MyCity Military :: Ostalo

Australski tender za novu fregatu

nobody@mycity-military.com (Cigi) — Sat, 05 Jul 2025 16:52:36 +0100

Australia narrows $10B AUD frigate competition to German, Japanese firms: Reports
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Japan�s Mitsubishi Heavy Industries (MHI) and Germany�s ThyssenKrupp Marine Systems (TKMS) are through the first gate, leaving South Korea�s Hanwha Ocean and Hyundai Heavy Industries (HHI) and Spain�s Navantia in the cold, according to news reports here.
Japanci i Nemci su ostali na tenderu za novu avstralsku fregatu.

Japan�s government pushes hard to woo Aussies with advanced frigate
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Australia would buy an improved version of the Mogami, featuring a 32-cell Vertical Launch system that would double that of TKMS� initial offer. It would also boast two diesel engines to provide enough power for the sophisticated Anti Submarine Warfare systems, mine warfare, advanced AESA radar and other sensors. They are mounted on large rubber gaskets to reduce vibration and other noises. The ship, which can steam at greater than 30 knots, has enough range to reach Djibiouti from Japan. Primary power is provided by a Rolls Royce MT30 gas turbine.
Japanska ide na gas.
Citat:The reason for the extra protection is simple, according to a Japanese captain currently in charge of a Mogami and confirmed by other officials: If the CIC is heavily damaged or destroyed then the ship must return to port as it would not be able to keep fighting. The CIC is part of the reason the Mogami carries a crew of 90, compared to up to 160 on comparable ships in the Japanese and other navies.
Ima manje �lanova posade.

Gr�ka mornarica

nobody@mycity-military.com (Toni) — Mon, 29 Jan 2024 22:04:41 +0100

Gr�ka je zvanicno objavila nameru da sa Amerikom izgradi 7 raketnih fregata nove klase Konstelejsn kakvim ce biti naoruzana i americka mornarica.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

U oktobru 2023. porinuta je prva od tri moderne fregate tipa FDI HN.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Takodje kao deo ugovora za F-35 Grcka dobija 4 LCS broda.

Titanik-maketa napravi sam

nobody@mycity-military.com (Vlada78) — Thu, 02 Mar 2023 13:18:43 +0100

Na kioscima se pojavila maketa broda Titanik

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:1. Koliko brojeva sadr�i kolekcija i kako je sa�injena?
Kolekcija je sa�injena od 140 brojeva. U svakom broju �ete na�i �asopis i komponente za sastavljanje fantasti�ne makete Titanika u razmeri 1:200. Izvanredna maketa od drveta i metala sa iznena�uju�im efektima: svetlosnim, zvu�nim, parom koja izlazi iz dimnjaka. A uz to, u svakom broju �ete na�i i uputstvo za monta�u, kao i pri�e o Titaniku koje �e vas odu�eviti.
Sadr�aj dela
Da biste skinuli sadr�aj dela, kliknite ovde
2. Koliko �esto �e izlaziti �asopis?
Prvi broj na kioscima izlazi od ponedeljka 27. februara 2023. Drugi broj izlazi od ponedeljka 13. marta 2023. Tre�i broj izlazi od ponedeljka 27. marta 2023. �asopis �e izlaziti jednom u dve nedelje do broja 10, a zatim jedanput nedeljno.
Izlazi�e na kioscima ponedeljkom.
3. Koliko ko�ta?
Prvi broj na kioscima iznosi 99 din. Drugi broj iznosi 799 din. Svaki naredni broj iznosi 1199 din (izuzev u slu�aju promene poreske stope). Izdava� zadr�ava pravo izmene cene brojeva �asopisa u slu�aju zna�ajnog pove�anja cene proizvodnje i/ili transporta.
4. Potrebna Vam je pomo� oko monta�e?
Pi�ite nam na [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] i pomo�i �emo Vam da razre�ite sumnje i eventualne probleme u vezi sa monta�om ukoliko na njih nai�ete.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Srpski ronioci prona�li potopljeni tenkonosac Jugoslovenske ratne mornarice

nobody@mycity-military.com (Mr. Majevica) — Sun, 13 Nov 2022 10:45:51 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Рониоци из Београда, недавно су у хрватским водама, у близини острва Вис, на 125 метара дубине, пронашли изгубљени брод Југословенске ратне морнарице. У питању је тенконосац који је потонуо у децембру 1976. услед јаке буре. Превозио је муницију за бојево гађање.
У апсолутној тишини, на највећој дубини мора, до које се у хрватским водама стигло, посебном техником роњења, српски рониоци пронашли су изгубљени брод Југословенске народне армије. На зарон су кренула два пара ронилаца. Није ишло глатко, па је Мирко Бевења у воду морао без колеге.

Линк за видео :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Услед свих тих техничких проблема ја сам био у приличној журби. Скачем у воду. Видљивост на дну је била 7 до 10 метара. Долазим до објекта. Објекат није био оно што сам очекивао. То сам видео одмах. Међутим, пошто немамо доле много времена, почео сам одмах са снимањем. У том моменту мислио сам да се налазим на на прамцу брода, видим неки командни мост, снимам тај део и крећем даље�, објашњава Мирко Бевења.

�Ту видим једну лансирну рампу. У суштини, тада почињем да размишљам у правцу тенконосца, пошто смо знали да на тим локацијама постоје већ два три потопљена тенконосца�, додаје ронилац.

Тенконосаца је у ЈНА било тридесетак. Могли су да превезу три тенка или 200 војника. Коришћени су за десант и постављање мина. Онај који су рониоци пронашли код Виса, потонуо је у зиму 1976. услед јаког невремена. Свих 25 чланова посаде спасао је трговачки брод који је чуо позив упомоћ. Тај случај означен је као војна тајна.

Поред тенконосца, ова екипа ронилаца ронила је и неколико великих бомбардера из периода Другог светског рата, јер је за време рата на острву Вису био велики аеродром.

Преко недеље су ИТ-јевци, инжењери, микробиолози, а недеља им је резевисана за зарон. Велике дубине за њих су привилегија. До сада су открили подводне објекте, олупине бродова, авиона. Нису заобишли ни пећинске системе.

�Уколико сте се баш заљубили у роњење и уколико су вам границе које рекреативно роњење поставља постале прилично ограничавајуће и желите да идете дубље, желите да останете дужи временски период на тој дубини и правите комплексиније и захтевније зароне, онда је техничко роњење логичан избор�, наглашава Дубравка Вејновић, из ронилачког клуба �Тритон�.

�Увек када завршимо са неком експедицијом остаје неки траг, остаје нешто што може да се подели са осталом ронилачком сценом па и јавношћу�, каже ронилац Дане Џепчевски.

Ронили су широм света. Ипак, црногорске и хрватске воде најбоље познају. Роне и по Србији. Крупајско врело највише памте. Зиму ће искористити за обуку и планирање наредне експедиције. Кажу да планова имају више него времена. Остају тајанствени - наредну локацију не откривају.

Morski dronovi

nobody@mycity-military.com (djox) — Mon, 24 Oct 2022 22:51:52 +0100

Couach Unveils Its First Surface Drone �MAGELLAN�
Citat:With a length of six meters and a displacement between 1,000 and 1,200 kilograms, the MAGELLAN is the latest addition to the Couach Shipyard�s R&D department, in order to provide a systemic response to the needs expressed by its customers.
Citat:Its innovative diesel and electric propulsion is based on the use of a 13 Kw microturbine allowing it to navigate for 5 days at a speed of 6 knots, with a reduced noise signature to ensure its discretion.
By design, the MAGELLAN has been conceived as a modular technological platform, able to carry a large payload � more than 500 liters � for the integration of the equipment chosen by the end user. The drone can be equipped with modules, allowing for example the deployment of acoustic buoys or ESM type modules.
The USV package includes a mission planning module, a control center � on land or onboard � which ensures mission monitoring for its user.
Citat:With a length of 6 meters and a width of 1.3 meters, and a displacement of between 1,000 and 1,200 kg, the MAGELLAN was designed to be easily transported in a container. The drone is easily recoverable without assistance and without deploying a recovery system thanks to its retractable mast and its lifting hook.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

RIMPAC-Sinkex vezba

nobody@mycity-military.com (Toni) — Wed, 03 Aug 2022 18:16:33 +0100

Watch USS Racine Get Pummeled To Death During RIMPAC 2018 Sinking Exercise

Citat:Multiple types of weapons were fired at the ship during the highly anticipated drill, which included land-based attackers for the very first time, and in a big way. A variant of the U.S. Navy's recently selected Naval Strike Missile was launched by the U.S. Army�which is also looking to acquire the weapon�from a palletized truck-mounted canister. It flew 63 miles to impact the target successfully.

Japan also unleashed four of its Type 12 land-based anti-ship missiles at the ship, which marked the first time Japanese anti-ship missiles were fired under the command of U.S. military assets.

According to Military.com, nearly half a dozen HIMARS guided-artillery rockets were also fired at the vessel. The push to migrate the hugely successful HIMARS into a maritime and even an anti-ship role is something we once suggested ourselves and have been following closely as of late. It was all but a given that it would be featured in some sort of live-fire fashion during RIMPAC 2018.

Rounding out the international participants on the SINKEX was close U.S. ally Australia, which used one of its new P-8 Poseidon maritime patrol aircraft to launch AGM-84 Harpoon at the ship.

Last but not least, the Los Angeles class nuclear fast attack submarine USS Olympia also attacked the doomed amphibious ship. As we noted last week, the submarine had been loaded with a submarine-launched version of the Harpoon anti-ship missile�a weapon U.S. submarines haven't carried for two decades�in advance of the exercise.

In addition to firing the UGM-84 Harpoon, USS Olympia also launched a Mk48 torpedo. The torpedo, which often comes last during sinking exercises due to their devastating ability to 'break the backs' of even the hardiest combat ships, did exactly that. Still, it took about an hour for Racine to finally succumb to the seas, passing below the waves at around 8pm on its way to its watery grave 15,000 feet down.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re�no brodarstvo - kulturna dobra na vodi

nobody@mycity-military.com (VJ) — Mon, 24 Jan 2022 17:41:47 +0100

Citat:Музеј науке и технике се бави заштитом техничких културних добара на територији читаве Србије. Као матична установа, Музеј се такође бави проучавањем и заштитом различитих техничких предмета који се налазе ван његовог фонда. Кустоси Музеја својим истраживачким радом на терену, као и у сарадњи са другим установама, стичу увид у потенцијална техничка културна добра. Тако је први пут, уз помоћ стручних сарадника Ђорђа Латовљевића, заповедника брода Југословенског речног бродарства и Зорана Миленовића, председника Удружења бродомоделара �Панон� из Панчева, девет речних бродова стављено под заштиту и утврђено за културна добра. Бродови су заведени у Регистар техничких културних добара ван музејског фонда у Музеју науке и технике. Ови бродови су пловили токовима Саве и Дунава од краја XИX века и сведоче како о значајним историјским тренуцима наше земље, тако и о развоју бродарства код нас.

Први заштићен брод била је �Жупа�, парни теретни брод са два бочна погонска точка из 1913. године, направљен у бродоградилишту Сцхиффсњерфт Будапест (Алтофен), Угарска, под именом �Уна�. У оквиру угарске ратне дунавске флотиле учествовао је у бомбардовању Београда 1915. године.

(Решење МНТ бр. 215/1 од 28.11.2005. године)

Парни путнички брод �Сплит� еx �Цар Никола ИИ�, из 1898. године, направљен је у бродоградилишту Цхристоф Рутхоф - Wерфт, Маинз - Кастел, Немачка и исте године купљен за Прво краљевско повлашћено паробродско друштво.

(Решење МНТ бр. 34/1 од 31.1.2006. године)

Ратни речни монитор �Сава� еx �Бодрог�, из 1904. године, направљен је у бродоградилишту Данубиус - Сцхоеницхен & Хартманн АГ, Будимпешта. Био је у саставу Аустроугарске дунавске војне флотиле. Пловио је Дунавом и учествовао у војним операцијама кроз све ратове. Касније је прешао у састав флоте Краљевине СХС, а затим у састав речне флоте ЈНА.

(Решење МНТ бр. 234/1 од 13.12.2005. године)

Парни тегљач �Војводина� еx �Добро поље�, еx �Wеицхел� из 1916. године, направљен је у бродоградилишту Дресденер Сцхиффсwерфт ��бигау�, Регенсбург, Немачка. Најкомплетније очуван парни тегљач код нас.

(Решење МНТ бр. 32/1 од 31.1.2006. године)

Парни тегљач �Србија� еx �Истер� из 1917. године направљен је у бродоградилишту Цхристоф Рутхоф - Wерфт, Регенсбург, Немачка. У новембру 1918. преузела га је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца а од 1944. је у функцији миноловца и представља последњи пароброд који је пловио код нас.

(Решење МНТ бр. 232/1 од 13.12.2005. године)

Парни путнички брод �Ковин� еx �Стапар� из 1922. године, направљен је у бродоградилишту у Будимпешти. И данас је у исправном и радном стању, у функцији туристичког брода, прерађен у моторни путнички брод.

(Решење МНТ бр. 231/1 од 13.12.2005. године)

Моторни речни потискивач �Космај� непознатог произвођача изграђен је у Немачкој око 1930. године а извађен је 1945. године из Дунава. Брод је у радном стању и плови. Укључује се у саобраћај само по потреби јер је неекономичан због велике потрошње горива.

(Решење МНТ бр. 45/1 од 8.2.2006. године)

Моторни тегљач �Пена� из 1956. године направљен је у бродоградилишту Сава, Мачванска Митровица. За време градње хидроелектране Ђердап коришћен је као истраживачки брод за снимања речног дна сонаром.

(Решење МНТ бр. 33/1 од 31.1.2006. године)

Моторни речни потискивач �Каблар� из 1961. године, направљен је у бродоградилишту Сава, Мачванска Митровица. �Каблар� је први оригинални потискивач конструисан 1961. године према пројекту Пројектног завода речног саобраћаја из Београда. И данас успешно обавља исту функцију.

(Решење МНТ бр. 233/1 од 13.12. 2005. године.)

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:Бродови културна добра на рекама Србије (Ships - cultural assets on the rivers of Serbia), Гласник Друштва конзерватора Србије 39, Београд 2015, 25-31.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Tragedija broda ''Odva�ni''

nobody@mycity-military.com (Sirius) — Wed, 20 Oct 2021 11:35:44 +0100

Мислио сам да овај догађај опишем у теми ''Поморске несреће'', но он по свом обиму, заслужује посебну тему. На тај начин желим и да одам почаст изгинулим морнарима.

МОРЕ НЕ ЗНА ЗА МИЉЕНИКЕ
Трагедија великог противподморничког брода ''Одважни''

Велики противподморнички брод ''Одважни'' (НАТО кодификација ''Кашин'') , припадао је Пројекту 61 Црноморске флоте Морнарице СССР. Страдао је у катастрофи 30. августа 1974. године у Црном Мору. У флотни списак РМ уписан је трећег јула 1963. године, а 10. августа исте године положена је кобилица у фабрици ''61 комунар'' у бродоградилишту у Николајеву. Поринут је 17. октобра 1964. године, а у службу је ступио 31. децембра исте године. После пробних вожњи укључен је у састав Црноморске флоте 25. јануара 1965. године и распоређен је у 70. бригаду противподморничких бродова. У току службе, поред редовних задатака сталне обуке, одржавања и занављања система, био је ангажован у току рата Јом Кипур, октобра 1973. године, демонстрирајући присуство и штитећи извиђачко-обавештајне бродове Црноморске флоте. У склопу редовних међународних размена посета упловљавао је у Порт Саид и Александрију, Сплит, Бисао (Гвинеја Бисао), Таранто и Месину. Свуда где би се појавио изазивао је велику пажњу не само својом импресивном величином, већ пре свега опремљеношћу. Брод је био засићен разним антенама, ПВО, противбродским и противподморничким системима и другом опремом оригиналног порекла. Учествовао је у великим вежбама ''Југ 71'' и ''Океан''. Команданти су му били капетан првог ранга Мурзајев (од 1966. до 1968.) и капетан другог ранга И. П. Виник. Када је постао оперативан, он је по свим параметрима представљао брод светске класе и прве борбене линије. Стандардни депласман био му је 3.550 тона, а при пуном оптрећењу износио је 4.950 тона. Дужине 144 метра (једно и по фудбалско игралиште), ширине 15,8 метара и газа 3,94 метра, покретале су га две гасне турбине укупне снаге 36.000 КС, са два преносника снаге; развијао је брзину од 35 чворова, односно 65 км/х. Без танковања могао је да пређе 3.500 морских миља, са посадом од 266 морнара, у које се убрајају и 22 официра. Матична лука му је био Севастопољ.

Наоружање је било веома ипресивно и потпуно одговарајуће за његову намену. Две топовске куле ЗИФ-67 (2x76,2 мм), два лансера зенитно-ракетног комплекса ''Волна'', са БК од 32 до 36 ракета био је део наоружања предвиђен за противваздушну и површинску борбу. За подморничку борбу предвиђена су два РБУ-1000 система ''Смерч'' са по шест и два РБУ-6000 са по 12 лансера. Поседовао је и петоцевни 533 мм торпедни лансер, а са собом је носио и хеликоптер Ка-25 који је, поред извиђачких задатка (спуштање разних сонара, односно сонди) могао и да буде борбено-нападна платформа.

Како се догодила трагедија?

Брод је био специјализован и представљао је правог предатора на мору. При том су опрема и борбени системи правовремено занављани, како би посада увек била спремна да одговори најновијим изазовима. Стога је 30. августа 1974. године, у склопу редовних вежби, ''Одважни'' заједно са другим бродовима Црноморске флоте, увежбавао коришћење ПВО система у условима јаких ПЕД, односно радарских и свих противелектронских дејстава и сметњи. Тог дана било је свеже. Ветар је дувао брзином од десет до дванаест метара у секунди, а море је било валовито три до четири јединице. Изненада, у 09.58 часова у броду се спонтано активирао главни мотор једне противавионске вођене ракете на крменом делу. То је сместа довело до пожара и експлозије 15 ракета В 601 (НАТО ознака СА-Н-1Б Гоа) у складишту муниције број осам. Ударни талас одмах је убио седам људи, разбацавши их по палуби. Тог тренутка брод испод брода је било 700 метара дубине, на даљини 17 километара од луке.

У помоћ су одмах прискочили разарачи ''Свесни'' и ''Жустри'', затим велики противподморнички брод ''Украјински комсомолац'', спасилачки брод ''Бештау'', као и низ других бродова. Из матичне луке максималном брзином кренули су сви бродови који су могли да помогну, у ваздуху се нашло и више хеликоптера. У том моменту екипе за хитну интревенцију сместа су се пребациле на горући брод, а разарач ''Свесни'' је почео да га одвлачи према плићаку дуж Херсонског рта. Међутим, услед несавладивог пожара, у 14.47 у складишту муниције бр. 10 где су се налазили и танкови с керозином, експлодирала су МЕС после чега је брод изгубио стабилност и потонуо. Од тренутка прве варнице до потонућа, пет сати и 47 минута морнари су се пожртвовано борили да спасу посаду и брод. У брод се прелило око 3.600 тона воде која је поплавила шест херметичких одсека. После потапања четири одељка на крми брод се стабилизовао по правцу и ширини. Међутим, када је вода продрла у још два одељка, резерва баланса је кардинално поремећна и брод је крмом под правим углом почео да тоне. Морнарички стручњаци су, независно од трагичног краја, били задивљени његовим маритимним својствима, жилавошћу и дуготрајним преживљавањем. Конструкцијиски је предвиђено да се брод после три потопљена одељка напусти и ''буксира'', односно покуша да одвуче, а овај брод је издржао двоструко више. Од 266 чланова посаде 24 особе су погинуле - 19 чланова посаде и пет кадета Више поморске школе који су били на бродској пракси.

Спасити што се спасити може

Брод је лежао релативно плитко, на дубини од 130 метара, удаљен педесетак километара од матичне луке, колико је буксирање од места експлозије до момента потонућа успело. Због различите тајне опреме и употребљивог потрошног материјала, команда морнарице решила је да подигне труп брода на површину. Од 31. августа до 10. септембра исте године, дакле одмах након несреће, ситуацију на броду и око њега проучавали су рониоци и даљински вођене камере. На основу виђеног стања, решено је да се брод подигне у деловима. Дана 12. новембра 1974. године ''Одважни'' је избрисан из флотног састава. Рониоци су успели да из њега извуку тајне документе, њих 438, комплете за навођење и идентификациону опрему, елементе ракетних система, као и артиљериске инсталације. Све време је на месту потонућа било борбено дежурство јер је постојала могућност (мала, али се и с тим рачунало) да нека мини-подморница покуша да узме нешто с брода. После тога је одлучено да се брод не подиже, већ минира на месту где лежи. Од маја до августа 1977. године рониоци су постављали експлозивна паковања на виталне делове брода. Укупно је спуштено на брод 124 тоне ТНТ. И ова операција однела је једну жртву - 17. јуна погинуо је један ронилац. Коначно, 23. децембра у 10.30 експлозив је активиран и брод је разорен, а снага експлозије била је таква да се над површином подигао стуб воде од преко 30 метара висине.

Временом су проговорили и актери тог догађаја, па смо из њихових сећања, у најкраћем, сазнали следеће: ''Одважни'' је на тој вежби требало да обезбеђује дејство мањих ракетних бродова и да учествује у противподморничким вежбама торпедним бојевим гађањем. Дан раније брод је на мору успешно обавио гађање торпедима, а у зору тог кобног, 30. августа зауставио се на пристану у Стрељецкој ували како би примио посматраче - контраадмирала В. К. Саакјана с групом штабних официра. Поред редовне контроле, они су желели да присуствују ПВО дејству на полигону 36 код рта Херсонес. Када је у 09.55 брод стигао на позицију, дата је узбуна за борбену обуку. У 10 сати зачуло се шиштање, пуцкетање и трескање. Минут касније дошло је до спонтаног активирања главног мотора једне од ракета у складишту. Након 25 секунди активирао се мотор још једне ракете, а затим и осталих. Чуле су се три узастпоне експлозије на крми. Палуба крмене надградње одлетела је у ваздух, заједно с лансирном рампом, а затим је пала на крмене димњаке. Главне попречне противпожарне преграде на оквирима 191-215 уништене су, настале су пукотине у трупу брода, а тог момента су већ погинуле 24 особе. Вода је поплавила три одељка (10-12) и просторију с расхладним системом бр. 3 (у деветом одељку). Већ након осам минута од експлозије брод се нагнуо 12 степени, а крма је потонула за око један и по метар. До 10.20 ватра у крменом делу се појачала и разарања су настављена паљењем течног горива. Да би се избегла још већа штета, присилно је лансирано пет бојевих торпеда. Приспела помоћ је све покушала да би угасила пожар и спасила посаду. Због заглављеног кормила вуча је текла споро, а на командном броду ''Смелог'' који је вршио буксиражу дошло је до грешке у активирању команди, па је вучна сајла пукла. После само сат времена вуча је обустављена. ''Украјински комсомолац'' је покушао, заједно с тегљачем из флоте, да угаси пожар. Међутим брод се већ накренуо по дужој оси за 16 степени и посада је морала да се повуче на прамац. У 14 сати евакуисани су сви рањени и повређени, а после десет минута убачена је пена у крмени део. Агонија се наставила у 14. 45 када је ватра активирала дубинске бомбе у складишту број 10, уништивши при том и преграде на оквирима 233-251, изазвавши тако плављење одељака 13 и 14. Експлодирало је и складиште керозина и посада је у времену од 15.03 до 15.24 напустила брод. Због губитка уздужне стабилности, ''Одважни'' се окомито подигао изнад површине и потонуо крмом, без превртања. Нестао је с површине у 15.57 сати.

Ко је крив за трагедију?

Врховни командант морнарице, адмирал флоте СССР С. Г. Горшков наредио је темељну истрагу јер је још много других бродова у још четири флоте (Балтичкој, Тихоокеанској, Каспијској и Северној) било наоружано тим системима. У комисији су били поред разних специјалиста и форензичара и представници флоте и бродоградилишта. Рад комисије предводио је начелник позадинских служби РМ вицеадмирал Л. Мизин. Реконструкција је вршена на броду исте класе и намене - ''Украјинском комсомолцу''. Радне претпоставке су биле разне - од прекида радних веза на ЗРК(зенитно-ракетном комплексу) ''Волна'' до саботаже. Података је било много, а захваљујући реконструкцији на истоветном броду, било је могуће обновити укупну слику из минута у минут. После сигнала узбуне за борбену обуку у 09.58 заставник Шаповаљук, који је те године постављен за надзорника лансирног тима крмених лансера, био је на контролном пункту ракета у крменом складишту број осам. Ту се налазило 15 противавионских ракета. Пратећи упуства старешине, везиста за унутрашњу комуникацију наредио је особљу да прикључи спољно напајање, па је Шаповаљук могао да активира ротационо лежиште за дотур ракета на палубу. Одмах пошто је укључио и последњи прекидач, уследио је снажан сноп пламена на левом ротационом бубњу с ракетама. Морнар који је први видео пламен, повикао је ''сад ће експлодирати'' и потрчао ка прамцу, не укључујући противпожарни систем. Прошло је драгоцених 18 секунди за реакцију, и тада је дошло до прве снажне експлозије. За тих 18 секунди било је могуће девет пута активирати све ПП системе на броду, а не само у том складишту. Морнару је суђено, али је прошао само с отпустом из флоте. Дефинитивни инцијални разлог било је спонтано активирање главног мотора једне ракете који је изазвао ланчану реакцију. Касније, у тадашњем Лењинграду, испитана је идентична ПП опрема и закључено је да би она у потпуности спречила ову трагедију да је активирана у правом тренутку.

Даља судбина ''Храброг''

Врховни командант морнарице, адмирал Горшков, захтевао је да се брод подигне. Мишљења стручних лица, пре свега начелника службе за ванредне ситуације Црноморске флоте, капетана првог ранга Александра Жбанова, говорила су другачије. На основу снимака и прегледа установљено је да су надграње од лаких легура тешко изгореле, а део брода је лежао у блатњавом дну, неизвесног облика и стања. Сама служба флоте није имала тада на располагању техничка средства да подигне олупину. Ипак, још једна комисија је морала да се позабави сврсисходношћу подизања брода. Констатовано је да се радарске антене морају демонтирати и подићи, што је било изводљиво. Узимајући у обзир природне факторе (удаљеност од луке, отворено море изложено ветру и таласима и укупну масу брода), закључено је да је тај поступак неизводљив, па и неисплатив. Горшков је веома бурно реаговао, позивајући се на погрдне текстове у страној штампи. Политички врх вршио је снажан притисак да се брод ипак подигне. Предлог је био да се користи 14 понтона носивости од по 200 тона. Међутим, чекало их је још једно изненађење - наоружање које није активирано, још увек је било наоружано и погибељно. Коначно, одлучено је да се брод исече на дело и подигне корак по корак, па је тако операција и названа - ''Корак''.

Када је 1976. године Маршал Устинов постао је министар одбране СССР. Једно од његових првих наређења било је да се одустане од подизања ''Храброг''. Наређење је било необично лапидарно: ''Непродуктивные работы прекратить!'' (неисплативе радове прекинути). Рониоци су с пролећа 1977. године почели да припремају брод за минирање. Ни то није прошло без жртава: и потонули ''Одважни'' вукао је за собом усуд и проклетсво, па је морнар - ронилац Роман Гавијук страдао услед квара на једном од вентила опреме за дисање. Зашто је овај случај тако разрешен и нестао с насловних страна? Ни морнарица САД није била имуна на трагедије, као ни многе друге морнарице. Сетимо се катастрофе америчке атомске подморнице ''Трешер''. Овде је био у питању престиж, али и врхунске технолошке тајне тог времена. Једна случајна експлозија (а ништа се не догађа случајно) направила је огромну штету, а то није нешто чиме би се било која морнарица поносила, поготово ако је такав акцидент могао да се понови у потпуно непредвидивом времену и околностима.

У пуном сјају, на задатку:

Посета Месини:

Пожар на броду:

Одваљено надграђе крменог дела:

Покушај гашења:

Последњи тренуци:

Виновник трагедије:

Општи цртеж класе:

Specijalni Okopni �amci

nobody@mycity-military.com (PrintZip) — Fri, 21 May 2021 10:49:30 +0100

Vucic najavio serijsku proizvodnju oklopnih �amaca brzine 100 km/h ,sa specijalnim termalnim kamerama,bez propelera jetovi.

Pomorske nesre�e

nobody@mycity-military.com (ikan) — Sun, 04 Apr 2021 10:02:08 +0100

----------- Napisano: 04 Apr 2021 10:02 ---------

Javansko more
Citat:Fishing vessel sank after collision with bulk carrier, 17 fishermen missing, Java sea
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Bangkok, tanker udario u obalu

----------- Dopuna: 06 Apr 2021 16:10 ---------

Jaka oluja kod Zapadnog Timora, prvo nasukala, a zatim i prevrnula trajekt.

Boban Novi Sad

nobody@mycity-military.com (Boban Petkovi�) — Sat, 11 Apr 2020 11:38:02 +0100

Slu�io sam na ovom brodu 1989/90, vojna po�ta 8955, 95. klasa
Bio sam motorista sa bb. 17, spavao sam na krevetima levo od merdevina.
U moje vreme bili su mornari: Valentin-Ohrid, Himzo-Kladu�a, Mladen-Zagreb, Mario-Split, Davor-Rijeka, Dragan-Kur�umlija, Branko-Kladovo, Miljanovi�-Cetinje i Mijovi�-Bar.
Od stare�ina komandant Beri� Zoran, �atovi� Senad, Be�i� Halim, Vin� Beni i Todorovi� Zoran.
Ako neko od navedenih �eli da se �ujemo neka se javi u komentar.

projekat jugoslovenske korvete tj obalnog patrolnog broda, ili projekat brzog patrolnog broda jrm

nobody@mycity-military.com (miroslav_eric) — Sat, 22 Feb 2020 02:59:03 +0100

Po�tovani ovim putem bih vam postavio pitanja vezana za neke od nerealizovanih tj nedovr�enih projekata jugoslovenske ratne mornarice poput velikog patrolnog broda, nove raketne podmornice, velikog desantnog broda, raketne topovnja�e, te novog protivminskog broda. Ako imate podatke za neke od navedenih projekata, zamolio bih vas da ih prika�ete. Unaprijed zahvalan. S po�tovanjem.

Izdanje povodom Dana VMF Ruske Federacije

nobody@mycity-military.com (apostata) — Sun, 11 Aug 2019 19:37:53 +0100

Na Dan VMF-a (28. jul) u Novorosijsku svima koji su bili posjetioci polupenzionisane lake krstarice "Mihail kutuzov" djelili su ovo:

Военные корабли Российской Федерации

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pore�enje najve�ih ratnih mornarica

nobody@mycity-military.com (Polemarchoi) — Fri, 02 Aug 2019 17:59:49 +0100

----------- Napisano: 02 Avg 2019 17:59 ---------

Kako se ubedljivo najve�i i najlukrativniji deo trgovine obavlja morima i okeanima to je va�nost kontrole i za�tite vodnih puteva krucijalna za svaku od velikih sila.

U prilogu je tabela pore�enja ratnih mornarica po tona�i i tipu brodova preuzeta od autora [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] gde se mo�e na�i veliki broj zanimljivih tabela i vesti.

Iako tona�a nije presudan element jeste najrelevantniji ako se uzme da se zemlje nalaze na pribli�no istom tehnolo�kom razvoju. Ovo zato �to se polazi od pretpostavke da se na brodu odre�ene tona�e mo�e razmestiti srazmerna koli�ina naoru�anja.

Tabela sa pregledom top 13 mornarica

----------- Dopuna: 03 Avg 2019 21:24 ---------

Tabele brodova tri najve�e mornarice:

USN

PLAN

VMF

----------- Dopuna: 04 Avg 2019 12:35 ---------

�etiri napomene u pogledu pore�enjao tri najve�e mornarice:

1. Nisu uzeti u obzir brodovi ispod 2.000 tona, a u kom segmentu Rusi i Kinezi imaju vrlo sposobnih brodova za dejstva u priobalnom pojasu i ekvatoriji Crnog, Balti�kog i Ohotoskog mora u slu�aju VMF, a u reonu Tajvana i prvog pojasa ostrva u slu�aju PLAN. Ova �injenica tj da su ova podru�ja pokrivena malim raketnim i protivpodmorni�kim brodovima osloba�a ve�e brodove odgovornosti u ovom segmentu i usmerava ih da na odgovornost dalje morske i okenaske zone.

2. Predvi�anje bli�eg futura do 2025. godine... U pogledu USN perspektiva je stabilni rast mornarice (tona�e), u slua�ju PLAN nastavak naglog rasta na �ta �e posebno uticati uvo�enje nosa�a aviona i te�kih desantnih brodova, u slu�aju VMF tendecija je stabilizacija na ovoj tona�i budu�i da je nakon poslednjih otpisa ostalo malo do nimalo krupnih sovjetskih brodova koji �e u bli�oj perspektivi na otpad.

3. U prvih trinaest sa tabele, uo�ljivo je da su na mestima 4 i 5 najve�i ameri�ki saveznici u ekvatoriji Atlantskog i Tihog okeana, a tu je jo� Australija kao izvestan i odan saveznik u bilo kojoj ameri�koj ekskurziji - poku�aju blokade ili drugog dejstva. Tu su i drugi ali manje izvesni saveznici. Za razliku od njih VMF i PLAN se ne mogu pohvaliti saveznicima na tabeli. Eventualno je u nekom scenariju mogu�e njihovo me�usobno sadejstvo.

4. Nemogu�e je na oko ne primetiti koliko je USN organizovanija u pogledu broja i klase brojeva (kra�a ali bogatija tabela). Naime PLAN, a posebno VMF koja je dakle na tre�em mestu ima najve�i broj klasa brodova sa svega po par brodova u klasi �to govori u isto vreme o nestabilnosti u gradnji, ali i o posebnim i specifi�nim zahtevima koji su pred rusku mornaricu postavljeni.

Ameri�ka obalska stra�a (US Coast Guard)

nobody@mycity-military.com (versus) — Fri, 12 Jul 2019 09:06:16 +0100

Kao jedna od sedam odvojenih uniformisanih slu�bi SAD (dakle nezavisna od mornarice i marinskog kora), ameri�ka obalska stra�a je zadu�ena za borbu sa kriminalom, pru�anje pomo�i unesre�enim plovilima i uop�te "kontrolu" - ameri�kih teritorijalnih voda.

Snimak pripadnika stra�e kako ska�e na malu podmornicu kriminalnog ganga sa kokainom. Nema uvoza bez pla�anja procenta...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]