihejeva, pokazali su se dovoljnim da se osigura pokretanje procesa.

Godine 1995. Ratno vazduhoplovstvo Rusije i rod armijske avijacije (RAA) Kopnene vojske dobili su zadatak da za potrebe ECG-a (Eksperimentalne borbene grupe) obezbede �etiri helikoptera Ka-50 i dva Ka-29, dok je kasnije u sastav te grupe trebalo uklju�iti jo� dva Ka-29, preuzeta iz sastava ruske pomorske avijacije. Prva dva helikoptera Ka-50, sa evidencijskim brojevima �22� i �24�, preuzeta iz prve serije proizvedene u fabrici �Progres�, predata su konstruktorskom birou �Kamov� radi sprovo�enja neophodnih minimalnih modifikacija za novu namenu. Prvi Ka-29 pro�ao je kroz ozbiljniju modernizaciju, tokom koje je dobio top 2A42 i sistem bezbedne komunikacije sa mogućno�ću �ifrovanja podataka. Drugi Ka-29 je tako�e opremljen tim sistemom, kao i sistemom za let, navigaciju i napad �Rubikon� (PrPNK-80), preuzetim sa helikoptera Ka-50. Cilj je bio da se omogući kori�ćenje helikoptera Ka-29 za zadatke vazdu�nog osmatranja, navo�enja i komandovanja. U cilju povećanja borbene �ilavosti, oba helikoptera Ka-29 dobila su lansere mamaca UV-26M, montirane na bo�ne strane trupa, kao i ure�aje za smanjenje infracrvenog (IC) odraza izduvnih gasova motora. Modernizovani Ka-29 dobio je novu oznaku Ka-29VPNCU (Vazdu�no komandno mesto za osmatranje, navo�enje i upravljanje). Kasnije je konstruktorski biro �Kamov� preuzeo jo� dva helikoptera Ka-50 ( brojevi: 20 i 21) iz 344. centra za borbenu obuku i preobuku leta�kog sastava (CBPiPLS), sa namerom da se i oni dovedu na isti tehni�ki standard kao i prva dva �Crna ajkula� namenjena ECG-u. Me�utim, ideja o formiranju ECG-a je zastala zbog nedostatka sredstava i drugih, u tom trenutku hitnijih prioriteta, budući da je rat u �e�eniji veoma brzo iscrpljivao ruski vojni bud�et. U ovoj te�koj situaciji, OKB �Kamov� je sopstvenim sredstvima modifikovao prvi par helikoptera Ka-50, nadajući se da će mu Ministarstvo odbrane Rusije kasnije nadoknaditi tro�kove. Kompanija nije bila u mogućnosti da finansira modifikaciju drugog para letelica Ka-50, pa su one ostale neiskori�ćene u hali eksperimentalnog pogona u Ljuberciju, dok su prvi par modifikovanih �Crnih ajkula� i oba helikoptera Ka-29 predati 344. centru za borbenu obuku i preobuku leta�kog sastava (CBPiPLS). Modifikovane letelice u�estvovale su u eksperimentalnoj ve�bi na poligonu Alabino, odr�anoj od 25. septembra do 21. oktobra 1997. godine, radi provere efikasnosti njihove novointegrisane misijske opreme.

Od eksperimentalne do udarne grupe
Nakon pada letelice kojom je upravljao komandant 344. centra za borbenu obuku i preobuku leta�kog sastava (344. CBPiPLS), general-major Vorobjov, u junu 1998. godine, program Ka-50 na�ao se pred obustavljanjem. Spa�en je isklju�ivo zahvaljujući naredbi Ministarstva odbrane Rusije od 29. novembra 1999. godine, kojom je predvi�eno formiranje borbene udarne grupe (CSG) namenjene za dejstva u lokalnim sukobima.

U to vreme, 344. CBPiPLS je koristio samo jedan Ka-50, serijski broj �24� (s/n 01-04), modifikovan u Kamov OKB jo� 1997. godine. Odlu�eno je da će drugi helikopter za CSG biti peta eksperimentalna ma�ina, serijski broj �25� (s/n 800-05) i kori�ćen u akcionom filmu �Crna ajkula� iz 1993. godine.
Kamov OKB je brzo zapo�eo pripremu dva helikoptera, formirajući tim tehni�ara i specijalista za pomoć u borbenoj upotrebi, uklju�ujući glavnog konstruktora Vja�eslava Zaritova i probnog pilota Aleksandra Papaja. Oba Ka-50 su dodatno modifikovana, dobiv�i pobolj�anu oklopnu za�titu i dodatnu opremu za misiju. Nove karakteristike oklopne za�tite uklju�ivale su oklopne bo�ne prozore za kokpit i oklopne plo�e pri�vr�ćene za pod kokpita. Nova dodata oprema bio je satelitski navigacioni i pokretni kartografski sistem �Kabris�, koji se kristi pri izvr�enju redovnih zadataka kao i pri vr�enju borbenih misija. Sistem omogućava pilotu da pre leta odabere ta�ke na ruti leta (trajektoriju leta) i da pozicionira cilj, omogućavajući Ka-50 da stignu do svojih ciljeva sa kru�nom gre�kom od samo nekoliko desetina metara. Helikopteri su tako�e dobili digitalne video kamere i snima�e u kokpitu. Kamere su name�tene tako da snimaju kroz ILS-31 HUD - sektor ispred helikoptera, zajedno sa informacijama prikazanim na HUD-u. Obuka pilota raspore�enih u CSG odvijala se izme�u decembra 1999. i juna 2000. godine, u prili�no te�kim uslovima zbog hroni�ne nesta�ice goriva i municije. Ukupno su ostvarili 28 smena letenja koristeći dva Ka-50 i jedan Ka-29VPNCU, �to je iznosilo preko 150 trena�nih letova (uklju�ujući 125 letova Ka-50). Ovi letovi su tako�e kori�ćeni za testiranje funkcionalnosti novoinstalirane opreme za misiju u razli�itim re�imima leta, kao i za usavr�avanje upotrebe metode spolja�njeg ciljanja.

Piloti su tako�e trenirali na poligonima, ga�ajući iz topa od 30 mm, lansiraju�i rakete od 80 mm i
PTR �Vihr�. Zalihe municije za obuku KSG-a bile su prili�no ograni�ene, �to je, zauzvrat, omogućilo pilotima da se kvalifikuju samo za borbenu upotrebu u automatskom re�imu, dok je TV/laserski sistem za ciljanje �kval-V na Ka-50 radio u re�imu automatskog praćenja. Nakon zavr�etka obuke, komandna je potvrdila da su posade KSG-a bile spremne za borbu u dnevnim odnosno povoljnim vremenskim uslovima u pojedina�noj formaciji, kao i u parovima; tako�e bili su osposobljeni za izvo�enje letova po mar�uti kako u dnevnim tako i u lo�im vremenskim uslovima. Tokom obuke, ovladali su upotrebom spolja�njeg ciljanja podacima dobijenih od Ka-29VPNCU i sa zemaljske automatizovane radne stanice. Posada Ka-29 smatrana je spremnom za borbu, odnosno pru�anje informacija o ciljevima za Ka-50, dok su piloti Crne ajkule bili kvalifikovani za izvo�enje napada na kopnene ciljeve koristeći informacije o ciljevima dobijene sa Ka-29VPNTcU. U decembru 2000. godine, General�tab ruskih oru�anih snaga izdao je direktivu o raspore�ivanju KSG u region Severnog Kavkaza i uklju�ivanju u borbene operacije u �e�eniji. Pre izvr�enja preleta sa sva tri helikoptera uklonjene su nacionalne oznake i serijski brojevi. Osoblje KSG-a �inilo je osam pilota, dva navigator, 26 in�enjera i tehni�ara. Bila su tu i dva predstavnika iz Direkcije RAA, plus devet tehni�ara iz OKB Kamov i fabrike AAK Progres. Borbene misije trebalo je da izvr�avaju samo piloti ratnog vazduhoplovstva. Tehni�ari za odr�avanje letelica imali su iskustvo samo sa Mi-24, uz vrlo malo ili bez iskustva u servisiranju Ka-50 i Ka-29. Prlet dva Ka-50 i jedinog Ka-29 VPNCU, praćen helikopterom Mi-8, odvijao se sa aerodroma Tor�ka do aerodroma Grozni-Sever u �e�eniji, sa zaustavljanjima za dopunjavanje gorivom u Kalugi, Kursku, Milerovu, Jegorlikskoj i Budenovsku. Me�utim, prelet se odvijao u najgorem dobu godine, pre svega zbog preovla�ujućeg lo�eg vremena. Prelet zadatom mar�utom po�eo je 3. decembra, a zavr�en je 26. decembra 2000. godine. Nisu bili prijavljeni ozbiljni kvarovi tokom dugog putovanja. U Groznom-Severu, tim CSG-a sa osobljem, uklju�ujući tim Kamov/AAC Progres, �iveo je u poljskim uslovima, sme�tenim u �atorima sa dizel greja�ima. Jedan o�tećeni greja� u susednom �atoru izazvao je po�ar koji je uni�tio �ator u kojem je bilo sme�teno osoblje OKB Kamov; imali su sreće da pobegnu na vreme, ali vatra je progutala sve njihove stvari. Letovi radi upoznavanja sa terenom obavljeni su od 28. do 30. decembra, nakon �ega je obuka letenja i upoznavanja sa podru�jem nastavljena 1. januara, dok je prva borbena misija u �e�eniji zabele�ena 6. januara 2001. godine. Piloti helikoptera Ka-50 izvodili su letove za upoznavanje sa terenom u letelicama Mi-24, dok su se borbene misije izvodile u me�ovitim formacijama koje su �inili par helikoptera Ka-50 i par helikoptera Mi-24, ili par helikoptera Ka-50 i jedan helikopter Ka-29. Mediski najvi�e propraćena borbena misija helikoptera Ka-50 u �e�eniji bila je ona prva, izvr�ena uz podr�ku helikoptera Mi-24. Par letelica �Crna ajkula�
napao je dobro kamuflirano skladi�te municije u blizini mesta Komsomoljskoje.
Taj mali dobro utvr�eni cilj bio je sme�ten u dubokoj dolini, a uni�ten je raketama S-8 kalibra 80 mm, ispaljenim tokom strmog poniranja. Nepovoljni i naglo promenljivi vremenski uslovi na Severnom Kavkazu u januaru 2001. godine predstavljali su izazov za letenje na izuzetno malim visinama, uz �estu pojavu magle na planinskim prevojima kroz koje su helikopteri morali da prolaze leteći uskim dolinama; ipak, to se generalno nije smatralo preprekom za bezbedno i efikasno izvr�avanje borbenih zadataka. Koncept koaksijalnih rotora helikoptera Ka-50 pokazao se vi�e nego pogodnim za letenje u takvim zahtevnim vremenskim i terenskim uslovima. Nakon prve misije, jedan od pilota je sa odu�evljenjem izjavio da bi isklju�ivo letelice sa koaksijalnim rotorima trebalo da obavljaju borbene zadatke iznad surovog planinskog terena Severnog Kavkaza. Odsustvo repnog rotora znatno je olak�avalo upravljanje helikopterom pri bo�nim udarima vetra (tj. pri letu u uslovima promenljivog bo�nog vetra), �to je moglo biti veoma opasno tokom leta kroz uske doline. Padine dolina, zagrejani suncem, stvarali su sna�ne vazdu�ne turbulencije; prilikom ulaska u takve turbulentne zone ili pod uticajem udara vetra, helikopteri Mi-8 i Mi-24 pokazivali su sklonost ka gubitku kontrole i nekontrolisanom skretanju, �to je u pojedinim slu�ajevima dovodilo do ozbiljnih udesa. Borbene prednosti helikopter Ka-50 sa koaksijalnim rotorima pokazao je svoje zna�ajne prednosti pri letu u planinskim uslovima, uklju�ujući veliku manevarbilnost i izuzetnu brzinu penjanja. Tokom jednog borbenog leta, u poku�aju da izbegne visoke litice, pilot helikoptera Ka-50 sa oznakom �24� prema�io je sve prora�unate vrednosti brzine penjanja; ure�aj za bele�enje parametara leta pokazao je da je letelica (kojom je upravljao pukovnik Aleksandar Rudih, komandant borbene grupe) dostigla vertikalnu brzinu od 30 m/s.

Borbene operacije grupe pratile su i brojne pote�koće. Prva od njih zabele�ena je već prvog dana borbenih dejstava, 6. januara 2001. godine, kada je Ka-50 sa oznakom �25� napao cilj raketama kalibra 80 mm sa izuzetno male visine. Uz podr�ku helikoptera Mi-24, izveo je raketni napad u strmom obru�avanju na dobro kamuflirano skladi�te municije sme�teno u blizini grada Komsomoljskoje. Mali utvr�eni cilj je uni�ten, a misija uspe�no obavljena, ali je nakon izlaska iz napada pilot osetio vibracije helikoptera i odlu�io da izvr�i preventivno sletanje na aerodrom Hankala. Vizuelni pregled je pokazao da je vrh jednog kraka elise o�tećen gelerom rakete S-8, koju je ispalio sam helikopter. O�tećeni vrh je pa�ljivo uklonjen, nakon �ega je helikopter obavio kratak prelet radi povratka u bazi. Tamo je bio prizwmljen tri nedelje, �ekajući isporuku novog kompleta krakova rotora iz Tor�oka. Helikopter sa oznakom �25� ponovo je poleteo 29. januara, a do njegovog povratka u stroj, borbena grupa je izvr�avala zadatke sa samo jednim helikopterom Ka-50, u pratnji modela Ka-29VPNCU.
Borbena grupa dobijala je zadatke od Centra za borbeno upravljanje Zdru�ene grupe snaga na Severnom Kavkazu. Grupa je dobijala nare�enja za uni�tavanje ciljeva na poznatim lokacijama � kao �to su logori, skrovi�ta, skladi�ta naoru�anja i sli�no. Većina tih ciljeva nalazila se na te�ko pristupa�nim planinskim terenima, �esto u dolinama ili na padinama na nadmorskoj visini do 1.500 metara. Tokom poslednjih dana boravka u zoni borbenih dejstava, dva helikoptera Ka-50 imala su zadatak da vr�e patroliranje radi slobodnog lova na ciljeve (misije tipa �tra�i i uni�ti�). Nakon popravke helikoptera �25�, grupa je nastavila sa letovima u punom sastavu.
Kako je naveo pukovnik Rudih, anga�ovanje u �e�eniji prvobitno je bilo zami�ljeno kao deo istra�iva�kog projekta. Misija, koja je trajala mesec dana, prvenstveno je bila usmerena na testiranje helikoptera Ka-50 u uslovima bliskim borbenim, kao i na proveru procedura uz kori�ćenje spoljnog navo�enja na cilj. Jedna od klju�nih testiranih karakteristika bio je bezbedni sistem za prenos podataka helikoptera Ka-50, namenjen razmeni informacija o ciljevima sa drugim helikopterima tokom koordinisanih grupnih dejstava. U �e�eniji, helikopter �Crna ajkula� koristio je taj sistem za prijem podataka o ciljevima od helikoptera Ka-29VPNCU.
Borbena grupa je svakog jutra dobijala zadatke od Zdru�ene grupe snaga. Ti zadaci su se obi�no odnosili na napad na ciljeve u unapred odre�enim zonama dejstva, sme�tenim na zaklonjenim padinama planina, koje ina�e nisu bile dostupne dejstvu artiljerije. Kako je naveo pukovnik Rudih, borbena grupa je pretra�ivala zonu operacija sektor po sektor, pri �emu su rezultati dejstava u svakom naletu bele�eni video-snimkom radi naknadne analize.

Digitalna mapa terena koju obezbe�uje sistem Kabris, li�ila je na uobi�ajenu papirnu mapu, stim �to je pilot mogao da odabere bilo koju razmeru koja mu odgovara. Oznaka na pokretnoj mapi prikazuje trenutnu poziciju helikoptera. Tokom po�etnih borbenih letova u �e�eniji helikopteri Ka-50 leteli u formaciji sa Mi-24, koji su slu�ili kao borbena pratnja, a �ije su posade �inili piloti iz frontovskih eskadrila raspore�enih u tom regionu. Leteći kao pratioci, bili su impresionirani do tada nevi�enim manevarskim sposobnostima letelice Ka-50. Zapravo, nisu imali predstavu o performansama i mogućnostima Ka-50, zbog �ega su Mi-24 bili nepogodni za pratnju. Pukovnik Rudih je napomenuo da je nakon izvr�enja prvog borbenog zadatka na�elnik avijacije Zdru�enih snaga, pukovnik Rif Sahabutdinov, izjavio da je za posade Mi-24 gotovo nemoguće da pru�aju pratnju helikopterima Ka-50. Zbog toga su svi naredni borbeni letovi Ka-50 obavljani uz pratnju helikoptera Mi-24 kojima su upravljale posade Borbene ispitne grupe, �to je na kraju omogućilo grupi iz Tor�oka da u �e�eniji deluje kao samostalna borbeno-istra�iva�ka jedinica.
Do 14. februara 2001. godine, borbena ispitna grupa zajedno sa pratećim helikopterima Mi-24, ostvarila ukupno 121 borbeni let, naspram 113 prvobitno planiranih. Sedamdeset �est tih letova izvele su letelice borbene ispitne grupe (ostvariv�i vi�e od 63 sata naleta). Helikopter Ka-50 sa oznakom �24� imao je najvi�e letova u grupi ukupno 36, dok je �25� imao 13. Ka-29VPNCU (Ka-29VPNTsU) jo� 27 letova. Svaki pilot Ka-50 ostvario je izme�u 6 i 10 sati naleta u borbenim uslovima, uz dodatnih 1 do 15 sati na helikopteru Mi-24. Većina borbenih letova izvedena je u lo�im vremenskim uslovima, uprkos �injenici da se nijedan od pilota nije obu�avao u takvim uslovima tokom faze pripreme za borbeno anga�ovanje u Tor�oku.
Nevo�ene rakete bile su osnovna vrsta ubojnih sredstava koje su koristili helikopteri borbene grupe. Dve letelice Ka-50 zabele�ile su vi�e od 100 lansiranja raketa S-8- dok je Ka-29VNPTsU izveo jo� 29. Helikopter Ka-50 sa oznakom �24� zabele�io je 43 dejstva topom, a �25� 19.
Ukupno gledano, par helikoptera Ka-50 izveo je vi�e od 100 naleta sa dejstvom po cilju, pri �emu je utro�eno 929 nevo�enih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm, kao i oko 1.600 granata kalibra 30 mm tokom 62 topovska dejstva. Ka-29VNPTsU je zabele�io 29 dejstava, ispaliv�i 184 rakete. Lansirane su samo tri protivtenkovske vo�ene rakete (PTVR) 9A4172 �Vihr-1�, jer je u zoni dejstva borbene grupe (CSG) bilo malo ciljeva koji bi opravdali upotrebu tih skupih vo�enih raketa. Zabele�eno je da su sve tri lansirane rakete uspe�no pogodile svoje ciljeve. U misiji 6. februara, helikopter Ka-50 �24� ispalio je dve rakete sa udaljenosti od oko 3 km (1,6 nauti�kih milja) na kamp pobunjenika sme�ten u blizini sela Centoroj. Jedno od lansiranja rakete �Vihr-1� sa helikoptera �25� izvedeno je bez prethodnog merenja daljine, ali se sistem �Rubikon� (koji objedinjuje funkcije upravljanja letom, navigacije i napada) pokazao sposobnim da usmeri raketu ka cilju i ostvari direktan pogodak.
Tako je Ka-50 pro�ao svoje vatreno kr�tenje u �e�eniji, 18 godina nakon prvog leta tog tipa letelice, a tokom pete godine slu�be u Ruskoj armijskoj avijaciji (RAA).

Zaklju�ci izvedeni iz dejstava borbene grupe (CSG)
Me�u glavnim zaklju�cima proiza�lim iz dejstava borbene grupe u �e�eniji bio je taj da je koncept upotrebe visokoautomatizovanih sistema za upravljanje letom, navigaciju i napad � koji mogu da smanje opterećenje pilota � kona�no potvr�en u realnim borbenim uslovima. Borbeno iskustvo CSG-a, sa�eto u izve�taju nakon zavr�etka misije, pokazalo je da su se njegovi piloti � uprkos malom broju sati naleta ostvarenih tokom faze pripreme � uspe�no i brzo prilagodili specifi�nostima upravljanja helikopterom sa koaksijalnim rotorima. Sistem za let i navigaciju �Rubikon� Sistem za napad omogućio je letelici Ka-50 upotrebu celokupnog naoru�anja tokom jednog naleta, uz mogućnost brzog preusmeravanja vatre na nove ciljeve. Većina ciljeva koje su otkrile izvi�a�ke grupe na zemlji i koji su bili odre�eni za napad nalazila se na te�ko pristupa�nim mestima, �to je podstaklo pilote da u potpunosti ispitaju manevarske mogućnosti helikoptera Ka-50.
Tokom letova u nepovoljnim vremenskim uslovima i iznad te�kog terena, posade helikoptera Ka-50 dejstvovale su topom i nevo�enim raketama na daljinama do 3 km, kako u automatizovanom re�imu (uz kori�ćenje TV/laserskog ni�anskog sistema ��kval-V� koji je vr�io automatsko praćenje cilja i merenje daljine), tako i u takozvanim �operativnim� re�imima. Ovi drugi re�imi kori�ćeni su u uslovima smanjene vidljivosti i na malim daljinama, pri �emu je pilot ru�no vr�io sve neophodne korekcije ni�anjenja tokom rafalne paljbe, na osnovu odstupanja prvih projektila, koja su bila jasno uo�ljiva zahvaljujući upotrebi obele�avajuće municije. Prema re�ima pilota, preciznost raketa lansiranih u ru�nom re�imu pokazala se ne�to slabijom u odnosu na onu postignutu u automatizovanom re�imu napada. Naknadna analiza video-snimaka naleta (zabele�enih kamerama u kabini koje su snimale kroz HUD), kao i analiza podataka koje su dostavile izvi�a�ke grupe specijalnih snaga na terenu, potvrdile su da su svi dodeljeni ciljevi uni�teni.
Jo� jedan va�an zaklju�ak proiza�ao iz borbenih dejstava ove grupe u �e�eniji bio je taj da je novi helikopter pokazao veoma dobru pouzdanost u uslovima intenzivne i u�estale upotrebe. Tim biroa �Kamov� koji je boravio na terenu pru�ao je samo savete vojnim tehni�arima, �ime su opovrgnute tvrdnje da bi za odr�avanje novog helikoptera bila neophodna posebna i vi�egodi�nja obuka tehni�kog osoblja. Nije bilo perioda prizemljenja letelica usled kvarova. Zajedni�ko baziranje helikoptera Ka-50 i drugih tipova letelica armijske avijacije u borbenim uslovima potvrdilo je tvrdnju projektnog biroa �Kamov� da opremanje armijske avijacije novim tipom helikoptera neće dovesti do naglog porasta problema sa odr�avanjem prilikom zajedni�kog baziranja sa helikopterima Mi-8 i Mi-24, uz kori�ćenje iste opreme za opslu�ivanje na zemlji. Demonstracija sposobnosti helikoptera Ka-50 za autonomno baziranje, bez potrebe za kori�ćenjem opreme za opslu�ivanje na zemlji, nije realizovana zbog ograni�enih finansijskih sredstava predvi�enih za fazu pripreme i uvo�enja u upotrebu (CSG).
Sistem �Kabris�, koji objedinjuje satelitsku navigaciju i pokretnu mapu, pokazao se kao veoma korisno navigaciono sredstvo. Digitalna pokretna mapa omogućavala je pilotima da prate sopstvenu poziciju, kao i polo�aj drugih helikoptera u grupi i ciljeva predvi�enih za napad. Piloti su konstatovali da bi, uz manje izmene, sistem �Kabris� mogle da koriste posade iz borbenih jedinica sa prose�nim nivoom obu�enosti za izvo�enje prilaza za sletanje u lo�im vremenskim uslovima � bez vizuelnog kontakta sa tlom, oslanjajući se isklju�ivo na podatke o poziciji dobijene putem novog sistema.
Uprkos kratkom trajanju eksperimentalne borbene operacije i lo�im vremenskim uslovima koji su onemogućili testiranje svih mogućih i teoretski opravdanih na�ina borbene upotrebe helikoptera Ka-50 (uklju�ujući �uveni manevar �Voronka� � kru�enje oko cilja uz zadr�avanje nosa letelice usmerenog ka njemu radi neprekidne paljbe iz topa), piloti su bili izuzetno zadovoljni vatrenom moći i manevarskim sposobnostima �Crne ajkule� u realnim borbenim uslovima. Sveobuhvatna oklopna za�tita kabine zna�ajno je doprinosila moralnu i samopouzdanju pilota tokom borbenih zadataka. Piloti Ka-50 �esto su isticali da su se u kabini helikoptera osećali mnogo sigurnije nego u bilo kom drugom tipu helikoptera. Osećaj povećane bezbednosti i mogućnosti pre�ivljavanja dodatno je poja�an prisustvom sistema za katapultiranje. Spisak nedostataka u konstrukciji helikoptera Ka-50, uo�enih tokom borbenih dejstava u �e�eniji, obuhvatao je potrebu za preraspodelom pojedinih pokaziva�a u kabini i izmenom na�ina prikazivanja informacija, kao i potrebu za opremanjem letelice termovizijskim ure�ajima kako bi se omogućile operacije pretrage i napada noću. Ostale preporukeproistekle iz misije grupe CSG u �e�eniji odnosile su se na izmenu redosleda izbacivanja mamaca iz lansera UV-26M, kao i na opremanje helikoptera kompletnim automatizovanim sistemom za samoza�titu. Treba napomenuti da su ovi zahtevi ispunjeni ubrzo nakon povratka grupe.
Model Ka-29VPNTsU bio je predmet dodatnih komentara pilota. Na primer, displej �Kabris� (Kabris) u njemu bio je postavljen ispred navigatora, pa je pilot morao da gleda u njega, �to mu je odvla�ilo pa�nju od izvr�enja zadataka i upravljanja letelicom. Pored toga, modifikovani Ka-29 pokazao se znatno te�im, a samim tim i znatno manje manevarbilnim i sporijim od elegantnog i okretnog modela Ka-50. To je, zauzvrat, ograni�avalo delovanje grupe. Istovremeno, Ka-29VPNTsU je uspe�no obavio svoj primarni zadatak � izvi�anje i odre�ivanje ciljeva; tako�e je kori�ćen za pru�anje vatrene podr�ke juri�nim helikopterima dejstvom po ciljevima pomoću nevo�enih raketa iz dva lansera kalibra 80 mm, i uz upotrebu topa kalibra 30 mm.
Postojali su i odre�eni problemi u vezi sa opremom za pre�ivljavanje posade. Piloti grupe CSG izvr�avali su borbene letove na helikopterima Ka-50 u �e�eniji noseći lake pancirne prsluke i naoru�ani automatom �Ka�tan�, koji su rado koristili zbog jednostavnosti rukovanja i precizne vatre. Me�utim, u kabini helikoptera Ka-50 nije bilo pogodnog mesta za odlaganje tog oru�ja, a navo�eno je i da pancirni prsluk naru�ava udobnost pilota; �tavi�e, piloti CSG-a su �esto isticali da im prsluk uop�te nije potreban s obzirom na to da je kabina bila sna�no oklopljena. Sve u svemu, rezultati borbene upotrebe dva helikoptera Ka-50 i jednog Ka-29 u realnim borbenim uslovima tokom misije u �e�eniji ocenjeni su pozitivno. U izve�taju nakon raspore�ivanja tako�e je konstatovano da bi, nakon neophodnih izmena radi otklanjanja uo�enih nedostataka, ovakva namenska i fleksibilna udarna borbena grupa mogla zna�ajno povećanje operativne efikasnosti snaga anga�ovanih u lokalnim sukobima.

Uprava za armijsku avijaciju preporu�ila je pro�irenje brojnog stanja CSG-a na tri helikoptera Ka-50 i jedan Ka-29, �to bi zahtevalo modifikaciju jo� jednog primerka �Crne ajkule�. Za tu namenu odabran je najnoviji primerak, sa serijskim brojem �26�, �ija je isporuka iz fabrike �Progres� bila planirana za 2001. godinu. Helikopter Ka-29 tako�e je trebalo dodatno modifikovati ugradnjom dnevno-noćnog ni�anskog sistema �Sam�it-50� (Samshit-50), kao i unutra�njeg i spolja�njeg osvetljenja kompatibilnog sa ure�ajima za noćno osmatranje (NVG). Me�u glavnim zahtevima pilota CSG-a, koji su testirali Ka-50 u realnim borbenim uslovima, nalazili su se dalje usavr�avanje algoritama za upravljanje letom i razvoj simulatora za obuku pilota i upotrebu naoru�anja. Pored toga, piloti su istakli da je od klju�nog zna�aja ubrzati razvoj verzije Ka-52, kako bi se taj dvosed koristio kao borbena letelica za komandovanje i upravljanje, �ime bi se zamenio u tom pogledu ograni�eni Ka-29. Ipak, ispunjenje svih zahteva Ruske armijske avijacije (RAA) pokazalo se kao nemoguća misija u tom trenutku, s obzirom na to da Ministarstvo odbrane Rusije, prema dostupnim informacijama, nije obezbedilo dodatna sredstva za unapre�enje tehnike CSG-a po�etkom 2000-ih godina. Nakon fabri�kog testiranja simulatora za Ka-50, zamenik glavnokomandujućeg Ratnog vazduhoplovstva (VVS) zadu�en za naoru�anje obustavio je finansiranje, �ime je projekat prakti�no okon�an. Usled dejstva razli�itih nepovoljnih faktora, rukovodstvo VVS-a postepeno je gubilo interesovanje za jednosed Ka-50. Postojanje CSG-a smatrano je preprekom za realizaciju koncepta jedinstvenog tipa juri�nog helikoptera nove generacije za potrebe RAA � projekta �iji su razvoj, uz veliku promotivnu i medijsku kampanju, obećale kompanije �MVZ Milj� (MVZ Mil) i �Rostvertol� (Rostvertol). Tako je kraj CSG-a bio o�ekivan: izdato je nare�enje o rasformiranju grupe, a sva sredstva namenjena modifikaciji helikoptera su ukinuta.

Po�etak pri�e o Ka-52
Uprkos aktivnim protivmerama konkurenata iz kompanija MVZ �Milj� i �Rostvertol� � koji su delovali uskla�eno i koordinisano sa konzervativnim strukturama unutar ruskog Ministarstva odbrane � jednosedni juri�ni helikopter se pokazao kao efikasna i isplativa borbena ma�ina. Borbena ispitivanja �Crne ajkule� u �e�eniji potvrdila su da je izvorni koncept projekta biroa �Kamov� bio valjan i da kompanija mo�e da ponudi odgovarajućeg naslednika helikoptera Mi-24 u slu�bi Ruske armijske avijacije. Me�utim, jo� sredinom osamdesetih godina, kada se �inilo da je ishod nadmetanja za novi juri�ni helikopter već odlu�en, sovjetska vojska je po�ela da razmatra kako da re�i problem preobuke pilota predvi�enih za upravljanje jednosednim modelom Ka-50, �ija je serijska proizvodnja velikih razmera tada već bila planirana.
Takti�ko-tehni�ki zahtevi za varijantu helikoptera Ka-50 sa dvostrukim komandama, ozna�enu kao V-80UB, prvobitno su izdati od strane Ratnog vazduhoplovstva (VVS) jo� 1985. godine. Najjednostavnije re�enje podrazumevalo je ugradnju dodatne kabine u nosni deo za pilota-instruktora, po uzoru na re�enje primenjeno kod dvosedih lovaca MiG-25PU/RU. Ipak, helikopter je imao odre�ene konstrukcione osobenosti koje su onemogućavale primenu takve konfiguracije sa dva sedi�ta u �stepenastom tandem� rasporedu.
Kao �to se i moglo o�ekivati, Mihejev je imao negativan stav prema ideji o jednostavnoj preradi jednosednog modela Ka-50 u dvosed za obuku. Me�utim, istovremeno, Kamov OKB je bio preopterećen radom na va�nijim projektima, zbog �ega je tema V-80UB dobila sporedni zna�aj. Kona�na konfiguracija dizajna, kako je predlo�ena za dvosed 1980-ih, uklju�ivala je dosta nestandardnih re�enja koja bi omogućila V-80UB da zadr�i svoj centar gravitacije i obezbedi specifikacije koje je vojska zahtevala za vidno polje i za pilota-pripravnika i za pilota-instruktora kako bi se garantovala bezbednost leta. Pored toga, prednja noga podvozja je izgubila mehanizam za uvla�enje.
Projektantski tim je napravio maketu dvoseda, ali ubrzo nakon toga svi radovi na projektu su prekinuti, �ak i pre nego �to je sproveden pregled Komisije za makete. Nema �vrstih informacija o konkretnim dokumentima Ministarstva odbrane ili Ministarstva za vo�enje oru�ja kojima se nare�uje Kamov OKB da prekine radove na projektovanju modela V-80UB. Najverovatnije je da je ova odluka doneta tokom jo� jedne runde beskrajnog takmi�enja izme�u V-80 i Mi-28, o�igledno u nastojanju da se izbegne nerazumno tro�enje sredstava u slu�aju pu�tanja u upotrebu dizajna koji je predlo�io MVZ Mil.
Me�utim, zatvaranje teme V-80UB imalo je pozitivan efekat na dalji razvoj Ka-50, �to je na kraju rezultiralo razvojem Ka-52, prave izvi�a�ko-udarne platforme."

Re: MIL MI-28 Havoc

nobody@mycity-military.com (djox) — Thu, 30 Jul 2026 12:01:07 +0100

Citat:Mi-28NM attack helicopter departing on a combat mission.
It is seen carrying a pair of external fuel tanks under the port stub wing, and an APU-L dual-rail launcher with a pair of LMURs under the opposite stub wing.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: MIL MI-8/MI-17

nobody@mycity-military.com (djox) — Thu, 30 Jul 2026 10:06:02 +0100

Banglades

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Bell-412

nobody@mycity-military.com (drimer) — Thu, 30 Jul 2026 07:37:42 +0100

Do�ao na slikamje pa ide u �e�ku na doradu.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Sikorsky CH-53D Sea Stallion/CH-53E Super Stallion

nobody@mycity-military.com (djox) — Wed, 29 Jul 2026 11:03:28 +0100

Citat:Volk Field hosts multinational aircraft crash recovery training
U.S. Marines assigned to Marine Operational Test & Evaluation Squadron 1 use a CH-53K King Stallion helicopter to transport a recovered F-15 Eagle aircraft during the Advanced Crash Damaged and Disabled Aircraft Recovery Course at Volk Field Combat Readiness Training Center in Camp Douglas, Wisconsin, July 14, 2026. More than 85 military and civilian defense partners took part in the Joint Program Office course, which provided attendees practical, hands-on training recovering a wide variety of airframes using advanced equipment and techniques designed to do so safely and efficiently. (U.S. National Guard photo by Paul Gorman)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Airbus Helicopters ( SA-330) Puma/ H-215 Super Puma

nobody@mycity-military.com (lord sir giga) — Wed, 29 Jul 2026 07:58:04 +0100

Srpski H-215 Superpuma, odlazak u Spaniju, pomoc u borbi protiv pozara. 🇷🇸🇪🇸❤️💙🤍
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Lete�i tenk - borbeni helikopter Mi-24/Mi-35

nobody@mycity-military.com (lord sir giga) — Wed, 29 Jul 2026 07:08:15 +0100

----------- Napisano: 23 Jul 2026 14:49 ---------

Prelet posle promocije novih oficira Mil Mi-35M
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 26 Jul 2026 16:25 ---------

Drugi prelet M i P
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ne zamerite morao sam da progovorim od uzbudjenja

----------- Dopuna: 29 Jul 2026 7:08 ---------

Postovani Dopisani
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Bell AH-1 Cobra

nobody@mycity-military.com (djox) — Sun, 26 Jul 2026 20:02:29 +0100

Ameri modernizuju svoje AH-1Z i UH-1Y
Citat:The Navy awarded Bell Textron a $33,642,332 contract for SPINE Phase III kits upgrading Marine Corps AH-1Z and UH-1Y helicopters.
The contract covers nine A-kits, two D-kits and dozens of electrical components, with work expected to finish in July 2028.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Kaman SH-2G Super Seasprite

nobody@mycity-military.com (djox) — Sat, 25 Jul 2026 21:18:44 +0100

New Zealand�s Helicopter-Launched Penguin Missile Strike during RIMPAC
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re: Boeing CH-47 Chinook

nobody@mycity-military.com (djox) — Fri, 24 Jul 2026 21:05:53 +0100

Citat: Photos of the UK's first H-47 Extended Range Chinook at our factory in Philadelphia.
With 14 on order, the @RoyalAirForce will be the first international operator of a Block II Chinook, helping the UK fly farther and carry more in support of its missions.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]