MyCity Military :: Vazduhoplovno naoru�anje i oprema

AIM-9 Sidewinder

nobody@mycity-military.com (aramis s) — Thu, 01 Oct 2009 21:17:54 +0100

Krajem 40tih US NAVY, je zaklju�ila da klasi�no strelja�ko naoru�anje vazuduhoplova vi�e nije kadro da se nosi sa najnovijim sovjetskim avionima, posebno sa bombarderima koji nose nuklearno naoru�anje.
USAF je sa Hughes uveliko radio na AIM-4 Falcon, a tako�e se priklju�io NAVY,Sperry, Bendix i Rayhteon na projektu Sparrow. Problem je bio u Poluaktivnom radarskom samonavo�enju I Gabaritima radara �lampa�ke� tehnologije.
Dotada�nje presreta�ko naoru�anje (nevo�ena raketna zrna 70mm) nisu bila adekvatno naoru�anje za takve zadatke �to je samo potvrdio incident iznad Los Angeles-a. Tada su dva presreta�a F-89 Scorpion na �uljeza� ispalila 208 Mighti Mous-a, koji su proma�ili cilj, ali su uni�tili jedan automobil i izazvali seriju po�ara. �Uljez� je pao zbog nestanka goriva.
Ipak,1947 se u NAVY javlja ideja o ugradnji IC GSN u raketu 127mm (Zuni) kojom bi se naoru�ali flotni lovci, a �ime bi se izbegla potreba za ogromnim osmatra�ko-ni�anskim radarima toga doba. 1947, fizi�ar Bill McLean, koji je radio za NOTS po�eo da radi na sistemu koji bi pomo�u termalnog traga�a mogao da �vidi� cilj, kao jednostavnijoj i jeftinijoj alternativi PARS. I ako zvani�no nije bila zainteresovana za IC GSN, NAVY odvaja skromni bud�et za istra�ivanje �to uz dosta pote�ko�a zbog tada�nje tehnologije dovodi potpisivanja ugovora o zavr�etku projekta 1951 u Philco. IC sensor je bio jednostavan i elegantan. Uzor je bio nema�ki eksperiment iz II SR, ali su Amerikanci uveli nekoliko pobolj�anja.Rezultat je bio lagana raketa sa malim brojem pomi�nih delova, kompatibilna sa svim vazduhoplovima, idealana u samoodbrani uz primenu sistema ispali-zaboravi.

Prototip AIM-9A je testiran tri godine pre po�etka proizvodnje serijskog AIM-9B. 1953. Projekat umalo nije otkazan zbog 12 kvarova. Nakon prvog uspe�nog, sledilo je 6 neuspe�nih testova. Ispitivanja su ipak nastavljena visokim tempom, tako da je u jednoj fazi ispaljeno 100 raketa za tri meseca, a jedan test-pilot je za tri godine ispalio 92 rakete. 1955. po�inje proizvodnja u Philco, a 1956. Sidewinder je u�ao u naoru�anje. Samo ime je inspirisano kretanjem senzora u toku proporcijalne navigacije, od centra ose u stranu, pa opet u osu, �to podse�a na kretanje zmije.

Sidewinder je jedna od najstarijih, najjeftinijih i najuspje�nijih oru�ja u SAD-inventaru. Me�u korisnicima su Ju�na Afrika, Nema�ka, Saudijska Arabija, Argentina, Austrija, Australija, Bahrein, Belgija, Brazil, Kanada, �ile, Kolumbija, Ju�na Koreja, Danska, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, �panijaa, SAD (USAF, US Army, USMC i NAVY), Filipini, Francuska, Gr�ka, Holandija, Jemen, Iran, Izrael, Italija, Japan, Jordan, Kuvajt, Malezija, Maroko, Norve�ka, Oman, Pakistan, Poljska, Portugalija, Kenija, Velika Britanija, Singapur, �vedska, �vajcarska, Tajland, Tajvan, Tunis, Turska i Venecuela.
Sidewinder je proizveden od strane Loral (nekada Ford Aerospace and Communications), Raytheon Company; Bodenseewerk GER�TETECHNIK GmbH (BGT) Nema�ka i japanskog Mitsubishi. Ukupna proizvodnja je preko 110.000 raketa svih verzija za 45 zemalja.
Po�etne varjante su bile krajnje neuspe�ne u realnim borbenim uslovima. Bez obzira na to kopirane su od SSSR-a u obliku K-13, a on od kineza u obliku PL-2. U godinama koje su prolazile raketa je usavr�avana i izgled joj se menjao, ali pre�nik je ostao isti-127mm.

AIM-9B je imao ograni�eni domet senzora i mogu�nost napada u rep uz veliku osetljivost na ometanja. PbS nehla�eni sensor je imao ugao osmatranja +/-25� , brzinu pra�enja 11�/s i vidno polje 4�. I ako je raketa imala mogu�nost manevra 12G, traga� to nije mogao da isprati. Mogao je da �vidi� samo izduvnik motora i bio je osetljiv na zra�enje Sunca, Zemlje i oblaka. Tehnologija je bila �lampa�ka� i dolazilo je do �estih kvarova prilikom grubih sletanja na nosa�. Pokretanje kormila je gasno u trajanju oko 20s. Bojeva glava Mk-8 mase 11,3kg ima 4,5kg HBX exploziva imala je pasivni IC upalja� dometa aktiviranja 9m, koji se armirao na 900m od nosa�a. Motor na �vrsto gorivo Mk_17 je razvijao 2700kp za 2,2 s i ubrzavao raketu do M 1,7, �to je bilo dovoljno za domete od 500-4500m. Cena rakete je bila 41.300$.
U Evropi je krajem 60tih, AIM-9B pro�ao u varjanti FGW.2 znatna pobolj�anja(silikonska kapa traga�a,tranzistori, crio cooler na bazi CO2) i na kraju dobio oznaku F.
NAVY je tra�ila dalja pobolj�anja te je do�lo do razvoja Motoroline varjante C(poluaktivno radarsko samonavo�enje) i Fordove IC varjante D. Pobolj�ani motor je dao domet od 18km, pokretanje kormila je trajalo 60s(kao i kod najnovijih modela), pove�ani su stabilizatori.
C varjanta je pokazala veliku nepouzdanost u dejstvu sa lovaca F-8 Crusader, pa je prizvedena samo u hiljadu komada . Preostale rakete su pretvorene u protivradarske AGM-122 Sidearm.

Slika: B,C i D varjanta.

D varjanta je dobila hla�enje traga�a te�nim azotom i kapu od MgF. Ukupno 6l azota je bilo sme�teno u rezervoar u lanseru LAU-7 i omogu�avali su rad od 2,5h. PbS sensor se pre zahvata hladio na -160�C �to je rezultovalo izuzetnom osetljivo��u. Vidno polje je smanjeno na 2,5� zbog smanjenja pozadinskog �uma, a ugao osmatranja je pove�an na+/- 40�.

AIM-9G(golf) je prvi imao SEAM(sidewinder expended acquisition mode) i automatsko usmeravanje od strane radara.U su�tini je bio pobolj�ana varjanta D, ali je brzo zastario jer ga je potisnula nova varjanta.
AIM-9H je varjanta sa potpuno tranzistorskom tehnologijom, efikasna u svim meteo uslovima, sa kormilom dvostruke delte zbog pobolj�anja agilnosti i mogu�nosti ga�anja ciljeva na fonu zemlje. Izuzetno je popravila mogu�nosti F-4 u Vijetnamu, a proizvedena je u ukupno 2120 primeraka u periodu 1970-1972. Najva�nija osobina je mogu�nost viziranja cilja izvan ose(pomo�u ni�ana na kacigi), ali sama raketa nije bila u stanju da podr�i ovu mogu�nost. Uz to je raketa imala softver koji je omogu�avao preskakanje uzduvnika i pogodak u trup. Ineresantno je pomenuti da su Nemci predlagali sverakursnost , �to je NAVY odbila. U periodu 1972-1974 je izra�eno jo 7.720 raketa.
AIM-9K je brzi projekat modernizacije varjante H, ali je otkazan u korist varjante L.
Sidewinder u USAF
Zbog tradicionalnog rivalstva, USAF nije hteo da prihvati AIM-9 do Vijetnamskog rata. Nakon usvajanja, dalji razvoj je tekao samostalno zbog druga�ije taktike upotrebe. Kao rezultat iskustva iz Vijetnama, pokrenut je razvoj varjante E. Ona je dobila pobolj�ane mogu�nosti zahvata i pove�anu agilnost protiv ciljeva na maloj visini. Dobila je Peltier thermo cooler, pobolj�anu elektroniku, ve�u brzinu pra�enja cilja 16,5�/s i ugao zahvata +/-40�. E-2 je dobio malodimni motor.
AIM-9J je dalje usavr�avanje varjante B. �rtvuju�i brzinu i domet i�lo se na ve�u agilnost. Prelomljeni delta kanari su doneli bitna pobolj�anja na malim visinama(max optere�enje od 22G), a uvedena je i sverakursna(uslovno) GSN. Konverzijom je 1970. obuhva�eno 6.700 AIM-9B i 7.300 AIM-9E. I ako su bile poslate u Vijetnam, nisu do�ivele �vatreno kr�tenje�. 1973. je po�ela proizvodnja varjante J-1, sa pobolj�anom elektronikom(kompletno poluprovodnici), kasnije preimenovana u N varjantu, koja je proizvedena u 7.000 kom prete�no za izvoz.
Zajedni�ki razvoj
Iskustva iz Vijetnamskog i Jom Kipurskog rata, nametnuli su potrebu za raketom nove generacije. Zbog novih zahteva, tj obavezne sverakursnosti rakete trebalo je zameniti PbS traga�, a tako�e i IC blizinski upalja�, jer je bio nepouzdan van oblasti izduvnika. Tako zapo�inje razvoj rakete III generacije, koja �e biti u stanju da presre�e ciljeve koji lete u svim pravcima (pa �ak i u ��elo�), koji o�tro manevri�u ili lete brzo na bilo kojoj visini. AIM-9L je u su�tini verzija H sa novim senzorom, upalja�em i rashladnim sistemom. Za sensor je odabran InSb koji radi na talasnoj du�ini od 4 mikrona i manje je podlo�an smetnjama sa fona zemlje, a u kombinaciji sa Argonom daje ve�u osetljivost. On je i zaslu�an za sverakursnost , jer prati du�e IC talase, a odbacuje kratke. Motor je usavr�en, a tako�e i kanari dobijaju pobolj�an oblik dvostruke delte. Po prvi put dobija blizinski laserski upalja� i novu prefragmentisanu b/g ubojnog radijusa 10m visoke efikasnosti sa prstenastim dejstvom.
Prizvodnja je po�ela 1978. i proizvedeno je 16.000 raketa u USA i Evropi, od toga samo za Japan 9.000. Cena rakete je bila 50-58.000$.
Kori�tena je u Foklandskom ratu i dolini Beka sa 80% uspe�nosti i postavila standard : taktika borbe ispred manevarskih nadmudrivanja. Vi�e nije bilo va�no do�i u rep protivnika, raketa se mogla ispucati i u �elo.

AIM-9L GSN

AIM-9M je dalji razvoj rakete koji je postao operativan 1982. Pobolj�ane su manevarske karakteristike rakete, uveden dvobojni traga� i novi bezdimni motor je Mk36 Mod11.
AIM-9Q je razvijen po specufikaciji NAVY, dok je AIM-9S osiroma�ena verzija za izvoz.
AIM-9P je nastala �podmla�ivanjem � B/J raketa. Dobile su novi motor, pobolj�an je blizinski upalja� i zamenjen blok elektronike. Od 1978. je rekonstruisano 21.000 raketa. P-1 dobija blizinski laserski upalja�; P-2 malodimni motor; P-3 usavr�eniji motor, pobolj�ani upalja�, novu bojevu glavu otporniju na te�ke uslove eksploatacije; P-4 je obuhvatao sve mogu�nosti nadgradnje; P-5 otpornost na protiv-mere.

Upore�enje P(plava) i J varjante.

�etvrta generacija:
AIM-9R je trebao da bude Product Improvement Program (PIP) za M varjantu. Program je uklju�ivao zamenu postoje�eg traga�a FPA IIR traga�em WGA-19, koji je neosetljiv je na smetnje, potpuno elemini�e pozadinski �um �ime se otvara mogu�nost pove�anja vidnog polja �to je neophodno za pra�enje ciljeva koji o�tro manevri�u i uvodi mogu�nost ni�anjenja ciljeva koji se nalaze van ni�anske linije. Zbog visoke procenjene cene konverzije, program najpre napu�ta USAF, a nakon toga i NAVY zbog �ega se 1992. i obustavlja.
Nakon ispitivanja R-73 iz arsenala biv�eg DDR-a, Amerikanci su shvatili da sverakursna raketa vi�e nije sposobna da se nosi sa sverakursnom raketom koja se ispaljuje pomo�u ni�anskog sistema na kacigi pilota. Od 50 simuliranih borbi protiv pozajmljenih MiG-29 dobili su samo jednu. Tada su shvatili da su u zaostatku punih 18 godina u odnosu na rivala, te su velikom brzinom krenuli u razvoj rakete koja bi sublimirala sve dostignute tehnologije sa postoje�e rakete AIM-9M i otkazanih projekata. To dovodi do razvoja najnovije radikalno pobolj�ane varjante X koja uz FPA IIR sensor unosi nova pobolj�anja: fiksne kanare, upravlja�ke povr�ine(kormila) oko mlaznice motora i TVC(thrust vector contol) ili vektorisani potisak. Umesto rolerona koji su nekako postali za�titni znak Sidewinder-a, prvi put je uveden INS, a raketa je rasponom stabilizatora od po�etka prilago�ena sme�taju u trupu aviona najnovije generacije.

Od po�etka razvoja pa do danas, raketa je prolazila stalni proces usavr�avanja i pri tome sa�uvala svoj karakteristi�ni izgled (izuzev X varjante) i gabarite. To samo dokazuje da nema zastarelog oru�ja, ve� samo inertnosti u njegovom pobolj�anju i stalnoj nadogradnji.

Dimenzije varjanti

...i njihove vizuelne razlike

----------- Dopuna: 02 Okt 2009 8:19 ---------

Dr McClean tvorac rakete

Kasetne Avio Bombe i Dispenzeri (Cluster Bomb Unit)

nobody@mycity-military.com (RJ) — Thu, 19 Feb 2009 10:34:22 +0100

Kasetne Avio Bombe (KAB); Cluster Bomb Unit (CBU) - Opis, namena, dejstvo i vrste

Citat:Pod pojmom kasetne avio-bombe (KAB) podrazumevaju se klasi�ne, slobodnopadaju�e, aerodinami�ki oblikovane, u principu nevo�ene avio-bombe, sa bojevom glavom - specijalnim ,,kontejnerom� u kome se sme�ta od nekoliko desetina do nekoliko stotina malih avio-bombica razli�itih kalibara i namene pod nazivom submunicija (Submunnition). Spadaju u grupu vazduhoplovnih sistema oru�ja sa kasetnom bojevom glavom.

Kasetne avio-bombe su konstruisane tako da u svojoj unutra�njosti nose submuniciju najrazli�itijeg dejstva:
rasprskavaju�eg, probojnog, zapaqivog ili kombinovanog
Masa ovih malih bombi (subprojektila) se kre�e od nekoliko stotina grama, pa do nekoliko kilograma.
U svetu postoji mnogo vrsta ovih avio-bombi, ali najrasprostranjenije su ameri�ke i neke iz evropskih zemalja �lanica NATO.
Za mnoga ratna vazduhoplovstva u svetu termin ,,klaster� bomba (Cluster Bomb - rasejavaju�a bomba), postao je sinonim za kasetnu avio-bombu BL-755, firme Hunting Engineering, Velika Britanija, koju je RAF uveo u upotrebu 1972.godine, a namenjena je za uni�tavanje vozila, tenkova i ljudstva.

Namena KAB

Kasetne avio-bombe (KAB) su namenjene za no�enje i razbacivanje odjednom ili programirano ve�eg broja subprojektila (bombica) malog kalibra, kao i PT mina. Konstruisane su tako da u svojoj unutra�njosti nose i do nekoliko stotina malih, ali veoma opasnih bombica najrazli�itijeg dejstva: rasprskavaju�eg, probojnog, zapaljivog ili kombinovanog.
Male avio-bombe su namenjene za uni�tavanje �ive sile i oklopljenih ciljeva, zapre�avanje odre�enih takti�kih prolaza, za ru�enje PSS i sl. Pored toga submunicija mo�e da se pojavi u obliku ,,koktela� svih ovih bombica i mina uz dodavanje specijalnih zapaljivih elemenata (belog fosfora ili cirkonijuma), radi izazivawa po�ara.
Bombice mogu da se aktiviraju odmah prilikom pada, mogu biti obi�ne mine sa razli�itim vremenima usporenja ili specijalne mine, opremljene sa raznim tipovima senzora (IC, akusti�ni i seizmi�ki) za detekciju i samonavo�enje na objekat dejstva.

Osnovni deo kasetne avio-bombe �ini kaseta napunjena sa vi�e stotina kasetnih bombica i ure�aj za programirano izbacivanje kasetnih bombica.
Otvaranje kaseta, posle odbacivanja sa aviona, mogu�e je, zavisno od konstrukcije KAB, kori��enjem jednog od slede�ih principa:
-Rotacionom silom (kod ranijih tipova kaseta sa uvijenim stabilizatorima),
-Vazdu�nom strujom,
-Piromehanizmima i barutnim gasovima (kao npr. kod krstare�e rakete kasetnog tipa Tomahavk BGM/UGM-109D, ili kod planiraju�eg autonomno vo�enog projektila kasetnog tipa AGM-154A ), kao i
-Putem tempirnih upalja�a i satnih mehanizama.

Posebnu grupu sistema za razbacivanje submunicije sa aviona �ine podvesni kontejneri stalnog tipa (dispenzeri), koji se mogu koristiti vi�e puta. Opremaju se sa nekoliko stotina malih avio-bombi u razli�itim kombinacijama i za razli�ite namene.

Prednosti kasetnih avio-bombi u pore�enju sa ostalim vrstama avio-bombi:
-mogu�nost ve�e zone dejstva, �to daje ve�u efikasnost pri dejstvu po rastresitim objektima;
-mogu�nost kombinovanog dejstva, koje se posti�e opremanjem kasetne avio-bombe i podvesnih kontejnera sa razli�itim vrstama kasetnih bombica (kumulativnog, par�adnog i zapaljivog dejstva);
-ve�a verovatno�a poga�anja ta�kastih ciljeva.

Nedostatak ve�ine postoje�ih vazduhoplovnih kasetnih ubojnih sredstava je u tome �to avion koji izvodi napad sa istima dolazi u rejon cilja (nadle�e cilj na relativno maloj visini) po kome dejstvuje, tako da pri dobro organizovanoj PVO mo�e do�i do znatnih gubitaka. U cilju re�avanja ovog problema razvijaju se samonavo�ene (planiraju�e) kasetne avio-bombe poput lete�eg kontejnera AGM-154.

Prema konstruktivnoj izvedbi KAB mo�emo podeliti na:

-kasete stalnog tipa, neodbacuju�e (kasetni dispenzeri) i
-kasete potro�nog tipa, odbacuju�e (KAB i kasetni kontejneri).
I jedne i druge su oblika specijalnih kontejnera napunjene velikim brojem malih avio-bombi. Kasete oba tipa imaju aerodinami�ki oblik i podve�avaju se na spoljne, unutra�nje ili podtrupne nosa�e naoru�anja vazduhoplova.

Raznolikost i vrsta ciljeva koji su bombardovani iz vazduha, uslovili su izradu velikog broja vazduhoplovnih kasetnih oru�nih sistema ili, drugim re�ima, vazduhoplovnih sistema oru�ja sa kasetnom bojevom glavom najrazli�itijeg dejstva i tehni�kih re�enja.
Obzirom na veliku efikasnost upotrebe vazduhoplovnih sistema oru�ja sa kasetnom bojevom glavom za bombardovanje velike povr�ine i teritorije jednim naletom, sva sredstva za no�enje i razbacivanje malih bombica iz vazduha mo�emo podeliti na:

a). Sve�njve malih avio-bombi potro�nog tipa;
b). Kasetne avio-bombe;
c). Kasete stalnog tipa (kasetni dispenzeri), neodbacuju�i (kontejneri stalnog tipa);
d). Kasete potro�nog tipa (kontejneri), odbacuju�i (planiraju�i kontejneri,vo�eni lete�i kontejneri,odbacivi dispenzeri, autonomni slobodnolete�i kasetni dispenzeri, kasetni dispenzeri ili kontejneri sa raketnim pogonom za pove�anje dometa, minijaturne krstare�e rakete sa kasetnom bojevom glavom itd.);
e). Krstare�e rakete sa bojevom glavom napunjenom subprojektilima

Municija kombinovanog Dejstva - Kasetna vi�enamenska bomba CBU-87/B sa subprojektilima BLU-97/B

Kasetna bomba CBU-87/B (CBU - Cluster Bomb Unit) u originalu razvijena je od strane firmi Honeywell Defence i Marine Systems a u naoru�anje americkog RV uvedena je tokom 1986g.
Sama konfiguracija CBU-87/B predstavlja kontejner sa 202 specijalno konstruisana subprojektila BLU-97/B.
BLU oznacava "aktivnu bombu" (BLU- Bomb Live Unit) a sama oznaka "B" u americkoj terminologiji oznacavanja se odnosi na potro�no oru�je (municiju).
Subprojektil BLU-97/B je tako konstruisan da ima tri razorne mogucnosti (kumulativno; parcadno i zapaljivo) i otuda potice naziv "kombinovano dejstvo".
Kumulativno punjenje subprojektila BLU mo�e da probija oklop, parcadno dejstvo da ubije ili rani �ivu silu u precniku od 20 metara a zapaljivi cirkonijum izaziva po�ar.
Ovakve karakteristike cine BLU idealnim oru�jem protiv �irokog spektra ciljeva na bojnom polju ukljucujuci konvoje, lako oklopljene formacije, stokove i skladi�ta municije i sl., avione na stajankama....

*Opis kasetne bombe CBU-
CBU-87/B je kontejner cilindricnog oblika tankih zidova, sa poluloptastim vrhom.
Ima rep sa 4 krilca koja kad su sklopljena iznose pola metra a otvorena (kad se bomba odvoji od aviona) 1 metar.
Napunjena sa 202 subprojektila bomba ima masu 430 kg.
Subprojektili su cilindricnog oblika nalik konzervi, opremljeni usmeravajucim padobranom. Projektil ima te�inu 1,5 kg i du�inu od 17 cm ali se prilikom izbacivanja iz kontejnera i aktivacije produ�i na oko 35 cm.
Bojeva glava subprojektila iznosi 287gr. eksploziva ciklotola (70% ciklotola i 30% cirkonijuma).

*Upotreba i dejstvo-
Pre otpu�tanja kontejnera, posada aviona odabira jedan od dva na�ina aktiviranja - vremenski ili bliznski.
Vremensko pode�avanje mo�e se podesiti u rasponu od 0,5 sekundi do 4,5 sek. u dvanaest polo�aja.
Blizinsko aktiviranje pode�ava se u rasponu visina od 900 do 90 metara od tla u 10 polo�aja.
Kontejner odba�en od aviona pada nadole i otvaraju se repna krilca koja prouzrokuju rotaciju kontejnera odabranom brzinom. Upravo taj rotacioni efekat slu�i za kontrolu �irine raspr�ivanja subprojektila nakon otvaranja kontejnera. Brzina okretanja mo�e se pode�avati od 0 do 2500 obrtaja u minuti (u delovima od po 500 obrtaja).
Istovremeno sa otvaranjem krilaca nakon otka�injanja aktivira se i termalna baterija koja obezbe�uje napajanje upalja�a kao i za paljenje eksplozivnih klinova i zabravljivanje krilaca.
Osnovni polo�aj krilaca od 56 stepeni omogu�uje rotaciju od 2500 obrtaja u minuti za manje od pola sekunde.
Nakon 0,4 do 0,8 sekundi po napu�tanju kontejnera, upalja� subprojektila se armira a padobran se otvara. Padobran ima namenu da uspori pad i usmeri subprojektil vertikalno na cilj �ime se obezbe�uje maksimalan efekat dejstva.
Pri detonaciji subprojektila, fragmentirana ko�uljica se raspr�uje na komadi�e mase 30 gr. sposobne da onesposobi lako oklopljena vozila na 15m, o�teti avione na stajanci na 75m. i rani ljudstvo na 150m. u krugu.
Kumulativni mlaz mo�e da probije 125mm pancirnog ili 190mm slabijeg �elika.
Pored toga, cirkonijumov prsten pri detonaciji se raspr�uje i pali te izaziva po�ar.

CBU-izgled....

BLU-izgled...

Raketni sistem vazduh-zemlja "GROM"

nobody@mycity-military.com (RJ) — Mon, 10 Dec 2007 15:48:31 +0100

Raketni sistem Vazduh-Zemlja (V-Z) GROM razvijan je u Vazduhoplovno tehni�kom institutu (VTI) krajem 70-tih za potrebe tada�njeg JRViPVO.
Cilj je bio osavremenjavanje lova�ko-bombarderske avijacije doma�im savremenim sredstvom za podr�ku, velike udarne mo�i za dejstva po dobro branjenim ciljevima na kopnu i moru u takti�koj i operativnoj dubini protivnika.
Takvo ili sli�no sredstvo do tada nismo posedovali u naoru�anju i za nas je predstavljalo veliki izazov. Sve je to zna�ilo upo�ljavanje na�e namenske industrije te osamostaljivanje i osavremenjavanje na polju vazduhoplovne raketne tehnike.
Raketa GROM-A u osnovi je bila kopija ruske radio-vo�ene rakete V-Z AS-7 Kerry (Ch-23 Grom) najmasovnije eksploatisane rakete tog tipa isto�nog bloka. Ipak GROM-A je razvijen samo u prototipnoj varijanti. Zamisao je bila dobra ali realizacija lo�a.
O�igledno da na�i stru�njaci nisu uspeli da realizuju integraciju sistema sa na�im letelicama (prvenstveno se odnosi na avion ORAO) a verovatno je kao i svako novo do tad ne proizvo�eno sredstvo, bolovalo od "decijih bolesti" pa se na toj verziji i stalo. Po nekim izvorima, sredstvo je imalo "nesavr�eno" radio-komandno vo�enje sa nizom nedostataka koje nismo bili u stanju da re�imo sami.
Druga bitna �injenica predstavlja i dug razvojni ciklus sredstva - u vreme kad je po�eo razvoj istog pa do prvog prototipa, radio-vo�enje je u svetu ve� bilo zamenjeno savremenijim sistemima pa se procenilo da bi dalji razvoj istog bio neperspektivan.
Kupovinom ameri�kih raketa V-Z AGM-65B MAVERICK osamdesetih godina i definitivno se odustaje od razvoja rakete GROM-A.
Te rakete (MAVERICK) iako ve� tad u to vreme po zapadnim kriterijumima tehnolo�ki prevazi�ene (verzija B ima TV-vo�enje a ve� su postojale savremenije verzije- C(laser) i D(IC) proizvedene jo� sedamdesetih) popunile su samo donekle ogromnu prazninu i zaostajanje na�eg RV-a.
Rat na prostorima SFRJ prekida sve dalje napore i usavr�avanje doma�eg sistema.
VTI nije odustajao - radovi na V-Z GROM se ipak nastavljaju sredinom 90-tih i ponovo o�ivljava stari projekat polaze�i od po�etnih takti�ko-tehni�kih zahteva i potrebe naoru�anja aviona J-22(ORAO), N-62(G-4) i G-4M.
VTI je uz analize dostupnih svetskih re�enja kao i uz zadr�avanje �to ve�eg broja razvijenih i proverenih sklopova osnovne varijante GROM-A razvio i usavr�io projekat
Planirano je osavremenavanje rakete zamenom radio-vo�enog sistema TV-vo�enjem koji je primenjen na raketi MAVERICK i tako nastaje projekat GROM-B. U realizaciji projekta uklju�eno je i nekoliko renomiranih firmi namenske proizvodnje u SRJ. Prototipna verzija dala je zadovoljavaju�e rezultate ali kao �to to uvek biva u ve�ini slu�ajeva kad se radi na usvajanju ne�eg novog, problem su predstavljala nov�ana sredstva.
Da bi se realizovao projekat do finalne verzije, nedostajalo je poprili�no nov�anih sredstava koje nismo imali u ionako minornom vojnom bud�etu kad se radi o zanavljanju tehnike.
Drugi problem predstavljale su me�unarodne sankcije - drugim re�ima, bili smo veoma ograni�eni po pitanju nabavke sredstava koja nismo bili u stanju da proizvodimo a veliko je pitanje kako bi se ista i uvezla da smo ih i imali s obzirom da se tehnologija ugra�ena u prototip zasnivala na zapadnoj elektronskoj opremi.
Tako�e problem je predstavljao i odliv visokog stru�nog kadra sposobnog da celi projekat izvede do kraja.
U svakom slu�aju, po meni ovo je bio jo� jedan dobar poku�aj da napravimo i izmislimo kako to ja volim da ka�em "toplu vodu" koja je odavno postojala a na kojoj smo mi u�ili prve de�ije korake.
Raketa GROM-B kao i njen prethodnik bila je u startu osu�ena na propast - niti smo mi imali pogodnu platformu (ORAO i G-4) da bi istu mogli da lansiramo na zadati cilj (izuzetak bi bio G-4M), niti smo uva�avali nove svetske trendove po pitanju realizacije bilo kojeg novog sredstva.
Tako�e, novac i samo novac uvek su predstavljali najve�u ko�nicu bilo �ta da smo zapo�eli - svaka ideja pa bila ona i prevazi�ena uvek je bila minirana od samog po�etka i dok se sredstvo (ako se i odobre neke pare za isto) uvede u upotrebu ono je ve� tehnolo�ki zaostalo i kao takvo nije vi�e interesantno konkretno kao izvozni proizvod. Dokaza za to imamo i previ�e pa ne vredi o tome ni raspravljati
Da je realizovan projekat G-4M, mo�da bi se moglo i pri�ati o ovom sredstvu i njegovoj efikasnosti - ovako bar novac ne potro�i�mo uzalud kao za mnoge proma�ene investicije.

TT podatci rakete GROM-B:

-pre�nik 305mm
-du�ina 2840mm
-masa 280kg
-domet max 21km
min 1.5km
-bojeva glava razorno-par�adno-kumulativna mase 105kg
-temp.opseg primene -40 do +50
-navo�enje na cilj - TV vo�enje

Avio-bomba za obuku HM-3/23

nobody@mycity-military.com (Mixelotti) — Fri, 20 Apr 2007 19:07:57 +0100

Avio-bomba za obuku HM-3/23 spada u grupu bombi specijalne namene.
Namenjena je za obuku pilota u bombardovanju avio-bombama za razli�ite namene tj. HM-3/23 je avio-bomba modularne konstrukcije kod kojih se kombinacijom odre�enih modula mo�e menjati masa i otpor avio-bombe a time i njena putanja i domet.

Bomba se proizvodi u dva osnovna tipa:
1. za imitaciju putanja "glatkih" avio-bombi tip HM-3/23

2. za imitaciju putanja "ko�e�ih" avio-bombi tip HM-3/23K

Primeri :
- sa svojih 15 kg te�ine HM-3/23 (glatka) �e imati putanju bombe FAB-250
- sa svojih 5 kg te�ine HM-3/23K �e imati putanju MK-82K (sa ko�e�im stabilizatorom)

Idejni projektanti bombe su pukovnici u penziji Anton Hil i Vladislav Miti�.
Po po�etnim slovima prezimena (Hil - Miti�) bomba dobija svoj naziv HM-3/23.
3/23 je mogu�a te�ina bombe (3 - 23kg)

Idejni projekat je zapo�et '96-'97 godine.
Na izlo�bi inovacija bomba HM-3/23 dobija Zlatnu plaketu za inovacije 2002.godine.

Tehni�ke karakteristike :
- pre�nik tela ....................... 100mm
- raspon stabilizatora .......... 160mm
- du�ina HM-3/23 .................. 957mm
- du�ina HM-3/23K ................ 825mm
- nominalna masa HM-3/23 .... 15kg
- nominalna masa HM-3/23K ... 5kg
- raspon u�ki .........................250/355,5mm
- sigurnosna visina pada ......... 2m

U bombu se ugra�uje Signalni patron SP.M97 kalibara 25mm ; du�ine 150mm ; mase 0,125kg.
Aktiviranje se vr�i mehani�kim putem a signalni efekti su svetlost i dim.

Avio-bombe HM-3/23 i HM-3/23K se mogu nositi na osnovnim i skupnim nosa�ima naoru�anja raspona u�ki brava 355,6 i 250mm odnosno mogu je upotrebljavati na svim tipovima aviona. Od legendarnog G-2 do lovaca V generacije.

Oba tipa avio-bombi za obuku se mogu nositi i odbacivati u slede�im uslovima :
no�enje
- brzina leta do 1150 km/h
- Mahov broj do 0,95
- faktor optere�enja do 7g
- visina leta do 10.000 m
odbacivanje
- brzina leta od 600 do 950km/h
- faktor optere�enja 0,4 do 4g

Komplet avio-bombe sadr�i :
- avio-bombu HM-3/23 ili HM-3/23K
- osigura� upalja�a ugra�en u avio bombu
- igla-dr�a� u�ke 2.kom
- signalni patron SP.97 u zasebnom pakovanju

Bomba i signalni patron ne zahtevaju posebno odr�avanje. Vek upotrebe je 5 godina.
Na po�etku projekta bombu HM-3/23 je proizvodio i sklapao Istitut "Lola" sa svojim partnerima a nakon prestanka rada Instituta, proizvodnju nastavlja privatna firma iz Zemuna.
Bomba je ispitana i koristi se na svim borbenim avionima VS.
Ispitivanja za potrebe VS su vr�ena u VOC (sada�nji SLI) '98-'99. Bomba je zadovoljila sva ispitivanja i uspe�no se koristi i na Mig-29.
Pored VS bombu �e u skorije vreme uvesti u svoje naoru�anje RV Libije za potrebe uve�bavanja pilota na G-2 i Mira�u.

Vazduhoplovno bombardersko naoruzanje

nobody@mycity-military.com (cezar 35) — Sat, 20 Jan 2007 20:03:34 +0100

Nova glupa a precizna bomba - dometa oko 60 km iz kine

This new precision-guided glide bomb called LS-6 was first revealed in October 2006. The bomb appears to be in the 500kg class and guided by INS/GPS/GLONASS. It feartures a foldable wing module attached to the top of the unguided GP bomb section, and A guidance module with 4 movable fins attached to the end. This design clearly resembles that of American Longshot guidance and range-extension kit, which turns a low-cost dumb bomb into a smart standoff weapon against fixed targets. Its warhead weighs 440kg, length is 3m, diameter 377mm, wingspan 2,740mm, range 60km (dropped from 10,000m at 1 Mach) and CEP?15m. However, since GPS is controlled by the Unite States, this model may be aimed at the export market only. LS-6 has been tested onboard a J-8F.