MyCity Military :: Bespilotne letelice

UAE Stealth drone Jeniah

nobody@mycity-military.com (Anunakiii) — Thu, 15 Jan 2026 16:25:17 +0100

Ujedinjeni Arapski Emirati predstavili stelt dron Jeniah.. trenutno je u stanju testiranja imao je ve� vi�e letova pro�le godine.

� Namena: Dizajnirana za brze operacije s malom vidljivo��u, pogodna za kopnene i pomorske misije.
Specifikacije
� Du�ina: 11 metara
� Raspon krila: 7 metara
� Maksimalna te�ina pri polijetanju: 4.000 kg
� Maksimalna brzina: Preko 1.000 km/h (pribli�no 0,8 Maha)
� Brzina krstarenja: 0,7 Maha
� Nosivost: 480 kg

Low Cost Uncrewed Combat Attack System (LUCAS)

nobody@mycity-military.com (Toni) — Wed, 03 Dec 2025 20:52:28 +0100

Americke snage su formirale novu jedinicu, Task Force Scorpion Strike (TFSS), i istu rasporedili na bliski istok kao odgovor Iranu.
Ono sto je zanimljivo je da je jedinica naoruzana dronovima "Shahed-136" odnosno kopijama istih nastalih na proucavanju iranskih i ruskih verzija.

U.S. Deploys Shahed-136 Clones To Middle East As A Warning To Iran

The U.S. possessing long-range one-way attack drones at all is a major development, but deploying them "to flip the script on Iran" is even a bigger deal.

Citat:The U.S. military has stood up its first operational unit armed with Low-Cost Uncrewed Combat Attack System (LUCAS) kamikaze drones, a design reverse-engineered from the Iranian-designed Shahed-136, in the Middle East. The establishment of Task Force Scorpion Strike (TFSS) is a major development, and offers a way �to flip the script on Iran,� according to a U.S. official.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Nije poznato koja je tacno verzija uvedena u naoruzanje. Do sada vidjeni primerci kao sto je FML-136 su manji i sa dosta manjom BG od Shahed 136, vise slicni ranijem Shahed-131.

Takodje jedan od do sada vidjenih primeraka, meta/dron kamikaza, MQM-172 Arrowhead.

Sikorsky S-70UAS U-HAWK

nobody@mycity-military.com (Toni) — Mon, 13 Oct 2025 16:40:40 +0100

Sikorsky je danas predstavio bespilotni UH-60L koji umesto kokpita ima vrata i rampu za utovar.

Citat:
U-Hawk-enabled missions

By eliminating the cockpit and internal components, the U-Hawk has 25% more cargo space than the UH-60L Black Hawk.

Forward loading and additional useable cabin space of the U-Hawk aircraft now offers the flexibility to accommodate oversized loads up to the same maximum gross weight.

Air-ground team � Drive on/off an uncrewed ground vehicle, such as the HDT Hunter Wolf 6x6 UGV.
Cargo � Transport up to four Joint Modular Intermodal Containers (vs. two today).
Missile transport � Carry a HIMARS pod of six rockets, or two Naval Strike Missiles.
Launched effects � Deploy launched effects carrying sensors/munitions from quivers secured to the cabin.
Endurance � Self-deploy over 1600nm or loiter for up to 14 hours without refueling.

Like a UH-60L aircraft, a U-Hawk variant retains the ability to load cargo from the side door, and externally lift 9,000 pounds (4,080 kg) using its cargo hook.

Operators � not pilots � fly U-Hawks

A tablet gives an operator full command of the U-Hawk aircraft from start-up to shut down.

At the touch of a button, the two clamshell doors open and a ramp lowers to allow easy cargo loading or drive-on capability. To prepare for flight, the automated sequence is reversed.

Once loaded, an operator inputs mission goals via the tablet. The MATRIX autonomy system automatically generates a flight plan, relying on cameras, sensors and algorithms to help navigate the U-Hawk aircraft safely to its destination.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

FPV dronovi u Ukrajini

nobody@mycity-military.com (Lo�mi) — Thu, 24 Jul 2025 15:40:04 +0100

Идеја за ову тему је проистекла из хобија који ме је заинтересовао пре ево скоро 15 година.

Тад нисам ни сањао да ће прерађени дрон бити од оволике важности у рату и да може да се користи на овај начин као што гледамо на снимцима.
Ко год је летео дроном, поготово ако га је сам склапао зна да је то веома компликован посао и да је основни проблем непредвидивост губитка сигнала и недовољно дуго трајање батерије.

Овде можемо да групишемо коју опрему користе обе стране у сукобу и то у неколико основних категорија:

А) Контролери
Према ономе шта сам видео из снимака користе се углавном RadioMaster TX16 што је разумна опција јер могу да користе више радио протокола, па и оне који су open source што омогућава да се протокол модификује како би колико толико веза била заштићена од преузимања.
Тај радио омогућава и монтирање засебног модула који би радио на другачијој фреквецији што опет омогућава већу жилавост и у неким случајевима и већи домет.
Б) Батерије/пуњачи
Ово ми је потпуна непознаница.
Претпостављам да користе батерије највећег могућег капацитета до код могу да дођу, а према телеметрији коју некад не замагле користе 4s i 6s батерије (од 4 или 6 ћелија номиналног напона од 3,7 V свака), са ХТ60 конекторима.
Сад, ту има доста трикова око повезивања, где се комбиновањем серисјски везаних батерија може подићи напон, а паралелно везаних подићи капацитет.
Претпостављам да имају неку генералну структуру по којим принципима набављају батерије и праве дронове, а да опет омогуће флексибилност екипама на терену.
Те батерије које носе онолики терет (велики за један квадкоптер) имају велику струју пражњења и генерано могу да буду опасне ако се не рукује са њима правилно.

Пуњачи су им према снимцима понекад одвојени и пуне независне батерије на предвиђеним терминалима, али виђао сам и паралелно увезане на напајање што је ствар за онога ко баш зна шта ради и води рачуна о томе јер је ризик неправилног пуњења и пожара велики

В) Приказ слике (монитори, наочаре)

Према ономе шта сам видео, већина видео система је аналогна и оператери користе комерцијалне наочаре углавном произвођача FatShark који и јесте у врху, док се и не виђају дигитални системи вероватно због проблема који могу да настану са губитком слике због сметњи или кашњења сигнала.
Виши ниво команде користи и приручне мониторе који могу да се напајају на батерије.

Г) Мотори и пропелери

Ово ми је интересантан део, немам никаквих података о томе, а изузетно је битан део летелице.

Д) Камере

Овде је исто важно да постоји што мање кашњење у односу на сам квалитет слике.
Користе се аналогне камере и има разних произвођача (Skyzone, Foxxer, Caddx). Прилично су јефтине што чини да је могуће ставити више од једне за мисије по ноћи и слично.

Ђ) Рамови

Овде постоји велика варијација и сад су то наменски прављени рамови са таквим распоредом да могу да носе наоружање.
Некад су се користили само рамови од карбон фибера.
Сад видим да има и тих и алуминијумских са разним ојачањима, па чак и дрвених.
Не иде се на штедњу сваког грама као што је то случај у хобију, већ се извлачи на сирову снагу.
Дуготрајност исто очигледно није приоритет.

Е) Електронска контрола летелице

Ове компоненете су напредовале, па тако сад имају уграђена многа помагала, као и сензоре као што су жироскопи, барометри, акцелератори, што и мање искусним омогућава да лете.
Шта конкретно користе не знам, али претпостављам да су софтверски модификовани

Ако неко зна или примети нешто било би лепо да напише да се попуни листа

ZALA Lancet

nobody@mycity-military.com (Vlada78) — Wed, 07 Aug 2024 16:16:16 +0100

----------- Napisano: 07 Avg 2024 16:16 ---------

Опис
ЗАЛА Ланцет је беспилотна летелица (БПЛ) и лутајућа муниција коју је развила руска компанија ZALA Aero group за Оружане снаге Руске Федерације . Први пут је представљеан у јуну 2019. на војном сајму Армија-2019 у Москви.
ЗАЛА Ланцет се може користити и за извиђачке и за ударне мисије. Има максимални домет од 40 километара и максималну полетну масу до 12 килограма. У борбеном режиму, може бити наоружан или високоексплозивним или фрагментационим бојевим главама.

Поседује оптичко-електронско навођење и ТВ јединицу за навођење, што омогућава контролу муниције током завршне фазе лета. Дрон има модуле интелигенције, навигације и комуникације. Према речима главног дизајнера Зала Аером, Александра Захарова, Ланцет се може користити у такозваној улози �ваздушног рударења�. У овој улози, дрон понире максималном брзином до 300 км/ч и погађа непријатељске борбене беспилотне летелице усред лета.
Ланцет се може лансирати преко катапултног лансера са копнених или морских платформи као што су патролни чамци.

Оперативна употреба
Ланцет је борбено тестиран у Сирији током руске војне интервенције у сиријском грађанском рату најкасније од новембра 2020. У априлу 2021. је употребљен у ударима против Тахрир ал-Шама у покрајини Идлиб .

Дана 8. јуна 2022, руска одбрамбена корпорација Ростех објавила је да су Ланцет распоређени током руске инвазије на Украјину 2022. године. Месец дана касније појавио се први снимак њихове борбене употребе у Украјини. Крајем 2022. године, на друштвеним мрежама појавило се више видео снимака на којима се види како дронови Ланцет гађају разне украјинске војне циљеве, као што су системи противваздушне одбране, самоходне хаубице, тенкови и војни камиони.

Међу оштећеним или уништеним циљевима налазили су се ракетни системи С-300, ракетни систем Бук-М1, тенк Т-64, хаубице М777 и ФХ70 западне производње, као и самоходне хаубице М109, АХС Краб и ЦЕЗАР .Дана 4. новембра 2022., топовњача украјинске морнарице класе Гјурза-М оштећена је дроном Ланцет, што је први пут да је Ланцет напао поморску мету током рата.

У фебруару 2023. Ланцет је гађао и погодио ретки украјински тенк Т-84 .У марту 2023, систем противваздушне одбране Стормер ХВМ који је испоручила Британија је први пут погодио Ланцет.
Према Орикс- у, холандској обавештајној веб страници отвореног кода, до 3. марта 2023. године, Ланцети су постигли више од 100 погодака на украјинске мете током рата. Већина циљева били су вучна артиљерија и самоходни артиљеријски системи. Руски извор такође је изнео тврдње о високој ефикасности дрона.
Према обавештајној веб страници LostArmour, до 27. септембра 2023., Ланцет је извршио укупно 659 напада на различито украјинско оружје од јула 2022. Међу њима, 207 циљева је уништено, док су 352 циља претрпела значајну штету. Ланцет није успео да погоди мету у 46 случајева, а резултати остају непотврђени за 52 напада. Више од половине Лансетових напада било је фокусирано на артиљеријске инсталације, укључујући 142 самоходне хаубице, 169 вучних хаубица/топова и минобацача, као и 20 вишецевних бацача ракета. Ланцет је уништио или оштетио 41 ПВО систем заједно са 54 радарска и комуникациона чворишта. Поред тога, дрон је проузроковао уништење или оштећење 89 тенкова, али и нешто мање количине друге технике.
Руски извори су 19. септембра 2023. потврдили да је Ланцет први пут извео напад на украјински ловац МиГ-29 стациониран у ваздухопловној бази Криви Рог, око 70 км од линије фронта на реци Дњепар, што указује да је максимални домет дрона био побољшан са раније декларисаних 40 км.

Варијанте
Ланцет-3
Основна и већа варијанта са издржљивошћу од 40 минута са максималном носивошћу од 3, односно максимално полетном масом од 12кг. Максимална брзина је 80-110 км/ч
Ланцет-1
Мања верзија Ланцета-3. Носи 1кг терета и има максималну полетну масу од 5кг. Издржљивост је 30 минута. [5] [7]
Изделије-53 (или Производ 53)
Најновија верзија Ланцета. Лансира из новог лансера, који има 4 лансирне цеви за 4 Ланцета.
Ове летелице могу да преносе информације између себе о метама и њиховој концентрацији и да нападну потпуно аутономно, бирајући мете на основу унапред постављених услова. Имају повећану максималну носивост од 5 килограма .

Руске трупе у Украјини почеле су да користе надограђену лутајућу муницију Ланцет са продуженом истрајношћу лета од једног сата и снажнијом бојевом главом тешком више од пет килограма, што је најмање два килограма више од основне верзије летелица.

За напад на људство се користе Ланцети са високоексплозивном фрагментираном или термобаричном бојевом главом, а оклопна возила са високоексплозивном противтенковском (кумулативном) бојевом главом. Надограђена варијанта носи ознаку Изделије 51, док је оригинална, са бојевом главом од три килограма, означена као Изделије 52 и наводно је такође надограђена већом бојевом главом и новим ЕО системом за навођење од марта 2023.

----------- Dopuna: 07 Avg 2024 17:16 ---------

Bespilotne letelice Jugoslavije

nobody@mycity-military.com (star_t) — Mon, 22 Apr 2024 21:44:44 +0100

----------- Napisano: 22 Apr 2024 21:44 ---------

Nekada pre sam naisao na jedno istrazivanje inzenjera sa VTI i na neke dokumente u kome se navode bespilotne letelice iz 70-ih (mozda 80-ih) godina u Jugoslaviji i njihovom razvoju. Takodje su postojali i neki forumi o njima, ali bas stari sa malo informacija (ne znam da li bih uspeo sada da ih pronadjem). Zanimalo me je ako neko ima neke informacije o tim projektima, sta se sa njima desilo, kako su izgledali, dokle se stiglo sa razvojem. Da li ove nase danasnje letelice imaju neki uticaj od tih starih projekata?

----------- Dopuna: 22 Apr 2024 21:45 ---------

A ako neko zna i da li su oni istiniti ili su bili samo neke spekulacije, zamisljeni projekti (ili nadrealni projekti kao avion B-12 naprimer).

MALE BPL Sirtap

nobody@mycity-military.com (djox) — Tue, 03 Oct 2023 16:28:06 +0100

Serbia looks to join Spanish surveillance drone program
Citat: Serbian officials have confirmed that the country, one of the largest military drone operators in the Balkans, is looking to join the Airbus-led surveillance drone program SiRTAP, already planned to be acquired by Spain and Colombia.

Citat:The project, led by Airbus Spain, aims to produce a tactical unmanned aerial vehicle designed for intelligence gathering and surveillance. Although the drone is currently still in a pre-design phase, the Spanish MoD recently approved funds nearing $542 million from its defense budget to invest into the program and is looking to acquire a total of 27 SiRTAPs.
Serbia has previously signaled interest in the program, but it remains too early to tell in what capacity it would be joining the initiative.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

T6 pisao o tome
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

CASC Rainbow CH-95

nobody@mycity-military.com (nebkv) — Mon, 24 Jul 2023 10:51:29 +0100

Nas Dzejms Bond

U odnosu na dosadasnje ova je izuzetno tiha,sto me odusevilo

C-Astralove BPL

nobody@mycity-military.com (jazbar) — Sun, 14 May 2023 20:34:20 +0100

Talijanski 41. regiment iz Cordenonsa u Afganistanu sa na�im Bramorom C4eye. Zna�i dobar je za Talijansku vojsku, a nije za na�u SV?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ryan Firebee

nobody@mycity-military.com (RJ) — Tue, 28 Mar 2023 22:20:22 +0100

Ryan Firebee I - Q-2/KDA-1 Firebee
Ryan Firebee je bespilotna letelica-meta koje je razvio Ryan Aeronautical Company 1951. godine.
To je jedan od prvih dronova na mlazni pogon i jedan od naj�e��e kori�tenih dronova-meta ikada napravljenih.
Firebee I je bio rezultat zahteva i ugovora ameri�kog RV iz 1948 sa Ryanom za metu na mlazni pogon. Prvi let prototipa XQ-2 Firebee izvr�en je po�etkom 1951. Dron je imao zakrivljene letne povr�ine i kru�ni nosni otvor. Po�etni modeli su imali karakteristi�ne zavr�ne plo�e u obliku "strelice" na repu. Firebee je mogao biti lansiran iz vazduha iz posebno modifikovanog aviona (Douglas A-26 Invader je prvi kori�ten za ovu svrhu), ili sa zemlje s jednim RATO busterom.

Nakon uspe�nog testiranja, manji broj serijskih Firebee ozna�en kao Q-2A proizveden je za USAF.
Prva varijanta A pokretana je turbomlaznim motorom Continental J69-T-19B. Nakon prve varijante, RV je dobilo i manji broj Q-2B sa sna�nijim motorom koji je imao bolje performanse na velikim visinama.
Ameri�ka mornarica nabavila je Firebee pod oznakom KDA-1 koji je uglavnom bio sli�an Q-2A, a razlikovao se po svom pogonu: turbomlazni Fairchild J44-R-20B.
Ameri�ka vojska je tako�e dobila KDA-1 verziju za njih ozna�enu kao XM21 koja se razlikovala samo u manjim detaljima.
Mornarica je dobila i nekoliko pobolj�anih varijanti KDA-1, uklju�uju�i XKDA-2 i XKDA-3 koje nisu bile proizvedene u velikim koli�inama i KDA-4 koji je bio i glavni serijski model. Ove varijante bilo je te�ko razlikovati od KDA-1, jer su se razlikovale uglavnom po sukcesivno unapre�enim motorima J44 i drugim manjim "kozmeti�kim" promenama.
Kanadsko RV (RCAF) je kupilo 30 KDA-4 Firebee koje su nosila dva specijalno konvertirana Avro Lancastera Mk.10DC od 1956. do 1961.
Oni su kori�teni za testiranje sistema naoru�anja za Avro Canada CF -100 i Avro Canada CF-105 Arrow.

Model 124/BQM-34A
Kasnih 1950-ih, USAF je dodelio Ryanu ugovor za pobolj�anu "drugu generaciju" Firebeeja model 124 prvobitno ozna�enim sa Q-2C. Prvi prototip je izveo svoj prvi let krajem 1958. godine, a u proizvodnju je u�ao 1960. Godine 1963. preimenovan je u BQM-34A. Stari dronovi prve generacije KDA-1 i KDA-4 koji su tada jo� leteli u RM, date su nove oznake i to AQM-34B i AQM-34C.
BQM-34A za razliku od prvobitnih varijanti imao je ve�i trup, du�a krila i posebni otvor tipa "brada" ispod �iljastog nosa (za razliku od kru�nog usisnika prve generacije Firebee-a). Pokretao ga je Continental J69-T-29A turbomlazni motor, kopija pobolj�ane Turbomeca Gourdon derivata Marborea, sa potiskom od 1700 lbf (7,6 kN) Ameri�ka RM je tako�e usvojila BQM-34A, dok je vojska dobila verziju pod nazivom MQM-34D sa du�im krilima i sna�nijim RATO raketnim motorima.
Godine 1960. USAF je otpo�eo sa programom razvoja stelt tehnologije smanjenjem radarskog odraza bespilotne letelice Q-2C.To je postignuto posebno dizajniranim plo�ama preko usisnika,materijalom i specijalnom bojom koja apsorbira i upija radarsko zra�enje.

Tokom 1970-ih ameri�ka vojska koristila je MQM-34D kao mete za FIM-92 Stinger.
Modifikovani MQM-34D su imali revidirani prednji trup sa kru�nim nosnim usisom koji im je dao izgled sli�an izgledu "rastegnute" mete prve generacije Q-2A,i dobili su oznaku MQM-34D Mod II.
U me�uvremenu,ameri�ka mornarica je nadogradila avioniku u svojim BQM-34A,koji su tada dobili naziv BQM-34S a po�etkom 1980-ih i pobolj�ani motor J69-T-41A. RV je po�elo da "a�urira" svoje BQM-34A sa pobolj�anom avionikom, kao i motorom J85-GE-7 koji je bio ugra�en bez ve�ih izmena u konstrukciji drona-pobolj�ane varijante zadr�ale su svoju postoje�u oznaku BQM-34A.
Proizvodnja BQM-34A je zavr�ena 1982. godine,ali je proizvodna linija ponovo otvorena 1986 zbog zahteva i potreba kako bi se proizvelo vi�e meta BQM-34S.
RV i RM su po�ev�i od 1989. godine opet radili na pobolj�anju-uba�en je motor J85-GE-100 kao i modernizovana avionika.Krajem 1990-ih neki Firebee bili su opremljeni GPS navigacijom.
Firebee-jeva glavna vazdu�na lansirno-kontrolna platforma je Lockheed DC-130 koji mo�e nositi �etiri bespilotne letelice na podkrilnim pilonima.Nakon obavljenog zadatka (ukoliko se dron koristio kao simulator a ne kao meta),isti se vra�ao na zemlju uz pomo� padobrana.
Dron je imao i mogu�nost da pluta du�i vremenski period ako bi se kojim slu�ajem prizemljio na vodenu povr�inu.
Firebee kao meta opremljen je raznim kontrolnim sistemima koji simuliraju i opona�aju �irok spektar borbenih aviona.Tako�e je opremljen sistemima za ocenjivanje preciznosti PVO posada uz razne protivmere i ometa�e.

Ryan Firebee II
Teledyne Ryan je tako�e razvio i tre�u generaciju modela 166 Firebee II sa nadzvu�nim performansama pokretan turbomlaznim motorom Teledyne CAE J69-T-6.
Prvi let izveden je 1968. Iako se njegov vanjski izgled bitno razlikovao od originalnog Firebeea,Firebee II je koristio iste upravlja�ke sisteme i zadr�ao je oznaku BQM-34. Mornari�ka verzija je bila BQM-34E dok je RV verzija bila BQM-34F.
BQM-34F ra�en za RV bio je ne�to te�i,sa dodatnim padobranom. Mornari�ki BQM-34E imao je pobolj�anu avioniku a sa nadogradnjom i redizajnom nosio je oznaku BQM-34T.
Unutra�nji kapacitet goriva bio je mali ali je letelica mogla nositi vanjski rezervoar koji je odbacivan pre pove�anja nadzvu�ne brzine.
Kao i Firebee I, i verzija II je koristila lansirnu platformu DC-130. Tako�e je lansiran sa zemlje koriste�i RATO bustere. Dostizao je maksimalnu brzinu od 1,5 maha i za 4 minuta mogao se popeti na visinu od 18.000 m. Sama bpl pri podzvu�nim krstare�im brzinama imala je autonomsnost od 75 minuta te je mogla ostvariti domet od pribli�no 920 km.
Nekoliko dronova prepravljeno je u naoru�ane platforme-ideja je bila da se ove letelice upu�uju na vrlo rizi�ne zadatke gde bi dejstvovali raketnim i bombarderskim naoru�anjem. Ova ideja sem eksperimentisanja nije za�ivela.

Ryan Model 147 Fire Fly & Lightning Bug
Uspeh Firebee doveo je do toga da je Ryan razvio izvi�a�ku verziju koja je postala vrlo uspe�na serija modela 147 Fire Fly i Lightning Bug - oni su imali veliku ulogu u Vijetnamskom ratu i u operaciji Pustinjska oluja.
Firebee su tako�e bili na upotrebi u Kanadskim i Japanskim oru�anim snagama.Japanske Firebee po licenci proizvodio je Fuji Heavy Industries.
Mali broj je isporu�en i za NATO programe. Izra�eno je vi�e od 7.000 Firebee modela od kojih su 1.280 varijante prve generacije.

Beechcraft AQM-37 Jayhawk

nobody@mycity-military.com (RJ) — Sat, 18 Feb 2023 16:18:43 +0100

AQM -37 Jayhawk (prvobitno nazvan Beech KD2B) je nadzvu�na bespilotna letelica-meta koja se lansira iz vazduha, proizvedena od strane Beechcrafta, sposobna da simulira ulaz i napad bojevih glava ICBM protivni�ke strane.

1959. godine ameri�ka RM i ameri�ko RV objavile su zajedni�ki zahtev za projektovanje brze lete�e mete. Beechcraft je pobedio na takmi�enju,a rezultat je bio mali dron sa delta krilima i te�nim raketnim gorivom, prvobitno ozna�en kao XKD2B-1, kasnije kao AQM-37.
Prototip je prvi put poleteo u maju 1961. godine a zatim je usvojen u arsenal ameri�ke mornarice 1963. godine.
Serijski model imao je oznaku AQM-37A ili Beech Model 1019.

Nakon AQM-37A sledila je lista podvarijanti od kojih su neke bile nove, a druge modifikacije postoje�ih AQM-37.
Ove varijante su imale za cilj da simuliraju razli�ite vrste "pretnji" (u RM) kao �to su protivbrodske rakete koje lete gotovo na nivou morske povr�ine ili simuliraju napad sa velike visine ili pak izvode kombinovani napad. Jedna varijanta visokih performansi sa pobolj�anom termi�kom za�titom postigla je brzinu od 4,7 maha i visinu od preko 112.000 stopa (34 kilometra) na balisti�koj putanji. Kona�na varijanta ameri�ke RM dobila je oznaku AQM-37C.

Nakon procene i ispitivanja AQM-37A kasnih 1960-ih, ameri�ka kopnena vojska je nabavila malu po�etnu seriju modela 1100/1101 AQM-37A koji su za razliku od drugih "potro�nih" varijanti mogle da se posle simulacije izvuku pomo�u dvostepenog padobrana. Neke od ove serije bile su namenjene za rad na malim visinama i opremljene radarskim visinomerom, a druge su bile namenjene za operacije na velikim visinama i imale su barometarski visinomer.
Vojska je kasnije naru�ila preko 400 pobolj�anih "potro�nih" varijanti modela 1102 AQM-37A.

RV koji je uz RM prvobitno naru�io projektovanje i proizvodnju AQM-37 tek je po�etkom 1970-ih krenuo sa usvajanjem i upotrebom ovih BPL.
Male koli�ine AQM-37 su tako�e prodate Italiji,Izraelu i Francuskoj, dok ih je kompanija Shorts u Britaniji proizvela po licenci u nekoliko stotina primeraka oznake Shorts SD.2 Stiletto.
Tako�e je i Italijanska kompanija Meteor proizvodila AQM-37 po licenci.

Sve varijante se lansiraju iz vazduha, pri �emu se kao lansirna platforma obi�no koristio F-4 Phantom a kod Britanaca Canberra.
Vi�e od 5.000 BPL-meta AQM-37 svih varijanti isporu�eno je od ranih 1960-ih.
Ameri�ka mornarica je 22. septembra 2022. izvela poslednje lansiranje mete AQM-37.

Motor za AQM-37 proizveo je Rocketdyne. Motor koristi te�no gorivo.
Kao rezultat toga, kasnih 1960-ih, RV su istra�ivale alternativnu propulzivnu shemu za AQM-37 u okviru projekta "Sandpiper". Program je uklju�ivao ispitivanje nekoliko AQM-37A sa "hibridnim" motorima koji su koristili �vrsto gorivo sa oksidantom azotne kiseline koji se mo�e skladi�titi. Testovi su ocenjeni uspe�nim,pa je RV nastavilo sa daljim usavr�avanjem i tako je nastao program "High Altitude Supersonic Target (HAST)" 1970-ih. HAST je pretrpio razne modifikacije a tek 1979. godine je Teledyne Ryan dobio ugovor za model 305/AQM-81A Firebolt .
Prvi Firebolt (High altitude, high speed target - HAHST) poleteo je 13. juna 1983. godine lansiran iz Eglin AFB , Florida, F-4D Phantom II.
Nova BPL-meta je veoma li�ila na AQM-37, ali za razliku od originala imala je hibridni raketni motor. Iako je program HAST obe�avao, AQM-81A nikada nije u�ao u proizvodnju.

TT karakteristike
Du�ina: 4,27 m
Raspon krila: 1,00 m
Visina: 0,66 m
Bruto te�ina: 280 kg
Pogon: 1 RM na te�no gorivo Rocketdyne LR64-NA-4 , potisak od 3,8 kN
Performanse
Maksimalna brzina: 4,0 maha
Domet: 180 km
Vreme trajanja leta: 5 minuta
Plafon leta: 30.000 m

EOS C VTOL

nobody@mycity-military.com (RJ) — Sun, 12 Jun 2022 18:14:02 +0100

EOS C VTOL je bespilotna letelica, proizvod Estonske firme Threod Systems.
EOS C VTOL je slo�ena, ali jednostavna BPL za kori�tenje sa mogu�nostima koje se obi�no susre�u na ve�im platformama. Osim toga EOS C VTOL poseduje:
� Krila sa visokim omerom �irine i visine za maksimalnu efikasnost
� Pru�a izuzetan kvalitet slike sa velikih visina
� Efikasan, pouzdan i siguran VTOL prelaz za poletanje i sletanje
� Visoka otpornost na udare vetra
� Izuzetno tih rad (ne�ujan �ak i na malim visinama)
� Odli�na mogu�nost zumiranja do 0,7� FOV
� MESH mre�ni radio s potpunom interoperabilnosti
� Veliki izbor zemaljske opreme dostupan za UAS re�enje.
� Ima autonomiju od 180min, s dometom od oko 30km.
� Te�ina: 15 kg (nosivost 1,1 kg).
Poznata je i cena ove BPL koja iznosi 165 hiljada eura.
Prema poslednjim informacijama Estonija donira 4 BPL za Ukrajinu.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Bayraktar TB2

nobody@mycity-military.com (Toni) — Sun, 13 Mar 2022 15:51:50 +0100

Ukrajina kupila 6 turskih Bajraktar TB2

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

General Atomics Mojave

nobody@mycity-military.com (djox) — Thu, 09 Dec 2021 13:51:14 +0100

Jos jedan nov-Mojave
General Atomics unveils new �Mojave� drone with 16 Hellfire missiles
Citat:With the ability to carry 16 Hellfire missiles and take off and land in a dirt road, the new Mojave drone revealed today by General Atomics is designed to perform in dirty and dangerous environments where enemies are hiding.
But first, it just needs to find a customer.
The original idea behind Mojave � officially disclosed today, about a month after Breaking Defense first reported on it � was to build a drone that special operators could take into austere conditions that had a larger payload than the company�s MQ-1C Gray Eagle used by the Army, said Dave Alexander, president of General Atomics aeronautics business.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

CSD Drone Databook

nobody@mycity-military.com (RJ) — Fri, 30 Jul 2021 18:26:22 +0100

Studija "Center for the Study of the Drone" iz 2019 godine sa pregledom svih BPL po zemljama korisnicama.
Srbija je predstavljena na strani 166 sa letelicom Orbiter koja je tada jedina i bila zastupljena u VS.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]