MyCity Military :: Op�te vojne teme

Priru�nik za pona�anje u vanrednim situacijama / MUP Srbije

nobody@mycity-military.com (natrix) — Fri, 01 Oct 2021 12:44:41 +0100

Приручник у пдф формату, Републике Србије, Министарства унутрашњих послова, Сектора за ванредне ситуације. Који је пребачен у информативну тему-приручник....

Зашто је потребан овај приручник?

Да лако и приступачно може да се прочита и буде доступан брзо..
Пошто смо изложени све већем и учесталом ризику од разних природних катастрофа и непогода, ал и облицима специјалног ратовања, тероризма, билошким агенсима, одлична едукативна тема за форум, једноставно објашњено, кратко и јасно, применљиво, свеобухватно.
Пошто је већа вероватноћа да ће неко приручник прочитати као тему, а не, тражити га у пдф формату по нету.

Такође добро би било да свако домаћинство добије овакав и сличне приручнике. Ко некад што је домаћинство имало приручнике тј. информаторе из ЦЗ. Кад већ не постоји као предмет који би све више и озбиљно требало размотрити као увођење у школе. И о томе је било речи у више наврата кроз разне теме ал највише: у теми о ППиЗ и теми о ЦЗ ал и у анкети За и против обавезног служења војног рока.

Због све укупно ниског знања па и о основним стварима везано за и основне појмове и понашање у ванредним ситуацијама и кад су млади у питању и одрасли...

У неким корисним темама смо се већ сусрели са неким од тих проблема, као што су Пожари у природи и урбаним и руралним срединама тема о пожарима, Несрећа нема униформу ни националност исл.

Уводна реч

У последњих 30 година, вишеструко је повећан број катастрофа у свету, као и
разарајући ефекат које имају на друштво и околину.

Искуства Републике Србије, која се током протеклих година суочила са бројним катастрофама које су за последицу имале људске жртве, патњу и материјалну штету, потврђују чињеницу да ванредне ситуације попут елементарних непогодa и техничко-технолошких акцидената, нарушавају безбедност и опстанак читавих насеља, па и региона.

Последице катастрофа могу се значајно умањити ако су људи добро информисани и
упознати са начином превенције катастрофа.

Уколико сте свесни могућих опасности и ризика у вашој околини, уколико знате како и
где да добијете информације, како да се организујете у критичним моментима ваш
живот и живот ваше породице биће безбеднији. Ви сте главни актер у овом систему �
ви морате бити свесни опасности, знати како да реагујете и како да сарађујете са
спасилачким службама. Када се ванредна ситуација догоди � најчешће без упозорења
и изненада � ви и ваша породица суочитeће се са разним потешкоћама и бити
препуштени сами себи док спасилачке екипе не стигну на лице места.
Од велике је
важности да познајете процедуре и кораке понашања у тим моментима.

Сврха овог приручника је да помогне вама и вашој породици и укаже вам како најбоље
да реагујете када се несрећа догоди.

Читајте пажљиво � овај приручник упозорава на опасности, али и пружа одговоре и
даје сугестије које се у моменту катастрофа могу показати драгоценим.

Мисија Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова је заштита
људских живота, животне средине, материјалних добара и културног и историјског
наслеђа, као и изградња, одржавање и унапређење способности читаве нације за
превентивно деловање на ризике. Сектор за ванредне ситуације настоји да одговори
на изазове и ублажи последице од различитих катастрофа које могу погодити наш
регион.

Несреће у различитим видовима - пожари, поплаве, земљотреси, клизишта, хемијски
акциденти � могу се догодити свуда, у сваком моменту и без упозорења, зато је
приоритет Сектора благовремено и професионално реаговање у таквим ситуацијама.
Ватрогасци-спасиоци спремни су да у сваком моменту пруже свој максимум у заштити
и спасавању наших грађана.

Пожари у домаћинствима

Пожар је реална опасност у којој поред материјалне имовине можете изгубити и
живот. Немојте дозволити да вам се догоди, обезбедите се на време!

Како их спречити?

Од велике је важности да поштујете следећа правила:
1. не остављајте шпорет укључен без надзора;
2. немојте пушити цигарете у кревету;
3. редовно проверавајте електроинсталације, грејна тела и системе;
4. држите упаљаче и шибице даље од деце;
5. немојте користити грејна тела на гас или са отвореним пламеном (камине) у
просторијама које имају слабу вентилацију.

Превентивне мере

- Из подрума, гаража, тавана и слично, уклоните све усладиштене запаљиве ствари,
попут старих часописа, кутија од фарби, разређивача, као и старог намештаја,
гардеробе итд.
- Противпожарна степеништа и пролазе редовно чистите и обавезно одржавајте
проходним, јер то вам је најчешће једини безбедни пут и начин да сачувате свој живот
и живот ваше породице.
- Преконтролишите вашу ватрогасну опрему: противпожарне апарате, црева, хидранте,
и одржавајте их у исправном стању.
- Научите да правилно користите (активирате) противпожарни апарат и подучите своје
укућане, јер у случају пожара нећете имати времена да прочитате упутство за употребу
на налепници апарата.
- Научите децу да у случају пожара позову ватрогасно-спасилачке јединице на број 193.
- Уколико приметите пожар или осетите мирис дима у вашем стану или згради,
позовите ватрогасну службу и никада немојте претпостављати да је неко то већ учинио.
- Неугашени опушак цигарете никада немојте бацати кроз прозор или са терасе, јер ће
у већини случајева завршити у соби или тераси у неком од станова испод вашег и
изазвати пожар.

Упутства за понашање у случају пожара

- Ако у току ноћи приметите пожар, а немате аларм за случај опасности, изађите на
прозор или у ходник и вичите: �Пожар�, како би пробудили укућане и комшије.
- Позовите број 193, дајући конкретне податке о локацији пожара: адресу, спрат и број
стана.
- Уколико је пожар захватио само једну просторију вашег стана, затворите врата те
просторије и искључите електричну енергију. Позовите ватрогасце и евакуишите
укућане, a ако је пожар мањег обима, покушајте гашење. Уколико у свом домаћинству

или у самој згради, имате особе са инвалидитетом, нагласите то када позовете
ватрогасце и наведите врсту инвалидитета.
-Ако је пожар већег обима, напустите стан затварајући сва врата за собом, у супротном
ће се, због дотока свежег ваздуха, пожар брзо проширити на цео стан.
- Приликом евакуације важно је да се сви укућани окупе у истој просторији, јер постоји
могућност да се деца из страха сакрију. Тек када су сви на броју, крените ка излазу.
- Ако међу укућанима има особа са физичким инвалидитетом или тешкоћама у кретању
(укључујући и старије особе), разговарајте са њима о могућностима појаве пожара и
начина евакуације у том случају. Треба проверити да ли особа може да се креће сама
уз помоћ друге особе или користећи рукохвате ако у згради постоје. За особе које
користе инвалидска колица важно је знати да ли су механичка или електромоторна и
колико је особа потребно да би се особа у колицима безбедно изнела из зграде. Било
би добро да у зградама постоје и посебна колица за евакуацију и свима познато
одређено место где она стоје како би се она у случају потребе могла користити при
евакуацији.
-Спремите се за сусрет са густим димом и врелином, ако имате времена, обујте ципеле
са дебљим ђоном, обуците капут и вежите крпе и пешкире натопљене водом преко
носа и уста. Исто то урадите и за своју децу или за друге особе којима је потребна
помоћ другог лица (слепи, глуви, корисници инвалидских колица и слично).
- Никада не користите лифт зато што се у току пожара ослобађа густ дим који
садржи многа отровна испарења која брзо испуне окно и кабину лифта, што
проузрокује сигурну смрт од гушења за све који се ту налазе.
- Пожељне опције за евакуацију људи са смањеном покретљивошћу су хоризонтална
евакуација ван зграде или хоризонтална евакуација у други безбедан простор. Ако то
није могуће, испланирајте унапред начин спуштања (подизања) особе у инвалидским
колицима (користећи њихова колица или столице и колица за евакуацију).Уколико
сами или уз помоћ још неке особе спуштате особу у колицима низ степенице, та особа
увек треба да буде окренута леђима у односу на правац кретања, јер иначе постоји
опасност да испадне из колица, уколико су она нагнута према напред.
- Столица за евакуацију изгледа као лежаљка са скијама и точковима испод којом
рукује једна или две особе. Када се постави на степенице она клизи низ њих. Точкови
позади олакшају кретање по равном, али ове столице нису погодне за велике
раздаљине.
-Особе са инвалидитетом не могу се увек ослонити на помоћ ових столица јер није
увек могуће за kориснике инвалидских колица да се пребаце у столице за евакуацију
или да се одрже у седећем положају. Због тога, столице за евакуацију не треба
посматрати као аутоматско решење које је потребно ради евакуације особа са
инвалидитетом.
- Уколико помажете слепој особи да изађе их зграде, увек јој опишите правац кретања
и немојте је ви држати и вући за руку, већ она треба да се држи за вашу руку или раме.
- Уколико нисте непосредно угрожени пожаром, најбоље је да останете иза затворених
врата свог стана. У случају да дим почне да продире око врата, натопите пешкире и
крпе водом, ставите их око штокова и испред врата како би спречили продор дима у
стан. Ако је спољашњи ваздух чист, изађите на терасу затварујући балконска врата за
собом и сачекајте да ватрогасци заврше гашење пожара, јер сте у свом стану
најбезбеднији.

Упамтите! Немојте користити воду да бисте угасили пожар на електричним инсталацијама и
апаратима � можете бити изложени струјном удару; да бисте угасили пожар изазван
бензином или уљем, јер ове супстанце плутају на површини воде и могу да изазову ширење пожара.

Шумски пожари

Шумски пожари су пожари на отвореном који се брзо шире и захватају шумске пределе
и другу вегетацију � жбуње, ниско растиње, траву у близини пољопривредних
површина, ненасељена и тешко приступачна подручја.
Посебни временски услови � високе температуре, јак ветар и суво време утичу на
настајање и ширење пожара.
Пожари могу бити изазвани природним појавама, попут удара грома (овај тип је
најређи) и од стране човека, односно:
- случајно (кратак спој, прегрејане машине, варнице током радова),
- ненамерним паљењем (неодговорно понашање на излетиштима и бацање запаљивих
материјала ) и
- подметнути � када је пожар намерно изазван од стране човека
- извођењем пољопривредних активности � спаљивање стрњишта корова и осталог
отпада биљног порекла, што је изричито забрањено Законом о заштити од пожара
(нажалост, овакви су најчешћи).

Како би се смањио ризик од пожара, пожељно је да:

- не бацате упаљене цигарете на отвореном простор;
- не спаљујете траву, ниско растиње нити смеће на отвореном простору, у урбаним
срединама, као и на обрадивим површинама или у близини шума;
- не палите роштиљ на отвореном простору у близини шума или у близини суве траве
или грана;
- избегавате радове на отвореном који би могли да изазову пожар;
- не остављате смеће у шуми због могућности самозапаљења;
- водите рачуна о употреби отвореног пламена и забране пушења приликом извођења
жетвених радова;
- поштујете знаке забране приступа у областима велике опасности од пожара.

Уколико се ваша кућа налази унутар или у близини шуме или шумске области,
настојте да:

- у пречнику од 20 метара око куће посечете ниско растиње и очистите и уклоните суву
траву, лишће, гранчице;
- одржавате двориште � уклањајте суво лишће и гране, немојте да дозволите да гране
додирују зидове куће, нити кровове и балконе;
- не држите запаљиве материје и гориво у близини куће;
- обезбедите одговарајуће противпожарне апарате и сервисирајте их редовно;
- обезбедите чесме са дотоком воде и црево за воду довољне дужине да покрије
област коју желите да заштитите, као и резервоаре са водом и неелектричну пумпу за
воду.

Уколико уочите пожар:

- одмах позовите локалну ватрогасну јединицу на број 193 и пружите јасне
информације о својој локацији, као и о тачној локацији пожара;

- опишите каква вегетација је захваћена пожаром;
- уколико сте у могућности, укажите на правац ширења пожара и
- не прекидајте везу док не дате све потребне информације.

Уколико се пожар шири према вашој кући:
- останите прибрани;
- све запаљиве материјале који се налазе у близини куће, пребаците у затворена и
заштићена места, како не бисте изазвали додатно ширење пожара;
- затворите све доводе за гас или гориво у близини објеката;
- омогућите пролаз ватрогасним возилима;
- упалите светла унутра или напољу како би се повећала виљивост кроз дим, уколико је
видљивост смањена.

Уколико је пожар у близини ваше куће:
- не напуштајете кућу осим уколико нисте у потпуности сигурни да сте у могућности да
се безбедно склоните, могућност преживљавања у стамбеним објектима који су
изграђени од незапаљивих материјала је велика;
- уведите у кућу целу породицу, и кућне љубимце;
- затворите све прозоре и врата и блокирајте све отворе са мокрим тканинама;
- склоните завесе са прозора;
- померите намештај ка централном делу собе, даље од прозора;
- затворите сва врата унутар куће;
- обезбедите резерве воде;
- окупите се сви на једном месту;
- особама које су слепе, опишите шта се догађа, а особама које су глуве, напишите
кратке информације на листићу папира. Уколико се укућани са глувим особама
споразумевају знаковним језиком комуницирајте са њима на исти начин и у ванредној
ситуацији.
- имајте уз себе батеријске лампе у случају да дође до прекида снабдевања
електричном енергијом.

Савет је да се евакуација спроведе само у крајњој нужди у правцима који нису
угрожени пожаром и димом и према упутствима од стране надлежних служби.

Када се пожар угаси:
- изађите из куће и одмах угасите преостале тачке пожара у близини и
- обезбедите дежурство док се сва жаришта потпуно не угасе, због могућности појаве
мањих пожара у близини зграде, као и поновног запаљења.

Упамтите! Неугашена цигарета најчешћи је узрочник шумских пожара и никада је не
избацујте из возила у покрету. Када сте у природи опушке од цигарета увек угасите.

Nekom rat - nekom brat...

nobody@mycity-military.com (Sirius) — Sun, 08 Aug 2021 10:02:13 +0100

У овом топику бавићемо се, надам се успешно, осенченом страном ратова и окупација - пљачком и крађом. Почетни текст бави се пљачкама Трећег рајха, али нека то буде само почетак. Пљачкали су и Американци, и Руси, Французи...Најзначајнији артефакти Египта украдени су безочно и смештени у музеје Велике Британије, а тако је и са златом Индокине, Вијетнама, Камбоџе, Африке, итд, итд...
Драге колеге, надам се да ћемо бити продуктивни на овој теми, бар колико и споменути пљачкаши...

ВЕЛИКА ПЉАЧКА ТРЕЋЕГ РАЈХА
Неком рат � неком брат...

Добро је познато како је Трећи рајх замислио своју хиљадугодишњу владавину, но да подсетимо: најпе се без објаве рата нападне друга држава, затим је освоје оружане снаге, а потом на сцену ступа организација ТОТ , да експлоатише природна богатства окупиране земље. Међутим, нису само природна блага била на мети, већ и уметничке творевине, злато, накит, новац, акције од вредности у неутралним земљама, итд. Упоредо са систематском привредном пљачком текла је , испод жита , и пљачка уметничких дела и свега другог поменутог. У највећем обиму то је радила држава преко својих органа који су ишли иза фронта који је наступао. То су чинили и највиши руководиоци ове бастардне, злочиначке творевине, правећи личне колекције и гомилајући благо свих врста, као да ће живети вечно (или бар хиљаду година). Размере и безочност и ове, треће врсте пљачке у приватној режији уз помоћ државних ресурса биле су нечувене.

У овом топику бавићемо се, надам се, пљачком уметничког блага, чудним путевима скривања, преношења, нестанка и свим оним што подразумева нелегалне , пљачкашке операције за које су и њихови учесници били свесни да су нелегалне, па су се тако и понашали, скривајући на разне начине украдено благо. Многи артефакти су променили власника и место, а неки трајно нестали у ко зна чијим колекцијама широм Земљине кугле. Други део текста посвећен је крађи злата и регалија из разних музеја, као и упорним иследницима који су покушавали да том благу уђу у траг.

И ПАРЕ И ЖИВОТ...

Жртве индивидуалне пљачке били су првенствено Јевреји и особе које су прогањане као Јевреји од 1933. до 1945. године, како у Немачкој, тако и на свим окупираним територијама. Немци су измислили законски основ за пљачку и обавезали разне институције и органе да то спроведу. Према Лондонској повељи Међународног војног суда 1945. године овај процес је дефинисан као ��злочин против човечности��. Хитлерови разбојници су отели или украли преко 600.000 уметничких дела, од чега 200.000 у Немачкој и у Аустрији, 100.000 у западној Европи и 300.000 у источној Европи. Бројке су приближне. Намерно користим темин разбојник јер се у праву он дефинише као виђена особа приликом пљачке; дакле, разбојник није исто што и лопов јер је овај други НН док се не нађе и приведе правди. Године 1998. према Вашингтонском споразуму о потрази и враћању власницима украдених и отетих уметничких дела постављена су правила и стандарди за ту врсту делатности. Тако се и термин ��украдена уметничка дела�� која су припадала (и припадају!) људима прогоњеним од стране нациста, разликује од израза ��трофејна уметност�� који дефинише уметничке предмете које су окупатори илегално извезли током рата. На тај начин термин ��украдена уметничка дела�� превазилази временски оквир Другог светског рата. С правне тачке гледишта отуђење имовине под прогоном не значи само одузимање имовине већ и преузимање те имовине на основу прогона. Под украденим уметничким делима подразумевају се и дела која су прогоњени морали да продају да би преживели или нашли уточиште.

Није само пљачка уметничког блага та која је угрозила Јевреје у почетном периоду (знамо како се то наставило и завршило). Забрањиване су им професије, присилно су мењали посао, трпели су приватно пљачке (свако је могао да уђе у јеврејску кућу или радњу и узме шта му се допада). Наравно да је то до темеља уздрмало егзистенцију тих људи . Званичници јеврејског порекла отпуштани су с посла у складу са ��Законом о враћању професионализма чиновника�� од седмог априла 1933. године. Избацивање из надзорних одбора акционарских друштава је било норма. Због ��Закона о атестирању адвокатуре�� многе јеврејске канцеларије престале су с радом 30. септембра 1933. године. Ситуација се све више компликовала и постајала тежа јер је ��Петим амандманом Закона о грађанима Рајха�� из 1938. године коначно забрањен рад јеврејским адвокатима, а следећи амандмани су укинули право рада јеврејским лекарима и адвокатима за патентна права. На ред су следеће године дошли стоматолози, фармацеути и ветеринари. Према ��Одредби о искључењу Јевреја из економског живота Немачке�� Јеврејима је било забрањено да воде мала предузећа и продавнице. Координираном акцијом Финансијске управе, Организације за контролу девизног курса и Гестапоа, сва имовина Јевреја је пописана, подложна контроли, а затим и ограничењу располагања. Краће речено, Јевреји нису могли ни своју, приватну, својину да продају неком без дозволе надлежног органа. Под сумњом да извозе капитал, Јеврејима је забрањено и да користе банковне рачуне. Горња граница била је толико снижена да су евентуални емигранти, захваљујући Порезу за избеглице, делимично лишени своје имовине. За имовину стечену пре првог јануара 1933. године додељена је цена која је једва одговарала њиховој продајној вредности. Већ следеће године Јеврејима је било дозвољено да извезу највише десет рајхсмарака. Банкарски депозити би тако остали на рачунима и могли су се заменити само за страну валуту. Паралелно с тим, Јевреји су били оштећени коришћењем уобичајеног пореског кода: сви су били сврстани у највишу пореску класу, без обзира на зараду; неопорезиви износ и бенефиције за децу су поништени, а јеврејским заједницама такође је ускраћено признавање саобраћаја јавног новца.
Јасно је да су Немци све ово радили постепено, не из осећајности и милосрђа, већ због међународне реакције (до које им је у то време још стало).
Да би преживели, Јевреји су били приморани на аукцијску продају уметничких вредности. Раније познате збирке су тако нестале, мецене и добротвори су били под сталним притиском, а посебно значајна уметничка дела су отимана од власника. Треба се подсетити да су после Велике депресије из 1933. године антикварнице и аукције доживеле препород. Понуда је премашила потражњу. Познат је пример приватног права ��губитка имовине продајом�� када је познати колекционар, адвокат Исмар Литман из Бреслауа извршио самоубиство, а његова удовица је покушала да прода део колекције преко аукцијске куће Мак Перл у Берлину. Међутим, пре саме аукције Гестапо је запленио осамнаест слика због ��типичне културне бољшевичке представе порнографске природе��. Међу тим сликама су били чувени радови Ота Милера ��Две голе полуфигуре�� и ��Дечак испред две девојке које стоје и једна седи��. Остатак те аукције, познате касније као модел ��јеврејске аукције��, представљао је делић колекције.
После ��аншлуса�� Аустрије, 12. марта 1938. године, најпознатије збирке заплењене су у року од неколико дана. У ту сврху, у бечком Хофбургу (резиденција Хабсбурговаца ) направљено је специјално складише. Хитлер је сместа присвојио слике старих мајстора из колекције Луиса Ротшилда. Остатак је скандалозно и бескрупулозно подељен између државних повереника који су спровели ову акцију и музеја. Сам Ротишилд је ухапшен два дана касније. Пуштен је на слободу пошто је годину дана касније потписао пренос укупне имовине на Трећи рајх. До јесени је већ било пописано око 10.000 уметничких дела. За овако организовану пљачку Немци су нашли еуфемизам � ��Губитак имовине државном трговином�� и он је легализован ретроактивно (!) 26. априла 1938. године у ��Правилнику о пријављивању јеврејске имовине��. Неутралан, бирократски назив за ограничење права Јеврејима да располажу својом имовином и утврђивањем њене вредности. Међу немачким нацистима завладало је одушевљење оваквом политиком ��аријевштине�� па су закон проширили на целу територију Рајха. Чувени бечки уметници и колекционари Фриц Грунбаум, Егон Шиле и други, завршили су , заједно са својим породицама у логорима . После имовине одузет им је и живот.

Пљачка Јевреја настављена је и појачана после Кристалне ноћи у новембру 1938. године, када је ��Јеврејски порез на имовину�� проширен на укупну територију под контролом Рајха. Правна регулатива за ову пљачку заокружена је новембра 1941. године једанаестим анексом који је предвиђао аутоматско проглашење банкрота за оне Јевреје који су напустили земљу. Тиме је цинизам нацистичког разбојништва доведен до перфекције.

Шта се дешавало на окупираним територијама, оним које нису формално-правно биле део Трећег рајха? На удару су се нашли најпре чешки Судети, затим и цела Чехословачка, Пољска, Холандија, Белгија и Француска. Сви закони, претходно донесени у Немачкој и у Аустрији, преписани су за ове територије. Уласком у Француску основане су ��Уметничке одбрамбене групе�� као део Вермахта с истим ��прикривеним�� циљем. Ото Абец, дотадашњи високи дипломата Немачке у Паризу, активно се укључио у потрагу за благом, а рајхслајтер Алфред Росенберг је био задужен за организацију пријема, транспорта и депоновања у Немачкој. У име Гебелса, генерални директор Бетлинског музеја Ото Кумел саставио је тајни попис артефаката у три тома нагласивши да се та дела морају уништити као декадентна, с тим да се нека уметничка дела која су била у немачком власништву до петнаестога века пренесу кући, у Трећи рајх. Многи Јевреји су напустили Француску не стигавши да склоне своје благо. Према педантној документацији Кумела, до јула 1944. године од 203 уметничке збирке издвојена су и узета 21.903 предмета. Међу њима је било 5.281 слика и цртеж, 583 предмета мале пластике, 684 минијатуре на стаклу и емајлу, књиге, рукописи, теракота, медаље, намештај, текстил, рукотворине, порцулан и грнчарија, азијска уметност и 259 античких дела. Преко 5.000 предмета потиче из збирки породица Ротшилд , 2.697 из збирке Давида Вејла, 1.202 из колекције Алфонса Канеса , 989 из збирке Левија и 302 из власништва Георга Вилденштајна.

После окупације Холандије и тамо је почело одузимање јеврејске имовине. Метод је промењен у односу на Француску и Аустрију, па је примењена ��легална�� трансакција. Познат је пример амстердамског антиквара Жака Годстикера који је покушао да побегне у Шкотску, али је умро на путу. Геринг је први стигао до те колекције у којој су се налазила дела Луке Кранаха, Гога, Гоје, Рембранта, Рубенса , Тицијана и Веласкеза. Реч је о таквим вредностима каквим мало који музеј данас може да се похвали. Директор галерије који је остао жив био је приморан да прихвати продајну цену од два милиона гулдена. Геринг је у Немачку пребацио 780 слика, а остале су продате немачком банкару Алојзу Мидлу. Он је део збирке пренео у Швајцарску и у Шпанију.

СУДБИНА ПОКРАДЕНОГ ЗЛАТА

Упоредо са систематском пљачком уметничких вредности, Немци су обавили и много значајнију и вреднију пљачку � отимачину златних резерви поробљених земаља. Многе нису стигле да их сакрију на сигурно место (територије које нису у рату), па су , бар привремено, остале без злата. Немци су, као и сви други, одлично знали шта значи златна подлога и на много начина су успевали да ��оперу�� драгоцености преко трећих земаља, претварајући их у робу, нафту, опрему, храну, итд. О њиховој довитљивости која је почела још пре званичног Хитлеровог доласка на власт упечатљиво говори књига ��Тко је финанцирао Хитлера�� Џемса и Сузане Пул. Код нас ју је објавио још 1981. године ��Глобус�� Загреб. Победничке силе су знале колико је то важно питање и оно је покренуто иза затворених врата приликом разговора о Атланској повељи, а затим дефинисано у споразумима из Техерана и Јалте. Овде ћемо се бавити америчким напорима да пронађу покрадено злато. Колико год истраживали, увек наиђемо на Валтера Вилхема Адолфа Хорна, човека невероватне биографије, који заслужује посебну тему. Рођени Немац, студирао је историју уметности на Хајделбергу и у Берлину, а докторирао је 1934. у Хамбургу. На време је побегао из Немачке, а после бурног обавештајног рада на проналажењу бројних регалија (круне Карла Великог, Лонгиновог копља, драгуља Светог римског царства, итд, итд), каријеру првог историчара уметности наставио је после рата на Универзитету Калифорнија. Пре тога је, као држављанин САД од 1943. године, одуставши од имена Адолф, због очигледне асоцијације, приступио војсци код које је 1946. године добио потврђени чин капетана.

Вратимо се злату, том металу ��који не смрди�� и ког је релативно лако продати, за разлику од историјски признатих регалија којима евентуални купац није могао да се хвали, а ни Немци, који су их сакупљали из окултно-мистичних разлога , то нису могли. Легенда каже да су нацисти у воде језера Толиц у Алпима бацили злато у вредности од пет до шест милијарди долара. Она је делом била заснована на чињеници да су четдесетих година нацисти језеро користили као полигон за морнаричке тестове, а околне планине су биле предвиђене као резервни штабови високих официра приликом неповољних ситуација на ратишту. Истина је да су 1959. године истраживачи пронашли 700 милиона британских фунти (!) које су планиране за саботажу британске економије, о чему је снимљен изванредан играни филм ��Фалсификатор��, али и бројни документарни филмови. Да је то злато бачено у дотично језеро, логистика његовог проналажења и вађења, без обзира на савремену технологију, била би веома тешка, с обзиром на конфигурацију обала и дна. Најмање пет ронилаца је страдало у том покушају. Бројне експедиције нису нашле уверљиве доказе о том злату. Нацистичко злато (раубголд � украдено злато) је делимично пребачено у иностране банке. То злато је настало конвертовањем поменутих драгоцености опљачканих широм Европе. Злато је у самој Немачкој било у више разних спремишта и , наравно, изванредно обезбеђено. Таква дисперзија је олакшавала обезбеђење , транспорт и укупну логистику тих резерви. Пребацивање злата у друге , неутралне земље, ишло је преко приватних лица и било је веома отежано из много разлога. Можда и највећи јесте био тај што су такве трансакције у Хитлеровим очима изгледале као неповерење у Трећи рајх, а тада се за много мање ствари губила глава. Иако сви, углавном, упиру прсте на швајцарске банке, тачни идентитети учесника у овим пословима остају нејасни до данас. Званично, у европским банкарским институцијама немачко злато, лагеровано пре рата као нормални поступак свих држава, престало је то да буде 1945. године да би се из њега намиривале репарације. Тако се круг окренуо.

Злато у рудницима соли Меркерс

Валтер Функ, Хитлеров најдуговечнији министар, предводио је економију али и Рајхсбанку. Он је био драгоцена спона између индустрије, привреде и војске, а као талентован бирократа, стално је убрзавао процесе наоружавања, празнећи касу...коју је требало стално допуњавати. Нацистичка економија, у потпуности посвећена наоружавању и општој милитаризацији, није могла да поднесе исцрпљивање средстава за набавку страних машина и делова, економску шпијунажу и набавке драгоцених сировина. Крајем тридесетих година девизне резерве биле су неодрживо ниске. Проглашењем мораторијума на ратне репарације у Лозани, 1932. године (на који су САД сместа пристале доводећи тако у веома тежак положај своје савезнике који су рачунали с тим приливом), Немачка се опоравља и већ до 1939. године исплаћује своје дугове и почиње да се бави разменом добара, уместо куповином, чиме је прикривала тренд повећања девизних резерви које су настале већ спомињаном пљачком анектираних или окупраних држава. Верује се да су златне резерве пљачком Аустрије, Чехословачке и Пољске повећане за 71 милион тадашњих УС долара (1,3 по садашњем курсу. Да би прикрила тај пораст, Немачка је потценила за 40 милиона долара службене резерве у односу на прилично тачну процену централне банке Енглеске. Током рата да пљачка је достигла колосалне размере. Трећи рајх је запленио око 550 милиона долара у злату од страних влада, укључујући 223 милиона долара Белгије и 193 милиона долара Холандије. Напомена: ове бројке не укључују злато и друге драгоцености опљачкане од грађана, о којима је већ писано на почетку текста. Укупна вредност је на тај начин остала неизвесна до данас јер , за разлику од државних резерви окупираних земаља, само су Нацисти имали увид у то колико су опљачкали од грађана.

Напредујући северним краком поред Франкфурта, америчка Трећа армија зашла је у будућу совјетску зону и заузела западни врх Тирингије. Ујутру, шестог априла 1945. године, пошто је два дана раније 90. пешадијска дивизија заузела Меркерс, неколико километара унутар граница Тирингије два војна полицајца, током рутинског патролирања зауставили су две жене на путу испред града. Обе су биле расељена лица из Француске, а кренуле су да нађу лекара. Пошто су их отпратили, у повратку су пронашли улаз у рудник соли у Меркрсу, јер су им те две избеглице управо говориле о томе да су ту Немци складиштили злато. Полицајцима у јединици нико није веровао. Међутим, начелник штаба и официр Г-5 су били заинтересовани да то истраже. Причу је подржао и британски наредник који је као ратни заробљеник радио на утовару злата. После провере помоћника директора Националне галерије у Берлину, клупко је почело да се одмотава. Следећег јутра, у недељу седмог априла, док је пуковник Бернард Бернштајн, заменик начелника финансијског огранка Г-5 читао извештај, инижињерци 90. пешадијске дивизије пробушили су рупу у зиду свода.

На другој страни открили су собу ширине 23 метра и дужине 46 метара! Пронашли су 3.682 џака и кутије с немачком важећом валутом, 80 џакова стране валуте, 8.307 златних полуга, 3.326 врећа златника, 63 вреће сребра, једну кесу платинастих полуга, осам врећа златног прстења и 207 врећа и контејнера с уметничким делима! Већ поподне из САД полетео је специјални представник с упутствима Ајзенхауера, да би у понедељак поподне стигао у штаб Треће армије генерала Патона. У међувремену стигло је и наређење да провери има ли још таквих тајних просторија и да надгледа премештај драгоцености. Зашто се толико журило? Према договору Велике тројке, тај део припадао је Совјетима ради даљих окупационих обавеза после капитулације Немачке. Бернштајн и Барет су испред носа украли Совјетима благо које су Немци сакупљали годинама и сместили су га у зграду Рајхсбанке у Франкфурту.. Наравно, нису ни Совјети били наивни, па се спор око тог злата водио на највишем врху и завршио , колико ми је познато, компензационим пословима.

Многи су покушали да се домогну свог опљачканог богатства. Светски јеврејски конгрес тужио је швајцарске банке, без успеха. Тренутно боравиште ��нацистичког�� злата (боље речено, туђе, опљачкане имовине) било је предмет више књига, зеорија завере и грађанских тужби покренутих у јануару 2000. године у Калифорнији против Ватиканске банке, Фрањевачког реда и других оптужених. Све су тужбе одбачене. Логично место за сакривање нацистичког плена била је Швајцарска народна банка, највећи центар за дистрибуцију злата у Европи пре рата. Током самог рата у њу се слило 440 милиона долара (осам милијарди долара по курсу од прошле године) у злату из нацистичких извора. Процењује се да је у тој маси 316 милиона долара (5, 8 милијарди садашњих долара) било из плена.

Каква је била стварна улога Ватикана, једине државе засноване на религиозном поретку и најмање на свету, у овој невероватној причи? Дана 21. октобра 1946. године Влада САД примила је строго поверљиви извештај од агента америчког трезора Емерсона Бигелова, познат као ��Бигелов извештај��. У извештају је утврђено да постоје поуздане информације од стране Канцеларије за стратешке службе и обавештајних структура америчке војске о злату Ватикана. Извештај је ослобођен ознаке ��строго поверљиво�� 31. децембра 1996. године и у њему се наводи да је 1945. године Ватикан запленио 350 милиона швајцарских франака (око једне и по милијарде долара по данашњем курсу) у нацистичком злату ��на чување��, од чега су британске власти заплениле у вредности 150 милиона швајцарских франака на аустријско-швајцарској граници. У извештају је такође наведено да је тачно стање злата заведено на једном од банковних рачуна Швајцарске у Ватикану (!). Обавештајни извештаји који су поткрепили тај извештај сугеришу да је више од 200 милиона швајцарских франака (већином у златницима) пребачено у Ватикан или у Институт за верска дела (познат и као Ватиканска банка), уз помоћ ватиканских свештеника и фрањевачког реда (истих оних који су организовали пребацивање нациста у сигурност Јужне Америке). Наравно, такве тврдње Ватикан је одбацио кроз извештај Жоакина Наваро Валса, представника папе.

Помало заборављена Португалија такође има значајну улогу у овом путу прикривања злата јер је био неутралан и последња станица из Европе према Америци. Она је био и легло обавештајаца, емиграната, али и берза за пласирање драгоценог волфрама који је продаван свим зараћеним странама, као важна компонента муниције за противоклопну борбу. Немачка индустрија наоружања готово у потпуности је зависила од залиха из Португалије. Међутим, Португалија је била и други највећи прималац нацистичког злата, после Швајцарске! У почетку је трговина између нациста и Португалије била у чврстој валути, али је 1941. године Централна банка Португалије утврдила је да је велики део тог валутног новца био фалсификован, па је португалски лидер Антонио де Оливеира Салазар захтевао сва даља плаћања у злату. Ни то није све. Године 2000. Џонатан Дијаз, француски возач аутобуса, пронашао је на међународној железничког станици Цанфранц у Шпанији (на граници с Француском, испод Пиринеја, место звано ��Казабланка Пиринеја��) документа која сведоче од томе да је 78 тона злата прошло кроз ову станицу. Процењује се да је скоро 91 тона нацистичког злата била ��опрана�� преко швајцарских банака, при чему је само 3,6 тона враћено Немцима на крају рата. Наш народ има лепу изреку која каже � неком рат � неком брат, а ова прича је најбољи пример за то.

ПС
Није заборављена ни чувена Ћилибарска соба, најатрактивнији плен нациста, но она заслужује посебну причу. Надам се да ће се неко од форумаша и томе посветити у наставку теме.

Kultura u rovu

nobody@mycity-military.com (Sirius) — Sun, 21 Mar 2021 12:20:04 +0100

Сигуран сам да ће вас ова тема заинтересовати јер нема ни војске, а ни рата, где уметници нису дали свој допринос општим напорима. То се дешавало, откад је света и века, на свим ратиштима. Од старе Грчке, где је већ сам наступ глумаца или певача био довољан знак обема странама да прекину пријатељства, до данас. Од хоплита, до ''Турнеје''. На ФДУ смо научили много о тој, релативно потиснутој теми. Од Казалишта народног ослобођења, Ивана Горана Ковачића, Владимира Назора, Веселина Маслеше, преко оне друге стране - окупиране Југославије. Тада се није знало колико ће окупација трајати, а морало се од нечега живети и нечему се радовати. Онда су дошли победници и кренули са ''уклањањем'' сарадника окупатора. Ето, свако време носи своје бреме и обележје.

За почетак, ево мог прилога - култура и културни посленици у време Великог отаџбинског рата на територији СССР.
Хајде, па нек нам је топик са срећом...Има шта да се пише.

''Јер тај што с песмом кроз живот корача...''
Овим стиховима почиње чувена корачница из филма ''Пастир Костја'', која говори о вечитом оптимизму руског народа , посебно испољеном кроз песму у тешким, ратним временима. Сигурно се многи сећају фразе из филма �У бој иду само старци'' , односно ветерани; изговорио ју је командант ескадриле с надимком Маестро, у извођењу глумца Леонида Бикова. У том филму пилоти ловачке ескадриле сами изводе музичке нумере, уносећи тако делић радости и топлине у тешки свакодневни живот на фронту, како би подигли морал својих другова. Али, поред аматерских представа и војничких самооорганизованих дружина, многи професионални уметници радили су на фронтовима као део уметничких или концертних бригада. О њима ће овде бити речи.

Пракса извођења позоришних представа усред ратних дејстава развила се још у Првом светском рату и постала широко распрострањена у грађанском рату у Русији, али и у свим другим ратовима. Две уредбе усвојене 1919. године одредиле су уметничким групама да наступају на фронту одржавајући концерте, хумористичка матинеа, итд. Чувено доба возова који су били, истовремено, позоришне и концертне сцене, изложбени простори, итд, кружећи Русијом. Можда и најслободније време ове велике земље икада. С почетком мирног живота, ова пракса се трансформисала у покровитељство позоришта над Црвеном армијом. На пример, постала је почасна обавеза Бољшог театра да даје два бесплатна концерта годишње - на Дан Црвене армије и годишњицу Октобарске револуције. (успут, да подсетим: Оружане снаге РФ сада имају своје позориште које је изграђено у облику звезде петокраке и може се видети на панорамским снимцима), Поред концерата и наступа у својим срединама, где је такође требало подизати морал, уметници су са наступима одлазили и у прифронтовска коначишта, пољске логоре и друге врсте смештаја бораца који су привремено у резерви. Наравно, изненађења су била увек могућа, тако да се једном догодило да се, услед изненадне промене ситуације на фронту трупа чувеног Малог театра нашла у зони ратних дејстава! Одлучили су да не откажу турнеју и заправо су постали прва позоришна бригада и добили редни број један.

Од самог почетка Великог отаџбинског рата постало је јасно да је снага уметности од виталног значаја за јачање морала, отпорности и јединства људи. Најбољи гледалац - бранилац - био је достојан такве уметности која би говорила о тријумфу живота, истине и правде. Већ другог дана рата, 23. јуна 1941. године, синдикат уметничких радника одлучио је да организује креативне тимове у свим културним институцијама. На челу бригада биле су легенде позоришта и биоскопа: Алексеј Дикиј, Соломон Михоелс, главни директор позоришта Моссовет Јуриј Завадски. Већ првих дана рата одржани су први концерти - на реонским мобилизационим местима, где су у посебној атмосфери уметници испраћали оне који су ишли право на прву линију фронта. Само у Москви одржано је 450 концерата у којима је учествовало преко 700 извођача. Организација војног покровитељства над културним институцијама трајала је првих шест месеци рата. Свако позориште имало је посебно одељење одговорно за рад концертних група. Где год су се налазиле јединице Црвене армије и морнарице, уметници су делили са војницима све потешкоће фронталног живота. Концерти су одржавани на пољима и у шумама, у болницама и на аеродромима. Камион, чија је ''кутија'' постајала позорница на сат и по, постао је класична мобилна платформа. Понекад су чак и певали и свирали на крилима авиона. Гледаоци би често седели у полукругу на земљи. Све позоришне функције глумци су преузели сами - постављање сцене, шминкање, па чак и припрема сценографије. Захвални борци волели су разне жанрове - од политичких фељтона до пуноправних драмских представа. Џез је био веома популаран; за њега је био задужен Државни џез оркестар под управом Леонида Утјосова. Сатиричне скице у којима су учествовали Хитлер и његови послушници биле су веома популарне. На пример, �Двоструки дует савезника - генерала Антонескуа и барона фон Маннерхеима� у извођењу лењинградских уметника А. А. Рагбија и А. М. Швеца и друге...

Међутим, теме у жанровима су се промениле кад су се трупе преселиле на Запад: тренутне преокупације агитације и пропаганде заменили су руски и совјетски класици - од Александра Островског до Д. Фурманова. Занимљиву белешку у својим мемоарима оставио је песник А. Сурков (аутор текста песме �Ватра пуцкета у малој пећи�), напомињући да је пре почетка рата расположење у ишчекивању лагане победе често преовладавао међу ауторима: �Сувише лако смо приказивали рат�. А сада, од 1942. године, писци су почели да се баве сложенијим материјалом, где се манифестовала сва озбиљност и бол ратног времена. Тако су се појавили Симоновљев ''Руски народ'' , Корнејчуков ''Фронт'' и Леоновљева ''Инвазија''. Ипак, слушаоци су увек желели нешто веселије: оперски уметници су певали арије, народне песме, романсе. Народне игре су биле веома популарне. Уметници су наступали у у било којим временским условима: и по врућини и по мразу; свеједно, они су се костимирали као да су усред Москве , излазили на сцену изграђену од дасака, или чак играли у земуницама. Покушавали су, а уз помоћ гледалаца и њихове маште, и успевали да створе бар неки привид позоришта, показујући велику домишљатост у изради преносиве и склопиве декорације.

У јулу 1941. године, Мали театар преузео је покровитељство над војном болницом у Марининој шуми. Групе су формиране од уметника из позоришта Вахтангов, а оне су током битке код Москве чак и да одиграју представу на само 500 метара од линије фронта. Циркус на Цветном булевару формирао је своје групе, међу чијим члановима су били врло необични уметници - животиње. Шеста фронтовска бригада позоришта Киров (Марински) прва је ушла у Лењинград након пробијања блокаде у јануару-фебруару 1943. Фронтовске групе уметника формиране су и далеко од фронта, широм земље - од Кујбишева до Магадана, наступајћи пред резервним и позадинским јединицама. Студенти позоришних универзитета, посебно ГИТИС-а , такође су стварали своје позоришне, фронтовске ансамбле. Чак ни евакуација није зауставила овај диван и тако неопходан посао - на пример, ансамбл џез хармоника под управом Е. Росенфелда, евакуисан у Ташкент, од 1942. године служио је Далеком источном фронту.

Када је дошло време за повратак из евакуације, крајем 1942-1943. заједно са концертним бригадама, позоришта су створила и сталне фронтовске огранке. У овом напору издвајало се фронтовско позориште Лењиновог комсомола �Искра�, чију су окосницу чинили глумци који су се септембра 1941. године придружили одредима народне градске милиције. Фронтовске дружине уметника ишле су свуда где је била војска: деловале су на Првом и Другом балтичком фронту, на Калињинском, , Волховском, на Првом и Другом белоруском фронту. И, наравно, сви су посебно памте представе оног победоносног маја 1945. године, када су рушевине заробљеног Берлина постале дуго очекивани пејзаж и праве кулисе за прославу победе. . О размерама обављеног посла сведоче бројке: организовано је око 4.000 фронтовских бригада (више од 700 у Москви и 500 у Лењинграду) са укупно 42.000 учесника. Број представа за поједине уметнике достигао је неколико стотина. Одиграно је преко 1,350,000 представа и концерата !!
Истовремено, чак и у таквим условима, покушавали су глумци, по навици струке, где год се то могло, да створе привид позоришта, користећи реквизите и показујући домишљатост у изради украса. Извукли су најбоље из онога што се имало. Завесу је заменио кабаница-шатор, на сцени је била ''кутија'' (посебан облик сцене) направљена од столица; у тако �луксузном� амбијенту играле су се страсти из салона принцезе Бетси Тверске у сцени представе � Ана Карењина". Није било времена за осмишљање посебног репертоара: у почетку су концерти организовани по принципу �групног наступа� који је сачињавао скуп најпопуларнијих сцена из представа, прошараних популарним песмама, плесовима, хуморескама. Тада су, на захтев публике, почели да доводе и комплетне представе. Овде су се манифестовали сценски дизајнерски таленти позоришног уметника А. Василиева, који је изумео лагане и брзо монтиране деоративно-сценографске елементе од оштећених авиона, користећи дуралуминијум и паное од платна с апликацијама. Кутије у којима су транспортовани реквизити, опрема и костими, такође су претваране у декорацију - тврђаве, мостове, бункере. Понекад је публика неколико пута заредом тражила исту представу, јер су за време извођења прве представе неки од њих одлазили на стражу, борбени задатак и друге врсте обавеза. Догађало се да се, у ванредним ситуацијама, глумци придруже ратним напорима тако што су мушкарци преносили муницију и другу опрему, а глумице би постајале помоћно медицинско особље. Бринуле су се о рањенима, храниле , умивале, па чак и имале времена за концерте у самим болничким шаторима. Неки детаљи из њихових сећања не могу се прочитати без потресних осећања: на стајалиштима болничког воза хармоникаш би одлазио страну композиције где су прозори купеа и почињао би да свира, тако да сви они који су покретни могу се примаћи прозорима и слушати, одноосно гледати уметника...а за то време, кроз ходник, док болесницима хармоникаш одвлачи пажњу, износе се мртви. Наравно, не треба подсећати и на то да су уметници врло често делили борачку судбину, нашавши се под кишом метака или бомби.

Позната уметница Нина Сазонова присетила се како су током једне од представа, када су она и пријатељица весело играле �Даме�, налетели фашистички бомбардери. Сви су залегли, а глумици је у глави била само једна мисао - како је она погодна мета у свом јаркоцрвеном костиму. Али, као што се често дешавало, у том тренутку присебни борци су покрили глумице шаторским крилима и спасили им живот. Други пут је иста глумица била заједно с ''гледаоцима'' неколико дана одсечена од главнине трупа, па се са њима скривала од нациста у шуми, све док се нису вратили на главни положај... А таквих случајева било је на стотине.

Интересантно је шта највише памте фронтовски уметници - то су светле, радознале и срећне очи њихових гледалаца, исте оне очи које су сваког дана гледале смрт и ужасе рата! Сигурно је да је морални ефектат таквих наступа био огроман. �Слушајте о нашим победама, треба да знате да је и култура њима допринела� ; те речи одјекивале су на различитим фронтовима и у различито време. Није изненађујуће што уметницима често нису дозвољавали да одлазе добровољно на прву линију фронта, јер се сматрало да су и у позадини исто тако важни. Лидија Русланова, Леонид Утесов, Волф Месинг, уметници Малог театра и други - помогли су фронту донирајући свој новац за куповину тенкова, ловаца и друге опреме. Најпознатији позоришни и филмски глумци, музичари и композитори: Љубов Орлова, Леонид Утјосов, Лидија Русланова, композитори Тихон Хреников и Матвеј Блантер, балетске играчице Татјана Вечеслова и Константин Сергејев, оперски уметници Павел Преображенски и Андреев били су чланови фронтовских позоришта.

Тешко је преценити подвиг концертних бригада током рата и срчану снагу уметности, која је осветљавала пут и није дозвољавала да душе ратника буду савладане тамом и ужасима рата. Уметници су пратили совјетске трупе све од Москве до Берлина: свирали су и певали пре него што су их послали на фронт ; наступали су пре битака, које су за многе борце биле последња; у позориштима или домовима културе у ослобођеним градовима, обележавајући тако победнички тријумф совјетске војске и совјетске културе. Играли су до последњег момента на првој линији фронта, и онда када је сирена завијала или кад су меци почели да звижде. Играли су чак и за једног јединог војника . Како се присетио један од уметника позоришта Вахтангов, �на фронту смо се осећали као своји људи, а у Москви смо се осећали помало као гости�. Тако се уметност борила у једној формацији, раме уз раме, заједно са целим народом!

Вреди, овом приликом, сетити се чувене сцене из филма ''Битка за Москву'' када код Дубосекова, у борбени поредак 316. стрељачке дивизије Панфилова долази , ни мање ни више, хор Александров! Тамо се сусрећу с Рокосовским и предочавају му своју жељу да певају борцима у рововима. Рокосовски им то не дозвољава, али наређује да се прикупе пољски телефони и да они у слушалице певају ''Свети рат''. Знајући да је Озеров прошао рат, претпостављам да је ова епизода истинита, али ја у бројној литератури коју поседујем, нисам нашао на податак да ли је то још један од митова који су допринели победи или истина. Како су они стигли до предње линије, како се баш један Рокосовски нашао тамо, све су то дилеме и непознанице, али остаје чињеница да је та епизода више него ефектна са становишта теме којом сам се под овим насловом бавио.

Rusija - Zapad, ekonomske i vojne sankcije

nobody@mycity-military.com (Cigi) — Wed, 06 Aug 2014 17:54:42 +0100

EU hits Russia's largest banks, imposes arms embargo
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Under the new sanctions regime, Sberbank, Russia's top lender, and VTB Bank, its second biggest bank, will no longer be able to raise debt with a maturity longer than 90 days in the EU.
The same applies to Gazprombank - the lender associated with Russia�s gas champion - and two others: Vneseconombank and Rosselkhozbank.
Sberbank, which is the third biggest bank in Europe, has �1.2 billion in debt due for refinancing by the end of this year. VTB has even more and has also been banned from US capital markets.
Citat:In addition to the financial sector sanctions, the EU adopted a ban on exports or imports of Russian arms.
The export ban only applies to future contracts.
A list of �dual use� goods - which can have both military and civilian applications - is equally banned if the end beneficiary in Russia is a military firm or organisation.
The EU also imposed a ban on sales of all pipeline-related and other specialist equipment needed for shale oil, deep water, and arctic oil exploration.
The same equipment can be exported for gas exploration, but a new EU authentication regime will aim to stop abuse.
Citat:Exceptions
Exceptions to the arms trade ban were introduced to allow eastern EU member states - who still have Soviet-era defence material - to maintain their "existing capabilities".
The arms embargo also allows France to go ahead with the delivery of its two Mistral warships, worth �1.2 billion.
Multi-billion losses expected from Russia sanctions
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:According to an EU source familiar with the legal texts, the economic effect of the sanctions will hurt the Russian economy by �23 billion this year (1.5% of its GDP) and �75 billion in 2015 (4.8% of its GDP).
The Economist meanwhile has calculated that the pain Russian firms will suffer from these sanctions could go up to one trillion US dollars (�744bn).
But the EU will also be hurt by the capital markets restrictions and trade bans for defence, high technology and goods that can be used both for military and defence purposes.
The EU commission expects the EU to lose �40 billion (0.3% of GDP) this year and �50bn in 2015 - the equivalent of 0.4 percent of the EU GDP - as Russia is expected to retaliate with trade bans of its own against EU countries, the source said.
Switzerland blacklists Russians
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Switzerland on Tuesday adopted the EU blacklist against dozens of Russians and pro-Russian separatists and around 20 organisations, reports the BBC. The Swiss-adopted blacklist bans Swiss companies from doing new any business with the individuals but does not impose an asset freeze on them.
Russia Sanctions: India Defiant, Finland Nervous
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]|
Citat:In a major blow to the sanctions effort, however, India � the world�s largest consumer of Russian military equipment � rebuffed American efforts to join the sanctions program during US Secretary of State John Kerry�s visit to New Delhi on Aug. 1.
In Europe, the sanctions prohibiting the import or export of defense-related items with Russia, along with dual-use technologies used in the oil and gas exploration industries, are forecast to hit the Finnish economy particularly hard.
In a statement to the Finnish Parliament on July 31, Prime Minister Alexander Stubb estimated that the drop in Finnish trade with a deteriorating Russian economy could erase up to 1 percent of the Finnish gross domestic product in 2014-2015. Russia is Finland�s biggest trading partner, after Germany.
Mauri Pekkarinen, the leader of the Eduskunta�s Parliamentary Commerce Committee, questioned the fairness of the proposed sanctions to smaller EU states, maintaining that �the arms embargo will also negatively impact talks on bilateral defense cooperation with Russia.�
Finland and Russia in 2013 explored reopening defense cooperation and renewing their arms trade.
Kako izgleda to �e da potraje. Predla�em da se u ovu temu prestave �lanci iz Ukrajina, jer �e se tamo zagubiti. �lanci u vezi energetike neka idu u otvorenu temu.

Energija i energenti kao strate�ko oru�e odvra�anja

nobody@mycity-military.com (Sirius) — Sat, 05 Apr 2014 09:57:53 +0100

Lucije Kvint ::Ovako, polozaj flote je stabilizovan a Rusiji ostaje da radi na destabilizaciji Ukrajinske vlade kako bi u narednih nekoliko godina preokrenuli situaciju bar na jugoistoku ako ne i u centralnoj Ukrajini.

За почетак:

Citat:Rusi bez milosti - gas po 485 USD
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

и потврда

Citat:Gas price for Ukraine to rise to $485 � Gazprom head
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Bombardovanje voza u Grdeli�koj klisuri, "kolateralna �teta" ili ratni zlo�in

nobody@mycity-military.com (padobranac75) — Wed, 17 Apr 2013 20:43:31 +0100

Bombardovanje voza u Grdeli�koj klisuri,
"kolateralna �teta" ili ratni zlo�in
(Ili, kako je NATO falsifikovao dokaze, sa namerom da sakrije istinu)
Kada sam 1999. �uo vest o pogibiji nedu�nih putnika u vozu u Grdeli�koj klisuri, uklju�uju�i i NATO vi�enje doga�aja, pomislio sam, verovatno kao i ve�ina - na�li se ljudi u pogre�no vreme na pogre�nom mestu.

Punih devet godina kasnije "iskopao" sam na internetu gomilu NATO-vih fotografija i video snimaka iz 1999. Me�u njima su i dva video snimka, koji su mi omogu�ili da natenane prou�im pri�u Veslija Klarka o doga�aju u Gdreli�koj klisuri.

Priznajem da sam u ovoj analizi komentarisao i neke stvari iz vojne tehnologije, za koje nisam preveliki stru�njak, pa bi mi dobro do�le eventualne ispravke i dopune boljih poznavalaca.

1. Poznate �injenice
1.1 �ta tvrdi NATO?

Za bombardovanje brzog voza broj 393, na relaciji Ni� - Ristovac, 12.04.1999. u Grdeli�koj klisuri, NATO tvrdi da je "kolateralna �teta".

Slede�eg dana, tada�nji komandant NATO, Vesli Klark izjavio je na konferenciji za novinare da je "zadatak pilota bio da sru�i most i kada je u deli�u sekunde shvatio da na most ulazi voz, vi�e nije mogao ni�ta da u�ini jer rakete su ve� bile aktivirane".

Bar tako su prevedene re�i Veslija Klarka.

Ako je prevodilac dosledno preveo njegove re�i, to zna�i da on govori o:
- jednom pilotu i
- isuvi�e kratkom vremenu da taj pilot reaguje na okolnost da na most ulazi voz.

Da bi dokazali tu tvrdnju, NATO je na konferenciji za novinare 13.04.1999. objavio dva video snimka iz kamera na vrhovima raketa, koje su pogodile voz.

Prvi traje 4,304 sekundi i ima 129 slika.
Drugi traje 5,438 sekundi i ima 163 slike (oba po 30 slika u sekundi).

Iako su obrisane oznake vidljive na snimcima ga�anja drugih ciljeva, o�igledno je da su snimci skra�eni i da to nisu realna vremena protekla izme�u lansiranja i pogodaka.

Od pojavljivanja cele lokomotive u kadru prvog video snimka (u 1,688 sekundi), do poslednje slike pre pogotka (u 3,970 sekundi) protekle su 2,282 sekunde.
Drugi pogodak u voz je usledio u 5,171 sekundi drugog video snimka.

Na taj na�in sugeri�u da je "pilot" imao samo 2 sekunde da izbegne prvi i jo� 5 sekundi da izbegne drugi pogodak.

1.2. �ta tvrde ma�inovo�e?

Prema tvrdnjama ni�kih ma�inovo�a Bobana Kosti�a i Gorana Miki�a, osam godina kasnije (Glas javnosti, 12. 04. 2007.), NATO je u toj akciji lansirao �etiri rakete (bombe).

Hronologiju doga�aja njih dvojica opisuju ovako:
(1) Boban Kosti�, koji je u tom trenutku vozio, ka�e da se voz kretao brzinom od 65 km/h (18 m/s).
(2) prva je pogodila drugi vagon voza;
(3) voz je u trenutku prvog pogotka posko�io, lokomotiva i prvi vagon su se otka�ili i od ostatka kompozicije pre�li jo� oko stotinak metara i zaustavili;
(4) njih dvojica su iza�li iz lokomotive. Kosti� ka�e da je pao i odmah, pridi�u�i se, �uo Gorana kako vi�e: "Pazi, ide druga!" (Miki� je tada ranjen);
(5) druga je pogodila nadvo�njak na prelasku puta preko pruge;
(6) tre�a je pogodila ve� zaustavljeni tre�i vagon;
(7) �etvrta ponovo pogodila nadvo�njak.

Iako u pomenutom �lanku pi�e da su rakete padale u kratkim razmacima, Boban se prise�a da je izme�u prve i druge pro�lo "jedva desetak sekundi".

Poku�a�u da proverim ta�nost Kosti�evog prise�anja, jer je svedo�enje po se�anju veoma problemati�an na�in dokazivanja. Pogotovo ako je od doga�aja do svedo�enja pro�lo, kao u ovom slu�aju, celih osam godina.

Za tu analizu, veoma su bitne izjave ma�inovo�a o:
(1) brzini kojom se voz kretao pre prvog pogotka;
(2) du�ini zaustavnog puta voza, posle prvog pogotka;
(3) �ta su njih dvojica radili i kakav im je utisak o vremenu proteklom izme�u prvog pogodaka u voz i prvog u nadvo�njak.
Dakle, od ulaska voza u kadar prvog snimka, pa do prvog pogotka u voz i prvog pogotka u nadvo�njak bilo je potrebno neko vreme:

(1) da voz stigne na most;
(2) da se lokomotiva i prvi vagon otka�e, pre�u neko rastojanje i da se zaustave (ne po inerciji, ve� uz ko�enje);
(3) da ma�inovo�e iza�u iz lokomotive i
(4) da Goran uo�i "drugu" i upozori kolegu.
Posle prvog pogotka u nadvo�njak (snimak nije objavljen), morali su oko nadvo�njaka da nastanu dim od eksplozije i pra�ina od komada polomljenog betona konstrukcije nadvo�njaka.

Na�alost, vreme potrebno da se razi�u ne mo�e da se proceni, jer nisu poznati meteorolo�ki uslovi u tom trenutku.

Ipak, izgleda da je bilo dovoljno vremena da se dim i pra�ina razi�u, jer se ne vide na video snimku drugog pogotka u voz.

2. Nepoznate �injenice

Potvr�ivanje ili osporavanje Klarkove tvrdnje o isuvi�e kratkom vremenu bilo bi znatno jednostavnije:
(1) da je objavljen snimak pogotka druge rakete:
Polo�aj pokretnih objekata omogu�io bi bar pribli�nu analizu vremena proteklog izme�u pojedina�nih lansiranja i pogodaka.
Dobio bi se i precizniji odgovor na pitanje: "Da li je bilo dovoljno vremena da se odustane bar od drugog pogotka u voz?".

(2) da se zna tip aviona:
Bitan je sa aspekta �injenice da jedan �ovek u jednom trenutku mo�e da se koncentri�e samo na jednu stvar.
Zbog toga je posebno problemati�na ta�nost drugog dela Klarkove re�enice, da pilot, "...kada je u deli�u sekunde shvatio da na most ulazi voz, vi�e nije mogao ni�ta da u�ini... ".
Ako je ta�no je da je bombardovanje izvr�io jedan ameri�ki avion F-15E, trebalo je da Klarkova re�enica u prevodu glasi: "zadatak pilot� je bio da sru�e most", jer taj avion ima dvo�lanu posadu.

Pretpostavljam da se na ovom tipu aviona pilot ne bavi tra�enjem cilja, ni�anjenjem i vo�enjem raketa do cilja. To je osnovni zadatak drugog �lana posade, tzv. "oficira za naoru�anje".
Dakle, nije trebalo da reaguje pilot, nego "oficir za naoru�anje". Zadu�enja su im razgrani�ena, izme�u ostalog, da bi svako mogao da se maksimalno koncentri�e na izvr�enje svog dela zadatka.

(3) da se zna vrsta ubojnog sredstva i procedure dejstvovanja:
Nisam na�ao potpunu potvrdu, ali pretpostavljam da je bombardovanje izvr�eno televizijski vo�enim raketama (bombama) AGM-130. Namenjene su za ga�anje fiksnih ciljeva u dometu do 60 kilometara i sa visina do 9.000 metara. Brzinu leta i proceduru navo�enja na cilj nisam na�ao u tehni�kim podacima.

"Oficir za naoru�anje" sigurno ima kvalitetniju sliku na ekranu, nego �to su slike izva�ene iz prezentiranih snimaka. Dakle, mogao je na vreme da vidi �ta mu je u kadru.

Zbog toga se name�u brojna pitanja:
(1) Da li je on uop�te pratio �ta ima u kadru?
(2) Da li je uop�te nameravao da druga�ije reaguje?
(3) Da li se procedura njegovog rada svodi samo na "odredi prvu ni�ansku ta�ku - zaklju�aj - lansiraj prvu, odredi drugu ni�ansku ta�ku - zaklju�aj - lansiraj drugu" (pre nego �to je prva pogodila cilj), itd.?
Na�alost, na ova i sli�na pitanja nisam prona�ao odgovor.

3. Op�ta zapa�anja o snimcima, kojima NATO dokazuje da je re� o "kolateralnoj �teti"

Da bi dokazali svoju tvrdnju, NATO je objavo samo video snimke pogodaka u voz (prva i tre�a raketa).

Snimke druge i �etvrte nisu objavili. Verovatno da prikriju vreme proteklo izme�u pojedina�nih pogodaka.

Klarkovu tvrdnju o isuvi�e kratkom vremenu NATO je poku�ao da doka�e prvim video snimkom, koji je toliko ubrzan da zaista stvara utisak o veoma brzom kretanju voza.

Osim o�iglednog ubrzavanja snimka, zapa�aju se najmanje dve okolnosti, koje ukazuju na montiranje i doradu ovih snimaka, pre objavljivanja:
(1) odsustvo raznih oznaka, koje se pojavljuju na video snimcima dejstava po drugim ciljevima;
(2) nelogi�ni zavr�eci ovih video snimaka. Naime, svi snimci kamera na vrhovima raketa moraju da se zavr�e "snegom".

3.1. Oznake na snimcima

Prikupio sam i pregledao preko 100 video snimaka NATO dejstava 1999. na raznim lokacijama i sa vi�e vrsta ubojnih sredstava.
Na gotovo svim objavljenim video snimcima, koji nisu cenzurisani, uz ivice kadra vide se razne oznake (Dokaz 1).
Na cenzurisanim snimcima, na pozicijama podataka vide se bele fleke.
Na snimcima iz Grdeli�ke klisure nema ni podataka ni belih fleka (Dokaz 2).

3.3. Zavr�eci snimaka

Na nekim snimcima neposredno pre zavr�etka uo�ljiva je oznaka "TERM" i brojevi, koji idu unazad do "00:00" (Dokaz 3).
Posle toga, svi snimci kamera postavljenih na vrhu raketa zavr�avaju se, bez izuzetka, tzv. "snegom", jer u trenutku pogotka dolazi i do uni�tenja kamere (Dokaz 4).

U svetlu ove �injenice, oba snimka napada na voz zavr�avaju se nelogi�no. Naime, ni jedan se ne zavr�ava "snegom".
Od 120. do 129. slike prvog snimka na ekranu je ispisana re� "GOOD". Ispod nje se redom pojavljuju brojevi, koji se smanjuju od 31.7 do 31.4 (Dokaz 5).
Na kraju drugog snimka pojavljuje se ne�to kao po�etak "snega", ali se snimak nastavlja i zavr�ava sa sedam dosta mutnih slika karte na kojoj je prikazana lokacija u Grdeli�koj klisuri (Dokaz 6).

4. Op�ti izgled lokacije i karakteristi�ne nepokretne ta�ke

4.1. Op�ti izgled lokacije

Iz pribli�no istog ugla, izgled lokacije prikazan je na:
(1) fotografiji iz prvog video snimka (trenutak pojavljivanja lokomotive u kadru),
(2) detalju sa vojne topografske karte 1:50.000, Vlasotince 1,
(3) Google satelitskom snimku lokacije,
Prva fotografija snimljena je sa drumskog mosta, druga sa deonice puta izme�u mosta i nadvo�njaka preko pruge i tre�a sa samog nadvo�njaka, na kojem su vidljivi tragovi pogotka.

Nemam detaljniju vojnu topografsku kartu od 1:50.000, pa �u merenja rastojanja sa video snimaka vr�iti Google daljinarom (uz uverenje da je dovoljno ta�an).

Za nulte ta�ke odredio sam ta�ke pogodaka u:
(1) voz i
(2) nadvo�njak.

4.2. Karakteristi�ne nepokretne ta�ke

Na po�etku prvog video snimka vidi se nekoliko karakteristi�nih nepokretnih ta�aka:
(1) ta�ka ulaska lokomotive u kadar, paralelno sa mosti�em (propustom) na ravnom delu puta;
(2) �elezni�ki most (ta�ka pogodaka u voz);
(3) ukr�tanje puta i pruge, odnosno nadvo�njak koji prelazi preko pruge (ta�ka pogodaka u nadvo�njak);
(4) mosti� (propust) u krivini puta, neposredno pre velikog drumskog mosta;
(5) mosti� (propust) na ravnom delu puta, paralelno sa ta�kom ulaska lokomotive u kadar.

5. Analiza snimka prvog pogotka u voz (prva raketa)

5.1. Pozicije pokretnih objekata na po�etku prvog video snimka

U 1,668 sekundi prvog video snimka uo�ljivo je nekoliko pokretnih objekata, koji se kre�u u istom smeru:
(1) lokomotive, koja se pojavljuje u kadru snimka sa leve strane slike;
(2) prvog kamiona, na samom ukr�tanju puta i pruge;
(3) drugog kamiona, na drumskom mostu, ta�no iznad reke;
(4) tre�eg kamiona, na ulasku u levu krivinu pre drumskog mosta;
(5) putni�kog vozila, na mosti�u-propustu, paralelno sa ta�kom ulaska lokomotive u kadar.

Dakle, u ovom trenutku:
(1) lokomotiva je od ta�ke prvog pogotka u voz udaljena oko 350 m.
(2) prvi kamion je na mestu prvog pogotka u nadvo�njak (druga raketa);
(3) drugi kamion je na manje od 100 m od mesta prvog pogotka u nadvo�njak;
(4) tre�i kamion je na malo vi�e od 300 m od mesta prvog pogotka u nadvo�njak;

Putni�ko vozilo ozna�eno brojem 5 nestaje iz kadra upravo u trenutku kad je moglo da se isklju�i sa glavnog puta na sporedni put, posle prelaska mosti�a-propusta.
Zato njegova pozicija vi�e nije bitna za procenjivanje proteklih vremena.

Nasuprot tome, mo�e se smatrati da je lokomotiva do ta�ke pogotka u voz na pribli�no istoj udaljenosti kao i tre�i kamion do ta�ke pogotka u nadvo�njak.

5.2. Pozicije pokretnih objekata u 2,435 sekundi video snimka

U 2,435 sekundi video snimka (73 slika) vide se pozicije:
(1) voza, koji je udaljen jo� oko 200 m od ta�ke pogotka;
(2) prvog kamiona, u desnoj krivini puta, posle nadvo�njaka;
(3) drugog kamiona, koji je ve� pre�ao ukr�tanje puta i pruge;
(4) tre�eg kamiona, koji je stigao tek do mosti�a-propusta ispred drumskog mosta (malo vi�e od 200 m od nadvo�njaka).

5.3. Pretpostavljene pozicije pokretnih objekata posle 2,435 sekunde video snimka

Ve� nakon nekoliko sli�ica put nestaje iz kadra i kamera vidi samo most i lokomotivu.

Me�utim, o�igledno je da su voz i tre�i kamion zadr�ali pribli�no isti odnos prema nultim ta�kama na �elezni�kom mostu i nadvo�njaku.

To zna�i da bi, u slu�aju da se kre�e pribli�no istom brzinom kao voz, tre�i kamion u trenutku prvog pogotka u voz mogao da bude na nadvo�njaku.

Ako se kre�e br�e od voza (65 km/h), u tom trenutku je mogao da pre�e preko te ta�ke, ali ne dalje od pozicije prvog kamiona u 2,435 sekundi.

Zbog izjave o kratkom vremenu da se uo�i voz, bitno je da se od ulaska u kadar, pa do ulaska na most, voz neprestano vidi.

5.4. Du�ina puta lokomotive, od pojavljivanja u kadru do ta�ke pogotka

Najgrublji na�in izra�unavanja trenutne udaljenosti lokomotive je da se na video snimku slika njene du�ine prenosi od ta�ke pojavljivanja (1) do ta�ke pogotka (2). Zatim se broj prenetih du�ina pomno�i sa du�inom iz tehni�kih podataka o lokomotivi (15,47 m sa odbojnicima).

Takvim merenjem dobija se rezultat da izme�u te dve ta�ke ima najmanje

17 x 15,47 m = 263 m.
Ovakvo ra�unanje ima znatnu gre�ku, jer ne uzima u obzir perspektivu snimka. Nju je gotovo nemogu�e ura�unati, jer se stalno menja zbog kretanja kamere.

Zato je verovatno ta�niji podatak daljinara na Google satelitskim snimcima, koji pokazuje da izme�u ta�ke na kojoj se u kadru pojavljuje lokomotiva i ta�ke prvog pogotka u voz ima oko 350 metara.

5.5. Prora�un brzine kretanja voza na video snimku

Prvi video snimak sugeri�e da se voz kretao izuzetno velikom brzinom. Od pojavljivanja cele lokomotive u kadru (1,688 sekundi), do poslednje slike pre pogotka (u 3,970 sekundi) protekle su 2,282 sekunde.

To zna�i da je, prema NATO video snimku, lokomotiva pre�la najmanje 263 m za 2,282 sekunde. Drugim re�ima, prema snimku, voz je i�ao neverovatnom brzinom od 115,25 m/s ili 415 km/h. Po Google daljinaru je to jo� neverovatnijih 153 m/s, odnosno 552 km/h.

To je klju�ni NATO dokaz za�to nije bilo vremena da se pravovremeno uo�i voz i reaguje druga�ije.

5.6. Stvarna brzina voza i prora�un vremena potrebnog da pre�e put

Da su NATO stru�njaci pogledali bar neke tehni�ke podatke o na�im �eleznicama, videli bi da je maksimalna konstruktivna i eksploataciona brzina lokomotiva srpskih �eleznica 120 km/h (33,33 m/s) ili samo ne�to malo vi�e od dve du�ine lokomotive u sekundi.

To zna�i da joj, maksimalnom brzinom od 120 km/h, treba:
- 7,98 sekundi da pre�e 263 m,
- 10,5 sekundi da pre�e 350 m.

To je od 3,5 do 4,6 puta vi�e od NATO 2,282 sekunde.

Ve� je re�eno da ma�inovo�a tvrdi da je vozio 65 km/h, odnosno 18 m/s.

Dakle:
- za 263 metra trebalo mu je 14,6 sekundi,
- a za 350 m �ak 19,4 sekundi.

To je od 6,4 do 8,5 puta vi�e od NATO 2,282 sekunde.

Toliko bi trebalo da traje i ovaj deo video snimka.
Toliko vremena je imao i "pilot" od trenutka kada mu je cela lokomotiva u�la u kadar.

Veliku brzinu voza, koju je poku�ao da doka�e NATO, osporava i du�ina zaustavnog puta lokomotive od oko 100 metara (po Google daljinaru oko 130-150 m).

Stru�njaci ka�u da vozu koji se kre�e oko 100 km/h treba od 800 do 1.000 metara da se zaustavi.
Dobro, ovo vi�e nije bio voz, nego lokomotiva i jedan vagon, pa je inercija znatno manja. Ali, ne�to �to, navodno, ide 400 - 500 km/h te�ko da mo�e da se zaustavi na tako kratkom putu.

Moja logi�na pretpostavka je da snimanje po�inje odmah nakon lansiranja (rekoh da nisam ba� stru�njak za ovu tehniku). Tada je kadar naj�iri i voz se sigurno vidi na znatno daljoj udaljenosti od mosta. Da prihvatim da je voz tada bio isuvi�e sitan detalj. Ipak, ostaje onih 20 sekundi vremena da se voz uo�i i odustane od ga�anja mosta prvom raketom.

6. Procena vremena proteklog izme�u prvog i drugog pogotka u voz (tre�a raketa)

Ako i prihvatimo da skoro 20 sekundi nije bilo dovoljno da se izbegne prvi pogodak, da li je bilo dovoljno vremena da se odustane od drugog?

Skrivanjem snimka prvog pogotka u nadvo�njak, NATO je poku�ao da stvori utisak da je drugi pogodak u voz usledio samo 5 sekundi posle prvog. Me�utim, o�igledno je da drugi snimak ne po�inje u tako kratkom vremenskom razmaku posle zavr�etka prvog snimka.

Na drugom video snimku vide se samo stati�ni objekti:
(1) lokomotiva i prvi vagon, zaustavljeni posle nadvo�njaka;
(2) tragovi prvog pogotka u nadvo�njak preko pruge, koji je usledio posle prvog pogotka u voz;
(3) zaustavljena kompozicija voza, �iji drugi vagon gori.

Ipak, vreme proteklo od kraja prvog do po�etka drugog objavljenog snimka mo�e grubo da se proceni posrednim zaklju�ivanjem o vremenu potrebnom da se formira ovakva situacija - posle prvog pogotka u voz, prvog pogotka u nadvo�njak i neposredno pre drugog pogotka u voz.

Drugi video snimak pokazuje da su, posle prvog pogotka u voz, lokomotiva i prvi vagon pre�li neki put i zaustavili se odmah posle nadvo�njaka. Prvi pogodak u nadvo�njak usledio je tek posle zaustavljanja i izlaska ma�inovo�a.

Za prelazak te razdaljine, ko�enje, zaustavljanje, izlazak iz lokomotive, Kosti�evo padanje i Miki�evo upozorenje na drugu raketu moralo je da pro�e najmanje 10 - 15 sekundi.

I Kosti� se prise�a razmaka od "jedva desetak sekundi" izme�u prvog pogotka u voz i prvog u nadvo�njak.

To je dovoljno vremena da se tre�i kamion, pretpostavljenom brzinom od 20 m/s (72 km/h), na vreme udalji bar 220 do 320 m od ta�ke pogotka u nadvo�njak.

Ali, na po�etku drugog video snimka vidljiva je deonica puta posle te ta�ke duga�ka najmanje 800-900 m. Kamiona nema i nije imao gde da se sakrije. To zna�i da je izme�u pogotka u nadvo�njak i po�etka drugog video snimka morao da pre�e jo� najmanje 500 m i da za to potro�i najmanje 25 sekundi.

Zna�i da drugi video snimak po�inje najmanje 25 sekundi posle pogotka u nadvo�njak.

Drugi pogodak u voz je usledio u 5,171 sekundi drugog video snimka.

Takvom ra�unicom dolazimo do podatka da je izme�u prvog pogotka u nadvo�njak i drugog pogotka u voz pro�lo mo�da i celih 30 sekundi.

Za kra�e vreme te�ko da mo�e da se formira situacija prikazana na drugom video snimku - bez kamiona i bez dima i pra�ine od pogotka u nadvo�njak. �ak i uz slabiji vetar.

Na primeru NN mosta, dim i pra�ina bi trebalo da se razvijaju i izgledaju ovako.

Ne�to sli�no moralo bi da se vidi na po�etku drugog objavljenog snimka, ako je razmak izme�u lansiranja prve u nadvo�njak i druge u voz bio svega par sekundi.

Kao �to bi i na neobjavljenom snimku prvog pogotka u nadvo�njak moralo da se vidi da li se lokomotiva i prvi vagon jo� kre�u ili su ve� stali.

Izgleda da NATO monta�eri nisu �uli da su Kriminalistici odavno poznate logi�ke gre�ke, koje veoma �esto prave oni koji falsifikuju dokaze.

7. Zaklju�ak

Iako su objavljeni video snimci samo par�e kompletnih snimaka, njima NATO (bar meni) nije uspeo da doka�e svoju tvrdnju. Ako uzmemo za nulto vreme pojavljivanje cele lokomotive u kadru, �ak i sa velikom tolerancijom, hronologija je slede�a:

(1) pojavljivanje cele lokomotive u kadru - nulta sekunda;
(2) prvi pogodak u voz u 20 sekundi;
(3) prvi pogodak u nadvo�njak u 30 - 35 sekundi;
(4) drugi pogodak u voz u 60 - 65 sekundi.

O�igledno je da ve� od (1) od (2) ima mnogo vi�e od "deli�a sekunde" o kojem govori Klark.

A tek od (1) do (4)?

I uporedna analiza kadrova iz ova dva snimka demantuje tvrdnje NATO o "kolateralnoj �teti" i dokazuje da je, bar drugom raketom, namerno ga�an voz.

Mislim da to dokazuju pozicije ni�anskih ta�aka.

Kod prvog pogotka ni�anska ta�ka je u zoni nose�eg stuba, na strani mosta sa koje ulazi voz.

Bilo bi logi�no da i drugi pogodak ide u nose�i stub, ako je zadatak bio da se sru�i most.

Me�utim, u drugom snimku ni�anska ta�ka se pomera sa konstrukcije mosta na tre�i vagon, koji je samo malo pre�ao most.

Koliko sam ja, kao laik, mogao da shvatim zna�enje ovih krsti�a - manji je o�ekivana ta�ka pogotka, ve�i je novozadata ni�anska ta�ka.

I na kraju, biser "NATO preciznosti".

Na konferenciji za novinare 05.05.1999. saop�tili su da su ga�ali most "Kapitarci" (Kopitarce kod Vladi�inog Hana).

To su ilustrovali ovom fotografijom iz Grdeli�ke klisure (samo dvadesetak kilometara severnije).

Beograd, oktobar 2010.

PDF verzija

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kako da nau�ite crtati vojnu tehniku

nobody@mycity-military.com (RJ) — Wed, 18 Apr 2012 19:07:50 +0100

Sve opisano u kratkim crtama - olovku u �ake pa na posao

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Re�nik rusko-srpskih homonima (la�nih parova)

nobody@mycity-military.com (Sirius) — Fri, 23 Mar 2012 19:47:00 +0100

Обећао сам и ево да објавим. Завршио сам рад на речнику српско-руских хомонима. Објавио сам га на општем делу форума. Међутим, објавићу га и овде стога што постоји много заљубљеника у руску културу, руски језик и руске теме. Многи ће бити прилично изненађени масом ових речи које су кроз векове употребе задржале исти графички облик а понегде потпуно изгубиле сваку семантичку сличност са својим кореном. Таквих речи, као што видите, има много, а неке су чак и пикантне за забављање друштва (понос- пролив, заповедник- резерват, ливен - киша, колос - клас, банка - тегла, враг-непријатељ, врач-лекар, итд, итд). Дакле, драги пријатељи, ево тог речника . Надам се да ће вам бити од користи. Требало ми је нешто мање од три месеца да прегледам све доступне речнике реч по реч (!) али се исплатило.

РЕЧНИК РУСКО-СРПСКИХ ЛАЖНИХ ПАРОВА

Ложные друзья переводчика - межъязыковые омонимы

Као што је познато, сви језици овога света имају мање или више хомонима у свом речнику. Неки лингвисти их сматрају богатсвом јер једна реч има више значења (коса, јела, село, лист), а други сиромаштвом из истог разлога - што за више појава постоји само једна реч (лист на нози, лист у књизи, лист на грани, Лист у музици, итд) па морамо из контекста да сазнајемо право значење. И једни и други су у праву.

Овде је, међутим, реч о међујезичким хомонимама у руском и српском језику. Док их српски са енглеским има за прсте једне руке (и то захваљујући романизираном, германизираном или латинизираном пореклу), руски и српски их имају на стотине. Mноге речи ће вас веома изненадити својим неочекиваним разликама (и поред графемске истоветности), а неке чак и засмејати (пролив, сметана, заповедник, итд).

У српском језику хомониме разрешавамо акцентом који је код нас релативно богат јер имамо шест акценатских ознака (два узлазна и два силазна акцента, једну постакценатску дужину и један атонирани, ненаглашени, знак). Тако захваљујући акценту, чулу и контексту можемо разликовати да ли је море водена површина или су то ноћне море.. Таквих примера има много и нису предмет овог сепарата.

Руске хомониме се разрешавају другачије јер у руском језику постоји само један акценат (дугоузлазни) и он је могућ на свим местима у речи, па пошто не важи правило ''читај како је написано'', онда нема тих проблема као код нас. Наравно, постоји и помоћни акценат (побочное ударение) и он се обележава као наш краткоузлазни, али он се врло ретко користи и то код вишесложних речи.

Шта се догађа када се ''укрсте'' наша и руска реч истог писаног облика? То ћете установити ако погледате речник који сам ја извукао прегледавши цео речник од преко 900 страница, реч по реч !

У овом мом речнику ''лажних парова'', налазе се речи које су по писаном облику исте и само у томе је њихова истоветност. Већ код изговора код највећег броја њих одмах се уочава одступање ( один се чита 'ађин' и није бог, већ број један, посла се чита пасла и не значи посла у множини већ генитив именице амбасадор, итд, итд).

У речник нисам убацивао речи које личе на српске, било зато што имају руско слово, било зато што су блиске, али нису исте. Примери за такве речи су:
-Категория одушевленности (категорија бића, а не одушевљења)
-Поразить не значи поразити, већ задивити лепотом
-Сударь наравно није саобраћајна несрећа, већ господин
-Ливень не значи да је неко или неки предмет ливен већ да је напољу пљусак, итд, итд.

Избегао сам и облике у косим падежима или прошлом времену јер се онда листа истоветности знатно шири. Пример за такве речи је реч хотел и њу сам оставио јер је баш специфична као пример ако неко наиђе у читању на њу. То наравно није зграда, већ прошло време од глагола хтети у трећем лицу једнине (он је хтео - он хотел).

Молим све заинтересоване да погледају овај речник и да ми изнесу примедбе и допуне. Уколико дођу у искушење да га цитирају или се њиме користе, поштоваћу то ако наведу одакле су га узели и кога су цитирали. Тако бар налаже научни бон-тон.

general Pjer Mari Galoa

nobody@mycity-military.com (Mixelotti) — Thu, 26 Aug 2010 17:35:19 +0100

Galoa je ro�en u Torinu 29. juna 1911. Studirao je prava, istoriju i likovnu umetnost.
Kao zaljubljenik u avijaciju, 1936. godine pristupio je francuskim vazdu�nim snagama, a tokom Drugog svetskog rata slu�io je u britanskim Kraljevskim vazdu�nim snagama kao �lan posade bombardera.

Pjer Mari Galoa, RAF 1943-45

Posle rata, Galoa je pre�ao u civilno vazduhoplovstvo i u�estvovao u konferencijama Me�unarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo.
U ratno vazduhoplovstvo se vratio 1948. kao pomo�nik u �tabu na�elnika Ratnog vazduhoplovstva. Kao specijalista za opremu i industriju, Galoa je sastavio petogodi�nji plan proizvodnje vazduhoplova koji je prihvatio francuski parlament u avgustu 1950. Od 1953. do 1954. Galoa je kao pukovnik radio u kabinetu ministra odbrane. Tako�e je radio u Vrhovnom �tabu savezni�kih snaga u Evropi gde je prou�avao uticaj oru�ja za masovno uni�tenje na moderne strategije. Galoa je od 1953. vodio kampanju za izgradnju francuskog nuklearnog arsenala. �ovek od najve�eg poverenja generala De Gola i �ef nuklearnog programa, u vreme kada je Francuska dobila atomsku bombu.
Nakon �to je oti�ao u penziju 1957. godine sa �inom brigadnog generala, ostaje anga�ovan u politici kao pristalica suverenisti�kih ideja i sara�uje sa biv�im ministrom odbrane �an-Pjerom �evenmanom. Istovremeno, Galoa je bio jedan od najistaknutijih vojno-strate�kih teoreti�ara u svetu. Objavio je mnoge knjige, u kojima je razotkrivao ameri�ku politiku mo�i i me�anja u unutra�nje stvari malih zemalja. Njegova �uvena dela �Da li Francuska izlazi iz istorije� (1999), �Krv nafte� (Tom 1: Irak, Tom 2: Bosna i Hercegovina) (1995), kao i iste godine �tampano �Sunce Alaha zaslepljuje Zapad�, �itali su i globalisti i antiglobalisti, i levi�ari i desni�ari, prijatelji i neprijatelji slobode. Svoja zapa�anja, general Galoa je izneo u svojim brojnim drugim delima, kao �to su �Rekvizicija�, �Ratni spisi�, �Memoari radio talasa�, �Fatalna saglasnost�, �Od vojne �asti do politi�kog u�asa�, �Pe��anik veka, memoari". S poznatim pariskim advokatom �akom Ver�esom napisao je knjigu �Sudski aparthejd�, o Ha�kom tribunalu.
Veliki francuski general Pjer Mari Galoa, umro je 23. avgusta 2010. godine u Parizu.

Francuska je, njegovim odlaskom, izgubila jednog od svojih najve�ih geopoliti�kih stratega, a Srbija iskrenog prijatelja i borca za istinu.
Zbog svega �to je u�inio za Srbiju, general Galoa je dobio priznanje �Vitez srpskog naroda�, kao prvi strani dr�avljanin kojem je uru�ena ova medalja.

Poruka Pjer Mari Galoa upu�ena srpskom narodu

Civilna zastita - predlozi i saveti

nobody@mycity-military.com (freeman) — Tue, 18 May 2010 21:24:03 +0100

Pozdrav vama, mojim buducim prijateljima.
Hteo bih sa vama da podelim jedno svoje misljenje.
Moja politika je: Nadaj se najboljem, spremaj se za najgore

SAD imaju jedan jako lep program koji se zove Citizen Corps. O cemu se radi?

Citizen Corps ima jedinstven cilj da ukljuci obicne gradjane u interventne timove policije, vatrogasaca, bolnicara i sl, preko volonterskih programa obuke.

Mali deo sa wikipedia-e o Citizen Corps-u:
Citat:Citizen Corps encourages citizens to engage in a number of activities to help prepare themselves and their communities:

* Personal Preparedness: Developing a household preparedness plan and disaster supplies kits, observing home health and safety practices, implementing disaster mitigation measures, and participating in crime prevention and reporting.

* Training: Taking classes in emergency preparedness, response capabilities, first aid, CPR, fire suppression, and search and rescue procedures.

* Volunteer Service: Engaging individuals in volunteer activities that support first responders, disaster relief groups, and community safety organizations.

CERT predstavlja Community Emergency Response Teams je jedan od programa Citizen Corpsa koji sprema gradjane za bilo koju mogucu nepogodu(pozari, poplave, uragani, teroristicke napade i sl) i uvezbava ih kroz volonterski program.

Sta mislite koju se sanse, ako bih neko predstavio prednacrt toga, da takvo nesto zazivi i kod nas?
Inzvaredno bi bilo da i nasi gradjani dobiju mogucnost da obuce sebe bez da posvete ceo zivot samo jednoj oblasti(kao npr doktori).
Prva pomoc, gasenje vatre, procena rizika...

Mozda je i bolje pitanje kako pojedinac sam sebe da obuci u ovom smeru?

Pre�ivljavanje u prirodi

nobody@mycity-military.com (commandos) — Tue, 07 Jul 2009 21:57:03 +0100

Ovde cete naci interesantan text o prezivljavanju u prirodi, kao i mnoge druge interesantne stvari.

Survive in the Woods for 3 Days
Citat:Related wikiHows
How to Make Water in the Desert
How to Make String from Natural Sources
How to Plan a Backpacking Trip
How to Build a Swamp Bed
How to Find True North Without a Compass
External Links :
|U.S. Army Survival Manual FM 21-76] - Includes a thorough discussion of traps, snares and improvised weapons
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ako neko ima slicnih saveta ili trikova, izvoli, spodeli svoja iskustva sa nama, smrtnicima

Znaci, pricamo o potrebnoj opremi bez koje ne bi smeli da zalazimo u sumsku avanturu, snalazenju u prirodi, pronalazenju vode, izradi alata i oruzja......ima puno toga.

Vojni posteri

nobody@mycity-military.com (boksi) — Sat, 06 Jun 2009 14:19:44 +0100

Nesto savremenije

Knjige iz beletristike sa ratnom tematikom

nobody@mycity-military.com (ho shi min) — Tue, 19 May 2009 22:12:53 +0100

Posto nisam primetio da se na forumu nalaze slicne stranice, ajd i ja nesto korisno da pokrenem...

Nepravilni termini vezani za oruzje

nobody@mycity-military.com (Brksi) — Thu, 14 May 2009 13:06:50 +0100

Ja se izvinjavam ako jec ova tema vec bila, pretrazio sam forum bez rezultata....
Elem, pokrecem ovu temu revoltiran ponasanjem tj tvrdoglavoscu svog sestrica (8 god).
U trenucima igranja counter strikea primetio sam da govori: "Zamenicu sanzer" ja sam ga korigovao i rekao da je pravilno sarzer sto je on prihvatio. Medjutim kad je drugi put igrao opet je napravio istu gresku, ja ga opet korigujem ali ovog putan ne prihvata kaze: "Svi kazu sanzer"..... Neko vrsi losu jezicku edukaciju deteta i misli da je u pravu.... Malo sam se raspitao i cuo da tih pogresnih termina vezanih za oruzje ima jaaaaaaaaako mnogo sve to me je podstaklo da pokrenem ovu temu. Ova tema se moze uklopiti i u srpski jezik i knjizevnost, ali eto ja sam je zbog oruzja smestio ovde ako smatrate drugacije prebacite je.

Temu sam zamislio tako da svi ubacuju nepravilne termine i nasuprot njima daju pravilne uz dokaze dobrog starog Vujaklije.
Dakle pocnimo sa sar(n)zerom.....

Poreklo reci, iz kog jezika je preuzeta?

Vojna akademija - pitanja i odgovori....

nobody@mycity-military.com (stranger90) — Tue, 30 Dec 2008 11:26:02 +0100

Izvor: Beta
Beograd -- Po prvi put u srpskoj istoriji, od 2007. godine Vojnu akademiju i Vojnu gimnaziju verovatno �e mo�i da poha�aju i �ene.

Uputstvom Ministra odbrane za 2006. godinu, dokumentom koji sadr�i godi�nji plan reformi u sistemu odbrane, nare�eno je stvaranje uslova za uvo�enje devojaka u �kolski sitem Vojske SCG od �kolske godine 2007/08.

Sistematsko �kolovanje oficirki i podoficirki trebalo bi da rezultira time da tradicionalna komplementarna uloga �ena u oru�anim snagama bude promenjena tako �to �e one od pomo�nog osoblja postati ravnopravni u�esnici sistema odbrane.

Trenutno je u Ministarstvu odbrane i Vojsci SCG zaposleno 17 �ena oficira, 31 podoficirka, 165 �ena vojnika po ugovoru, a civilnih lica 6.705.

Svega 16 �ena trenutno se nalazi na rukovode�im du�nostima sa funkcijom komandira i na�elnika, uglavnom u administrativnim slu�bama Ministarstva odbrane i vojske.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]