MyCity Military :: Ostalo

Stvaraoci koji su voleli oru�je i u�estvovali u ratovima i revolucijama

nobody@mycity-military.com (natrix) — Wed, 17 Feb 2021 15:29:34 +0100

Stvaraoci koji su voleli oru�je i u�estvovali u ratovima i revolucijama

Stvarala�tvo je uvek bilo vezano, iako paradoks, sa ratovima. Najbolja dela - i pisana i naslikana i fotografije, nastajala su u ratovima i izme�u ratova.

Najve�i stvaraoci su bili tako�e ti koji su u�estvali u ratovima, revolucijama. Koji su zabele�ili istoriju kroz svoja dela i koji su bili deo te istorije....
I oni koji su za svoju zemlju, ideal, dali �ivot. Bilo kao ratnici, revolucionari, nau�nici, , istra�iva�i, samo pisci, fotografi, bolni�ari, slikari, novinari, �pijuni, obave�tajci, piloti, zarobljenici, disidenti, politi�ki prognani, oni koji su ratovali na strani saveznika ili nacista...
Ma� i pero se vekovima isprepli�u...

Jedan od povoda za ovakvu temu je �lanak koji je iza�ao na portalu Sputnjik o Pu�kinu piscu koji je voleo i oru�je i dvoboje..

Ruski pesnik Aleksandar Pu�kin �esto je u svojim delima opisivao dvoboje. Mnoge detalje je preuzimao iz li�nog iskustva, po�to je bio strastveni u�esnik u duelima. Dvoboj sa �or�om Dantesom bio je fatalan za pesnika, a njegovog suparnika od smrti je spasila �ista sre�a.

Prema tvrdnjama prou�avalaca pesnikove biografije, Pu�kin je prvi put tra�io zadovoljenje na dvoboju kada mu je bilo 17 godina. Planirao je da se suo�i sa svojim ujakom Pavlom Hanibalom, s kojim se posva�ao zbog jedne dame. Sve se, me�utim, dobro zavr�ilo, ro�aci su se pomirili i dvoboj nije bio odr�an.

Biografi smatraju da je samo tokom dve godine, od 1820. do 1822, u vreme kada je boravio u Odesi i Ki�injevu, Pu�kin najmanje 15 puta bio izazivan na dvoboj, ili je sam pozivao svoje suparnike da odmere snage.

Nije se svaka od tih sva�a zavr�avala direktnim sukobom, �emu su u velikoj meri doprineli pesnikovi prijatelji, a posebno general Ivan Inzov. On je smatrao da je pesnik isuvi�e talentovan i perspektivan da bi mu dozvolio da izgubi �ivot zbog gluposti.

Pu�kin je 1819. godine zavr�io licej i predao se zadovoljstvima velikog sveta. Postoji pri�a o tome da mu se jednom prilikom, dok je igrao karte, u�inilo da jedan od igra�a vara. Bio je to grof Fjodor Tolstoj, poznat pod nadimkom Amerikanac. Pu�kinu je odgovorio da su njegove primedbe ta�ne, ali da ne namerava da se o tome raspravlja. Ipak, pesnik je zatra�io zadovoljenje na dvoboju.
Smatra se da je ovim pri�ama Pu�kin pokazao �ta misli o dotada�njoj ruskoj prozi, i pokazao nameru da stvori novu rusku knji�evnu tradiciju.

Pu�kinovi savremenici su tvrdili da je on uvek bio u dobroj fizi�koj formi i da je odli�no baratao vatrenim oru�jem. Jo� u Liceju pesnik je radovao svoje u�itelje uspesima u predmetima kao �to su ma�evanje i ples. Uvek je voleo da pliva, bio je odli�an jaha�, u�ivao je u dugim �etnjama i bavio se boksom.

Izvor za ceo tekst:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Aleksandar Blok

Pesnik koji se razo�arao u revoluciju...
Pod uticajem revolucionarnih previranja u Rusiji, pesnik napu�ta kona�no i svoju dru�tvenu izolaciju, priklju�uje se naprednim strujama i u svojoj najpoznatijoj poemi Dvanaestorica (1918.) daje viziju revolucije.
-Ose�am da veliki doga�aj dolazi, ali �ta je ta�no nisam otkrio-, napisao je u svom dnevniku tokom leta 1917. godine. Blok je, sasvim neo�ekivano, prihvatio Oktobarsku revoluciju kao kona�no re�enje ove apokalipti�ne �e�nje.

Do 1921. godine, Blok je postao razo�aran Ruskom revolucijom. Blok se �alio Maksimu Gorkom da je njegova �vera u mudrost �ove�anstva� zavr�ena. U roku od nekoliko dana Blok se je razboleo. Njegovi lekari zatra�ili su da Blok bude poslat na le�enje u inostranstvo, ali mu nije bilo dozvoljeno da napusti zemlju. Gorki je zatra�io vizu za njega. -Ako mu zabranjujete da ode u inostranstvo, i umre, vi i va�i drugovi �ete biti krivi za njegovu smrt!- Blok je dobio dozvolu 10. avgusta, nakon �to je preminuo.

Zahar Prilepin /1975./

Poznati ruski pisac, publicista i filolog, �lan partije Druga Rusija, veteran rata u �e�eniji, priklju�io se borbama u Donbasu postav�i zamenik komandira jednog bataljona u Donjeckoj Narodnoj Republici.

Vasilij �ukovski

Pu�kinov prijatelj, pisac, prevodilac, u�estvovao je u ratu 1812. godine.
Godine 1812. pridru�io se policiji i oti�ao da se bori protiv Napoleonovih trupa. U logoru u Tarutinu, napisao je delo �Pesma o logoru ruskih vojnika� koja je vremenom postala poznatija od svih dotada�njih poetskih dela.Pesma je bila u slu�bi marketinga privla�enja pa�nje naroda da se priklju�e ruskoj vojsci.
�ukovski je bio autor prve zvani�ne himne Rusije. �Ruska molitva� napisana je 1816. godine po uzoru na englesku himnu - -Bo�e �uvaj kralja-.

Visarion Grigorijevi� Bjelinski /1811.-1848/
Ro�en u porodici vojnog lekara, ruski knji�evni kriti�ar, jedan je od ruskih naprednih demokrata, koji se usprotivio carskoj strahovladi i njenim progonima.

Dmitrij Mendeljejev

Hemi�ar, Dmitrij Mendeljejev bio je jedan od agenata ruske obave�tajne slu�be u 19. veku, rekao je Sergej Nari�kin, direktor ruske spoljno-obave�tajne slu�be, u intervjuu za list �Istorik�, u broju koji je posvećen 100-godi�njici ruske obave�tajne slu�be.
Mendeljejev je svojevremeno dobio informacije potrebne za organizaciju sigurne proizvodnje bezdimnog baruta na bazi piroksilina u Rusiji. Prednosti ovog baruta bile su u tome �to se njegovom upotrebom povećao domet ga�anja i ta�nost. Francuzi su prvi izmislili piroksilin u prahu, ali oni nisu �eleli ni sa kim da podele svoje znanje.

U Rusiji je krajem 1880-ih u fabrici Ohtenski u Sankt Peterburgu organizovana proizvodnja bezdimnog baruta piroksilina za novu - pu�ku i poljski top. Me�utim, bilo je potrebno proizvesti takav barut koji bi se koristio za pu�ke bilo kog kalibra, a u po�etku to nije bilo moguće. Bilo je mnogo problema i �ak je do�lo do eksplozije piroksilinske su�are.
Kako bi savladao sve tehnolo�ke nijanse, Mendeljejev je poslat u Francusku po uputstvima ruskog Ministarstva rata 1890. godine.
Putovanje je zvani�no bilo �isto nau�ne prirode. U Francuskoj je Mendeljejev koristio prijateljstvo sa lokalnim hemi�arima. Uspeo je da se informi�e o tome kako su Francuzi prevazi�li gre�ke u proizvodnji bezdimnog baruta. Dobijene informacije su zatim primenjene u proizvodnji ove supstance u Rusiji.

Nari�kin je primetio da su pre formiranja ruske spoljne obave�tajne slu�be kao posebne profesionalne strukture ljudi razli�itih zanimanja i profesija bili uklju�eni u dobijanje potrebnih informacija.

Aleksandar Sergejevi� Gribojedov

Ruski diplomata, pisac i kompozitor i obavet�tajac. Ro�en u Moskvi, preminuo u Teheranu.
Va�io je za vrlo talentovanog �oveka. Studirao na moskovskom univerzitetu od 1810 do 1812. Za vreme Napoleonove invazije stupio je u huzarski puk, u kojem je slu�io do 1816.. 1818. slan je kao diplomatski predstavnik Rusije u Persiju pa onda preba�en u Gruziju. Zbog dobrog poznavanja jezika slu�io je na granici sa Persijom u tada�njen gradu Tiflis (dana�nji Tbilisi). U me�uvremenu bavio se i sa pisanjem.
Nakon Turkmen�ajskog dogovora, koji je bio u korist Rusije i na �tetu Persije, u Persiji je vladala mr�nja prema Rusima. �rtva protivruskih nemira je bio u jednom incidentu i Aleksandar Gibojedov, koji je tada slu�io u ruskoj ambasadi u Teheranu.
Zbog velike nadmo�i rulja je pobila sve u ambasadi zajedno sa samim Gribojedovim, �iji le� su razvla�ili po gradu 3 dana, a njegova je glava zavr�ila kao relikvija.

Nikolaj Mihajlovi� Pr�evalski /1839.-1888/

Ruski geograf, istra�iva�, zavr�io je gimnaziju i stupio u vojnu slu�bu kao podoficir.Za vreme diplomiranje na Akademiji bilo razdoblje pobune, a u suzbijanju u kom je u�estvovao i sam Pr�evalski.
U�estvovanje u suzbijanju poljskog ustanka prisililo je Nikolu Mihajlovi�a da ostane u Poljskoj.
Za njega se smatra da se tako�e bavio obave�tajnim aktivnostima. Uz obavljanje svojih ekspedicija...

Lav Tolstoj

Grof Lav Tolstoj je tako�e bio ratoboran. U�estvovao je u borbama na Kavkazu, zatim u odbrani Sevastopolja, zbog �ega je dobio orden Svete Ane, kao i neke druge medalje.

Arkadij Gajdar
Ruski de�iji pesnik, vojni dopisnik, zapovednik Crvene armije, u�esnik, Gra�anskog rata, Otad�binskog rata.
Gajdar je prvi put poku�ao da stigne na front jo� sa deset godina, ali mu to nije uspelo, samim tim nije ratovao u Prvom svetskom ratu. Me�utim, kad je navr�io 14, uspeo je da se upi�e u redove Crvene armije.
Iz Crvene armije je demobilisan zbog neuroze i o�te�enja ki�mene mo�dine posle ranjavanja.
U Drugom svetskom ratu je radio kao novinar �Komsomoljske pravde�, ali nakon �to je jugozapadni front bio opkoljen, priklju�io se vojsci kao mitraljezac. Upozoriv�i, spasio je svoje drugove.
Oktobra 1941. godine se na�ao u opsadi nema�ke vojske, gde je i poginuo.
Smatra se da ga je izdao neko iz sela.

Osip Mandelj�tam

Sovjetski pesnik, zapravo je svoj �ivot zavr�io 1933. godine, nakon �to je napisao i naglas pro�itao poznati epigram protiv Staljina, kratku pesmu u kojoj je opisao stra�nu stvarnost pod Staljinovom vladavinom. Skepti�an prema sovjetskoj vladi, Mandelj�tam je nastavio da �ita pamflet, iako je njegov prijatelj Boris Pasternak rekao da je to samoubistvo.

Nije dugo �ekao kaznu i vlasti su ga uhapsile. Pet godina su on i njegova supruga morali da �ive u udaljenim podru�jima u egzilu i siroma�tvu. Pesnik je �ak poku�ao da po�ini samoubistvo skakanjem kroz prozor, ali u tome nije uspeo. Godine 1938. je ponovno uhap�en i poslat na Daleki istok kako bi petu godinu zatvora proveo u radnom logoru.
Umro je u Vladivostoku 27. decembra, potpuno iscrpljen i gladan. Njegovo telo je sahranjeno u zajedni�koj grobnici s mnogim drugima.

Nade�da Mendelj�tajm ,supruga Osipa Mandelj�tajma je bila njegova verna pratilja u�ila je njegove stihove napamet, jer je kao pisac bio zabranjen, kasnije je to sve iz njene glave preto�eno u knjige.

Taras Grigorovi� �ev�enko

Po kome se zove Nacionalni univerzitet Kijeva, jedan od najve�ih ukrajinskih pesnika, slikar i humanist
Teme koje preovla�uju u njegovim delima su te�ak polo�aj ukrajinskog seljaka, �e�nja za sre�nim vremenima domovine, �elja i nada za socijalno i nacionalno oslobo�enje Ukrajine.
1841. objavio je epsku poemu Gajdamaki, gde je opisan krvavi obra�un Ukrajinaca protiv poljske vlastele.

Borave�i u Ukrajini �ev�enko postaje �lan slovenofilskog �irilometodijevskog dru�tva koje je zagovaralo slobodu i ravnopravnost svih slovenskih naroda. Posle tajne dojave, �lanovi Dru�tva, a sa njima i �ev�enko bivaju uhap�eni i prognani. �ev�enka su kao obi�nog redova poslali na Ural, a zatim u Kirgisku pustinju na obali Aralskog jezera, uz li�nu carevu zabranu da slika i pi�e.
�ev�enko u progonstvu kri�om pi�e, pravi crte�e kriju�i ih u vojni�kim �izmama.
Nakon deset godina, pomilovan je uz uslov da se ne vra�a u Ukrajinu i Petrograd.
Godina �ev�enkove smrti podudarila se sa godinom zvani�nog ukidanja kmetstva, �to se u narodu shvatilo kao blagodat koju je pisac ostvario svojim mu�eni�kim �ivotom.

Ilja Erenburg

Erenburg je bio sovjetski novinar i pisac koji je do�ao u �paniju kao repoter i zavr�io kao borac. Pre toga je �iveo u Parizu i dru�io se sa slikarima kao �to su Pablo Pikaso, Amedeo Modiljani i Diego Rivera, gde je vr�io uticaj na politi�ku radikalizaciju francuske intelektualne elite.
Budu�i da je bio prijatelj mnogih na evropskoj levici, Erenburgu je povremeno dopu�tano od strane Staljina da pose�uje Evropu i da sprovodi kampanje za mir i socijalizam, po�to su veze izme�u Evrope i Sovjetskog saveza bile klimave. I on je tako�e bio prisutan tokom opsade Madrida i borio se zajedno sa Tristanom Carom.
Erenburg je postao kontroverzna figura tokom II svetskog rata, jer je zagovarao sprovo�enje genocida nad nema�kim narodom i podr�avao je silovanja koja su sprovodili sovjeti u okupiranoj Nema�koj

Danil Harms

Pisac poznat po svojim pesmama i pri�ama apsurda, kao i duhovitim eksperimentima s jezikom, nije imao mentalnih problema. Ipak, on je la�irao �izofreniju kako bi izbegao odlazak u vojsku i borbu protiv Nema�ke. Ideja borbe i pucanja u ljude ga je pla�ila, pogotovo jer je bio nema�kog porekla i pacifista.
Godine 1939., kada je Drugi svetski rat ve� po�eo, odglumio je mentalnu bolest i dobio zvani�ni status koji mu je omogu�io da ne ode u vojsku. Ipak, po pitanju budu�nosti nije bio nimalo optimisti�an. �Otpuza�emo sa ise�enim nogama, dr�e�i se za zidove u plamenu", citirao je Harmsa njegov poznanik Pavel Zaljcman u svojim memoarima.
Stvari se nisu dobro zavr�ile po Harmsa - poslat je u zatvorsku psihijatrijsku bolnicu u tada�njem Lenjingradu, gde je 2. februara 1942. umro od gladi tokom 900-dnevne nema�ke opsade kada nije bilo dovoljno hrane za obroke pacijenata. Imao je 36 godina.

Da nije folirao mentalnu bolest, a da se pridru�io vojsci, mozda ne bi poginuo ovako je umro od gladi kao folirant.

Antoan de Sent Egziperi - pisac -Malog princa-

Antoan de Sent Egziperi ro�en je 29. juna 1900. godine u Lionu u Francuskoj. Rastao je u porodici sa petoro dece (on je bio tre�e). Iako je od detinjstva pokazivao sklonost ka pisanju ipak je prevagnula njegova �elja da postane pilot. Ipak, �ak i kada je profesionalno po�eo da se bavi letenjem (od 1921. godine) nastavio je da pi�e.Godine 1926. iza�ao je njegov prvi roman Avijati�ar. Nastavlja svoju leta�ku karijeru (1930. godine dobio je Orden legije �asti za zasluge u civilnoj aero-nautici), ali i da objavljuje knji�evne �lanke, pri�e i romane. Za vreme Drugog svetskog rata bio je pilot u okviru savezni�kih snaga u borbama protiv nacisti�ke Nema�ke. Poginuo je 31. jula 1944. godine.

Pablo Neruda

Poznati �ileanski pesnik Pablo Neruda bio je na diplomatskoj poziciji u Barseloni. Tamo se sprijateljio sa piscem Federikom Garsijom Lorkom. Kako je �paniju sve vi�e zahvatao gra�anski rat, Neruda je postajao politi�an po prvi put. Njegovo iskustvo u �panskom gra�anskom ratu i ono �to je za njim usledilo su ga pomerili od fokusiranosti na privatan rad ka smeru kolektivne obaveze.
Po�to je Lorka streljan, Neruda se posvetio borbi protiv fa�izma. Imaju�i u vidu njegove govore i ono �to je pisao, Neruda je svoju podr�ku pru�io �panskoj Republici, objaviv�i zbirku pesama ��panija u mom srcu� 1938. Izgubio je svoj polo�aj konzula, zbog politi�ke militantnosti.
Kada je Republika izgubila rat, Neruda je izveo smelu evakuaciju oko 2000 izbeglica iz �panije, uglavnom boraca, i njihovih porodica, sa�uvav�i ih od sigurne nacisti�ke odmazde. Pomogao je da im bude obezbe�en siguran politi�ki azil u njegovoj domovini, �ileu.

Tristan Cara

Jedan od najuticajnijih nadrealisti�kih pesnika i osniva� dadaizma Tristan Cara, Rumun poreklom, borio se na strani Republikanaca u nekoliko navrata tokom gra�anskog rata. �iveo je u Francuskoj kada je rat izbio i 1937. je u�estvovao u odbrani grada Madrida tokom opsade Frankovih snaga.
Po�to je pre�iveo tu opsadu, napisao je zbirku pesama pod nazivom �Pokoravanje ju�nih regiona�. Neke od ovih pesama su bile uklju�ene u publikaciju pod nazivom �Pesnici sveta brane �panski narod�.
Kako je rat bivao sve vi�e i vi�e preplavljen stranim politi�kim intervencijama i optu�bama za izdaju, Cara je preduzeo ambivalentniji stav prema Komunisti�koj partiji �panije. �esto je iznosio neprimerene izjave koje su ga �inile nepoverljivim u o�ima komunista.
Sa druge strane, bio je poznat po tome �to je sprovodio partijske direktive koje je davao Staljin, budu�i da je on bio jedan od arhitekata neformalnog su�enja slikaru Salvadoru Daliju, koji je optu�en da je Hitlerov simpatizer. Ubrzo posle �panskog gra�anskog rata, Francusku su okupirali nacisti. Cara se pridru�io pokretu otpora i proveo je ceo rat kriju�i se.

Ema Goldman

Ikao se nije bavila pisanjem proze, Ema Goldman je postala ikona feministi�kog pokreta �irom planete. Ro�ena je u Rusiji, ali je emigrirala u SAD, gde je bila veoma poznata po svojim govorima tokom radni�kih �trajkova. Njena politi�ka orijentacija je bila anarhizam i do�la u �paniju kako bi pru�ila podr�ku anarhisti�koj revoluciji koja se odvijala tokom rata.
�ivela je u komuni i bila je zadu�ena za englesku verziju �Informativnog biltena�, zvani�nog glasila �panskih anarhista. Nju je, kao i mnoge druge, ponela ideja da �e klasne razlike izme�u bogatih i siroma�nih napokon biti zbrisane. Godine 1937, anarhisti su oformili koaliciju sa Republikom. Goldman je ovaj �in smatrala izdajom jednog od glavnih principa anarhizma � distanciranje od svih dr�avih struktura.
Pisala je da je saradnja sa komunistima u �paniji �poricanje na�ih drugova u Staljinovim koncentracionim kampovima�. Sovjetski savez je, sa druge strane, odbio da �alje oru�je anarhisti�kim snagama i poveo kampanju baziranu na dezinformacijama protiv njih po Evropi i SAD.
Pa ipak, Ema Goldman je ostala lojalna anarhisti�kim ciljevima i povukla se u London gde je po�ela zvani�no da predstavlja pokret.

Ernest Hemingvej

Hemingvej je postao poznat po tome �to je prikazao svoje iskustvo ratovanja u I sv. ratu u svojoj knjizi �Zbogom oru�je�. U �paniju je poslat kao dopisnik Severno-ameri�ke novinarske agencije 1937. Skupa sa Jorisom Ivensom i D�onom Dos Pasosom, napravio je film ��panska zemlja�.
Kao ratni reporter u �paniji, tokom gra�anskog rata, pisao je za severnoameri�ke novine. U tom periodu Hemingvej se bavi pisanjem scenarija za dokumentarni film �panska Zemlja. Dok su bombardovali Madrid Hemingvej je napisao jo� jedan scenario i to za film Peta Kolona.
Hemingvej je opsadu Madrida, kasne 1937. godine, proveo pi�u�i svoju dramu �Peta kolona�, dok je grad bombardovan. Napustio je �paniju posle te bitke, ali se vra�ao jo� dva puta tokom 1938. Prisustvovao je bitki za Ebro, koji je bio jedno od poslednjih republikanskih upori�ta i bio je me�u poslednjim engleskim i ameri�kim novinarima koji su napustili �paniju, upravo pred sam, neizbe�an poraz.

D�ord� Orvel

Erik Artur Bler, engleski pisac, poznat po svom pseudonimu D�ord� Orvel, autor klasika -1984- i -�ivotinska farma-koja oslikava stanje u svetu tada�nje vo�enje politike iz pera u realnosti kriti�ara taljinizma , pre�iveo je svoja iskustva u �paniji. Stigao je tamo 1936, spreman da se bori protiv fa�izma, ali je ubrzo shvatio da se front koji se borio protiv Franka sastojao od slabo povezanih frakcija sa dubokim ideolo�kim razlikama. Me�u njima su bili komunisti, socijalisti, anarhisti, trockisti, lenjinisti i drugi. Orvel je bio obu�avan za policajca pre �panije i radio je za Indijsku kraljevsku policiju u Burmi.
Brzo je napredovao u slu�bi i uskoro je postao asistent oku�nog nadzornika za grad Siriam. Njegova obuka mu je pru�ila prednost u �paniji i ubrzo je postavljen za kaplara u Republi�koj vojsci. Franko je u su�tini uspeo da odvoji biv�u vojsku od dr�ave, tako da ljudi koji su branili Republiku retko su bili profesionalni vojnici, a mnogo �e��e radnici, seljaci i inozemni volonteri.
Po�to se neko vreme borio na frontu, Orvel je upao u frakciona�ke rasprave 1937, pa je �ak i progla�en za fa�istu od strane Komunisti�ke partije �panije, koja je bila pod direktnim uticajem sovjetske tajne policije, NKVD-a.
Oni su u �paniji poku�avali da pretvore republikanske snage u marionetsku vojsku koja bi jedino branila interese staljinisti�kog Sovjetskog saveza, a ne interese Republike. Ovo je izazvalo mnoge progone me�u Republikancima, i generalno razo�aranje u Sovjetski savez od strane boraca.
Po�to je bio tako oklevetan, i po�to je posvedo�io tako slepom rivalstvu me�u frakcijama, Orvel se razo�aran vratio u Britaniju. Njegovi romani bili su refleksije ovih iskustava, u kojima je opisivao totalitarne re�ime kroz alegoriju.
Oba romana i -1984- i -�ivotinjska farma- , mogu se primeniti i dana�njem vremenu, na stanje dru�tva i politi�ko stanje, sistem...

Tim O�Brajan
Tim O Brajan, Amerikanac iz Teksasa, pre�iveo je vijetnamski rat , zavr�io studije, postao novinar, pa pisac, mu� i otac, ali je rat ostao u njemu.
Ba� kada je rat u Vijetnamu dostigao kulminaciju po �rtrvama, Tim O Brajan biva regrutovan. Kao pe�adinac ratovao je trinaest meseci i za to vreme dva puta je ranjen. Knjige koje su opisivale ratno stanje u Vijetnamu bile su: i Teret koji su nosili, Potraga za Kaciotom, Kako ispri�ati pravu ratnu pri�u.
�ta su to po O�Brajanu vojnici nosili u rat?
Nosili su sav emocionalni teret ljudi koji bi mogli umreti. �aljenje, strah, ljubav, �e�nja � to su bili apstraktni pojmovi, ali su imali sopstvenu masu i specifi�nu gravitaciju. Imali su opipljivu te�inu. Oni su nosili sramne uspomene. Nosili su tajne jedva obuzdanog kukavi�luka, instinkt da be�e ili se uko�e u mestu ili sakriju. To je po mnogo �emu najte�i od svih tereta, koji nikad nisu mogli da odlo�e, koji je zahtevao savr�enu ravnote�u i dr�anje.

D�erom Dejvid Selind�er

U prole�e 1942. Selind�er je krenuo
u Drugi svetski rat navodno nose�i sa sobom �est poglavlja svoje knjige Lovac u �itu. U njoj je opisano posleratno stanje u Americi.
U knjizi Za Esme (devet pri�a) tako�e pri�e prete�no govore o posleratnom stanju. Opisuju�i kako je rat uticao na ljude i kakve je traume ostavio nastala je i pri�a Ujka Vigli u Konektikatu.

Artur Koestler

Agent Kominterne, komunisti�ke organizacije, koristio je svoj posao kao novinar za skrivanje svojih namera. Na taj na�in uspeo je da uz malo truda i la�nog obo�avanja politike Generala Franka obavi intervju sa njim.

Tokom intervjua dobio je dokaze da su nacisti�ka Nema�ka i fa�isti�ka Italija podr�avale Vo�u �panije i njegovu voljsku dobrovojcima, oru�jem i ostalom opremom. Biva otkriven i jedva uspeva da napusti �tab.
Kestler je bio pisac ma�arko-jevrejskog porekla, koji se predstavljao kao engleski novinar tokom gra�anskog rata u �paniji. Tamo je zavr�io 1936. kao Kominternin agent, skrivaju�i identitet svojim novinarskim akreditivima. To je iskoristio da se infiltrira u �tab generala Franka i da uradi intervju s njim. Kestler se pretvarao da je veliki simpatizer Franka i njegove politike, kako bi zadobio njegovo poverenje.
Tokom intervjua, Kestler je prikupio dokaze da nacisti�ka Nema�ka i fa�isti�ka Italija direktno podr�avaju Franka i njegovu vojsku tako �to �alju volontere, naoru�anje i ostalu opremu. Posle ovog otkri�a, razotkriven je i denucniran kao �pijun, pa je jedva uspeo da pobegne iz �taba.
Slede�e godine, Kestler je opet bio u �paniji, kao ratni izve�ta�. Nacionalisti�ke snage su ga uhvatile u Malagi i osudile na smrt. Umesto da ga streljaju, upotrebili su ga kao veoma vrednog zarobljenika u razmeni, kada je oslobo�ena �ena najboljeg nacionalisti�kog pilota, koju su uhvatile malo ranije republikanske snage. Posle �panije, Kestler se, poput Orvela, razo�arao u Staljina i njegovu pomo� �panskoj Republici, koja je zapravo postala zna�ajan faktor u njenoj propasti. Napisao je i roman u kojem osu�uje staljinizam �Tama u podne� 1941. godine.

Gertruda Stajn

Zajedno sa Alis B. Tolkas-umetnicom jevrejskog porekla, pre�ivela je neda�e ratova koji su zadesili Evropu. Volontirale su tokom Prvog svetskog rata i uspele da pobegnu nacistima u Drugom svetskom ratu.
Svoja iskustva kao Jevrejka, pi�u�i o oba velika rata, prenela je u knjizi Ratovi koje sam videla.
-Dobar rat je onaj u kome je heroj svako ko ima herojstva u sebi, a u dobrom ratu je svako manje � vi�e heroj. E ovaj rat nikako nije dobar rat.-

D�. R. R. Tolkin

Delo Gospodar prstenova
nastalo je tokom Prvog svetskog rata, napisano rukom vojnika Tolkina.
Pri�e o Srednjoj zemlji mo�da ne bi bile iste da rat nije ostavio jak uticaj na Tolkina. Ve�ita borba dobra i zla. O kome je zaista pisao i ko je bio zmaj Smaug ostaje tajna.

-Rat mora da postoji, sve dok branimo svoje �ivote od uni�titelja koji bi sve pro�drali; ali ja ne volim blistavi ma� zbog njegove o�trine, ni strelu zbog njene brzine, ni borca zbog njegove slave. Volim samo ono �to oni brane. -

Izvor:literatura i internet.

-Slikari-ratnici Velikog rata-

nobody@mycity-military.com (natrix) — Sat, 11 Oct 2014 13:58:02 +0100

Leonardo Da Vin�i:
-Umetnost u stegama �ivi, a od slobode umire.-

-Uvek se nekako �ini da su u godinama kada su se doga�ali svetski ratovi umetnici prestali s radom. Ali to naravno nije ta�no. Naprotiv, tada su ve�inom bili vrlo produktivni-, ka�e Angelika Franke (Bundeskunsthalle - Bonn - Museum)

Ratovi su doneli i promenu po pitanju tema, stila i na�ina prikazivanja sveta u kojem su umetnici �iveli. Ostavio je takodje uticaja i na kasnije pravce u slikarstvu.

Impresionizam, nastao pred kraj 19.veka, je pravac koji se zasniva na utisku o ne�emu, ne samo o prirodi, ve� i onome �to se de�ava u dru�tvu, i ratnim de�avanjima�Psiholo�ka komponenta dominira, a ratna de�avanja su zauvek zabelezena i kroz potez �etkice, olovke i kroz kolorit..Ve� u prethodnici impresionizma, romantizmu i realizmu, i kod nas i u svetu, percepira se budjenje nacionalne svesti, revolucionarnog, otpora ropstvu, ugnjetavanju, s toga Leonardov aksiom da umetnost u stegama zivi dolazi do izrazaja: svaki nedostatak slobode, patnja, bol, ropstvo, je ve�i podsticaj za umetnika da stvara�

Nade�da Petrovi�:
-Umetnici moraju biti veliki u�itelji ne samo svog, no sviju naroda, ne samo svog no sviju stole�a, plemenitost njihova mora biti bezgrani�na onako kao �to je priroda bezgrani�na u bogatstvu i uzvi�enosti.-

A, -Stvaraoci srpskog impresionizma nisu voleli rat nego otad�binu-

- Srpska vojska je u Velikom ratu bila jedinstvena u svetu. Jedina jeu svetu imala zvanje ratni slikar, koje je na objavi za putovanje Petra Ranosovi�a potpisao 21. septembra 1912. budu�i vojvoda �ivojin Mi�i�. �tab Vrhovne komande doneo je 20. avgusta 1914. Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih �tabovima vi�ih jedinica na boji�tu, koji je potpisao vojvoda Radomir Putnik. Oficiri su vrlo dobro znali da su umetnicima najubojitije oru�je slikarski pribor i fotoaparat. Zato su predvideli da ratni slikari bele�e �momente borbe kao i ostale ratne epizode, a izri�ito tragove svirepstva i varvarstva, koja bude neprijatelj ostavio za sobom, kao i ostala zna�ajna dokumenta, �iju sadr�inu treba sa�uvati.� Ve�ina tih likovnih dokumenata stradala je prilikom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine. Sre�om, sa�uvano je ono �to su umetnici stvarali u svakom trenutku. Oni su se umetno��u borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija najmo�nijih sila, nego i protiv sopstvenog propadanja i nestajanja. Obezbedili su sebi mesta u panteonu zaslu�nika, a u�ase rata koji nije okon�ao sve ratove pobedili su snagom duha. Unutarnjom svetlo��u obasjali su svoja dela koja i dalje zra�e.

Ratni slikari ujedno su bili i fotografi koje po �tabovima rasporejivao obave�tajni odsek �iji je �ev bio pp Dragutin Dimitrijevi� Apis. Bili su obavezni da snimaju vojne operacije i da ih predaju komandi koja je vr�ila odabir..

Da bi najva�nije trenutke borbe sa�uvali za istoriju, �tab Vrhovne komande srpske vojske avgusta 1914. izdao je "Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih �tabovima vi�ih jedinica na voji�tu".
Naredbom vojvode Radomira Putnika, �tab Vrhovne komande srpske vojske avgusta 1914. godine zvani�no je izdao "Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih �tabovima vi�ih jedinica na voji�tu".

Dokument je donet kako bi se najva�niji trenuci borbe, pa i ostalih ratom izazvanih prilika, sa�uvali za istoriju. Nalo�eno je da se �to vernije prika�u tokovi borbe, da se naslikaju svi va�niji momenti i pouzdano predo�i njihova impresija.
Posebnu pa�nju trebalo je obratiti na tragove svirepog i varvarskog pona�anja koje neprijatelj ostavlja iza sebe. Da bi �to bolje obavljali svoje du�nosti, slikari su se, kod operativnog odeljenja Vrhovne komande, blagovremeno obave�tavali o pojednim ratnim dejstvima koja je trebalo zabele�iti.
Shodno tome, omogu�en im je neposredan pristup samom boji�tu. Zanimljivo je da su za svoj rad dobijali dnevno tri dinara, �to je bilo u ravni sledovanja koje su primali oficiri.
U dokumentu su sro�ena uputstva za njihov na�in delovanja u ratnim prilikama, �to zna�i da su uvedena pravila vladanja, zadaci i obaveze kojih su umetnici morali da se dr�e.
Mnogi izvori navode da je prva likovna zabele�ka nastala neposredno na frontu akvarel "Na polo�ajima kod Kumanova" koji je Nade�da Petrovi� uradila 1912. godine.
Na zvani�ni naziv "ratni slikar" prvi put nailazimo 21. septembra 1912, u objavi za putovanje broj 86, koja je, sa potpisom �ivojina Mi�i�a, izdata slikaru Petru Ranosovi�u.
Slede�i podatak se odnosi na objavu od juna 1913, koju je izdao na�elnik General�taba Petar Bojovi�, na osnovu koje je slikar Dragomir Gli�i� upu�en u rejon Dunavske divizije prvog i drugog poziva.

Slikara koji su u�estvovali u balkanskim ratovima bilo je oko 20, oni su u�inili prve korake koji su kasnije u ratu bili osmi�ljeni i bolje organizovani.
Tokom Velikog rata prisustvo ratnih slikara bilo je gotovo dvostruko ve�e. Kako bi utisak o borbama, povla�enju i proboju bio �to uverljiviji, na�u vojsku je pratila grupa od 18 umetnika. Prema nezvani�nim podacima, njih je bilo znatno vi�e, po nekim podacima �ak 40.
Kao �to se mo�e pretpostaviti, uslovi za rat slikara na frontu bili su krajnje neprikladni, od opasnih mesta na boji�tu, koja su pohodili i na njima slikali, pa sve do pribora koji im je stajao na raspolaganju i koji je bio veoma oskudan.
Materijal su dobijali, po�to ga nije bilo u Solunu, iz Italije i Francuske, a i dovijali su se na razli�ite na�ine.
Pomagali su se onim �to im se na�lo pri ruci, koristili su raznovrsne papire, zaostale skicen-blokove, kartone, a ne�to re�e upotrebljavali su lesonit i poneko platno.
Najvi�e radova je ura�eno olovkom, akvarelom, pastelom, tu�em, a ne�to manje temperom i uljem.
Dela su nastajala "po kratkom postupku" na terenu. Jedan deo radova je ostajao takav kakav jeste, dok je jedan deo skica i kratkih zabele�aka naknadno zavr�avan ili pretvaran u kona�nu formu, naj�e��e slikarsku, �ime je dobijan trajan i nepromenljiv vizuelni podatak.

Posebnu dragocenost predstavljaju radovi ratnih slikara iz perioda 1912-18. Sakupljeno je oko 500 slika, skica i crte�a osamnaest ratnih slikara. Nacionalni entuzijazam poneo je u strahote ratnog vihora �itavu jednu generaciju likovnih umetnika. Na brojnim srpskim rati�tima od Cera do Soluna, u periodu od propasti da oslobo�enja, stvaralo je oko �etrdeset slikara koji su bili uglavnom ratnici ili dobrovoljne bolni�arke. Slikari su bili raspore�eni u ratne jedinice, da bi pratili �ivot na frontu i operacije na�e vojske. U prvim godinama rata, u svoje male blokove skiciraju i svoje prve ratne utiske. To su figure ili likovi obi�nih vojnika, oficira, ranjenika, polo�aja, ratnog oru�a, borbe, smrti. To je dragocena gra�a o jednom vremenu i njegovim naporima i idealima.

Nadezda Petrovi� (1873 - 1915)
Najzna�ajnija slikarka sa kraja 19 veka u srbiji. Delo Nade�de Petrovi�, u celini, zra�i stra�nom ekspresijom, snagom i hrabro��u ove jedinstvene �ene - slikara sa Balkana. �kolovanje u Minhenu, posete Parizu i Italiji i stalni povratak tradicionalnoj Srbiji ostavili su trag na njenim platnima, pa se njen opus mo�e podeliti na nekoliko perioda.
Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata bavila se i fotografijom, kao prva �ena ratni fotograf. Volela je da slika portrete i pejza�e, a njen patriotizam ogledao se i u �estom izboru tema iz nacionalne istorije i slikanju ljudi i predela Srbije. U Prvom balkanskom ratu u�estvuje kao dobrovoljna bolni�arka na frontu. Sa srpskom vojskom je ponovo 1913. i 1914. godine. Umrla je u Valjevu 3. aprila 1915. godine, od pegavog tifusa. Bila je na du�nosti dobrovoljne bolni�arke.

Veljko Stanojevi� (1892 � 1967)
Je bio srpski slikar. Potomak je Kneza Stanoja Mihailovi�a iz Zeoka koji je ubijen u se�i knezova 1804. godine. Veljkov deda je pukovnik Jeremija Stanojevi�, koji je bio ministar (pope�itelj) pravde i prosvete u Kne�evini Srbiji, predsednik vrhovnog suda, predsednik Dru�tva srpske slovesnosti, dr�avni savetnik. Baba mu je Marija Mara Nenadovi� k�i prote Mateje Nenadovi�, unuka kneza Alekse Nenadovi�a. Po babinoj liniji bio je u srodstvu sa Kara�or�evi�ima. Po izbijanju Prvog svetskog ratakao dobrovoljac je preko Albanije stigao na Krf. Po�to se razboleo, upu�enje na rad u Topografsko odeljenje Vrhovne komande.
Sreten Stojanovi�
Srpski akademski, vajar, crta�, akvarelista..Za vreme rata je bio zatvoren. Bio je pripadnik organizacije �Mlada Bosna� zbog �ega je, posle izbijanja Prvog svetskog rata bio osu�en na vi�egodi�nju robiju kao i njegov brat, doktor Mladen Stojanovi� (1896 � 1942), koji �e kasnije (u vreme Drugog svetskog rata) postati narodni heroj.

Mihajlo Milovanovic
Jedan od osniva�a Udru�enja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor �uvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, �ivojina Mi�i�a, Stepe Stepanovi�a i Petra Bojovi�a, generala Pavla Juri�i�a �turma, kralja Petra I Kara�or�evi�a i regenta Aleksandra Kara�or�evi�a.
Milovanovi� je diplomirao 1909. godine na likovnoj Akademiji u Minhenu, a u zemlju se vratio na po�etku Balkanskih ratova 1912. kao dobrovoljac. Po�etak Prvog svetskog rata do�ekao je na usavr�avanju u Pragu, bio je uhap�en i posle bekstva iz pra�kog zatvora preko Nema�ke, Poljske, Ukrajine, Crnog mora i Rumunije stigao je da se priklju�i na rati�tu svojoj Drinskoj diviziji i sa srpskom vojskom pre�iveo njenu golgotuNosilac je Albanske spomenice, Ordena svetog Save i Ordena Jugoslovenske krune III stepena. Komunisti su ga streljali u U�icu krajem novembra 1941, pod optu�bom da je engleski �pijun.

Mali�a Gli�i�
Je bio srpski slikar s po�etka 20. veka i jedan od prete�a srpskog impresionizma. �kolovan je u Beogradu i Minhenu, stvarao je u Italiji do Balkanskog rata, kad se vratio u Srbiju i stupio u vojsku. Umro je 1915. godine pod nerazja�njenim okolnostima. O njemu je ostalo veoma malo pisanih dokumenata, kao i veoma malo njegovih sa�uvanih slika.
Kad je po�eo Balkanski rat, Gli�i� je napustio Italiju i vratio se u Srbiju, gde je stupio u Drugu armiju Stepe Stepanovi�a, s kojom je u�estvovao u opsadi Jedrena. U istoj armiji slu�io je i u Prvom svetskom ratu sve do svoje smrti 1915. Umro je pod nerazja�njenim okolnostima. Prema jednom mi�ljenju, umro je po�etkom 1915. od pegavog tifusa u Ni�u u koji je stigao posle odbrane Beograda; prema drugom, novembra 1915. bolestan je zaostao posle povla�enja vojske i posle smrti je sve�ano sahranjen od strane Bugara.

Kosta Mili�evi� (Skadar, 1887 � Beograd, 1920)
Upisao se u Prvu srpsku slikarsku i crta�ku �kolu Kirila Kutlika, koju je, nakon tri godine, napustio. Kratko vreme se usavr�avao u Pragu, Be�u i Minhenu. Po izbijanju Prvog svetskog rata je mobilisan. Prvo se na�ao u Velesu, a onda je preko Albanije dospeo na Krf. Kao ratni slikar Vrhovne komande radio je u ateljeu u Solunu, a onda se ponovo na�ao na Krfu.
U Prvom svetskom ratu najpre je u�estvovao kao vojnik a kasnije i kao ratni slikar Vrhovne komande na Krfu.

�ivorad Nastasijevi�
Je zavr�io umetni�ku �kolu u Beogradu 1910. godine, kao u�enik �oke Jovanovi�a, Riste Vukanovi�a i Marka Murata. Studije slikarstva je nastavio u Minhenu kod profesora Grabara 1913-1914. ali je to morao da prekine zbog izbijanja Prvog svetskog rata. Kao mnogi srpski umetnici prve polovine XX veka Nastasijevi� je dobrovoljno stupio u �a�ki bataljon Stepe Stepanovi�a, pre�ao preko Albanije i preboleo tifus. Za vreme rata u�estvuje prvo kao borac do 1917., a potom kao ratni slikar Vrhovne komande. Slu�io je u �inu rezervnog potporu�nika kada je 1916. odre�en za slikara i fotografa.
Posle rata �kolovanje nastavlja u Parizu 1920-1922. godine na Akademiji Grande Chaumiere kod profesora Kastalu�ija (Claudio Castelucho). Po povratku u zemlju uzeo je aktivnog u�e��a u kulturnim zbivanjima.

Dragomir Gli�i�, srpski slikar i ratni fotograf
Kao vojni obveznik u�estvovao je u balkanskim ratovima kao ratni slikar Dunavske divizije. U Prvom svetskom ratu u�estvovao kao ratni slikar i fotograf najpre u sastavu 7. puka Prve armije Dunavske divizije (sve do dolaska na Krf). Posle prire�ene izlo�be skica i crte�a u Solunu postavljen je za ratnog slikara u Moravskoj diviziji. Na 240 negativa snimljenih 1916-18, sa�uvanih u foto-arhivu Vojnog muzeja mo�e se zaklju�iti da je Gli�i� bio izuzetno valjan ratni reporter. Zabele�io je mnoge epizode iz rata, prete�no motive u pozadini: izbeglice, vojni�ki �ivot, bolnice i ranjenike, �tabove i komande, odmor ratnika, zarobljenike.., ali nisu retke ni scene iz neposrednog ratnog okru�enja: izvla�enje topova, kolone na putu ka polo�ajima, rovovi sa ratnicima u akciji, mrtve stra�e. Iako nevelika, fotografska gra�a uz zna�ajan slikarski i crta�ki ciklus tog autora, sa motivima sli�nog sadr�aja, predstavlja jednu od najdragocenijih vizuelnih dokumentacija o srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu.

Branko Popovi�
Srpski slikar i likovni kriti�ar u�estvovao je u Balkanskim ratovima, ranjen je kod Kumanova, a tako�e je u�estvovao i u Prvom svetskom ratu. Kao oficir VII pe�adijskog puka dobio je �in potpukovnka. Dobitnik je ordena za hrabrost u Prvom i Drugom balkanskom ratu i francuskog krsta Legije �asti sa palmama u Prvom svetskom ratu. Bio je �lan Demokratske stranke. Posle sloma Jugoslavije, biva zatvoren u logoru na Banjici kao zagovornik demokratije. Uspeo je da se izvu�e i vrati na funkciju dekana Tehni�kog fakulteta. Odbio je da bude potpisnik Apela srpskom narodu za�ta su ga kasnije komunisti teretili. U novembru 1944. godine osu�en je i streljan kao narodni izdajnik od strane komunista i ne zna se gde je sahranjen.

Petar Dobrovi�
Srpski slikar i politi�ar�U nedelju, 20. maja 1918. u Pe�uju se pobunio 6. Novosadski puk. Oru�anom sukobu se priklju�io i temperamentni Petar Dobrovi� koji je zbog toga kasnije zatvoren.
Posle zavr�etka Prvog svetskog rata, 14. novembra 1918. srpska vojska je zaposela Baranju i Ba�ku. Dolazak srpske vojske u Pe�uj Dobrovi� je do�ekao sa velikim odu�evljenjem. Jedno vreme je radio kao prevodilac nove vlasti. Dobrovi� je bio veliki pobornik ideje da se Pe�uj, Baranja i Ba�ka u celini pripoje Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Milo� Golubovi� (Kragujevac, 1988 � Beograd, 1961)
prva znanja iz slikarstva stekao je u Prvoj srpskoj slikarskoj i crta�koj �koli Kirila Kutlika, a potom je poha�ao Umetni�kozanatsku �kolu. Bora-vio je u Be�u, Budimpe�ti, Minhenu i
Lozani. Kratko vreme je studirao sli-karstvo u Moskvi, a potom na Umetni�-koj akademiji u Pragu. Kao vojni obveznik u�estvovao je u Drugom balkanskom ratu, a od 1914. u Prvom svetskom ratu. Posle prelaska Albanije, po prispe�u u Solun, 1917. je imenovan za ratnog slikara.

Danica Jovanovi� (1886-1914) streljana je na Petrovaradinskoj tvr�avi, od strane Austrijanaca kao provereni srpski patriota na samom po�etku rata. Imala je 28 godina. Pripadala je generaciji srpskih slikara modernista, �iji je stvarala�ki rad zapo�eo po�etkom 20. veka.

Petar Ranasovi� (Jedrene, 1858 � Beograd, 1918)
u�io je slikarstvo na Akademiji li-kovnih umetnosti u Minhenu. U�estvovao u rusko-turskom i srpsko-bugarskom ratu, a onda ga je �ivojin Mi�i�, 1912. postavio za ratnog slikara.

Todor �vraki� (Prijedor, 1882 � Sarajevo, 1931)
poha�ao je Umetni�ko-zanatsku �kolu Riste Vukanovi�a, potom je nastavio studije na Likovnoj akademiji u Pragu.Kao dobrovoljac u balkanskim rato-vima bio je ratni slikar srpske Vrhovne komande. Po izbijanju Prvog svetskog rata Austrijanci su ga, kao poznatog patriotu, internirali u Arad.

Dragoljub Pavlovi� (Beograd, 1875�1956)
zavr�io je ikonopisnu �kolu u Sergejevu kod Moskve. Studirao je u Minhenu, u privatnom ateljeu Hajnriha Knira i kod Antona A�bea. U�estvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Bio je ratni slikar pri �tabovima I, II i III armije.

Radomir Stevanovi� (Jagodina, 1889 � Beograd, 1970)
poha�ao je Umetni�ko-zanatsku �kolu u Beogradu. Studirao je na Visokoj umetni�koj
�koli za primenjenu umetnost u Minhenu.U Prvom svetskom ratu u�estvovao je kao bolni�ar. Posle prelaska Albanije do�ao je na Krf, odatle na Solunski front, gde je postavljen na du�nost ratnog slikara pri �tabu II armije.

Stevan Milosavljevi� (Opovo, 1881 � Dubrovnik, 1926)
�kolu za nastavnika crtanja zavr�io je u Pe�ti, a Umetni�ku akademiju u Minhenu.
U balkanskim ratovima je u�estvovao kao bolni�ar. U Prvom svetskom ratu bio je dobrovoljac. Ratni slikar je postao 1916. i u tom svojstvu se na�ao u Solunu.

Vasilije Vasa E�ki�evi� (Irig, 1867 � Novi Sad, 1933)
u�io je slikarstvo u Umetni�koj �koli u Petrogradu, a onda je zavr�io Akade-miju likovnih umetnosti kod Rjepina. Po izbijanju Prvog svetskog rata 1914. javlja se kao dobrovoljac u srpsku vojsku. Pre�ao je Skadar i Albaniju. Na Krfu je 1916. na li�nu molbu odre�en za ratnog slikara.
On je, kao slikar 1. armije bio dragoceni svedok tragi�nog i slavnog puta srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji je i sam pro�ao i ovekove�io ga na svojim platnima - ka�e Kusovac. - Uz to, pejza�ima krajeva u ju�noj Srbiji i Makedoniji ostavio je i vredan trag i u na�em impresionizmu.

Dragoslav Vasiljevi� Figa (Kragujevac, 1895 � Kru�evac, 1929)
upisao se u Beogradu u Umetni�ko-za-natsku �kolu. Godine 1915. je mobilisan i raspo-re�en kao crta� pri �tabu Kosovske divizijske oblasti. Sa srpskom vojskom je, preko Albanije, dospeo na Krf. Iscrpljen i iznemogao, 1916. je preba�en na oporavak u Afriku.

Beta Vukanovi� (Bamberg, 1872 � Beograd, 1972)
zavr�ila je �kolu za primenjenu umet-nost i �ensku akademiju u Minhenu.
Privatno je u�ila kod Antona A�bea. Tokom 1897. i 1898. boravila je u Parizu, a onda sa Ristom Vukanovi�em dolazi u Beograd i osnivaju Umetni�ku �kolu, koja 1905. prerasta u dr�avnu Umetni�ko-zanatsku �kolu. U�estvovala je u balkanskim i u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljna bolni�arka.

Vladimir Beci� (Slavonski Brod, 1886 � Zagreb, 1954)
U�itelji su mu bili Bela �iko� i Men-ti Klement Crn�i�. Studirao je na Aka-demiji likovnih umetnosti u Minhenu i kratko na Grande Chaumière u Parizu. Bio je nastavnik u Umetni�ko-zanatskoj �koli u Beogradu. Godine 1914. stupio je kao dobrovoljac u srpsku vojsku, a onda je 1915. imenovan za ratnog slikara.

Nikola Be�evi� (Split, 1892 � Beograd, 1970)
u�io je slikarstvo u Zagrebu i u Umet-ni�koj �koli u Beogradu. �kolovanje je nastavio u Rimu. Po izbijanju Prvog svetskog rata javio se kao dobrovoljac za borbu protiv Austrijanaca. Sa srpskom vojskom se povla�io preko Albanije.

Milivoj Dejanovi� (Novi Sad, 1883 � Novi Sad, 1938)
O njemu se malo zna. Mogu�e je da je u pitanju slikar koji se likovno obrazovao u nekoj umetni�koj �koli ili �ak na akademiji. Prema sa�uvanoj slici Srpski vojnik, u�estvovao je u Prvom svetskom ratu. Tada je neko vreme boravio u Rimu.

Cvijetin Job slikar iz Dubrovnika, stariji brat slikara Ignjata Joba /jugoslovenskog slikara/, bio je dobrovoljac u srpskoj vojsci, poginuo je na vojnom polozaju kod �i�e.

Samson �ernov

Ruski jevrejin; ratni fotograf i snimatelj koji je napravio mo�da najvi�e fotografskih dokumenata iz ratova od 1912. do 1918. godine i ne samo to, ve� i nekoliko dokumentarnih filmova i veliki broj umetni�kih slika.
�ernov je autor i jedne od najslavnijih fotografija iz Prvog svetskog rata.To je portret izvi�a�a, poznatiji kao �Oko sokolovo�, koji prikazuje srpskog vojnika-izvi�a�a Dragutina Mati�a. Zanimljivo je da sam Dragutin Mati� nije znao za postojanje ove fotografije koja je obi�la svet i koja je objavljena u mnogim listovima. Tek pola veka kasnije on je prvi put video sebe na fotografiji i �uo ime fotgrafa koji ga je proslavio:

Legendarna fotografija vojnika Dragutina Mati�a od �ernova:

Citat:Dragutin pet decenija nije znao da je njegova fotografija obi�la svet. Prise�ao se da se pred polazak na zadatak oko njega motao neki novinar koga su vojnici zvali Ru�njak, zbog ruskog imena, slikao ga i oti�ao.

� A on, taj ratnik Oko Sokolovo nije ni znao da je snimak uspeo, da je fotograf reporter pre�iveo i da je njegov ratni lik ovekove�en. I tek posle pedeset godina od fotografisanja � ratnik vidi sebe. Iznenadi se, zanemi, za�uti, filmskom brzinom kroz misli mu prelete ratni dani, drugovi, gladovanja, ranjavanja... Jest, to sam ja, zaista me slikao � pi�e njegov sin Blagoje u knjizi -Moj otac Oko Sokolovo-.

O �ernovu: -�ernov fotograf koji je zaduzio Srbiju-

http://www.magacin.org/2014/04/10/samon-cernov-slikar-i-fotograf-koji-je-zaduzio-srbiju-foto/

O umetnicima iz Prvog svetskog rata povremeno se pisalo, mada ne u meri koju zaslu�uju svojim doprinosom ratnoj istoriji. Organizovane su im u �ast, izlo�be jedna od izlozbi je bila u aprilu ove godine posve�ena stogodi�njici od Velikog rata...

Katalog slika sa izlozbe Slikari Velikog rata, slike i slikari nastali u Velikom ratu
galerija RTS mart -april 2014 �Izmedju trube i ti�ine-
Vise od 50 dela nastalih u Velikom ratu

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Neki od izvora:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Istorijski revizionizam - pseudoistorija

nobody@mycity-military.com (Eutropije) — Sat, 31 Dec 2011 20:02:22 +0100

Za�to ova tema?

Mo�da zato �to je pojava �prerade istorije� u glavama mnogih postala svakodnevna �ivotna potreba pri tome zaboravljaju�i da je istroijski revizionizam najmanje �istorijski� jer je rukovo�en namerama opravdavanja politi�kih ili nacionalisti�kih profanih ciljeva koji sa istorijom kao naukom imaju malo dodirnih ta�aka.
Posle svakih krucijalnih promena u dru�tvu ili njegovom ure�enju stvara se potreba novonastastale politi�ke elite da odbaci ne�eljenu pro�lost, da pe�orativnim atributima obele�i prethodni re�im i da ga odvoji od njegovih pristalica. U funkciji ovoga je naravno i izmenjeno istorijsko se�anje koje mo�e biti na vi�e nivoa � od kolektivnog do pojedina�nog. Na mikronivou pojedinca javlja se selektvno se�anje jer na�i sada�nji staovovi uti�u na na�e se�anje �ine�i ga probirljivim u biranju �injenica. Tako se dogodilo da su mnogi komunisti�ki istori�ari naprasno postali re�imski �uvari nacije i nacionalima. Taj svoj konformizam pravdaju sebi i drugima ��injenicom� da su oni ustvari oduvek bili su�tinski �misaoni disidenti� i da su razarali socijalizam iznutra. To je jedna vrsta revizionisti�kih istori�ara. Drugi, ali ne manje zna�ajni su �istori�ari uverenja� koji zbog porodi�ne ili li�ne istorije imaju ve� genetski ugra�en i formiran stav o potrebi potpunog menjanja istorijskog se�anja jer je prethodno nastalo zbog raznoraznih teorija zavere i ugro�enosti nacije od strane svetskih centara mo�i.
Ali pseudoistorija ne nastaje samo posle velikih dru�tvenih promena nego i za vreme vladanja odre�ene politi�ke elite koja na neki na�in mora opravdati svoje neuspehe (izgubljene ratove, ekonomsku situaciju i nacionalnu bezizlaznost) i koja naravno te svoje neuspehe elimini�e pretvaraju�i sebe u �rtvu. Prerade istorije u stvari nastaju iz potrebe da se opravdaju savremena de�avanja.
Ova pojava nije balkanski izum i nije proizvod ovog vremena. Ona je u Evropi naro�ito do�la do izra�aja u poslednjoj deceniji XX veka posle sloma komunizma. Naravno, njeni koreni se�u u predistorijska vremena, ali se o revizionizmu po�inje govoriti naro�ito posle poku�aja negiranja holokausta i nema�ke odgovornosti (R. Faurisson i istomi�ljenici).
Na prostoru ex Jugoslavije ovaj istorijski revizionizam naro�ito je do�ao do izra�aja u Hrvatskoj i Srbiji. Ne�u se baviti Hrvatskom, ali �u pomenuti da je direktna posledica preoblikovanja istorije �injenica da samo oko 25% mladih Hrvata smatra da je NDH bila fa�isti�ka tvorevina. Istorija Drugog svetskog rata se revidira i u Srbiji, a barjak antifa�izma je iz ruku partizana pre�ao u ruke nacionalnih patriota i kolaboracionista. Patriote postaju bez razlike svi koji su bili protivnici komunista. Dovoljno je biti njihova �rtva i time ste�i oreol nacionalnog (i antifa�isti�kog) mu�enika. Jugoslovenski socijalizam se nekriti�ki izjedna�ava sa isto�noevropskim prenebregavaju�i �injenice o njegovoj relativno �stabilnoj socijalnoj i nacionalnoj sigurnosti� (Kulji�), a zatim se zamenom teza prevodi u totalitarnu ideologiju dok se, sa druge strane, istovremeno veli�a predratna �gra�anska dr�ava puna prava i obzira prema svojim gra�anima�. Ovo jo� uvek relativno lako uspeva uprkos katastrofalnoj situaciji u dru�tvu i dr�avi jer se fakti�ko stanje neutralizuje nacionalisti�kim uverenjima i raznim teorijama zavere kao i metastazama pro�log socijalisti�ko/komunisti�ko/totalitaristi�kog stanja. Gaji se teza da je komunisti�ki antifa�izam usputan (jer je bio samo sredstvo u borbi za vlast), a na njegovo upra�njeno mesto se etabliraju nacionalni i kolaboracionisti�ki pokreti kojima se antifa�izam pripisuje i podrazumeva preko antikomunizma (ma koliko to �udno zvu�alo).
Naravno, sve ovo nije tako lako u�initi. Pseudoistorija mora imati instrumente i autore koji �e je promovisati i dati joj �nau�nu vrednost�. Isto tako, politi�ka elita je od velike pomo�i jer �e polugama vlasti propisivati novu sliku istorije umesto da samo omogu�ava institucionalne okvire za stru�nu raspravu o istorijskim de�avanjima. U okviru ovoga pomenu�u neke od autora istorijskog revizionizma i osvrnu�u se na nedopustivo me�anje dr�ave u poslove struke.
Autori �iji radovi su primeri pseudoistorije na ovim prostorima su V. �ureti�, K.Nikoli�. B. Dimitrijevi�, S. Cvetkovi� i autor koji istina nije istori�ar po obrazovanju nego vi�e po vokaciji, M. Samard�i�. Naravno, oni nisu jedini (D. Batakovi�: �srpski narod je izgubio Drugi svetski rat�)ali su reprezentativni primer svega onoga o �emu sam ranije govorio. �ureti� naime ka�e: ��etni�ki antifa�izam� dozvoljavao je razne oblike pona�anja � od borbenog (sporadi�nog i ograni�enog)� do kolaboracionisti�kog, na antikomunisti�koj osnovi, koji je katkada negirao samu prirodu antiokupatorskog opredjeljenja naroda.� Ovaj logi�ki galimatijas dakle opravdava kolaboraciju dokle god je ona u funkciji primarnog motiva borbe protiv partizama i protiv komunizma. Na istom mestu i u istom (kolektivnom) bi�u �ive dakle istovremeno dve li�nosti � saradnik fa�ista i antifa�ista.
S. Cvetkovi� pak, izra�ava �aljenje i ogor�enje nad sudbinom �rtava gra�anske elite ne obaziru�i se na njihove stvarne zlo�ine u toku okupacije (Jankovi�, Kotur, Marjanovi�, Joni�, Cicvari�), a na naro�ito afirmativan na�in govori o Nedi�u. Oni istori�ari o kojima sam govorio na po�etku teksta (nekada�nji �unutra�nji disidenti SKJ�, a sada konformisti aktuelne vlasti) nisu naravno imali primedbe na ove stavove kao ni na radove K. Nikoli�a "�eneral Mhailovi�" , ni na njegov pamfletizovan ud�benik iz istorije. I dok ovi autori bar na akademski na�in zadr�avaju (manje ili vi�e vesta�ku) distancu od aktera o kojima pi�u, M. Samard�i� ne skriva svoje simpatije i antipatije toliko da J.B. Tita naziva ��ednim srpske krvi�. Pro�itao sam linkovan tekst M. Samard�i�a �Kako nastaje zlo � Tito�. Po mom mi�ljenju to je paradigmati�an primer politi�kog eseja i rada koji se ne pridr�ava ni minimalnih istoriografskih postulata. Iz njega adolescent sveupijaju�eg intelekta mo�e da sazna da je J.B. Tito od malih nogu bio predodre�en za mu�enje drugih, da je bio glup, neradnik i pustolov.
Ako dovoljno dugo nekriti�ki ponavljamo stavove pomenutih istori�ara do�i �emo do dihotomne slike koja �e regrutovati nove mlade nara�taje �nacionalno osve��ene omladine� koja �e znati razlikovati Tita (sadistu i srpskog d�elata) i Mihailovi�a (prvog gerilca Evrope, nosioca inostranih odlikovanja, francuskog �aka i �prijatelja De Gola�); partizane (anacionalnu bandu �ednu srpske krvi) i �etnike (nacionalne branitelje srpstva i moralne veli�ine). Nekriti�ki um �e se tragi�no lako odrediti prema ponu�enim �definicijama i odrednicama� pojedinaca i pokreta.
Naravno, ovome doprinosi i dr�avni aparat koji oktroisanim zakonima odre�uje novu sliku istorije (Homen: �dogovorili smo se da su bila dva antifa�isti�ka pokreta�). Pre izglasavanja Zakona o rehabilitaciji, Narodna skup�tina je 21. decembra 2004. usvojila Zakon o izjedna�avanju prava partizanskih i �etni�kih boraca iz Drugog svetskog rata.Postoje o�igledne manjkavosti zakona na pravnom nivou, ali to ovde nije tema. Su�tina je u produktima ovih politi�ki motivisanih i nametnutih uredbi. Uzmimo za primer re�enje Okru�nog suda u �apcu o rehabilitaciji dvojice �andarma koji su ubijeni 7.jula 1941. �istom politi�kom manipulacijom oni su progla�eni za ��rtve progona i nasilja, od strane pripadnika partizanskog pokreta, �ime je povre�eno njihovo pravo na �ivot�. Time je legalizovano slu�enje okupatoru, a partizanski pokret je etiketiran kao snaga koja je jo� 1941. vr�ila progone i nasilja nad nevinim �rtavma (Nedi�evim �andarmima).
Od ovog revizionisti�kog miljea naravno ne odstupa ni Crkva koja jo� od 1991. odr�ava godi�nje pomene Mihailovi�u, Nedi�u i Ljoti�u, sanktifikuje sve�tenike Slobodana �iljka i Milorada Vukoji�i�a (koji su izgleda postali Sveti samo zato �to su bili ��rtve komunisti�kog terora� bez udubljivanje u dokazane zlo�ine koje su �inili) i osve�tava spomenike �etni�kom komandantu Vuku Kalaitovi�u koji je osu�en zbog ratnih zlo�ina�

Na kraju vra�am se na prvu re�enicu teksta Za�to ova tema?
Zato �to ako budemo �utali, ako ne progvorimo kao istori�ari, amateri, novinari, savremenici,� , onda �e se desiti ono �to se poku�ava provesti dvadesetak godina: stvori�e se nova konformisti�ka slika se�anja intelektualnih kleptokrata radi politi�kog ulagivanja novim etabliranim vlastodr�cima, a revan�isti�ki nacionalizam �e biti ugnje�den u kontinuitet istorije i usvojen kao dr�avna strategija.

Ovo pi�em 31.12.2011. te zbog toga:
SRE�NA NOVA GODINA

Diana Budisavljevic

nobody@mycity-military.com (Apocalypse Now) — Fri, 09 Apr 2010 22:03:56 +0100

Uzeto iz Vecernjih Novosti 08.04.2010

ZAOSTAV�TINA Diane Budisavljevi� - njeni dnevni�ki zapisi, dopisi, fotografije malenih logora�a koje je spasla, pisma ljudi koji su tra�ili svoju decu, ali i ono najvrednije: kartoteke i spiskovi mali�ana, bri�ljivo �uvani i prepisivani, da bi se deci sa�uvali ime i vera - nalazi se ra�trkana na vi�e mesta u Zagrebu.
Jedan deo te neprocenjivo vredne gra�e, i to onaj koji je Diana morala da preda novim vlastima, nestao je, mo�da i uni�ten, posle Drugog svetskog rata (ili po�etkom poslednjih sukoba), kada su Ozna i novo Ministarstvo socijalnog staranja preuzeli brigu o dokumentima.
Ba� zato, mnogi roditelji nisu prona�li svoje najmilije, za kojima su �eznuli u surovim usta�kim i nema�kim logorima, i mnoga deca nisu saznala da su prve godine �ivota provela u usta�kim logorima. Ti su mali�ani odrasli u Zagrebu ili okolnim mestima, podignuti kao Hrvati, bez ikakvog se�anja na kolevke i ku�e na Kordunu, Kozari, u slavonskim selima. Procenjuje se da takvih i danas �ivi - na stotine.

Kartoteka

U HRVATSKOM dr�avnom arhivu, koji je 2003. �tampao �Dnevnik Diane Budisavljevi�, za �Novosti� ka�u da ta ustanova jo� nije dobila celokupni fond plemenite Austrijanke. Samo manji deo je skeniran za potrebe objavljivanja knjige. Ostatak se, saznajemo, nalazi u jednoj sobi u stanu Silvije Sabo, unuke Diane Budisavljevi�, koja je i prevela dnevnik.
- �Dnevnik�, za koji se saznalo tokom osamdesetih godina pro�log veka, jeste �tampan kao na�e izdanje, ali ga nismo dobili u originalu - govori Rajka Bu�in, na�elnica Odseka za novije arhivsko gradivo u Hrvatskom dr�avnom arhivu. - Silvija Sabo, koja je sastavila i sa�etak na nema�kom, zadr�ala je dokumente koje je sa�uvala gospo�a Budisavljevi�. Ali, ne i kartoteku dece koju je ona sve vreme vodila, jer joj je Ozna oduzela 1945, kako Diana to i navodi u �Dnevniku�.
Velelepnu zgradu Hrvatskog dr�avnog arhiva na Maruli�evom trgu u Zagrebu, ve� decenijama pohode biv�i logora�i i njihovi potomci, u �elji da saznaju ne�to vi�e o svom poreklu, da pogledaju ima li ih u kartotekama koje je Diana Budisavljevi�, zajedno sa saradnicima, u tajnosti prepisivala do duboko u no� tokom �etiri ratne godine.
U 48 fioka u Arhivu nalazi se fond Ministarstva udru�be NDH, na kojem je radio prvi Dianin saradnik, Kamilo Bresler.
- Kartoteka obuhvata decu koja su ostala bez roditeljskog staranja iz bilo kog razloga, i pre i posle akcije Diane Budisavljevi� - obja�njava Rajka Bu�in. - Kartice iz razdoblja NDH pisane su rukopisom na �tampanim obrascima i razlikuju se, oblikom i formatom, od posleratnih. Rubrike su: prezime i ime deteta, kada je i gde ro�eno, koje je vere, ko ga je i odakle doveo, gde je i kada sme�teno. Upisani su i podaci o deci koja su predata roditeljima, kao i o umrloj deci.
U fondu su sa�uvane neke evidencije de�jih domova i srodnih institucija u koje su deca bila sme�tena tokom akcije Diane Budisavljevi�, poput Zavoda za gluvonemu decu iz 1942. i 1943. Iz njih se jasno vidi da su tamo bila zbrinuta deca srpskog porekla.

Fotografije

ZA razliku od spiskova, kartoteka i transportnih lista, fotografije koje je Diana Budisavljevi� napravila �uvaju se koji kilometar dalje, u Gornjem gradu, u Hrvatskom povijesnom muzeju.
- Imamo sa�uvana �etiri od ukupno pet albuma dece. To su fotografije koje je Diana snimila ne bi li onim mali�anima kojima niko nije znao ime, sa�uvala mogu�nost da ih posle rata neko prepozna i vrati porodici - pri�a nam Nata�a Matau�i� iz ove institucije. - To su, uglavnom, fotografije nastale po dolasku dece iz logora u Zagreb, na �elezni�koj stanici, u privremenim sme�tajima. Ima ba� stra�nih: umiru�e, iscrpljene, jako bolesne dece.
Na nekoliko fotografija, ipak, Diana je ovekove�ila decu koja su ve� udomljena u zagreba�ke porodice. Ona su oporavljena, lepo obu�ena, kao da nisu, samo koji mesec ranije, pre�ivela te strahote...
Diani su jo� tokom rata stizala pisma, �ak i iz inostranstva: ljudi sa prisilnog rada pitali su je �ta je sa njihovom decom. Ona je te dopise prosle�ivala Ministarstvu udru�be i Crvenom krstu.
Upozoravala je ljude da ne dolaze, ve� da �alju pisma, jer je postojala opasnost da ih odvedu u usta�ki logor smrti, umesto u nema�ki radni logor. Neka od tih pisama - i to ona kada je �ak i Diana bila nemo�na - ostala su kod nje. I taj deo svedo�anstva o ovoj velikoj �eni nalazi se kod njene unuke Silvije Sabo.
Zanimljivo je da ni Dianina naju�a porodica nije saznala �ime se ona tokom rata bavila - sve do deceniju posle njene smrti. Tada je Silvija Sabo, sasvim slu�ajno, u hrpi dokumenata koje je pedantna Austrijanka �uvala, prona�la i zapise nazvane �Izve�taj o radu akcije�. Prevela ga je i pripremila za �tampu pod nazivom �Dnevnik Diane Budisavljevi�.

PRIVATNOST
ZNAMO da mnoge istra�iva�e zanimaju pojedina�ne sudbine, kartoteka, popisi iz logora. To je pone�to osetljivije pitanje jer se, po va�e�im propisima Republike Hrvatske, podaci ne daju na uvid �iroj javnosti do isteka 70 godina od nastanka ili stotinu godina od ro�enja osoba, osim osobama na koje se oni odnose ili najbli�im srodnicima - navode u Hrvatskom dr�avnom arhivu.

TRANSPORTNE LISTE
LjUBAZNO��U Silvije Sabo, dobili smo kopije transportnih lista dece iz logora, koje je nekada posedovalo Ministarstvo udru�be NDH i dostavljalo ih u kopiji gospo�i Budisavljevi�, radi obrade podataka, na osnovu dogovora Diane i Kamila Breslera - navodi Rajka Bu�in. - Originali tih transportnih lista u fondu nisu sa�uvani. Ne zna se da li su uni�teni krajem rata, ili zaplenjeni i propali u Ozni.

IZ �DNEVNIKA DIANE BUDISAVLjEVIƓ
25. maj 1945.
�Pre podne kod mene dva �oveka koji, navodno po nalogu Ministarstva socijalne politike (kako se kasnije ispostavilo, bili su iz Ozne), zahtevaju albume s fotografijama dece. (...)
Ju�e je kod mene bila jedna pravoslavka, tra�ila je svoje dete. Mogla sam joj dati podatke o hraniteljima. Danas ujutru je do�la sa detetom, lepo obu�enim u belo, i �enom koja se brinula o detetu. (...)
Obave�tavam gospodina Ma�era da sam morala da predam albume s fotografijama. To je kod profesora Breslera u Ministarstvu izazvalo prili�nu pometnju, jer se pretpostavilo da neovla��eni pojedinci iz usta�kih krugova nameravaju da uni�te moju kartoteku.�
28. MAJ 1945.
�Na�e nastojanje uvek je bilo da pomognemo majkama i deci, i postupak protiv mene ne treba nikog da odvrati od rada za njihovu dobrobit. Morala sam se �itavo vreme maksimalno kontrolisati da ne klonem. Bilo mi je stra�no �to mi se moj vi�egodi�nji rad na ovakav na�in oduzima. Ne toliko zbog predaje kartoteke - uvek smo ra�unali s tim da �emo je predati Crvenom kri�u ili nekoj drugoj ustanovi - ve� zbog nemogu�nosti da se mnogi roditelji sjedine sa svojom decom.�
13. AVGUST 1945.
�Pozvana sam na osniva�ku sednicu Crvenog kri�a i na saradnju u toj ustanovi. Odbila sam to smatraju�i da, uzimaju�i u obzir moju austrijsku narodnost, sada nije vreme kada bih mogla uspe�no raditi, odnosno da je moj rad vi�im strukturama nepo�eljan, budu�i da mi je obustavljen rad na kartoteci i mojoj Akciji.�

VE�A OD �INDLERA
* Austrijanka udata za Srbina, organizovala je akciju spasavanja srpske dece iz usta�kih logora u vreme NDH.
* Decu sa Kozare, Korduna, iz hrvatskih i bosanskih sela, le�ila je u Zagrebu i
poku�avala da na�e familije koje bi ih podizale.
* Popisala je oko 12.000 mali�ana u svoju kartoteku, kako bi im sa�uvala imena i vratila ih roditeljima posle rata.
* Imala je podr�ku uskog kruga ljudi, i svi su rizikovali svoje �ivote zbog srpske dece. Protiv nje i saradnika bile su usta�ke vlasti, a posle rata je pala i u nemilost
komunista.
* Umrla je gotovo zaboravljena, u Insbruku, u Austriji. Njeno ime ne nosi nijedna ulica, ni institucija u Srbiji, Bosni ili Hrvatskoj. Nema je u ud�benicima, nema ni knjige ni filma o njoj.

Vojni sajtovi

nobody@mycity-military.com (maha) — Mon, 26 Oct 2009 20:52:51 +0100

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici] Photos of the Great War:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Izuzetne fotografije iz I sv. rata svrstane po kategorijama.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici] Ako nekom trebaju obelezja i cinovi Nemacke Heer iz WWII i SSa, kao i sva vozila:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sajt sa gomilo statistickih podataka (o gubitcima na primer)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici] [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] Vojni�ine evo pozdrav od Mahe gledajte...u�ivajte...i postavljajte po temama! Bi�e jo�!!!

Heroji rata 1999. god.

nobody@mycity-military.com (FlashMaster) — Thu, 07 May 2009 20:38:24 +0100

Niko vicniji peru da pocne, pa cu morati ja. Da odamo pocast palim herojima u vreme bombardovanja. Da se ne zaboravi da smo se hrabro suprostavili nebrojeno jacem neprijatelju.
Slava palim herojima.

Nema�ki bunkeri i skloni�ta u Beogradu

nobody@mycity-military.com (Vl veliki) — Thu, 16 Oct 2008 19:00:05 +0100

U narednih nekoliko postova planiram da postavim slike i kratak opis nekoliko bunkera i sklonista koje je Nemacka vojska izgradila za vreme okupacije Beograda.

Artiljeriski bunkeri na Kalemegdanu

Posetioci Beogradske tvdjave uzivajuci u pogledu koji se pruza na usce dveju reka, ni ne naslucuju da se u neposrednoj blizini spomenika �Pobednik� ispod par brezuljaka nalaze artiljeriski bunkeri iz drugog svetskog rata.

Prvi od tri bunkera koji su sagradjeni na Kalemegdanu, nalazi se na Severo- Zapadnoj strani tvrdjave, t.j. na mestu nekadasnjeg zamka despota Stefana Lazarevica.

Iako se u promotivnom materijalu (stampan povodom predstavljanja ovog objekta javnosti) navodi da je bunker izgradjen u periodu izmedju 1948-52. godine, t.j. nakon sukoba sa Informbiroom i zaostravanja odnosa sa Sovjetskim Savezom, odnosno postojanja mogucnost napada na Jugoslaviju, verovatno je on izgradjen jos za vreme drugog svetskog rata od strane nemacke armije, koja je otatle u potpunosti kontrolisala zapadni prilaz gradu, kao i usce reka Save i Dunava.

Nakon zavrsetka drugog Svetskog rata, bunkeri su konzervirani t.j. topovska gnezda su zazidana, a preko celog objekta je dodatno nasuta zemlja, tako da je ceo objekat postao neprimetan za prolaznike. Bunkeri su ostrali u registru vojnih objekata JNA sve do njenog raspadanja, nakon cega vojska gubi interes za ove objekte i tada oni postaju deo spomenickog kompleksa Beogradske tvrdjave.

Pogled na Kalemegdan

Pozicija artiljeriskih gnezda.

U ovaj objekat nekada se ulazilo kroz saht na povrsini. Silaskom niz par uzidanih metalnih sipki do platoa, odakle se strmim stepenicama spustalo u donji nivo bunkera, odnosno hodnik u kojem se sa desne strane pri sredini nalaze dve prostorije namenjene za odmor vojnika, dok se sa leve strane na njegovom pocetku i kraju nalazi po jedna veca prostorija. Iz tih vecih prostorija spiralnnim stepenicama penje se na gornji nivo bunkera, odnosno topovsko gnezdo, ili se prolaskom kroz uzan hodnik ulazi u manju prostoriju u kojoj se nalazi sistem za cirkulaciju vazduha kroz skloniste.

Ovo je gruba skica unutrasnjosti objekta t.j. njegovog donjeg nivoa, koju sam napravio radi lakseg uvida u raspored prostorija unutar objekta. Samu unutrasnjost je tesko nacrtati bez preciznog merenja, pogotovo sto su skoro svi zidovi u prostorijama ispod topovskih gnezda polukruznog oblika, tako da fakticki nema zidova pod pravim uglom (verovatno postoji neko logicno arhitektonsko objasnjenje zasto je tako) koji bi mogli da posluze kao osnova za merenje i crtanje objekta.

Sto se samog sklonista tice ono je prilicno skuceno. Za osobe visine 190cm, sa jednim obicnim rancem na ledjima tesko je kretati se kroz objekat, prolaziti (bolje reci: �provlaciti se�) kroz vrata, pogotovo ona koja vode u prostorije u kojima se nalaze pogoni za cirkulaciju vazduha kroz skloniste.

Za potrebe predstavljanja objekta javnosti, tokom leta 2008. godine, izvrseno je raskopavanje brezuljka, cime je omogucen horizontalni prilaz ulazu. Takodje, napravljena je staza do ulaza i uradjena je elektrifikacija bunkera.

Pogled na ulaz u skloniste iz gornje perspetkive. Na slici se vide uzidane metalne sipke uz pomoc kojih se nekada sipustalo do platoa, odakle se stepenicama silazio u skloniste. Cetiri stepenika od cigala sa desne strane, kao i crna metalna vrata napravljeni su nakon otkopavanja objekta.

Na kraju stepenista ispred ulaznih vrata, nalazi se pravougaoni otvor zatvoren betonskim poklopcem.

Momak sa leve strane ulazi u hodnik koji vodi ka prostoriji ispod prvog topovskog gnezda.

Ulazna vrata.

Pogled sa sredine hodnika na ulaz u skloniste. Sam hodnik je sirine 110 cm.

Pogled sa sredine hodnika ka kraju. Skretanje desno vodi u drugu prostoriju za odmor vojnika, dok skretanje levo na kraju hodnika vodi ka prostoriji ispod drugog topovskog gnezda.

Prostorije za odmor vojnika.
Duzina prostorije je 4 m, a sirina 3 m.
U ovim prostorijama predvidjeno je da se na zidne nosace i o kuke na plafonu kace po dva viseca preklopiva kreveta. Malo je cudno sto u ove prostorije nisu sprovedene cevi za cirkulaciju vazduha.

Hodnik koji vodi ka ulazu u prostoriju ispod topovskog gnezda dalje od ulaza.

Pogled na hodnik iz prostorije.

Metalnih vrata sa unutrasnje strane.

Desni zid prostorije. Na plafoni se vidi racvanje cevovoda za ventilaciju.

Leva strana prostorije.
Sa leve strane su spiralne stepenice koje vode na gornji nivo bunkera, dok je sa desne strane ulaz u prostoriju sa sistemom sa cirkulaciju vazduha.

Ispod spiralnog stepenista nalaze se dva rezervoara za vodu od po 200 l.

Zid kratkog hodnika koji vodi u prostoriju sa sistemom sa cirkulaciju vazduha.

Prva masivna metalna vrata.

Kratak hodnik i druga masivna metalna vrata od prostorije sa sistemom sa cirkulaciju vazduha.

Na slici se vidi dva viseca preklapajuca kreveta, u prostoriji sa sistemom za cirkulaciju vazduha.

Pogled na zid unutar topovskog gnezda (levo od spiralnih stepenica).
Na zidu se vidi i otvor cevovoda za ventilaciju.

Zazidani topovski otvor.

Masivni stepenasti betonski plafon.

Hodnik koji vodi ka ulazu u prostoriju ispod topovskog gnezda pored ulaza
.

U prostoriju u kojoj se nalazi sistem za cirkulaciju vazduha, ulazi se kroz uzani hodnik sa dvoje jakih metalnih vrata (na slici su vide samo druga vrata). Takodje, u toj prostoriji nalazi se cetiri viseca sklopiva kreveta.

Ova prostorija je malo sira u odnosu na prethodnu, tako da sam uspeo da slikam cevovod sistema za cirkulaciju vazduha. Motor koji pokrece strujanje vazduha je skinut.

Viseci preklopivi kreveti u prostoriji sa sistemom za cirkulaciju vazduha.

Spiralne stepenice koje vode na gornji nivo bunkera, odnosno topovsko gnezdo.

Desna strana topovskog gnezda. Na zidu se vidi otvor cevovoda za ventilaciju. Isti takav otvor nalazi se i na suprotnom zidu.

Topovsko gnezdo odnosno prostorija u kojoj se nalazi artiljerisko orudje, je u obliku elipse, sa zemljanom podlogom koja verovatno sluzi i da delimicno apsorbuje vibracije nastale dejstvom orudja. Visine prostorije je oko 2.5 m.

Iznad samih topovskih otvora nalazi se masivan stepenasti betonski plafon, dok je sam artiljeriski otvor zazidan.
-Cini mi se da na jadranskoj obali postoje slicni bunkeri za topove obalske artiljerije.

Pogled na brezuljak ispod kojeg je topovsko gnezdo.

Zapoceti radovi na otkopavanju bunkera.

pocetak probijanja artiljeriskog otvora.

Masivna betonska ploca koja se nalazi iznad samog artiljeriskog otvora.

U neposrednoj blizini oba topovska otvora nalze se sahtovi sa metalnim poklopcima. Mozda su deo ventilacionog sistema?

Betonska ploca iznad drugog artiljeriskog otvora.

Na slici se vidi udaljenost metalnog sahta u odnosu na artiljeriski otvor.

Javano preduzece �Beogradska tvrdjava� planira da u potpunosti otkopa i odzida artiljeriske otvore, odnosno objekat dovede u izgled kakav je imao dok je bio u funkciji. Takodje u planira se i montiranje artiljeriskih orudja u unutar bunkera.

- Ja sam na zalost, ovaj objekat obisao poslednjeg dana njegoveg prezentacije javnosti i to nekih pola sata pred zatvaranje. Tako da sam sve slikao na brzinu, zato se izvinjavam za malu konfuziju medju slikama.

Uniforma Kraljevske vojske

nobody@mycity-military.com (DrazanBt) — Mon, 25 Aug 2008 10:04:25 +0100

Pozdrav svima
Dopala mi je u posed uniforma kraljevske vojske (oficirska) pa bih molio da mi pomognete oko procene o cemu se tacno rad i koji period, imam gornji deo uniforme i pantalone pantalone su od kolena nadole suzene i sa dugmetima, zatim dve kape, jedna je lici na sapku (ali je dosta ostecena) a druga je sajkaca sa obodom, ima dosta epoleta, sa oznakama - interesuju me posebno one sta znace i koji su cin - rod, za noge ima kozne ne znam kako da ih nazovem - kao sare za cizme, zatim dva svecana kaisa sa tokama sa grbom, kao i urasni deo za koji ne znam dali se nosio na ramenu ili na sablji.

Uniforma je pronadjena u veoma dobrom stanju u Bitolju, kod stare porodice Srpsko - Crnogorskog porekla.
Hvala na svakoj pomoci!

PS
Uniformu sam stavio da se opere (mirise na naftalin) veoma je dobro ocuvana pa kad se osusi slikacu i nju.

Nezavrseni projekti JNA

nobody@mycity-military.com (Trpe Grozni) — Fri, 22 Aug 2008 14:21:31 +0100

Potaknut topika koji jr otvoren na delu foruma na engleskom jeziku , hteo bih da pokrenem temu o planiranim nabavkama i planiranim projektima za poremanje JNA u buducem periodu posle 1989 godine. Naravno ti projekti i nabavke nisu ostvarene , ali bi bilo interesantno videti i podeliti nase znanje o tom pitanju.
Sa obzirom na to da je bilo planirano smanjivanje velicine armije i modernizovanjem , bilo bi lepo da se zna sta bi bilo , kad bi bilo.
Kasnije cu postovati plan za reorganizacilu JNA posle '90 ( normalno ovo bi bilo kada bi nam se zemlja ne bi raspala. )

Veli�ina i snaga JNA

nobody@mycity-military.com (Khaless) — Fri, 09 Mar 2007 15:56:25 +0100

Li�no mislim da je prva propagandne izmi�ljotina bila veli�ina i snaga JNA.
Mi smo:

1. Poslednji u svetu u naoru�anje uveli repetirku, M48, psole II SR.
2. Uveli u naoru�anje PAP-ovku (Simonov) 1959 kada su u Var�avskom paktu uvodili AK-47 a u NATo imali FN, FAL, Hekler pu�ke kalibra 7,62x51mm NATO
3. Uveli u naoru�anje M70 (AK-47) u vreme kada su u SSR planirali AK-74 5,45 mm i kada je na zapadu uveliko uvo�en 5,56 mm NATO
4. Uvozili MiG-21 kaa je var�avski pakt imao MiG-23, koji na�alost nikada nismo nabavili
5. Nikada nismo nabavili Su-25 a imali ga ne samo var�avski pakt nego i neke azijske zemlje
6. Nismo licencno krenuli u proizvodnju Dassault Mystere IV nego primili F-86 Sabre
7. Nismo licencno pravili F-5G nego nastavili kupovinu MiG-21 (gde bi nm bio kraj da smo pravili F-5G?)
8. Kupovali T-55 60ih i 70ih godina kada je Istok imao T-62 i T-72 tenkove.
9. Zamenjivali F-84G sa J-1 Jastreb koji nije bio ni prineti nosivosti F-84
10. Nismo nabavili SA.4Krug i SA-5 Volga sisteme a svi su ih imali

Da ne pri�am dalje...

Sve okolne zemlje su imale i bolju opremu i naoru�anje od nas. La� da smo bili sila skupo smo platili 1991.
JNA je bila velika ali nikako ja�a od Bugara, Rumuna �ak. I danas va�i pri�a da su Rumunski piloti MiG-21 bili najobu�eniji na MiG-21

I jo� da dodam da smo uni�tili mogu�nosti Orla jer Rumuni nisu mogli da nabave ja�i motor. Orao je mogao da bude nadzvu�an i da pravimo lova�ku varijantu.

----------- Dopuna: 08 Mar 2007 1:58 ---------

A o tome da su Su-24 imali Ira�ani i Al�irci ne�u ni da govorim.