MyCity Military :: Helikopteri

H-145M/UH-72 Lakota

nobody@mycity-military.com (djox) — Mon, 09 Dec 2013 14:46:37 +0100

UH-72 Lakota je dvomotorni laki visenamenski helikopter,koji je militarizovana verzija helikoptera Eurocopter EC145.Napravljen je u americkom odeljku EADS North America.Prvobitnu oznaku je nosio UH-145.Prvi let je imao 2006.godine,a zvanicno je predstavljen 2007.godine.U junu 2006.godine pobedio je na americkom tenderu za LUH-Light Utility Helicopter,a vec u oktobru Americka vojska je narucila 345kom UH-72,koji su predvidjeni za zamenu helikoptera UH-1H/V i OH-58A/C.

wiki

Cena:oko US$5.9 milliona

Karakteristike:
Citat:Crew: 2 pilots
Capacity: 8 troops or 2 stretchers and medical crew
Length: 42 ft 7 in (13.03 m)
Rotor diameter: 36 ft 1 in (11.00 m)
Height: 11 ft 9 in (3.45 m)
Disc area: 1,023 ft² (94.98 m²)
Empty weight: 3,950 lb (1,792 kg)
Useful load: 3,953 lb (1,793 kg)
Max. takeoff weight: 7,903 lb (3,585 kg)
Powerplant: 2 � Turbomeca Arriel 1E2 turboshafts, 738 shp (551 kW) each
Maximum speed: 145 knots (167 mph, 269 km/h)
Cruise speed: 133 knots (153 mph, 246 km/h)
Range: 370 nmi (426 mi, 685 km)
Service ceiling: 18,000 ft (5,791 m)
Rate of climb: 1,600 ft/min (8.13 m/s)

Varijante:
Citat:UH-72A Lakota
An unarmed utility military version of the EC 145.
UH-72B Lakota
Proposed upgrade of the UH-72A with possible introduction in 2017; this new configuration is based on the upgraded civilian Eurocopter EC145T2.
AAS-72X
A proposed armed version of the UH-72 for the US Army's Armed Aerial Scout OH-58D replacement program being offered by EADS and Lockheed Martin.
AAS-72X+
An armed military version of the Eurocopter EC145T2 also proposed for the Armed Aerial Scout program. It is equipped with more powerful engines with an extra 200 horsepower each, a fenestron shrouded tail rotor, and a fully digital glass cockpit.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pored americke vojske koja ga je uvela u zvanicnu upotrebu,za UH-72 je zainteresovan Tajland,tacnije 6kom gde su u oktobru 2013.godine dobili zeleno svetlo za nabavku sa rokom isporuke do 2015.godine.
US Army je pre neki dan narucila jos 6 kom UH-72

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

neki koristan link

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

neka slika

Airbus Helicopters ( SA-330) Puma/ H-215 Super Puma

nobody@mycity-military.com (SRDJAN254) — Mon, 30 May 2011 22:48:10 +0100

A�rospatiale SA 330 Puma je srednje te�ki helikopter �ija je prvobitna namjena transport jedinica za blisku podr�ku. Sam helikopter je produkt interesa francuskih kopnenih snaga i znanja dobivenog u ratovima u Indokini i Al�iru. Poslije uspjeha Super Frelon, Francuska i Engleska odlu�uju da zajedno pristupe produkciji ovog helikoptera.

U svrhu produzavanja �ivotnog vijeka AS 330 Puma te njegove eksploatacijske iskoristivosti, A�rospatiale je po�eo razvoj AS 332 koji se od prvobitne verzije razlikovao po mnogo �emu. Novija verzija u odnosu na prethodnu malo se razlikovala po vanjskim obilje�ima, ali se u stvari ispod oplate skrivao potpuno novi helikopter. AS 330 Puma izvedena je u ukupno devet varijanti do trenutka prelaska na verziju AS 332 Super Puma, kroz koju su se ispunjavali razli�iti zahtjevi i pobolj�anja koje �e proizvo�a� kasnije iskoristiti za stvaranje njezinog nasljednika. U osnovi, sve verzije AS 330 bile su po vanjskom izgledu identi�ne, s razlikom u pogledu pogonske skupine, te ovisno o tome jesu li bile namijenjene za prijevoz vojnih postrojbi ili putnika (najzna�ajnija razlika bila je u razli�itim ulaznim vratima, te kompozitnom ili konvencionalnom nose�em rotoru).
Razvojni putevi i vrste varijanti budu�eg helikoptera su, za razliku od AS 330,priblizen je zahtjevima civilnih ili vojnih kupaca, koji su na osnovi ste�enih iskustava s AS 330 tra�ili ispunjenje svojih novih prohtjeva. Samim time, za razliku od prethodnika, Super Puma je gotovo uporedo bila razvijana u tri varijante koje su se po vanjskim obilje�jima najvi�e razlikovale po duzini trupa, tj. putni�kog prostora i pilotske kabine letelice. Ipak, prevladavaju�i �imbenik u razvojnom putu Super Pume temeljio se oko nove pogonske skupine, jer su civilni, ali i vojni korisnici, zahtijevali pove�anje snage i ekonomi�nosti motora, s namjerom �irokog uvo�enja Super Pume u specijalizirane zada�e. Tako se Aerospatiale odlu�io za razvojni korak novog helikoptera temeljenog na starijoj varijanti, dok se ve�ina suparni�kih proizvo�a�a orijentirala na razvoj potpuno novog helikoptera koji ne vu�e izravne korijenje u odnosu na neki stariji helikopter. Na taj su se na�in Francuzi pridru�ili proizvo�a�ima koji su iskori�tavali postoje�i koncept helikoptera do njegovog maksimuma. Time mo�da nije postignut najkvalitetniji helikopter u pogledu tehnolo�kih mogu�nosti, ali je cijena proizvoda daleko ni�a od konkurencije, te je uvelike i olak�ana eksploatacija helikoptera onim korisnicima koji posjeduju neku njegovu stariju ina�icu.
Sli�an razvojni put u to vrijeme pro�li su jo� jedino Bell sa svojim modelom 212 i njegovom transformacijom u 412, te nama jako poznati Mil s Mi-8 i njegovim razvojem u Mi-17. Ostali konkurentski proizvo�a�i tog doba koji su se orijentirali na potpuno nove koncepte helikoptera bili su Sikorsky s modelom S-70 i S-76, Boeing s modelom 179 te Westland s modelom WG.30.
Tokom 1974. kada je po�eo razvojni put stvaranja Super Pume, prve Pume s Turmo IVC motorima bile su ve� u �irokoj uporabi u svijetu, ali Aerospatial je odlu�io da �e njihov novi projekt zahtijevati vi�e snage nego �to nude trenuta�no dostupni Turmo motori, te da �e osobito civilni kupci zahtijevati novi motor koji �e osim znatnog pove�anja snage biti i ekonomski isplativiji. Proizvo�a� se tada odlu�io za slijede�i korak: razvojna koncepcija novog helikoptera temeljit �e se oko novog motora koji �e uistinu predstavljati srce te letjelice.
Formiranje Eurocoptera, utjecalo je i na promjenu ozna�avanja Super Pume, jer su se dotad, kako civilne tako i vojne ina�ice, ozna�avale zajedni�ki pod modelom AS 332, s razlikom u dodatnim oznakama ina�ice poput AS 332L-1 (civilna ina�ica) ili AS 332AL (vojna ina�ica). Od 1992. sve vojne verzija dobivaju oznaku AS 532 Cougar.

-SA 330 Puma
Radijus rotora 16,20 m
Du�ina 16,70 m
Visina 4,90 m
Te�ina (prazan) 4.660 kg
Te�ina (maksimalna pri startu) 9.000 kg
Putnici do 20
Posada 2-3
Brzina 315 km/h
Visina leta 5.180 m
Du�ina leta 550 km
Pogon 2x Turbomeca Makila 1A2 Turbina
Snaga 2x 1356 kW (1843 KS)

-AS332 Super Puma
Posada: 2
Kapacitet: 24 putnika
Duzina: 16.79 m (including tail rotor) (55 ft 0½ in)
Promjer rotora: 16.20 m (53 ft 1½ in -rotates clockwise)
Visina: 4.97 m (16 ft 4 in)
Tezina prazan: 4,660 kg (10,274 lb)
Max tezina pri uzletanju: 9,150 kg (20,172 lb)
Pogosnska grupa: 2� Turbomeca Makila 1A2 turboshaft, 1,376 kW (1,845 shp) svaki

Max. brzina: 277 km/h (150 knots, 172 mph)
brzina krstarenja: 247 km/h (133 knots, 154 mph)
Dolet: 851 km (460 nmi, 529 mi)
Najveca visina leta: 5,180 m (16,995 ft)
Brzina penjanja: 7.4 m/s (1,447 ft/min)

MIL MI-8/MI-17

nobody@mycity-military.com (Toni) — Mon, 05 Jan 2009 21:28:07 +0100

Tema o jednom od najprozivodjenijih i najkoriscenijih helikoptera u istoriji,a i dalje ce sluziti sirom sveta,ja cu samo malo da nacnem temu.....

Mil Mi-8 je srednji dvomotorni transportni helikopter koji se takodje moze koristiti kao borbeni.

Razvijen je pocetkom 50-ih kao zamena za Mi-4,prvi jednomotorni (AI-24V) prototipV-8 poleteo je 9. juna 1961. Drugi protip sa dva motora AI-24V napravio je svoj prvi let 17. septembra 1962. Nakon par promena uveden je u Sovjetsko Ratno Vazduhoplovstvo 1967 kao Mi-8. Postoje razne verzije, ukljucujuci Mi-8T koji moze da transportuje 24 vojnika a istovremeno je naoruzan sa raketama i protivoklopnim navodjenim projektilima. Mornaricka verzija je Mi-14,a i borbeni helikopter Mi-24 je delom nastao od Mi-8.
Mi-8 sa svim svojim verzijama se koristi u preko 80 drzava(i kod nas),a postoji takodje kasnije razvijena izvozna verzija sa jacim motorima Mi-17,a proizvedeno je blizu 12 000 primeraka(ne racunajuci Kineske kopije).

Prototipi/eksperimentalni/slabo proizvodjeni

B-8 (NATO - Hip-A):Originalni jednomotorni prototip.
V-8A:Dvomotorni prototip, osnova za sledece verzije.
V-8AT:Prototip visenamenske verzije Mi-8T.
Mi-8 (NATO - Hip-B):Dvomotorni prototip.
Mi-8TG:Preradjena verzija koja radi na LPG gas.
Mi-18:Prototip helikoptera, modifikacija postojeceg Mi-8. Dva Mi-8 su produzena za 0.9 metara, stajni tap je uvucen i klizeca vrata su dodata na desni bok trupa. Mi-18 je koriscen u Sovjetskoj invaziji na Afganistan i kasnije za trenaz pilota helikoptera Mi-8/17.

Osnovne vojne verzije:

Mi-8T (NATO - Hip-C):Prva masovno proizvodjena visenamenska transportna verzija First, moze da ponese nevodjena raketna zrna (sa
S-5 raketama) i ugradjen PK top.

Mi-8TVK (NATO - Hip-E):Verzija koriscena za direktnu vazdusnu podrsku. Mehanicka struktura modifikovana je sa dodata dva spoljasnja nosaca,cime se dobija 6 nosaca i ugradjenim pokretnim mitraljezom 12.7mm. Naoruzanje cine rakete S-5 57mm, bombe ili protivoklopne rateke AT-2.

Mi-8AMTS (za izvoz - Mi-171S):Varijanta sa novim velikim vratima sa desne strane i pancirnom zastitom kokpita i motora. Neke varijante imaju pokretnu rampu umesto kliznih vrata i mogu da prime vozilo velicine dzipa.

Komandne i E i PED verzije

Mi-8IV (NATO - Hip-G, za izvoz - Mi-9):Desnatno letece komandno mesto,sa antenama i Dupler radarom na dnu repa (bazirano na mehanickoj strukturi Mi-8T).

Mi-8PPA (NATO - Hip-K):Desantna leteca radio-platforma sa 6 antena �X�-oblika na trupu,izradjena samo za izvoz.

Mi-8PS (NATO - Hip-D, poznato kao i Mi-8TPS):Verzija za radio prenos i komandna verzija.

Mi-8SMV (NATO - Hip-J):Desantna leteca radio-platforma sa malim kutijama na levoj strani trupa. Koristi se za zastitu od napada jurisnih aviona i neprijateljske PVO.

Mi-8VPK (NATO - Hip-D):Desantna leteca komunikaciona platforma sa pravougaonim komunikacijskim kanisterima zakacenima na nosace ubojnih sredstava.

Mi-19D:Desantno letece komandno mesto za komadante tenkovskih i mehaniozovano pesadijskih jedinica (bazirano na Mi-8MT/Mi-17 ).

Mi-19R:Desnatno letece komandno mesto slicno Mi-19, ali samo namenjeno komandirima raketne artiljerije(bazirano na Mi-8MT/Mi-17).

Ostle vojne verzije

Mi-8MB:Vojna sanitetska verzija.
Mi-8R:Izvidjacka verzija.
Mi-8K:Artiljerijska osmatracka verzija.
Mi-8AV:Verzija za polaganje mina
Mi-8VT:Verzija za ciscenje minskih sredstava
Mi-8PT:Vojna transportna verzija opremljena sa poboljsanom radio opremom

Civilne verzije

Mi-8P:Civilna verzija za prevoz putnika.
Mi-8S �Salon�:Civilna VIP transportna verzija.
Mi-8MPS:Spasilacka verzija (koristi se uglavnom u Maleziji od strane spasilackih sluzbi i vatrogasaca).
Mi-8MA:Polarna istazivacka verzija, koristi se na Artiku.
Mi-8AT:Civilna transporna verzija, sa unapredjenim motorima.
Mi-8ATS:Poljoprivredna verzija.
Mi-8TL:Verzija za istrazivanje vazdusnih nezgoda.

TT-karakteristike MI-8

Generalne karakterisrtike:

Posada: 3 (pilot, kopilot,inzinjer leta)
Kapacitet:
-24 putnika
-12 nosila sa ranjenicima
-3,000 kg tereta

Duzina: 18.17 m
Obim rotora: 21.29 m
Visina: 5.65 m
Tezina raznog: 7,260 kg
Tezina opterecenog: 11,100 kg
Maksimalna tezina pri poletanju: 12,000 kg
Pogon: 2� turbo osovinski Klimov TV3-117Mt 1,454 kW svaki

Performanse:

Maksimalna brzina: 240 km/h
Dolet: 450 km
Maksimalni dolet: 960 km
Plafon leta 4,500 m

Naoruzanje:
Do 1500 kg ubojnih sredstava na sest nosaca ukljucujuci 57 mm S-5 rakete,bombe,vodljene PO rakete�

MI-17

Mi-17 je visenamenski helikopter nastao od Mi-8(takodje je poznat pod oznakom Mi-8MT),samo su ugradjeni jaci motori,veci rotor,a konstrukcija trupa je takodje ojacana.

Poredjenje sa Mi-8:

Mi-17 je prepoznatljiv po tome sto mu se repni rotor za razliku od Mi-8 nalazi sa leve strane repa gde su i vrata za ulaz,kao i po stitnicima protiv prljavstine na usisnicima vazduha motora.
Usisnici motora su nesto kraci i ne prelaze na pilotsku kabinu kao kod Mi-8.
Modeli se razlikuju zavisno od namene i toga za koju je zemlju radjena isporuka.
Naprimer sesnaest helikoptera koji su 2005. isporuceni vojsci Ceske imaju velika vrata sa desne strane i bolji pomocni motor(proizveden u Ceskoj).
Osam od njih ima na zadnjem delu trupa vrata i utovarnu rampu za utovar manjih vozila.

Mi-17 namenjen je za izvoz.
Koristi se kao i Mi-8 kao spasilacki helikopter, moze biti naoruzan raznovrsnim asortimanom raketa, projektila i topova. Zadatke koje moze izvrsavati su: napadi,vazdusna podrska,elektronsko pracenje i snimanje, medicinski ili spasilacki. Mi-17 moze prevoziti teret, ukljucujuci i dugacke terete koji kroz zadnja vrata izlaze iz gabarita kabine kao i specijalne terete obesene ispod helikoptera.
Zavisno o nameni,u kabini se moze prevoziti 24 putnika, 30 vojnika ili 20 ranjenika.

Varijante:

Mi-8AMT:Nenaoruzana civilna transportna verzija Mi-17.
Mi-8AMT(Sh):Ova Verzija Mi-8AMT se proizvodi u Ulan-Udeu
Mi-8MT:Naprednija verzija Mi-8T, pokretan s dva 3846-shp (2868-kW) Klimov TV3-117MT motora.
Mi-8MTV:Verzija s kabinom pod pritiskom, pokretan s dva Klimov TV3-117VM motora.
Mi-8MTV-1:Civilna verzija Mi-8MTV opremljena radarom.
Mi-8MTV-2:Vojna verzija Mi-8MTV, opremljena radarom, sa sest nosaca oruzja.
Mi-8MTV-3:Vojna verzija Mi-8MTV-2, opremljena s cetiri nosaca oruzja.
Mi-8MTV-5:Vojna verzija transportnog helikoptera,izvozna oznaka Mi-17MD.
Mi-8MTV-5-Ga:Civilna verzija Mi-8MTV-5.
Mi-8MTO:Preradjeni Mi-8MT i Mi-MTV za nocne napade.
Mi-8MTPB:Verzija za elektronsko ometanje Mi-17 Hip-H. Izvozna oznaka Mi-17PP.
Mi-8AMTSh (za izvoz - Mi-171Sh):Verzija s novim velikim vratima na desnoj strani, plocama od kevlara oko kokpita i motora. Neki imaju rampu umesto vrata sa zadnje strane.Ceska i Hrvatska poseduju ove helikoptere.
Mi-17 (NATO - Hip-H):Poboljsana verzija Mi-8, pokretan s dva Klimov TV3-117MT motora,osnovna proizvodna verzija.
Mi-17-1M:Verzija za operacije na velikim visinama, pokretan s dva TV3-117VM motora.
Mi-17-IV:Vojno transportna verzija,tako�e poznata kao Mi-8MTV-1.
Mi-17-IVA:Verzija �letece bolnice�.
Mi-17MD:Izvozna verzija Mi-8MTV-5, pokretan s dva Klimov TV3-117VM motora.
Mi-17KF:Izvozna verzija opremljena novijom avionikom.
Mi-17P:Izvozna verzija,putnicki transportni helikopter.
Mi-17AE:Verzija za Poljsku
Mi-17Z-2:Ceska verzija za elektronsko ratovanje.
Mi-18:Izvorna oznaka Mil Mi-17.
Mi-19:Vazdusno komandno mesto tenkovskih i mehanizovanih jedinica.
Mi-19R:Vazdusno komandno mesto za jedinice raketne artiljerije
Mi-171:Verzija opremljena snaznijim motorima
Mi-172:Izvozna verzija Mi-8MTV-3.

Verzije za elektronsko ometanje.
Mi-17PG
Mi-17PI
Mi-17PP

TT-karakteristike MI-17

Generalne karakteristike:

Posada: 3 (pilot,kopilot,inzinjer leta)
Kapacitet: Do 32 putnika 4,000-4500 kg
Duzina: 18.42 m
Obim rotora: 21.352 m
Visina: 5.7 m
Tezina praznog: 7,100-7310 kg (zavisno od varijante)
Tezina opterecenog: 11,100 kg
Maksimalna tezina pri poletanju: 13,000 kg
Pogon: 2� turbo osovinski Klimov TV3-117VM 1,450 kW (2225 shp) svaki

Performanse:

Maksimalna brzina: 250 km/h
Dolet: 495 km
Plafon leta: 6,000 m
Brzina penjanja: 9 m/s

Naoruzanje:

Do 1500 kg ubojnih sredstava na sest nosaca ukljucujuci 57 mm S-5 rakete,bombe,vodljene PO rakete�

Sto se operacione istorije tice,nema gde ovih helikoptera nije bilo ,a bice ih i dalje...

Aerospatiale SA-341 Gazelle-Soko Gazela

nobody@mycity-military.com (Toni) — Wed, 26 Nov 2008 21:51:40 +0100

Gazela je Francuski helikopter,kompanije Sud Aviation,koja je kasnije postala Aerospatiale,a zatim Eurocopter.

Dizajn i razvoj:

Gazela je nastala na zahtev Francuske vojske kojoj je bio potreban laki visenamenski helikopter.
Ta ideja je ubrzo zainteresovala Britance,sto je na kraju dovelo do podele posla oko razvoja i proizvodnje izmedju Britanske kompanije Westland Helicopters i Francuske Aerospatiale.
Ugovor je potpisan 1967.godine po kome bi u Britaniji bilo proizvedeno 292 Gazele i 48 helikoptera tipa Aerospatiale Puma,a Francuzi su dobili udeo u prozivodnji 40 mornarickih helikoptera Westland Lynx za potrebe Francuske mornarice.

Prva Gazela je poletela 7.aprila 1967. godine a u naoruzanje je uvedena 1973.godine
Iako je vecina delova bila iz Alouette serije helikoptera na kojeoj je i Gazela bila zasnovana,na Gazeli su ipak vidjene neke bitne inovacije.
Ovoje prvi helicopter koji je umesto standardnog repnog rotora ima fenestron koji je umnogome smanjivao buku.
Takodje su elise rotora bile napravljene od kompozitnih materijala,koji se danas koriste kod svih modernih helikoptera.

U Franuskoj lakoj avijaciji-ALAT(cija je prevashodna uloga,izvidjanje,transport,podrska trupama�),Gazela je koriscena za protiv-tenkovsku borbu(pod oznakom SA-342M),naoruzana sa HOT raketama iliti raketama koje su vodjene pomocu optickog kabla.
Zatim verzija za laku podrsku naoruzana topom 20mm(SA-341F),kao i varijanta naoruzana za borbu sa drugim letelicama koja nosi rakete V-V tipa Mistral.
Kasnije novije verzije koje se koriste za protiv-tenkovsku borbu i izvidjanje su dobile novu opremu koja ukljucuje i nove termalne kamere i dobila je naziv Gazell Viviane.

U prvim borbenim redovima Gazele su zamenili novi borbeni helkopteri tipa Eurocopter Tiger,ali ce i dalje ostati u sluzbi za potrebe izvidjanja,lakog transporta�.

Gazele su takodje bile u sluzbi u svim rodovima Britanske vojske(avijaciji,mornarici,kopnenoj vosci,cak i marincima),za razlicite potrebe.
U sluzbi su bile cetiri varijante.SA-341D je dobila oznaku HT-3 u upotrebi u RAF-u za potrebe obuke pilota.
Zatim verzija SA-341E je koriscenaza potrebe VIP transporta i kasnije dobila oznaku Gazelle HCC.4.
SA-341C je dobila oznaku Gazelle HT.2 i koriscena za obuku mornarickih pilota.
SA-341B varijanta je dobila oznaku Gazelle AH.1,koriscena je za potrebe izvidjanja,navodjenja artiljerijske vatre,kao isturen helicopter koji je navodio avione prilikom dejstava po zemaljskim ciljevima,za potrebe evakuacije,komandovanje i komunikaciju.

Gazele koje i danas lete su dobile novi Direct Voice Input (DVI) system,koji omogucava komandovanje pomocu glasa sto znacajno olaksava let i povecava efikasnost jer pilot moze pomocu glasa da zatrazi odredjene informacije u vezi letnih instrumenata bez skretanja pogleda i sklanjanja ruku sa upravljackih instrumenata.

Gazela je jos proizvedjena po licenci u Egiptu kao i u SFRJ(Soko-Mostar)

Operaciona istorija:

Francuska:
Francuska vojska ih je koristila u mnogo varijanti,posebno u operacijama u Africi i mirovnim misijama,ukljucujuci Cad,bivsu Jugoslaviju,Dzibuti,Somalija,ObalaSlonovace.
Takodje su koriscene i u prvom zalivskom ratu gde su ucestvoavale u unistavanju Irackih oklopnih snaga.

Britanija:
Gazele su koriscene na Foklandima,u Iraku,i na Kosovu,kao i za patroliranje iznad Severne Irske.

Irak:
Irak je 70ih i 80ih dobio/nabavio poprilican boj ovih helikoptera i vodjenih PO raketa.
Intezivno su korisceni tokom Iransko-Irackog rata,a za vreme Pustinjske oluje nisu puno korisceni zbog velike Americke vazdusne nadmocnosti.

Jugoslavija:
Jugoslovenska verzija Gazela Gama(SA-341/342),je koriscena u operacijama u Bosni,Krajini,kao i u ratu 1999. godine.

Sirija:
Sirijske Gazele su koriscene u ratu protiv Libana 1982. godine,takodje su imale nekih uspeha protiv Izraelskih oklopnih snaga,ali su pritom i pretrpeli velike gubitke.

Liban:
U Libiji su koriscene za borbu protiv militantnih snaga,kao i boraca Fataha prosle godine u bici za mesto Nahr el-Bared.

Irska:
Irska je imala dve Gazele koje je koristila za obuku.

SOKO-Gazela

Danas ViPVO Vojske Srbije ima 61 primerak lakog helikoptera gazela na aerodromima Batajnica Ladjevci i Nis.

Gazelu su projektovali francuski i britanski inzinjeri, a 1971. godine tadasnja Jugoslavija potpisala je ugovor o licencnoj proizvodnji te letelice. Prvi 21 primerak nabavljen je izme�u 1973. i 1976. godine iz Francuske. Od 1978. godine Gazela u varijanti SA-341H proizvodila se u fabrici Soko u Mostaru a motor Astazou IIIB snage 440 kW, u fabrici 21. maj u Rakovici. Za JRV i PVO izra�ena su 94 primerka. Uvozne i domace gazele SA-341H nosile su vojne oznake HO-42 za primerke opste namene, HS-42 u varijanti za spasavanje, HI-42 hera u izvidjackoj varijanti i HN-42M gama u borbenoj varijanti, naoruzanoj sa cetiri protivoklopne vodjene rakete 9M14M maljutka i dve samonavodjene rakete vazduh-vazduh 9M32M strela-2M.
Od 1986.do 1991. godine finalizovana su 63 gazele SA-342L sa jacim motorom �Astazou XIVM�, snage 631 kW (pri zemlji mogu koristiti samo 440 kW, ali za razliku od prethodnog modela manje gube snagu sa rastom visine). One su izradjivane u osnovnoj varijanti HO-45 i borbenoj HN-45M gama.

TT-karakteristike

Posada: 2

Kapacitet: 3 Putnika

Duzina: 11.97 m

Obim rotora: 10.5 m

Visina: 3.15 m

Tezina praznog: 908 kg

Tezina opterecenog: 1,800 kg

Pogon: 1 � turbo osovinski Turbomeca Astazou IIIA 440 kW (590 hp)

Performanse:

Maksimalna brzina: 310 km/h

Krstareca brzina: 264 km/h

Dolet: 670 km

Plafon leta: 5,000 m

Brzina penjanja: 9 m/s

Naoruzanje:

Moze nositi PO rakete tipa Maljutka,i rakete V-V Strela 2M(nase verzije),a Francuske verzije nose rakete tipa Mistral,takodje moze poneti visecevne lansere raketa.

----------- Dopuna: 26 Nov 2008 22:04 ---------

Jel ima neko neke nove slike,snimke...???

Prvi helikopteri u JNA - Westland WS 51 i Sikorsky S-55

nobody@mycity-military.com (Mixelotti) — Tue, 29 Apr 2008 20:23:19 +0100

Tekst objavljujem uz saglasnost autora Aleksandra Radi�a

Sikorsky Whirlwind HAS22 (S-55D)

U svetskoj istoriji S-55 smatra se jednim od za�etnika vertikalnog manevra, jer je ta letelica tokom Korejskog rata primenjena u prvim desantima izvedenim u realnim borbenim okolnostima. U na�oj istoriji, to je prvi helikopter izra�en u doma�oj industriji na osnovu strane licence. Kroz JRV i PVO pro�lo je 45 primeraka britanske i doma�e proizvodnje.

S-55 uop�teno
U zavr�nici Drugog svetskog rata i prvim poratnim godinama ameri�ke oru�ane snage koristile su helikoptere koji su u to vreme ra�eni u firmi "Sikorski", jer su uvidele njihovu prednost. U toj fabrici su se posle rata proizvodile letelice S-51 sa tri putnika. Taj limit nosivost ameri�ke oru�ane snage �elele su da prevazi�u i da stvore ma�ine pogodne za prevoz odeljenja od deset ljudi. Zato su u "Sikorskom", 01.05.1949.godine, odlu�ila da od konstruktora zatra�e da u roku od samo sedam meseci stvore novu letilicu. Motor su smestili u veliko ku�i�te na nosu letilice koja podse�a na balon. Iza se nalazio prostor za teret ili putnike. Posada se morala smestiti visoko iznad motora. Konstruktori su po�tovali rokove i prvi prototip se na�ao u vazduhu 10. novembra 1949. godine, a prvi serijski primerci predati su ameri�kim oru�anim snagama 1950. godine.
U "Sikorskom" su za novu letilicu izabrali oznaku S-55, a u RV i KoV SAD dodelili su joj oznaku N-19 i ime Chicksaw (�iksou). U mornarici SAD i Obalskoj stra�i, prema njihovom sistemu ozna�avanja, te letelice nazvali su HO4S, a marinci HRS. Posle unifikacija sistema ozna�avanja u sva �etiri vida oru�anih snaga SAD, 1962.god. ukinute su stare oznake i uvedena nova UH-19.
Porodica S-55 ima istorijsku ulogu u oblikovanju takti�ke primene helikoptera 1953. poslednje ratne godine u Koreji. Tamo su S-55 bili prvi helikopteri kori��eni u prevozu desanata, prvi su sleteli u dubinu protivnikove teritorije, prvi prevozili o�te�ene letilice i vozila kao podvesni teret. Leteli su na zadacima prevoza ranjenika i u�estvovali u izvla�enju oborenih �lanova posade aviona.
Tokom deset godina serijse proizvodnje "Sikorski" je izradio 1067 S-55 u vojnim varijantama za potrebe ameri�kih oru�anih snaga i za tridesetak korisnika �irom sveta. Od 1964, male serije tih aviona i rezervni delovi izra�ivani su u privatnoj fabrici "Orlando" u mestu Sanford, na Floridi. U toj fabrici izra�eno je nekoliko neobi�nih derivata S-55 me�u kojima se posebno istakao QS-55 agresor-lete�a meta napravljena tako da iz vana podse�a na standardni borbeni helikopter Var�avskog pakta Mi-24. Takve letelice kori��ene su za obuku ameri�kih oru�anih snaga.
Po licenci, 550 helikoptera S-55 izra�eno je u britanskom "Vestlandu", francuskom "Sud-Istu" i japanskom "Micibu�iju". Francuski primerci pro�li su vatreno kr�tenje u Al�iru, u borbi protiv gerile, naoru�ani sa oru�ima kalibra 20mm, 12,7mm i 7,5mm i dva lansera nevo�enih raketnih zrna. Helikopteri S-55 nisu imali snage za toliki teret, pa su na kraju uglavnom imali samo mitraljez za samoodbranu.

Westland WS-55-3 Whirlwind HAR10

Britanska varijanta
Britanska firma "Vestland" se posle Drugog svetskog rata odlu�ila za izradu helikoptera po licenci "Sikorskog". Zbog u�tede tada dragocenih dolara u "Vestlandu" su koristili doma�e delove i ure�aje i zato su sa punim pravom uz akronim "Sikorskog" dodali "W". Od 1949 do 1954. god. za britanske oru�ane snage izra�ivali su WS-51 sa prostorom za tri pilota i do tri putnika. Helikopteri WS-51 imali su skromne performanse, ali su ukazali na zna�ajne dobitke od vertikalnog manevra. Zato se u "Vestlandu" nisu dvoumili oko odluke o pro�irenju licencnog programa "Sikorskog" na S-55. Posao su dogovorili 15. novembra 1950.god, sa posebnom klauzulom o pravu izvoza u tre�e dr�ave. Iz ameri�kog proizvodnog lanca poslali su 1951. "Vestlandu" uzorak S-55. Preko programa pomo�i SAD, Britanska kraljevska mornarica se od 1952.god. snabdela sa 25 helikoptera S-55. Ve� tada su za slu�beno te letilice odabrali Whirlwind (virlvind).
Helikopteri koje je proizveo "Vestland" WS-55 izra�eni su u seriji jedan sa ameri�kim motorima u podvarijantama za britanske oru�ane snage sa oznakama od Mk-1 do Mk-4, koje su za RV i mornaricu izra�ivane od 1953 do 1957. Rat protiv gerilaca u Malaji nametnuo se kao prva prakti�na proba S-55/WS-55. Me�utim, u pra�umama Dalekog istoka umesto deset ljudi mogli su bezbedno da prevezu samo dva �oveka.
Stav Britanaca da se oslone na vlastite snage lo�e se odrazio na performanse WS-55 zbog primene te�ih materijala oni su bili 5% te�i od ameri�kih primeraka i zato su imali redukovanu nosivost korisnog tereta, kra�i dolet i znatno sni�enu vertikalnu brzinu penjanja. Zato su se u "Vestlandu" pozabavili problemom rasta snage motora. To su uradili u dva koraka - u "seriji dva" WS-55 ugra�eni su britanski motori ALVIS LEONIDAS, snage 750 KS (ameri�ki motori imali su 600 odnosno 700 KS). Na prototipu HAR Mk5 iz 1955.god. provereni su novi motori, ali Britanci nisu taj model uveli u naoru�anje.
U "Vestlandu" su izradili 129 komada HAS Mk7 za borbu protiv podmornica sa britanskim derivatom ameri�kog sonara AN/AQS-4 i protivpodmorni�kim naoru�anjem. Prvi Mk7 poleteo je 17. oktobra 1956.god, a u naoru�anje prvog protivpodmorni�kog skvadrona do�li su 1957.god. U slu�bi na moru Mk7 zadr�ao se samo tri godine. Posle demonta�e namenskih ure�aja, Mk7 nastavili su da lete sv do 1975. na zadacima podr�ke marincima u kriznim �ari�tima Bliskog i Dalekog istoka.
Britanci su od WS-55 tra�ili vi�e i zato su razvili "seriju tri" sa gasnom turbinom. Promenom motora dobili su zna�ajan porast performansi. Prvi WS-55 sa ameri�kom turbinom T58 poleteo je 1959.god. Sve do prole�a 1969. ugra�ivane su britanske turbine Gnom (licencni T58), kada je zavr�ena seriska proizvodnja WS-55. U sve tri serije u "Vestlandu" su izradili 436 WS-55 sza britanske oru�ane snage, civilne korisnike i za izvoz.

Westland WS-55-2 Whirlwind HAS7

Jugoslovenski model
Deset S-51 Mk 1B bili su prvi helikopteri JRV koji su uvedeni u naoru�anje 1954. godine. Poslu�ili su kao osnova za razvoj prve jedinice za novom vrstom letilica 27.helikopterske eskadrile. Na S-51 obu�eni su piloti i tehni�ari a na ve�bama su ste�ena po�etna iskustva u primeni. U narednom koraku predvi�eno je da se nabave ve�e letilice kako bi se pratila iskustva iz lokalnih ratova sa vertikalnim manevrom. Godine 1957, za proveru je nabavljen jedan primerak S-55 serije jedan sa motorom PW-1340-57, kakv su u "Vestlandu" ugra�ivali na HAR Mk1 za britansku mornaricu i HAR Mk2 za vazduhoplovstvo. U evidenciji JRV dobio je broj 11551. Taj unikatni S-55 (u zvani�nim dokumentima JRV ne koristi se britanski prefiks W) najpre je bio u Vazduhoplovnom opitnom centru radi verifikacionih ispitivanja mogu�nosti letilice. U Centru su ustanovili kako S-55 mo�e do 50 km udaljene ta�ke prevesti pet pe�adinaca ili 590 kg korisnog tereta lete�i na visini od 500 fita (152m), brzinom leta od 76 nauti�kih milja (140,8 km/h). Za prevoz i povratak u bazu potrebna su mu 42,5 minuta.
U to vreme su u komandi vida razmatrani i planovi za nabavku velike koli�ine tih letilica. U nekim dokumentima pominjala se procena potreba i za 300 komada. Prema predlozima plana razvoja vida iz 1958.god. predvi�ala se izrada S-55 na osnovu letilice po programu nazvanom "Soko-IV". U nekoliko razli�itih modela razvoja predvi�ala se nabavka 100 ili 200 helikoptera S-55. Krajem pedesetih godina, paralelno sa velikom reorganizacijom vida i preimenovanjem u RV i PVO, donete su odluke o nabavci po�etne koli�ine gotovih S-55 u dve varijante - u osnovnoj S-55-5 i protivmornari�koj S-55-7, i naknadno osvajanje licence za motor u doma�im fabrikama. Za finalistu je izabrana fabrika "Soko" iz Mostara, a za motore i transmisiju fabrika "21.maj" iz Rakovice.
Za pokretanje doma�e proizvodnje sa Britancima su 1959.god. ugovorene po�etne nabvke od �est gotovih S-55, zatim 12 komada setova za monta�u, 30 gotovih motora i 12 u delovima za monta�u. Prvi primerci primljeni su u novembru i decembru 1960.god. Bili su to S-55-5 sa evidincijskim brojevima od 11700 do 11703 i S-55-7 11900 i 11901. U vreme kada su uvedeni u naoru�anje iz SSSR-a su ve� prido�li Mi-4 dvostruko ve�e nosivosti i 20% ni�oj ceni. Iako je prednost bila na strani Mi-4, zbog ambicije da se razvija doma�a industrija nastavilo se sa radom po licenci S-55.
Nova tehnolo�ka re�enja predstavljala su veliki izazov za doma�e fabrike, ali one su zadatak savladale po cenu velikog ka�njenja. "Soko" je 1961.god. u eskadrile predao pet S-55, 1962. �etiri komada, 1963. nisu imali ni jedan finalizovan S-55, 1964. zavr�ena su tri, 1965. dva, 1966. devetnaest komada i u poslednjoj godini proizvodnje 1967 pet komada. Po varijantama, montirana su od britanskih delova ili izra�ena 34 S-55 (ev.br. 11704 do 11737) i �etiri S-55-7 (ev.br. 11902 do 11905).
Prvobitno je trebalo da se izradi 90 komada, ali se odustalo od nastavka proizvodnje zbog potpune zastarelosti letilice. Naime, odluka o nabavci S-55/7 doneta je u vreme kada se ta letilica ve� nalazil u zaostatku u tehnolo�kom pogledu i kada su Britanci ve� imali "seriju tri" sa gasnom turbinom. Naknadno se pkazalo da S-55 ima ozbiljnih konstuktivnih nedostataka, limitirane performanse, a zbog ga�enja mati�ne proizvodne linije nabavka rezervnih delova pretvorila se u no�nu moru.

Operativna upotreba
Prvi primerak S-55, ev.br. 11551 iz VOC-a su prosledili 27.helikopterskoj eskadrili, a tom jatu se pridru�io i S-51. Jezgro pilota obu�avano na dva modela "Sikorskog" oktobra 1960 na�la se u sastavu 107.puka iz Ni�a (tek preformiranog iz lova�ko-bombarderske jedinice naoru�ane avionima F-47D "Tanderbolt"), prvom helikopterskom puku u istoriji JRV. U sastavu puka bile su tri eskadrile - dve sa Mi-4, pristiglim iz SSSR-a, i 782.eskadrila sa S-55. U po�etku su u njoj bili S-55 ev.br. 11551, ali i �est S-55 pristiglih iz Vestlanda novembra i decembra 1960.god.
Ve� u prvim mesecima slu�be pokazalo se da S-55 ima velikih tehni�kih nedostataka. Kvarovi su bili �esti - lomile su se usisne i izduvne cevi, pucao ventilatorski usmeriva� vazduha, lomila kva�ila motora.
Kako su S-55 bili u odnosu na Mi-4 znatno takti�ko-tehni�kih karakteristika, dobili su pomo�nu �kolsku namenu - na njima su se od 1962 u 782.eskadrili obu�aali piloti helikoptera. Osim obuke, S-55 pru�ili su pomo� civilnom stanovni�tvu. Posade 782.eskadrile u�estvovale su u otklanjanju posledica u Skoplju 1963.god. U jednoj neobi�noj akciji otklonili su rizik od velikih poplava u Pomoravlju - dok je helikopter S-55 lebdeo mehani�ari su bacali dinamit na ledene plo�e na reci Moravi.
Kada je u naoru�anju vojske broj helikoptera S-55 pove�an sa primercima iz "Sokola" 782.eskadrila dostigla je pun formacijski broj od 12 komada tih letilica. U vreme preformacije JRV i PVO 1964.god, devet S-55 i tri S-55-7 iz 782.eskadrile predati su u sastav tek formirane 784.eskadrile u Mostaru (od 1968 bazirana na heliodromu Divulje). Ona se nalazila u sastavu 97.puka pomo�ne avijacije (od 1968.god 97.avijacijske brigade) namenjene za podr�ku Ratnoj mornarici. U po�etku se S-55-7 nisu koristili za namenske zadatke jer, iako su imali konstrukciju prilago�enu ugradnji sonara, nisu posedovali taj ure�aj. Naime, Amerikanci su zbog Berlinske krize i obnove odnosa Beograda i Moskve odlagali snabdevanje JNA sofisticiranim ure�ajima. Sonari AN/AQS-4D kona�no su 1970.god. ugra�eni na �tiri S-55-7, a na peti primerak tek naredne. U praksi se sonari nisu dobro pokazali. Pu�tali su vodu tokom uranjanja i imali su vrlo limitiran domet.
Obuka pitomaca VVA, od 1964 do 1968, provodila se u 782.eskadrili na aerodromu u Mostaru, na helikoipterima S-55, sve do zamene sa Mi-2.
U Ni�u su od 1967 do 1973.god S-55 leteli u 783.eskadrili. U njenom sastavu bilo je od �etiri do osam S-55.
Odeljenje od pet do �est S-55 nalazilo se od 1967 do 1970.god. na aerodromu u Zemunu u 890.eskadrili za vezu Komande RV i PVO. Po dva S-55-5 sledovala su �tabna avijacijska odeljenja Komande 11.divizije PVO u Zemunu i 15.diviziju PVO na aerodromu Pleso. U praksi se u tim odeljenjima nalazio jedan S-55. Pukovi VVA, stacionirani u blizini mora, imali su po jedan S-55-5/7 za STS. Bili su to 185.puk na sa aerodroma u Puli, 105.puk sa "Zemunika" i 172.puk sa "Golubovaca".
Kriza oko odr�avanja S-55 krajem �esdesetih godina bila je prouzrokovana nedostatkom rezervnih delova i ka�njenjem usvajanja remonta u zavodu "Jastreb" u Zemunu. Ve�e koli�ine rezervnih delova uvezene su tek 1970.god iz Francuske. Godine 1971 u "Sokolu" su po�ele popravke rotora, a u "Jastrebu" kva�ila. Remontnu krizu ubrzala je relativno intezivno kori��enje tih helikoptera (1969.god S-55-5 leteli su prose�no 134 sati, a S-55-7 130 �asova) i kratak resurs motora od samo 250h. Zato se 1971 u "Jastrebu" nalazilo 12 komada na remontu. Od 42 S-55/7 sredinom te godine u letnom stanju bila su 22, a ostali su �ekali na remont ili popravke. Tri komada su rashodovana da bi poslu�ili kao izvor rezervnih delova. U rashod su za delove 1972.god oti�la dva S-55-5 i jedan S-55-7.
Rezervni delovi, posebno le�ajevi za motore, ostali su glavni problem, pa su 1972 od planiranih jedanaest remontovane samo tri ma�ine. Kona�no su svi S-55 povu�eni iz naoru�anja 1974.god. Preostali helikopteri kori��eni su kao mete na poligonima i u�ila u �kolama. Jedan S-55-5 �uva se u muzejskoj zbirci na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu.

TT karakteristike
- pogonska grupa : S-55 ev.br. 11551 - motor Pratt & Whitney Wasp R-1340-40 snage 410 kW (600 KS), S-55-7 - Alvis Leonides Major 755/1 motor snage 552 kW (750 KS), rezervoar za gorivo - 470 kg.
- dimenzije : pre�nik nose�eg rotora 16,16 m, du�ina 19,1 m, visina 4,07 m
- masa : prazan sa uljem 2710 kg, normalna u poletanju 3270 kg, maksimalna u poletanju 3630 kg, dodatni teret za S-55-7 predstavljali su 351 kg podeljen na 141 kg za sonar, 160 kg za dva rukovaoca sonara i 50 kg za plovke
- preformanse : maksimalna brzina na nivou mora 176 km/h, brzina krstarenja 139 km/h, dolet S-55-5 485 km, S-55-7 560 km, trajanje leta 3,5h, vrhunac lebdenja sa uticajem zemlje 2400 m, vrhunac lebdenja bez uticaja zemlje 1200 m.
- nosivost : tri �lana posade, 850 kg tereta (realna nosivost 360kg) ili do 10 vojnika ili do 8 putnika ili do 6 ranjenika na nosilima, hidrauli�na dizalica nosivosti 180 kg du�ine sajle 20 m.

Naoru�anje
Prva iskustva JRV i PVO sa raktnim naoru�anjem na helikopterima ste�ena su na S-55. U VOC-u su 1966.god. primenili S-55 ev.br.11700 sa dva bo�na nosa�a za dva lansera nevo�enih raketnih zrna FFAR 2,75 in�a (VVRS 69,8 mm). U inventaru JRV i PVO bile su velike koli�ine tih raketa predvi�enih za naoru�anje lova�kih aviona F-86D. Piloti su u po�etku na ga�anjima sa S-55 imali problema da odr�e ni�ansku ta�ku u toku od 3 sekunde ali su posle posebnih ve�bi i to savladali.
Na drugom primerku S-55 ev.br.11701, 1970 na bo�ne nosa�e postavljene su lansirne �ine za �tiri POVR 9M14 "maljutka", koje su u to vreme masovno uvo�ene u naoru�anje JNA.
U VOC-u se pkazala da se S-55 ne mo�e koristiti kao platforma za POVR zbog jakih vibracija. Zato su oba naoru�ana helikoptera S-55 vra�ena na osnovni standard. Kako JRV i PVO nisu odustali od namere da se "maljutka" ga�a iz vazdu�nog prostora, to je ostvareno tek na "Gazeli", letelici znatno vi�ih performansi od S-55.

Protivpodmorni�ki helikopteri HP-43, HP-44 i HP-46

nobody@mycity-military.com (Oslonac) — Tue, 30 Oct 2007 14:03:02 +0100

Helikopter protivpodmorni�ki HP- 44 ( Mi-14PL )

Proizvo�a�: SSSR

Uloga: protivpodmorni�ka dejstva

Pogonska grupa: dva turbovratilna motora TV3-117MT Klimov, svaki snage 1874ks

Dimenzije: du�ina - 18,38m, du�ina helikoptera sa rotorom - 25,30m, pre�nik glavnog rotora - 21,29m, visina - 6,93m

Mase: - te�ina praznog helikoptera - 8900kg, maksimalna poletna te�ina - 14000kg

Performanse: maksimalna brzina - 230km/h, maksimalna brzina krstarenja - 215km/h, vrhunac leta � 3500-5000m, dolet sa maksimalnim gorivom - 1135km, trajanje leta - 5h i 55min

Naoru�anje: torpeda, bombe i protivpodmorni�ke dubinske bombe.

Korisnici: Bugarska, Etiopija, Jugoslavija ( izba�eni iz upotrebe 1999. godine ), Kuba, Libija, Poljska, Rumunija, Rusija, Severna Koreja, Sirija, Ukraina

Istorijat

Mi-14 (NATO kodni naziv 'Haze') predstavlja amfibijski razvoj helikoptera Mi-8/Mi-17, i kori��en je za �irok spektar mornari�kih zadataka uklju�uju�i protivpodmorni�кa dejstva, traganje i spasavanje i protivminska dejstva.
Helikopter Mi-8 se nametnuo kao logi�an naslednik Mi-4 helikoptera kori��enih u sovjetskom pomorskom vazduhoplovstvu, i tako je zapo�eo razvoj na pomorskoj verziji ovog helikoptera 1968. godine. Prvobitni model V-14, prvi prototip Mi-14, je poleteo po prvi put 1968. godine. Ovaj prvi prototip koristio je TV-2 turbovratilnu pogonsku grupu i repni rotor postavljen sa desne strane, dok je serijski Mi-14 koristio snaznije TV-3 motore i repni rotor postavljen sa leve strane, poput onog na helikopteru Mi-17. Najkarakteristi�nija osobina Mi-14 predstavlja njegov trup nalik brodskom, oprema za plutanje u uvla�iv stajni trap.

Varijante i modifikacije:

Mi-14PL (�Haze-N�)

(Slika Mi-14 iz sastava 784.PPHE iz doba SFRJ)

Gore opisana protivpodmorni�ka verzija karakteristi�na po zadebljanju na nosu, gde je sme�ten sonar, vu�nim sonarima APM-60 Mad bird i naoru�anju.

Mi-14BT (�Haze-B�)

Varijanta namenjena protivminskim dejstvima, uvedena u naoru�anje ranih 80�-ih i mo�e da nosi tri vu�na minolovca za uni�tavanje magnetnih, akusti�nih i kontaktnih mina. Zadr�ao je nosni sonar, ali ne i vucni, i opremljen je i reflektorima.

Mi-14PS (�Haze-C�)

Verzija namenjena traganju i spasavanju i karakteri�e se pove�anim bo�nim vratima, uvla�e�om sajlom, reflektorima sa obe strane nosa i nosi 10-20 pojaseva za spasavanje. Kabina mo�e da primi 10 ljudi dok ostali mogu biti vu�eni pomo�u pojaseva.

Mi-14P i Mi-14GP

Civilne varijante ovih helikoptera.

Mi-14PL u Jugoslaviji

Jugoslavija ja 1981. godine primila 4 helikoptera Mi-14PL i dodeljeni su 784. Protivpodmorni�koj helikopterskoj eskadrili poznatijoj pod nazivom �Ajkule�. Pre 1992 ovi helikopteri su bili bazirani u vazduhoplovnoj bazi Divulje kraj Splita. Bivaju uklju�eni u misije protivpodmorni�ke borbe, traganja i spasavanja, transporta i osmatranja zajedno sa Ka-25PL.

Nakon raspada SFRJ leteli su u sastavu 784-te PPHE ,,Ajkule'', u sastavu 172-ge abr. Posle Divulja bili su tokom zime 1992. vrlo kratko stacionirani na aerodromu E�ka kraj Zrenjanina, a onda preba�eni u Podgoricu. Ovi helikopteri su povu�eni iz naoru�anja 1998. godine. Po zvani�nim podacima 3 su uni�tena na Golubovcima 1999., a �etvrti je imao udes 25.12.1987. godine.
Udes se desio tokom probnog leta nakon servisiranja helikoptera. Zbog pogre�no povezanih komandi kod repnog rotora, helikopter po�inje da se okre�e oko svoje ose jo� na zemlji. Stra�an tresak i od rasprslih ostataka lopatice glavnog rotora na mestu gine jedan vojnik. Jedan od pilota koji su bili u tom helikopteru je Zika Kuzmanovski, kasnije pilot Makedonskog RV-a, a danas u penziji. Ev. broj tog helikoptera je najverovatnije 11353.

Verzija i oznaka u JRV i PVO: Mi-14PL `Haze` HP-44
Broj: 4
Serijski brojevi: 11351,11352,11353,11354

Helikopter protivpodmorni�ki HP- 46 ( Kamov Ka-28 )

Proizvo�a�: SSSR

Uloga: protivpodmorni�ka dejstva

Pogonska grupa: dva turbovratilna motora TV3-117BK Klimov, svaki snage 2170ks i ukupnim kapacitetom rezervoara za gorivo od 4770l.

Dimenzije: du�ina - 11,30m, du�ina helikoptera sa rotorom - 12,25m, pre�nik glavnog rotora - 15,90m, visina - 5,40m

Mase: - te�ina praznog helikoptera - 6100kg, prose�na poletna te�ina - 11000kg, maksimalna poletna te�ina - 12600kg

Performanse: maksimalna brzina - 250km/h, maksimalna brzina krstarenja - 230km/h, plafon leta - 5000m, dolet - 800km, trajanje leta - 4h i 30min

Naoru�anje: torpedo AT-1MB, raketno torpedo APR-2E ili 10 protivpodmorni�kih PLAB-250-120 dubinskih bombi

Korisnici: Indija, Jugoslavija ( povu�eni iz upotrebe 2000. godine ), Kuba, Rusija, Sirija, Ukraina, Vijetnam

Istorijat

Konstruktorski biro Kamov radio je na projektu Ka-27 od 1969. do decembra 1974. kada je po prvi put poleteo prvi prototip. Bio je dizajniran da zameni uspe�nog ali zastarevaju�eg Ka-25. Ka-27 je zadr�ao koaksijalni kontra-rotiraju�i trokraki rotor, koji je mogao da se sklopi unazad, radi u�tede prostora na palubi. Od 1982. kada je u�ao u naoru�anje Sovjetskog saveza pa do danas on predstavlja glavni protivpodmorni�ki helikopter Ruskih pomorskih snaga.

Ka-28 je oznaka data izvoznoj varijanti protivpodmorni�kog helikoptera Ka-27. Osim ne�to slabijih motora (TV3-117BK / 2170ks umesto TV3-117V / 2205ks montiranog na Ka-27PL) i ve�eg gorivnog kapaciteta, gotovo je identi�an Ka-27PL.

Varijante i modifikacije:

Ka-27PL Helix-A

Gore opisana protivpodmorni�ka verzija.

Ka-29 Helix-B

Mornari�ka verzija namenjena podr�ci pomorskom desantu i transportu trupa. Mo�e da nosi do 16 vojnika pod punom ratnom opremom i napada neprijateljske snage sa razdaljine i do 5km, sa spektrom naoru�anja u koji spadaju nevo�ena raketna zrna 57 i 80mm, protivtenkovske rakete Sturm-V, top 30mm 2A42 sa 250 granata i mitraljez 7.62mm sa 1.700 metaka. Dvo�lana posada je za�ti�ena oklopljenim kokpitom. Ka-29 se koristi i za obele�avanje ciljeva.

Ka-31 (Ka-29RLD)

Varijanta opremljena sa radarskim sistemom za rano upozorenje.

Ka-32S

Verzija namenjena traganju i spasavanju, sa dopunskim rezervoarima montiranim sa svake strane i kukom.

Ka-32T

Civilna transportna varijanta.

Ka-28 u Jugoslaviji

Prva zemlja koja je kupila Ka-28 bila je Jugoslavija. Dva helikoptera su stigla 1987. i dodeljena su 784. Protivpodmorni�koj helikopterskoj eskadrili poznatijoj pod nazivom �Ajkule� koja je tada bila bazirana u Divuljama. Bivaju uklju�eni u misije protivpodmorni�ke borbe, traganja i spasavanja, transporta i osmatranja zajedno sa Ka-25PL and Mi-14PL. Po prvi put su javno prikazani Maja 1988. na postavci aeromitinga. Jugoslovenski Ka-28 je upotrebljivan kao neka vrsta AWACS-a za rano upozorenje (sa visine od 5 do 6 hiljada metara njegov radar je �pokrivao� ceo vazdu�ni prostor ju�ne Italije), koriste�i svoje radare za lociranje neprijateljskih snaga i pomaganje juri�noj avijaciji u pronala�enju ciljeva.

Nakon raspada biv�e Jugoslavije oba Ka-28 bivaju preba�eni na aerodrom Golubovci zajedno sa ostalom opremom i helikopterima koji su pripadali 784.eskadrili. Tokom rata koji je usledio kori��eni su za osmatranje kretanja hrvatskih snaga i odre�ivanju meta za artiljerske i vazdu�ne napade. Posle embarga UN koji je nametnut Jugoslaviji i prilaska ameri�ke 6. flote blizu Jadranskog mora, Ka-28 su dr�ani u borbenoj gotovosti, u slu�aju da NATO podmornice poku�aju da u�u u jugoslovenske vode.

Na sre�u, oba primerka su izbegla uni�tenje u NATO agresiji 1999. budu�i da su preba�eni na drugu lokaciju. Nedostatak delova i istek resursa su doveli do kraja slu�be Ka-28 u Jugoslovenskom vazduhoplovstvu Februara 2000. kada su helikopteri postali deo postavke Jugoslovenskog muzeja vazduhoplovstva. Ovo je tako�e ozna�ilo kraj 784. eskadrile �iji su preostali helikopteri ili ve� bili van slu�be ili uni�teni u NATO bombardovanju 1999.

Verzija i oznaka u JRV i PVO: Ka-28 `Helix` HP-46
Broj: 2
Serijski brojevi: 11401-11402

784. Protivpodmorni�ka helikopterska eskadrila - �Ajkule�

Ovo je bila jedina jedinica Jugoslovenskog RV i PVO-a �ija je primarna uloga bila protivpodmorni�ka borba. Njeni drugi zadatci su uklju�ivali akcije traganja i spasavanja, transport i osmatranje. Prvi helikopter kori��en u ovoj jedinici bio je Sikorsky S-55-7, koji je sklapan u Jugoslaviji. Godine 1974. �est Sovjetskih Ka-25PL sti�u u ovu jedinicu, a 1980. godine �etiri Mi-14PL ja�aju formacijski sastav i borbenu gotovost jedinice.

Dalja modernizacija dovodi dva Ka-28 u 1987. godini. Eskadrila sve do raspada biv�e Jugoslavije dejstvuje iz baze Divulje, kada biva preba�ena na aerodrom Golubovci. Na nesre�u u NATO bombardovanju 1999. tri Mi-14PL bivaju uni�teni na pisti kao i pet Ka-25 koji su ve� bili izba�eni iz upotrebe i stajali na aerodromu. Preostali primerak Ka-25 i oba Ka-28 uspevaju da pre�ive bombardovanje, i sva trojca su sada deo bogate muzejske kolekcije Muzeja jugoslovenskog vazduhoplovstva. Time se zavr�ava postojanje ove jedinice, koja je imala kratku, ali burnu istoriju.
Autor: Milo� Subota

Po�to ste postovali �lanak o prvom protivpodmorni�aru, odlucio sam da svoj prvi post posvetim ovim vazduhoplovima (koji su bili deo naseg vazduhoplovstva, a opet o njihovoj slu�bi kod nas ima malo podataka).
O njima se ne pise mnogo (posebno o Mi-14 za koji sam jedva nasao par slika) te bih hteo, ako je to mogu�e, da dobijem:
1. Jo� slika (mislim na nase vazduhoplove)
2. Po mogu�stvu njihovu tehni�ku dokumentaciju (budu�i da vise nisu u upotrebi)
3.Slike preseka ovih helikoptera
4.Jo� podataka o njima
5.Tipove oru�ja koji su za njih kori��eni (kod nas) i njihove slike
6.Tipove dodatne opreme

Uzgred izvinjavam se na evendualnim gre�kama na�injenim i izradi posta (napominjem da mi je ovo prvi post).
Neke slike �u dodati kad vidim kako da to izvedem!

Lete�i tenk - borbeni helikopter Mi-24/Mi-35

nobody@mycity-military.com (RJ) — Sun, 18 Feb 2007 01:39:28 +0100

Sovjetska armija je relativno kasno u odnosu na americku pocela sa razvojem prvog univerzalnog borbenog helikoptera.
Posle prvih americkih iskustava u vijetnamu i na osnovu borbene upotrebe tada jedinog postojeceg helikoptera AH-1 Kobra, 1966 godine konstrukcioni biroi MiL i Kamov zapoceli su smostalno razvoj prvog borbenog helikoptera.
Kamov je imao ideju da postojecu vrlo uspe�nu protivpodmornicku i transportnu verziju dvokrakog-rotor helikoptera Ka-25 preradi u borbenu, ali ta zamisao vrlo brzo je izgubila primat nad Mil-ovim prototipom koji je veoma podsecao na americki Bell UH-1.

Prvobitni prototip naziva V-24 (V od Vertolet) imao je mala krila, skije kao stajni trap, a mogao je da nosi 4 protivoklopne rakete kao i dvocevni top G�h-23mm montiran na levu skiju.
Medutim, kako vreme nije bilo naklonjeno sovjetskim konstruktorima a hitno se tra�ilo re�enje, i ova verzija je odbacena, iskori�tena su tehnicka re�enja vec postojecih helikoptera poput Mi-8 i Mi-14.
Ipak i pored gotovog proizvoda ( Mi-8 ), novi borbeni helikopter se znatno razlikovao - imao je ne�to u�i trup, motorna grupa imala je znatnih razlika, a ono �to ga je svakako izdvajalo i razlikovalo jesu univerzalna mala krila (slicno re�enje na helikopteru Mi-6) koja su pored namene no�enja naoru�anja imala i funkciju "uzgonske" povr�ine, kao i uvlaceci stajni trap.

Helikopter je imao pet odvojenih rezervoara a u tovarni prostor mogla su se smestiti jo� dva dodatna.
Tovarni prostor imao je namenu prevoza 8 vojnika pod punom ratnom opremom mada je kori�ten i u mnoge druge svrhe.

***Verzija A - prvi pocetni stadijum
Prvi prototip koji je bio preteca verzije "A" poleteo je 1969 godine. Imao je oklopljenu kabinu, motorsku gondolu i delove transmisije. Posadu su sacinjavala tri clana- operator naoru�anja, pilot i letac-mehanicar.
Operator je bio zadu�en za dejstvo i vodenje raketa kao i dejstvo pokretnim mitraljezom, a delom tu funkciju posedovao je i sam pilot.
Po ideji konstruktora, naoru�anje helikoptera trebalo je da se sastoji od PT raketa tipa �turm kao i topa G�h-23mm. Ipak na zahtev vojnih strucnjaka top je zamenjen jenocevnim mitraljezom 12,7mm.
Prvi primerci serijske verzije A poceli su da pristi�u u letacke jedinice pocetkom 1972 godine. Kako se verzija A lo�e pokazala po mnogim nedostatcima, istovremeno u toku uvodenja iste vr�ena su intenzivno ispitivanja na verziji B koja je uporedo doradivana i na njoj su kao na opitnoj platformi ispitivane dorade za uklanjanje nedostataka.

***Verzija B (D)- usavrseni produkt
Verzija B je bila unapredena po pitanju naoru�anja - umesto PT �turm u naoru�anje su uvedene nove PT rakete tipa Falanga-P jer je razvoj PT �turm dosta kasnio u odnosu na helikopter. Ta raketa nije do�ivela svoju "premijeru" cak ni sa pojavom verzije D a postala je operativna tek 1976. Punih 4 godine trajalo je njeno ispitivanje dok nije dobijen finalni proizvod.
Na verziju B ugraden je novi vi�ecevni (cetvorocevni) mitraljeski sistem 12,7mm USPU-24 sa mitraljezom IKB-12,7 brzine gadanja 4000 do 4500 met/min.
Verzija B nikad nije u�la u naoru�anje a spajanjem A i B verzije 1973 u serijsku proizvodnju uvedena je verzija D sa naoru�anjem kao na verziji B, ali sa potpuno novom kabinom. Do 1977 godine ukupno je proizvedeno oko 350 helikoptera verzije D u odnosu na 250 helikoptera verzije A.
Izvozna (eksportna) varijanta verzije D nosila je oznaku Mi-25.

***Verzija V - najmnogobrojnija varijanta
1976 godine u naoru�anje se uvodi verzija V a istovremeno sa proizvodnjom te nove varijante i dalje je tekla proizvodnja verzije D. Do 1986 proizvedeno je ukupno 1000 helikoptera V verzije. Eksportna oznaka verzije V imala je naziv Mi-35.
Osnovno naoru�anje verzije V cinile su PT rakete 9M114 �turm-V (8 komada).
Mitraljeski sistem SPSV-24 posedovao je cetvorocevni mitraljez IKB-12,7 (9A624) sa kompletom od 1470 metaka. Horizontalno polje dejstva ovog mitraljeza je 60 stepeni, a vertikalno -20 do +40. Mitraljezom dejstvuje operater sistemom za upravljanje vatrom KPS-53AV sa kolimatorskim ni�anom KS-53 koji mo�e da se upotrebi i za bombardovanje.
Od nevodenog raketnog naoru�anja Mi-24V obicno koristi 80mm rakete S-8 (vi�e podverzija) u 4 sacasta lansera sa po 20 raketa u svakom. Takode u sastav naoru�anja ulaze i rakete 122mm S-13, kao i 250mm rakete S-24 (nosi 4 komada).
Za gadanje nevodenim raketama koristi se ni�an ASP-17B koji takode mo�e da se koristi za bombardovanje i za dejstvo dodatnih fiksnih mitraljeza. Od bombi koje takode mo�e da nosi, Mi-24V koristi bombe od 50, 100 i 250kg na krilnim nosacima a izuzetno ispod trupa mo�e da nosi 2 bombe od po 500kg (klasicne) ili 2 zapaljive od 500kg ili dva kontejnera KMGU-2 sa kasetnim bombama. Moguce su kombinacije bombi i nevodenih raketa. Na unutra�njim podvesnim tackama mogu se postaviti kontejneri UPK-23-250 sa topom G�-23mm, ili kombinacija 2 mitraljeza 7,62mm ili jednog 12,7mm.
Takode za sopstvenu za�titu od napada iz vazduha kao i dejstvo po niskoletecim ciljevima Mi-24 je opremljen IC raketama Igla ili R-60.

***Verzija P - povecanje efikasnosti i vatrene moci
Verzija P pojavila se 1981 i do 1990 proizvedeno je ukupno 620 helikoptera. Verzija P bila je slicna verziji V sa razlikom �to je umesto cetvorocevnog mitraljeza 12,7mm imala ugraden dvocevni top G�-30K od 30mm sa desne strane trupa. Taj top ima brzinu gadanja 1500 met/min.
Ipak i pored velike vatrene moci i robusnosti, ovo re�enje se nije pokazalo kao zadovoljavajuce pa je 1989 u serijsku proizvodnju uvedena verzija Mi-24VP sa dvocevnim topom G�-23L 23mm u nosnoj tureli sa brzinom gadanja 3000 do 3400 met/min.
Verzija VP je poslednja standardna borbena verzija koja je u�la u serijsku proizvodnju i proizvedena je u svega 25 primeraka.

***Nove verzije i specijalne varijante
Nove verzije nastale su preradom postojecih varijanti. Prve podverzije nastale "preradom" jesu letelice za traganje i spasavanje kao i platforma za korekturu artiljerijske vatre. Ti helikopteri nastali su jo� u biv�em SSSR-u, ali raspadom istocnog bloka mnoge zapadne firme ponudile su opremanje starih varijanti u modernizovane sa zapadnom opremom i naoru�anjem.
Tu "obavezu" na sebe preuzeli su izraelski IAI i Elbit, ju�noafricki ATE, francuski SAGEM i britanski BAE Systems.
Ruski MiL takode modernizuje stare varijante koristeci neke sisteme sa postojeceg finalnog Mi-28N (rotor i repni X rotor) uz generalno sredivanje trupa, kori�tenje novih kompozitnih i lak�ih materijala. Repni tzv.X rotor ima duzi vek upotrebe, vecu efikasnost, otporniji je na direktne pogotke i stvara mnogo manju buku.
Elektronsko-navigacioni sistem KNEI-24 kompatatibilan je sa NATO standardima a u okviru sistema nalazi se nisansko-kompjuterski sistem SKVAL preuzet sa helikoptera Ka-50. Poseduje sistem IFF (Identification Friend or Foe/Svoj-Tudji), sistem upozorenja dolazka IC projektila i radarskog ozracenja.
U naoruzanju nove varijante su u opciji novi topovi 23mm, PT rakete 9M120 (AT-12 Svinger) dometa 8000m, rakete V-V IGLA 5 (9M39) dometa 5000m. kao i naocare za nocno osmatranje (nightgoogles).
Cena modernizacije krece se izmedju 1 do 1.5 mil.$ u zavisnosti paketa opreme.
Izraelski IAI napravio modernizovanu verziju Mi-24 pod nazivom Mission 24 za Indijsko RV.
Oprema ugradjena u tu varijantu verovatno je najobuhvatnija i sastoji se od TV/FLIR/LLTV senzora, laserskog obelezivaca, racunara, digitalne GPS karte, kolor displeja, modernih komunikacionih uredjaja...
Takodje ima zastitu od IC raketa i sisteme radarskog ozracenja, a sva oprema je NATO kompatabilna.
Ponudjene su PT rakete Spike-ER i spregnuti mitraljez sa kacigom.
Ju�noafri�ki ATE napravio je mo�da i najve�u rekonstrukciju po pitanju trupa - potpuno je imenjen izgled nosnog dela u koji su osim topa 20mm ugra�enog na Rooiwalk helikopter tako�e izmenjena elektronska oprema samog kokpita kao i naoru�anje uglavnom ju�noafri�ke proizvodnje. Ovakvu varijantu koristi RV al�ira.

***Upotreba u borbenim dejstvima
Svoju prvu borbenu upotrebu helikopter Mi-24 doziveo je 1978 tokom somalijsko-etiopijskog sukoba sa unajmljenim kubanskim posadama.
Rat u afganistanu ovaj helikopter pretvorio je u legendu i mit. U pocetku su ga koristile prosovjetske afganistanske trupe, da bi ulaskom SSSR-a u sukob pocelo njegovo masovno kori�tenje. U pocetku sukoba, iako su afganistanski piloti bili dobro obuceni, taktika mud�ahedinskih zaseda "udri i be�i" dovodila je do znatnih gubitaka u letelicama, sve dok sovjetski piloti nakon du�eg vremena nisu promenili taktiku napada, tek tada se situacija znatno promenila.
Najvecu opasnost po Mi-24 u afganistanu sam pojave PAR Stinger, predstavljali su te�ki mitraljezi DkSH i ostali PAM i PAT-ovi.
U sukobu irak-iran do�lo je i do prvih vazdu�nih helikopterskih duela, pa su tako iranske Kobre (AH-1) oborile par irackih 24-ki, da bi posle toga i iracani oborili iranski helikopter.
Kori�ten je u sukobu protiv kurda od strane iracana, u cadu od strane libijaca, u izraelsko-sirijskom sukobu gde se navodi da su bez gubitaka uni�tili cak 55 izraelskih tenkova...
Vjetnamske snage su ih koristile protiv crvenih kmera, primenjujuci americku taktiku iz vijetnamskog rata.
Indija ih je koristila u sukobu sa pakistanom, a �ri-lanka u sukobu sa tamilskim tigrovima. Kori�teni su sa placenickim posadama Kabile u Kongu uglavnom sa ukrajinskim i ruskim posadama. U poslednjem sukobu u ceceniji uni�tili su kolonu od 40 oklopnih vozila i tenkova pobunjenog D�ohara Dudajeva.
1993 uprkos embargu, hrvatska je iz ukraine nabavila 15 helikoptera Mi-24V pod izgovorom da se radi o humanitarnim letelicama crvenog krsta, a koje je koristila 1995 u operaciji Oluja. Jedan od helikoptera sru�io se na podrucju Grahova zapev�i za dalekovod.
Danas su svi povuceni iz upotrebe.
Makedonija je 2000-te nabavila 12 Mi-24V koji su intenzivno kori�teni 2001 u sukobu sa albanskim separatistima. Pretpostavka je da su istim tada upravljale iznajmljene ukrajinske posade kao i sa jurisnicima Su-25.
Srbija tj. SRJ je negde krajem 90-tih nabavila tajnim kanalima 2 Mi-24V koji su bili pridodati jedinici za specijalne operacije MUP-a RS. Ovi helikopteri u�estvovali su u b/d na KiM a njihova sada�nja sudbina nalazi se u rukama srpskog RV - da li �e se osposobiti za upotrebu ili �e se definitivno povu�i (prodati) za sada je nepoznanica.
Ovaj tip helikoptera pored biv�ih �lanica SFRJ poseduju i susedne zemlje poput bugarske (22 letelice) i ma�arske (10 na upotrebi i 15 "konzerviranih").

Helikopter Mi-24 pokazao je tokom vi�e od 35 godina aktivne upotrebe da je gotovo nenadma�iva i nezamenjiva letelica izuzetne ubojne mo�i koja kao takva i dalje predstavlja okosnicu borbenih helikoptera velikog broja zemalja u svetu koje ga koriste.
Modernizacijama koje se nude na tr�i�tu, produ�ava se vek upotrebe kao i efikasnost, te predstavlja dostojnog konkurenta novim tipovima borbenih helikoptera koji su se pojavili i pojavljuju na svetskom nebu.
Zato je zaslu�io je da bude cenjen i po�tovan kao oru�je !

kori�teni izvori informacija-
N.Glasnik jul/sep/2006 br.3
Vojska br.43 11/2003
arhiva interneta

Mi-24V - najupotrebnija varijanta...

Mi-24 ju�noafri�kog ATE...

Mi-35 ruskog konstruktorskog biroa Mil...

Indijski Mission 24 izraelskog IAI...

Mi-24A RV etiopije...

Mi-24D gruzijskog RV...

Mi-24V RV srbije (predlog maskirnog bojenja)...

Mi-24V RV hrvatske...

Dvoseda varijanta Mi-35 RV venecuele...