MyCity Military

Aktuelna vojna de�avanja u svetu :: Rat Izrael i SAD protiv Irana 2026

nobody@mycity-military.com (pein) — Sat, 28 Feb 2026 10:13:59 +0100

Izgleda je po�elo navodno su ga�ali ne�ta u Teheranu, na poslednjem videu se tvrdi da je ga�ana rezidencija Hamneija.
The Israeli airforce has launched a series of airstrikes against the Iranian capital of Tehran.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Izrael je zatvorio svoj vazdu�ni prostor
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Tako�e i Iran
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Tako�e i Ira�ki VAP se prazni od civilnpg avio saobra�aja
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Navodno ga�ani gradovi Kom, Kormadabad, Isfahan
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Tako�e gradove Karaj i Karman�ah
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

I Tabriz je ga�an
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ovo su potvr�ene mete
Потврђени циљеви у Техерану:
� Иранско Министарство обавештајних послова
� Иранско Министарство одбране
� Канцеларија Врховног вође
� Иранска агенција за атомску енергију
� Парчин
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Кадры ударов по Ирану
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Aktuelna vojna de�avanja u svetu :: Specijalna vojna operacija u Ukrajini, 2026. komentari

nobody@mycity-military.com (Georgius) — Thu, 01 Jan 2026 22:56:33 +0100

....rat se nastavlja

Ostalo :: Lista vazduhoplovnih gubitaka u ratu Rusije i Ukrajine

nobody@mycity-military.com (Toni) — Mon, 15 Jul 2024 21:40:25 +0100

Kao sto je obecano otvaram temu o gubitcima vazduhoplova u ratu izmedju Rusije i Ukrajine. Planirao sam da je otvorim na kraju rata, ali posto je spremna jos od prve godisnjice rata i dopunjavana od tada vec godinu ipo a kraj rata se ne nazire, postavljam je sada, pa cemo je dopunjavati vremenom.

Lista ukljucuje sve direktne borbene gubitke i gubitke vojnih vazduhoplova koji su se desili u zoni SVO. Ne ukljucuje gubitke koji nemaju nikakve veze sa ratom, kao sto su naprimer padovi u ostalim regionima Rusije. Lista ne ukljucuje civilnu avijaciju.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Rusija-Avioni

Su-34

28. februara 2022. godine kod aerodroma Buzova u regionu Kijeva oboren je Su-34 RF-81259 05 crveni. Avion se raspao iznad aerodroma.

1. marta 2022. godine kod mesta Borodijanka u Kijevskoj oblasti oboren je Su-34 RF-81251 31 crveni. Oba pilota su poginula.

5. marta 2022. godine iznad Cherniva oboren je Su-34 RF-81879 24 crveni. Posada je iskocila, pilot Aleksandar Krasnojarcev je zarobljen a kopilot Krivolapov Konstantin je poginuo pri padu.

5. marta 2022. godine u oblasti Cerniva oboren je drugi Su-34 tog dana RF-81864 26 crveni. Poginuli su pilot Dmitri Runev i navigator Ravil Gatarov.

6. marta 2022. godine iznad Harkova oboren je Su-34 RF-95070 06 crveni. Pilot potpukovnik Maksim Krishtop je zarobljen, navigator kapetan Artem Norin je poginuo.

13. marta 2022. godine u Hersonskoj oblasti prikazana je olupina Su-34 RF-95010 35 crveni.

22. aprila 2022. godine u Zaporoskoj oblasti oboren je Su-34 RF-95858 43 crveni.

25. aprila 2022. godine kod Balakleje u Harkovskoj oblasti oboren je ili se srusio zbog kvara po ruskim tvrdnjama, Su-34 RF-95808 24 crveni. Let, dejstvo i pad je na snimcima a olupina je pronadjena kasnije. Posada je iskocila i spasena je.

18. maja 2022. godine u reonu Kupjanska pogodjen je Su-34 koji je navodno pao u vodu u oskolski rezervoar kod Podlimana. Pilot stariji porucnik Vladimir Fetisov je poginuo. 8. februara 2023. godine u Harkovskoj oblasti pronadjena je olupina Su-34 nepoznatog ev broja. 2. jula 2023. pojavila se bolja slika olupine. Sobzirom na lokaciju olupine pronadjene u povucenom koritu nakon pada vodostaja ovo je verovatno olupina tog aviona.

17. jula 2022. godine u reonu Alchevska u Luganskoj oblasti, u toku nocnog ukrajinskog raketnog napada, greskom je od strane Ruske PVO oboren Su-34M RF-95890 51 crveni. Posada je prezivela.

10. septembra 2022. godine kod Izjuma u Harkovskoj oblasti pronadjena je olupina Su-34 RF-95004 20 crveni. Nije tacno poznat datum obaranja.

11. septembra 2022. godine izmedju Krasnoperekopsa i Rozdilne na teritoriji Krima, ponovo je greskom Ruske PVO oboren Su-34. Posada je prezivela.

24. septembra 2022. godine u Harkovskoj oblasti pogodjen je Su-34 koji se sa pozarom motora udaljio ali ipak kasnije srusio na Ruskoj strani. Posada je spasena.

24. septembra 2022. godine takodje u Harkovskoj oblasti oboren je i drugi Su-34 tog dana, verovatno RF-95005 22 crveni. Na snimku se vidi kako je avion u niskom letu pri velikoj brzini pogodjen sa MANPAD spreda. Posada je ipak u poslednjoj sekundi uspela da iskoci na jako maloj visini te su oba pilota bila povredjena. CSAR ekipa se nasla pod jakom paljbom te ih nije uspela izvuci tako da su sami povredjeni peske stigli do Ruske teritorije.

2. oktobra 2022. godine kod Limana pronadjena je olupina Su-34 RF-81852 09 crveni. Avion je oboren ranije.

Pocetkom oktobra oboren je najverovatnije jedan Su-34 koji je pao kod Svatova. Olupina se nalazi na teritoriji pod kontrolom Ruskih snaga. Satelitski snimak je iz oktobra 2022. a kasnije se pojavio snimak iz ruskog helikoptera.

3. decembra 2022. godine u harkovskoj oblasti pronadjena je olupina Su-34 nepoznatog ev broja. Nije poznato kada je tacno oboren. Poslednje dve slike su iz januara ali je u pitanju ista olupina.

3. marta 2023. godine iznad Janikeva u Donbasu u toku dejstva oboren je Su-34, verovatno od strane prijateljske vatre.

13. maja 2023. godine u regionu Brijanska kod mesta Nizni oboren je Su-34. Poginuli su kapetan Cuprakov Mihail Valerievic i navigator kapetan Olenjikov Andrej.

22. decembra 2023. godine na jugu izmedju Chapljinke i Kalancaka u zasedi sa sistemom Patriot oborena su navodno tri Su-34 koja su lansirala krilate bombe prema Krinkiju. Po pisanju ruskih izvora tri pilota su poginula a tri spasena. Olupine nisu prikazane. Sa jednog od mesta pada vidljiv je padobran, oprema pilota i spasilacki helikopter. Poginuli su stariji porucnik Stepan Zhirnov Sergejevic, kapetan Vjaceslav Kisilev Aleksandrovic i stariji porucnik Vladislav Morozov.

6. maja 2024. godine kod mesta Valuki sa Belgorodske strane granice izgubljen je Su-34 RF-95002 21 crveni. Avion je bio u misiji lansiranja UMPK prema ukrajinskim polozajima. Rusi tvrde da je pao usled tehnickog kvara a Ukrajinci tvrde da je oboren. Poginula je posada Evgenij Kuznjecov i Vladimir Strelkov.

12. otobra 2024. godine tokom misije izgubljen je jedan Su-34. Poginuli su stariji porucnik Anton Leonidovic Nazarov i kapetan Aleksandar Jevgenevic Belozerov.

31. oktobra 2024. godine tokom misije izgubljen je jedan Su-34. Posada je poginula. Za sada je poznato ime kapetana Armana Bigalinova.

25. septembra 2025. godine u zaporoskoj oblasti u zasedi sistemom Patriot oboren je jedan Su-34, jedan clan posade je poginuo.

28. januara. 2026. godine iznad Kurske oblasti oboren je jedan Su-34. Posada je poginula.

Osteceni avioni

Januara 2024. objavljena je slika jednog Su-34 kako slece bez glavnog stajnog trapa. Kopilot je iskocio iz aviona pre sletanja.

11. februara 2024. godine jedan Su-34 je snimljen rasklopljen u prevozu.

Ukupno izgubljeno: 27
Osteceno:2

Su-25

24. februara 2022. godine iznad Donbasa poginuo je pilot Su-25 pukovnik Ruslan Rudev, komadant 226. oshap. Olupina aviona nije prikazana, odnosno na teritoriji je koju su zauzele Ruske snage. Potencijalno broj 03.

2. marta 2022. godine kod Buche u regionu Kijeva oboren je Su-25SM RF-91961 07 crveni. Pilot major Igor Redkokashin je ranjen ali je uspeo da dodje do ruskih trupa.

4. marta 2022. godine kod Volnovaha u Donjeckom regionu oboren je Su-25SM3 RF-93026 08 crveni. Pilot Ivan Vorobiev je poginuo.

4. marta 2022. godine u oblasti Cerniv oboren je Su-25SM RF-91958 04 crveni. Pilot Evgenij Osipov pruzajuci otpor ubijen nakon katapultiranja.

7. marta 2022. godine u regionu Hostomela oboren je Su-25 RF-90969 28 zuti. Pilot potpukovnik Oleg Cervov je poginuo.

8. marta 2022. godine iznad Ukrajine poginuo je major Sergej Volinec komandir eskadrile u 368shap. Olupina nije pronadjena.

10. marta 2022. godine kod Bekhia u Zitomirskom regionu oboren je Su-25SM RF-91969 10 crveni. Pilot major Nikolaj Nikolajevic Prozorov je poginuo.

16. marta 2022. godine poginuo je pilot Su-25 kapetan Vladimir Bardin. Tek 2025. godine saznalo se da je on leteo sa Su-25SM RF-93027 12 crveni ciji ostatci su pronadjeni u prolece 2022. u Kijevskoj oblasti.

12. maja 2022. kod Popasne oboren je Su-25 koji je bio u posedu Vagnera. Poginuo je penzionisani pilot Nikolaj Genadovic Markov.

22. maja 2022. godine u regionu Luganska kod Popasne oboren je jos jedan Su-25 u posedu Vagnera kojim je leteo penzionisani general, Kanamat Botashev. Avion je pao sa Ruske strane a olupina je snimljena kasnije tokom leta. Podignuto mu je vise spomenika sirom Rusije.

27. maja 2022. godine oboren je Su-25SM RF-95152 15 plavi. Poginuo je porucnik Nikita Malkovski. Olupina je pronadjena u januaru 2023. u Hersonskoj oblasti.

17. juna 2022. godine u povratku sa Belgorodske strane srusio se Su-25SM RF-91965, 09 crveni nakon sudara sa zicama dalekovoda. Pilot se katapultirao.

18. juna 2022. godine u regionu Svitlodarska oboren je Su-25 u posedu Vagnera. Olupina nije prikazana ali zarobljen je pilot major Andrej Fedorchukov. Na snimku odmah po zarobljavanju. Kasnije u novinama u zarobljenistvu.

21. juna 2022. godine u Rostovskoj oblasti nakon povratka sa misije srusio se Su-25 RF-90958 23 zuti. Pilot Krot Vladimir Nikolaevich je poginuo. Takodje jos jedan pilot koji je dosao iz letacke penzije.

22. avgust 2022. godine kod Bahmuta oboren je Su-25 koji je pao sa Ruske strane.

7. septembra 2022. godine u regionu Volokhova u Harkovskoj oblasti oboren je Su-25SM RF-95134 04 beli. Pilot je iskocio.

11. septembra 2022. godine prilikom poletanja u misiju usled otkaza komandi srusio se Su-25SM nepoznatog ev broja. Pilot Danil Dobnik je poginuo.

9. oktobra 2022. godine prilikom povratka iz misije u Rostovskoj oblasti se srusio Su-25 u kome je poginuo major Bescastnih Vjaceslav Sergejevic. Komanda centar je prijavila pogadjanje aviona.

7. juna 2024 godine pronadjena je olupina Su-25SM RF-91968 09 plavi. Avion je pronadjen sa ruske strane u hersonskoj oblasti. Olupina je dugo tu te je verovatno oboren negde u jesen 2022. za vreme borbi oko Hersona.

23. februara 2023. godine kod sela Orekhovo u Belgorodskoj oblasti, prilikom povratka iz misije srusio se Su-25 RF-95143 37 zuti. Pilot kapetan Kazancev Artem je poginuo.

1. marta 2023. godine u donjeckom regionu ruska strana je prikazala olupinu Su-25 uz informaciju da je pilot iskocio i da je spasen od strane CSAR ekipe. Nije poznat ev broj aviona.

15. marta 2023. godine kod Bahmuta oboren je Su-25 koji je pripadao Vagneru. Pilot se katapultirao i spasen je.

7. aprila 2023. godine kod Marinike u Donjeckoj oblasti oboren je Su-25. Pilot se katapultirao.

17. decembra 2023. godine jedan Su-25 je oboren prilikom borbene misije sto je potvrdjeno iz ruskih izvora. Poginuo je pilot potpukovnik Moisev Dmitrij Nikolajevich.

23. jula 2024. godine u Pokrovskom regionu oboren je jedan Su-25. Objavljen je snimak pogadjanja, katapultiranja pilota i pada. Pilot je spasen.

2. oktobra 2024. godine kod Bahmuta izgubljen je jedan Su-25, moguce od prijateljske vatre. Poginuo je pilot potpukovnik Igor Gaivoronski.

6. oktobra 2024. godine prikazana je olupina Su-25, lokacija i datum nije poznat. Moguce da je povezano sa nekim vec poznatim slucajem ali trenutno stoji kao nov.

8. februara 2025. godine u reonu Bahmuta oboren je Su-25. Pilot je iskocio i spasen je. CSAR Mi-8 je bio napadnut sa FPV dronovima.

13. juna 2025. godine kod Soledara izgubljen je jedan Su-25 u momentu lansiranja raketa ka ukrajinskim polozajima. Pilot je preziveo.

Osteceni avioni

14. marta 2022. godine tesko je ostecen Su-25 moguce ev broja RF-90965 32 zuti.

10. juna 2022. godine tesko je ostecen Su-25 moguce ev broja RF-91957 03 crveni.

9. decembra 2022. godine u bazi Primorsko u Krasnodarskom kraju nakon povratka iz misije jedan Su-25 je bio prinudjen da sleti bez stajnog trapa.

24. decembra 2024. godine pojavio se snimak Su-25 RF-94678 07 crveni, ostecenog u sudaru sa bespilotnom letelicom.

Ukupno izgubljeno: 29
Tesko osteceno: 2
Osteceno: 2

Su-30

5. marta 2022. godine u regionu Mikolaeva oboren je Su-30SM RF-33787 45 plavi. Piloti major Aleksej Golovenski i kapetan Aleksej Kozlov su zarobljeni.

5. marta 2022. godine Ukrajinci su prijavili obaranje dva Su-30SM (prvi prikazan iznad) ali druga olupina nije prikazan taj dan, ipak tog dana je vrseci borbeni zadatak poginuo pilot Su-30SM potpukovnik Aleksej Hasanov, zamenik komadanta 31iap, postuhmno odlikovan za hrabrost. Godinu dana kasnije saznalo se i za pogibiju navigatora kapetana Vasilija Valentinovicha Gorgulenka. Olupina nije prikazana.

13. marta 2022. godine oboren je Su-30 SM 72 crveni kojim je leteo potpukovnik Sergej Kosik zamenik komadanta 14.iap koji je zarobljen nakon visednevnog skrivanja i neuspelih pokusaja da se dodje do njega. Kosikovo zarobljavanje je objavljeno sa snimkom tek 28. marta. Prvi snimak je napravljen odmah po zarobljavanju a drugi u zarobljenistvu. Po njegovoj izjavi u VAP Ukrajine je usao 13. marta. Kosik je razmenjen 6. maja 2023. godine.

15. marta 2022. godine u borbama kod Izjuma poginuli su piloti Su-30SM potpukovnik Aleksandar Pazinic i kapetan Evgenij Kisljakov. Opet u pitanju su piloti 14iap. 12. septembra 2022. godine kod Izjuma pronadjen je Su-30SM RF-81773 62 crveni takodje iz 14iap tako da je ovo najverovatnije posada tog aviona.

Izmedju 1-4 aprila 2022. godine u borbama kod Izjuma oboren je Su-30SM RF-81771 60 crveni. Avion je pronadjen 18. avgusta 2022. godine.

10. septembra 2024. godine jedan Su-30 SM je izgubljen tokom zadatka iznad crnog mora, poginuli su oba clana posade, kapetan Igor Stepanisin i navigator kapetan Fomin Dmitri. Ukrajinci su objavili video gde se vidi avion koji leti nisko iznad mora u toku ukrajinskog napada na ruske naftne platforme. Po jednim tvrdnjama avion je oboren a po drugim se srusio u toku vrsenja zadatka.

2. maja 2025. godine iznad Crnog Mora u pravcu Novorosijska morskim dronom naoruzanim sa raketama AIM-9 oboren je Su-30SM mornaricke avijacije. Piloti su iskocili i spaseni su.

14. avgusta 2025. godine kod Zmijskog ostrva tokom misije izgubljen je jedan Su-30SM, posada je poginula.

17. oktobra 2025. godine tokom misije odbijanja napada dronova izgubljen je jedan Su-30SM. Posada je uspela da iskoci.

Ukupno izgubljeno:9

Su-35

3. aprila 2022. godine kod Izjuma je oboren Su-35 RF-81752 61 crveni. Pilot major Sergej Malov je zarobljen. Malov je razmenjen 6. maja 2023. godine

17. jula 2022. godine kod Berislave u Hersonskoj oblasti greskom je oboren Su-35.

13. maja 2023. godine u regionu Brijanska oboren je Su-35. Poginuo je pilot 159. gardijskog lovackog puka, Gleb Poljakov.

29. septembra 2023. godine kod Novomihajlovke u Zaporoskoj oblasti od strane prijateljske vatre oboren je Su-35. Poginuo je pilot major Aleksej Belicenko.

17. februara 2024. godine iznad Luganske oblasti oboren je Su-35. Snimak aviona kako pada u plamenu snimili su lokalni mestani a ruska CSAR ekipa je pokupila pilota.

19. februara 2024 godine iznad Donjecke oblasti oboren je Su-35. Avion je pao u more nedaleko od obale. Poginuo je pilot kapetan Fedor Grabovecki.

7. juna 2025. godine kod Jurasova u Kurskoj oblasti oboren je Su-35. Pilot je preziveo.

Ukupno izgubljeno: 7

Su-27

28. marta 2024. godine kod Sevastopolja prijateljskom vatrom je oboren Su-27. Pilot je iskocio, a avion je pao u more.

Ukupno izgubljeno: 1

Su-24

2. decembra 2022. godine kod Bahmuta oboren je Su-24 RF-93798 48 plavi kojim su leteli placenici Vagnera. Pilot Aleksandar Antonov i navigator Vladimir Nikishin su poginuli.

3. decembra 2022. godine kod Soledara oboren je Su-24M RF-92025 48 plavi kojim su leteli placenici Vagnera. Ostatci su otkriveni na Ruskom snimku iz Soledara godinu dana kasnije.

29. marta 2023. godine oboren je Su-24. Poginuo je pilot Vagnera Fedor Popeljuk. Ostatci aviona pronadjeni su kod Klisejevke.

5. decembra 2023. godine prilikom nocnog napada na Odesu iznad mora je oboren jedan Su-24. Posada je poginula sto je potvrdjeno iz ruskih izvora. Potvrdjeno je poginuo kapetan Evgenij Jurevic Baterin.

Osteceni avioni

13. februara 2023. godine tesko je ostecen Su-24 RF-93799 45 plavi, takodje u posedu Vagnera. Pilot se vratio sa pozarom motora i uspeo da sleti.

Ukupno izgubljeno: 4
Tesko osteceno: 1

An-26

24. februara 2022. godine u regionu Ostrogozski srusio se An-26 RF-36074 19 plavi. Posada je poginula.

Ukupno izgubljeno: 1

Il-22

3. aprila 2022. godine jedan Il-22 je ostecen sa dve rakete. Prva raketa je eksplodirala sa strane, doslo je do gubitka pritiska i manjeg pozara, a druga kod repa. Leteli su treci dan u istom reonu, preko linije, sto je vec bilo ocekivano i cekali su ih. Piloti su uspeli da spuste avion uprkos ostecenju i pozaru. Kompletan clanak na ovom linku [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

24. juna 2023. godine u Voronjeskoj oblasti oboren je Il-22 RF-75917. Poginuli su svih osam clanova posade. Letelica je oborena od strane Vagnera.

14. januara 2024. godine iznad Azovskog mora pored oborenog A-50U tesko je ostecen i IL-22M RF-95678. Avion je uspeo da se vrati na aerodrom a potvrdjeno je od posledica ranjavanja poginuo pilot major Viktor Klimov.

Ukupno izgubljeno: 1
Tesko osteceno: 2

A-50

14. januara 2024. godine iznad Azovskog mora oboren je A-50U RF-93966 37 crveni. Poginula je kompletna posada.

23. februara 2024. godine iznad Krasnodarskog kraja oboren je A-50U RF-50610 42 crveni. Poginula je kompletna posada.

Ukupno izgubljeno: 2

IL-76

24. januara 2024. godine iznad Belgorodske oblasti oboren je IL-76M RF-86868. Poginula je kompletna posada.

Ukupno izgubljeno: 1

Tu-22M3

19. aprila 2024. godine iznad Stavropolskog regiona tokom misije lansiranja dalekometnih raketa ka Ukrajini izgubljen je Tu-22 M3. Poginula su dva clana posade, kapetan Andrej Kononov i porucnik Andrej Grusanin. Druga dva clana posade su prezivela iskakanje. Ukrajinci tvrde da su oni odgovorni za obaranje koristeci modifikovani sistem S-200. Na ostatcima olupine nema vidljivih ostecenja od eventualnog dejstva rakete.

Avioni unisteni i osteceni na zemlji

25. februara 2022. godine prilikom ukrajinskog raketnog napada na bazu Milerevo unisten je Su-30SM nepoznatog ev broja. U napadu su od zadobijenih povreda naknadno izgubili zivot i piloti, kapetan Radzabov Rabazan Gasajnievic i pilot Ka-52 kapetan Vitalij Vitalievich kao i tehnicar iz 31. iap porucnik Aleksej Evgenievic Saznjev.

9. avgusta 2022. godine u napadu na bazu Saki na Krimu unisteno je 5 Su-24 i 3 Su-30SM a jedan Su-30SM je ostecen. U pitanju su avioni 43. mornarickog vazduhoplovnog puka koji je u naoruzanju imao 12 Su-24 i 12 Su-30SM.

4. i 5. decembra 2022. godine Ukrajina je dronovima Tu-141 izvrsila napad na dve baze Ruske strateske avijacije.

U bazi Djagilevo ostecen je Tu-22 RF-34110 a poginuli su major Evgenij Navljutov, major Aleksandar Snotin, narednik Andrej Stoljarov a 5 pripadnika jedinice je povredjeno.

19. avgusta 2023. godine u ukrajinskom napadu na bazu Solci u Novgorodskoj oblasti unisten je jedan Tu-22M3.

29. avgusta 2023. godine u ukrajinskom napadu na bazu Pskov unistena su dva IL-76 i ostecena jos dva.

5. aprila 2024. godine u napadu na bazu Jejsk ostecen je Be-200 koji pripada mornarickoj avijaciji.

15. maja 2024. godine u raketnom napadu na bazu Belbek na Krimu unistena su dva MIG-31.

19. maja 2024. godine u napadu dronovima na aerodrom Kusceskvaja unisten je jedan Su-27P ruskih vitezova.

Nakon istog napada jedan Su-34 je snimljen bez krila.

8. juna 2024. godine u napadu dronovima na aerodrom Ahtubinsk ostecen je Su-57.

3. avgusta 2024. godine u napadu dronovima na bazu Morzovsk unisten je jedan Su-34.

22. avgusta 2024. godine u napadu dronovima na bazu Marinovka unisten je jedan Su-34 a jedan ostecen u nepoznatoj meri. Ostatci Su-34 vidjeni na stajanci su od ranije tu i nisu povezani sa napadom.

1. juna 2025. godine u napadu dronovima na vise aerodromu na kojima je bazirana Ruska strateska avijacija unisteno je 12 aviona, 7 Tu-95MS, 4 Tu-22M i 1 An-12. Osteceno je bar jos dva Tu-95 i jedan Tu-22 a moguce i vise.

Satelitski snimci baze Belaja gde je unisteno 3 Tu-95 i 4 Tu-22.

Baza Olenija gde je unisteno 4 Tu-95 i 1 An-12

Izmedju 22-24 septembra 2025. godine na Krimu u bazi Kacha dronom je unisten An-26 RF-46878 30 plavi.

11. decembra 2025. godine na Krimu u Bazi Kacha dronom je pogodjen An-26 RF-46874 54 plavi koji je cekao na poletanje. Po ruskim izvorima bilo je zrtava medju posadom.

Ukupno izgubljeno na zemlji: 29

Po tipovima letelica: 4 x Su-30SM, 5 x Su-24, 2 x IL-76, 2 x MIG-31, 5 x Tu-22M, 1 x Su-27P 2 x Su-34, 7 x Tu-95MS, 1 x An-12, 2 x An-26

Ukupno osteceno na zemlji: 11

Po tipovima letelica: 1 x Su-30 SM, 2 x Tu-22M, 2 x IL-76, 2 x Su-34, 1 x Su-57, 1 x BE-200, 2 x TU-95MS

------------------------------------------------------------------------------------

Ukupno izgubljeno: 113

Po tipovima letelica: 29 x Su-34, 29 x Su-25, 13 x Su-30 SM, 7 x Su-35S, 9 x Su-24M, 2 x A-50, 3 x IL-76, 2 x MIG-31, 1 x IL-22, 5 x TU-22M, 3 x AN-26, 2 x Su-27, 7 x Tu-95MS 1 x An-12

Ukupno osteceno: 18

Po tipovima letelica: 4 x Su-25, 2 x IL-22, 2 x IL-76, 1 x Su-30 SM, 2 x Tu-22, 4 x Su-34, 1 x Su-57, 1 x BE-200, 2 x Tu-95MS

Aktuelna vojna de�avanja u svetu :: Specijalna vojna operacija Rusija-Ukrajina 2023, 2024. 2025. 2026 - vesti

nobody@mycity-military.com (Georgius) — Sat, 31 Dec 2022 23:40:05 +0100

Molim u�esnike da obrate pa�nju na to kakve �e vesti da postavljaju.

To se posebno odnosi na snimke/slike koje su 18+ i 21+, tema i bez takvih stvari mo�e da postoji.

Komentari na ovoj temi nisu dozvoljeni.

Kolega, prilagodio sam temu ostalim nazivima. Promaklo nam je.

Aktuelna vojna de�avanja u svetu :: "Nova" istorija Kosova i Metohije, 2022, 2023, 2024, 2025, 2026. godina

nobody@mycity-military.com (pein) — Sat, 26 Feb 2022 09:58:08 +0100

Slaba godina za sever Kosova
U 2021. godini, na porodili�tu Klini�ko-bolni�kog centra Kosovska Mitrovica ro�eno je 427 beba. Pro�le godine bilo ih je 520, pa je ovaj bilans ne�to ni�i u odnosu na vi�egodi�nji prosek.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Diplomate EU ne znaju koliko će Francuska biti posvećena unapre�enju jo� jednog va�nog pitanja, a to je vizna liberalizacija za tzv. Kosovo.
Tzv. Kosovo i dalje ostaje jedina zemlja u regionu za koju nema vizne liberalizacije, prenosi Reporteri.

Francuska je bila ta koja se do sada najvi�e protivila odluci u Savetu o viznoj liberalizaciji.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

PVO i sistemi VOJ :: FK-3 (HQ-22)

nobody@mycity-military.com (sasans23) — Mon, 29 Nov 2021 19:18:43 +0100

----------- Napisano: 04 Avg 2020 5:08 ---------

Ракета изгледа има ознаку АДК22.

----------- Dopuna: 04 Avg 2020 5:28 ---------

Нишански радар је вероватно једна од варијанти из �фамилије" радара Х-200. Постоји и у варијанти на полу-приколици, а изгледа да се примењује у саставу више ракетних система.
А посада се највероватније налази у посебној кабини/возилу.
Смештен је на камиону ТА5450 8х8.

Op�te vojne teme :: Priru�nik za pona�anje u vanrednim situacijama / MUP Srbije

nobody@mycity-military.com (natrix) — Fri, 01 Oct 2021 12:44:41 +0100

Приручник у пдф формату, Републике Србије, Министарства унутрашњих послова, Сектора за ванредне ситуације. Који је пребачен у информативну тему-приручник....

Зашто је потребан овај приручник?

Да лако и приступачно може да се прочита и буде доступан брзо..
Пошто смо изложени све већем и учесталом ризику од разних природних катастрофа и непогода, ал и облицима специјалног ратовања, тероризма, билошким агенсима, одлична едукативна тема за форум, једноставно објашњено, кратко и јасно, применљиво, свеобухватно.
Пошто је већа вероватноћа да ће неко приручник прочитати као тему, а не, тражити га у пдф формату по нету.

Такође добро би било да свако домаћинство добије овакав и сличне приручнике. Ко некад што је домаћинство имало приручнике тј. информаторе из ЦЗ. Кад већ не постоји као предмет који би све више и озбиљно требало размотрити као увођење у школе. И о томе је било речи у више наврата кроз разне теме ал највише: у теми о ППиЗ и теми о ЦЗ ал и у анкети За и против обавезног служења војног рока.

Због све укупно ниског знања па и о основним стварима везано за и основне појмове и понашање у ванредним ситуацијама и кад су млади у питању и одрасли...

У неким корисним темама смо се већ сусрели са неким од тих проблема, као што су Пожари у природи и урбаним и руралним срединама тема о пожарима, Несрећа нема униформу ни националност исл.

Уводна реч

У последњих 30 година, вишеструко је повећан број катастрофа у свету, као и
разарајући ефекат које имају на друштво и околину.

Искуства Републике Србије, која се током протеклих година суочила са бројним катастрофама које су за последицу имале људске жртве, патњу и материјалну штету, потврђују чињеницу да ванредне ситуације попут елементарних непогодa и техничко-технолошких акцидената, нарушавају безбедност и опстанак читавих насеља, па и региона.

Последице катастрофа могу се значајно умањити ако су људи добро информисани и
упознати са начином превенције катастрофа.

Уколико сте свесни могућих опасности и ризика у вашој околини, уколико знате како и
где да добијете информације, како да се организујете у критичним моментима ваш
живот и живот ваше породице биће безбеднији. Ви сте главни актер у овом систему �
ви морате бити свесни опасности, знати како да реагујете и како да сарађујете са
спасилачким службама. Када се ванредна ситуација догоди � најчешће без упозорења
и изненада � ви и ваша породица суочитeће се са разним потешкоћама и бити
препуштени сами себи док спасилачке екипе не стигну на лице места.
Од велике је
важности да познајете процедуре и кораке понашања у тим моментима.

Сврха овог приручника је да помогне вама и вашој породици и укаже вам како најбоље
да реагујете када се несрећа догоди.

Читајте пажљиво � овај приручник упозорава на опасности, али и пружа одговоре и
даје сугестије које се у моменту катастрофа могу показати драгоценим.

Мисија Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова је заштита
људских живота, животне средине, материјалних добара и културног и историјског
наслеђа, као и изградња, одржавање и унапређење способности читаве нације за
превентивно деловање на ризике. Сектор за ванредне ситуације настоји да одговори
на изазове и ублажи последице од различитих катастрофа које могу погодити наш
регион.

Несреће у различитим видовима - пожари, поплаве, земљотреси, клизишта, хемијски
акциденти � могу се догодити свуда, у сваком моменту и без упозорења, зато је
приоритет Сектора благовремено и професионално реаговање у таквим ситуацијама.
Ватрогасци-спасиоци спремни су да у сваком моменту пруже свој максимум у заштити
и спасавању наших грађана.

Пожари у домаћинствима

Пожар је реална опасност у којој поред материјалне имовине можете изгубити и
живот. Немојте дозволити да вам се догоди, обезбедите се на време!

Како их спречити?

Од велике је важности да поштујете следећа правила:
1. не остављајте шпорет укључен без надзора;
2. немојте пушити цигарете у кревету;
3. редовно проверавајте електроинсталације, грејна тела и системе;
4. држите упаљаче и шибице даље од деце;
5. немојте користити грејна тела на гас или са отвореним пламеном (камине) у
просторијама које имају слабу вентилацију.

Превентивне мере

- Из подрума, гаража, тавана и слично, уклоните све усладиштене запаљиве ствари,
попут старих часописа, кутија од фарби, разређивача, као и старог намештаја,
гардеробе итд.
- Противпожарна степеништа и пролазе редовно чистите и обавезно одржавајте
проходним, јер то вам је најчешће једини безбедни пут и начин да сачувате свој живот
и живот ваше породице.
- Преконтролишите вашу ватрогасну опрему: противпожарне апарате, црева, хидранте,
и одржавајте их у исправном стању.
- Научите да правилно користите (активирате) противпожарни апарат и подучите своје
укућане, јер у случају пожара нећете имати времена да прочитате упутство за употребу
на налепници апарата.
- Научите децу да у случају пожара позову ватрогасно-спасилачке јединице на број 193.
- Уколико приметите пожар или осетите мирис дима у вашем стану или згради,
позовите ватрогасну службу и никада немојте претпостављати да је неко то већ учинио.
- Неугашени опушак цигарете никада немојте бацати кроз прозор или са терасе, јер ће
у већини случајева завршити у соби или тераси у неком од станова испод вашег и
изазвати пожар.

Упутства за понашање у случају пожара

- Ако у току ноћи приметите пожар, а немате аларм за случај опасности, изађите на
прозор или у ходник и вичите: �Пожар�, како би пробудили укућане и комшије.
- Позовите број 193, дајући конкретне податке о локацији пожара: адресу, спрат и број
стана.
- Уколико је пожар захватио само једну просторију вашег стана, затворите врата те
просторије и искључите електричну енергију. Позовите ватрогасце и евакуишите
укућане, a ако је пожар мањег обима, покушајте гашење. Уколико у свом домаћинству

или у самој згради, имате особе са инвалидитетом, нагласите то када позовете
ватрогасце и наведите врсту инвалидитета.
-Ако је пожар већег обима, напустите стан затварајући сва врата за собом, у супротном
ће се, због дотока свежег ваздуха, пожар брзо проширити на цео стан.
- Приликом евакуације важно је да се сви укућани окупе у истој просторији, јер постоји
могућност да се деца из страха сакрију. Тек када су сви на броју, крените ка излазу.
- Ако међу укућанима има особа са физичким инвалидитетом или тешкоћама у кретању
(укључујући и старије особе), разговарајте са њима о могућностима појаве пожара и
начина евакуације у том случају. Треба проверити да ли особа може да се креће сама
уз помоћ друге особе или користећи рукохвате ако у згради постоје. За особе које
користе инвалидска колица важно је знати да ли су механичка или електромоторна и
колико је особа потребно да би се особа у колицима безбедно изнела из зграде. Било
би добро да у зградама постоје и посебна колица за евакуацију и свима познато
одређено место где она стоје како би се она у случају потребе могла користити при
евакуацији.
-Спремите се за сусрет са густим димом и врелином, ако имате времена, обујте ципеле
са дебљим ђоном, обуците капут и вежите крпе и пешкире натопљене водом преко
носа и уста. Исто то урадите и за своју децу или за друге особе којима је потребна
помоћ другог лица (слепи, глуви, корисници инвалидских колица и слично).
- Никада не користите лифт зато што се у току пожара ослобађа густ дим који
садржи многа отровна испарења која брзо испуне окно и кабину лифта, што
проузрокује сигурну смрт од гушења за све који се ту налазе.
- Пожељне опције за евакуацију људи са смањеном покретљивошћу су хоризонтална
евакуација ван зграде или хоризонтална евакуација у други безбедан простор. Ако то
није могуће, испланирајте унапред начин спуштања (подизања) особе у инвалидским
колицима (користећи њихова колица или столице и колица за евакуацију).Уколико
сами или уз помоћ још неке особе спуштате особу у колицима низ степенице, та особа
увек треба да буде окренута леђима у односу на правац кретања, јер иначе постоји
опасност да испадне из колица, уколико су она нагнута према напред.
- Столица за евакуацију изгледа као лежаљка са скијама и точковима испод којом
рукује једна или две особе. Када се постави на степенице она клизи низ њих. Точкови
позади олакшају кретање по равном, али ове столице нису погодне за велике
раздаљине.
-Особе са инвалидитетом не могу се увек ослонити на помоћ ових столица јер није
увек могуће за kориснике инвалидских колица да се пребаце у столице за евакуацију
или да се одрже у седећем положају. Због тога, столице за евакуацију не треба
посматрати као аутоматско решење које је потребно ради евакуације особа са
инвалидитетом.
- Уколико помажете слепој особи да изађе их зграде, увек јој опишите правац кретања
и немојте је ви држати и вући за руку, већ она треба да се држи за вашу руку или раме.
- Уколико нисте непосредно угрожени пожаром, најбоље је да останете иза затворених
врата свог стана. У случају да дим почне да продире око врата, натопите пешкире и
крпе водом, ставите их око штокова и испред врата како би спречили продор дима у
стан. Ако је спољашњи ваздух чист, изађите на терасу затварујући балконска врата за
собом и сачекајте да ватрогасци заврше гашење пожара, јер сте у свом стану
најбезбеднији.

Упамтите! Немојте користити воду да бисте угасили пожар на електричним инсталацијама и
апаратима � можете бити изложени струјном удару; да бисте угасили пожар изазван
бензином или уљем, јер ове супстанце плутају на површини воде и могу да изазову ширење пожара.

Шумски пожари

Шумски пожари су пожари на отвореном који се брзо шире и захватају шумске пределе
и другу вегетацију � жбуње, ниско растиње, траву у близини пољопривредних
површина, ненасељена и тешко приступачна подручја.
Посебни временски услови � високе температуре, јак ветар и суво време утичу на
настајање и ширење пожара.
Пожари могу бити изазвани природним појавама, попут удара грома (овај тип је
најређи) и од стране човека, односно:
- случајно (кратак спој, прегрејане машине, варнице током радова),
- ненамерним паљењем (неодговорно понашање на излетиштима и бацање запаљивих
материјала ) и
- подметнути � када је пожар намерно изазван од стране човека
- извођењем пољопривредних активности � спаљивање стрњишта корова и осталог
отпада биљног порекла, што је изричито забрањено Законом о заштити од пожара
(нажалост, овакви су најчешћи).

Како би се смањио ризик од пожара, пожељно је да:

- не бацате упаљене цигарете на отвореном простор;
- не спаљујете траву, ниско растиње нити смеће на отвореном простору, у урбаним
срединама, као и на обрадивим површинама или у близини шума;
- не палите роштиљ на отвореном простору у близини шума или у близини суве траве
или грана;
- избегавате радове на отвореном који би могли да изазову пожар;
- не остављате смеће у шуми због могућности самозапаљења;
- водите рачуна о употреби отвореног пламена и забране пушења приликом извођења
жетвених радова;
- поштујете знаке забране приступа у областима велике опасности од пожара.

Уколико се ваша кућа налази унутар или у близини шуме или шумске области,
настојте да:

- у пречнику од 20 метара око куће посечете ниско растиње и очистите и уклоните суву
траву, лишће, гранчице;
- одржавате двориште � уклањајте суво лишће и гране, немојте да дозволите да гране
додирују зидове куће, нити кровове и балконе;
- не држите запаљиве материје и гориво у близини куће;
- обезбедите одговарајуће противпожарне апарате и сервисирајте их редовно;
- обезбедите чесме са дотоком воде и црево за воду довољне дужине да покрије
област коју желите да заштитите, као и резервоаре са водом и неелектричну пумпу за
воду.

Уколико уочите пожар:

- одмах позовите локалну ватрогасну јединицу на број 193 и пружите јасне
информације о својој локацији, као и о тачној локацији пожара;

- опишите каква вегетација је захваћена пожаром;
- уколико сте у могућности, укажите на правац ширења пожара и
- не прекидајте везу док не дате све потребне информације.

Уколико се пожар шири према вашој кући:
- останите прибрани;
- све запаљиве материјале који се налазе у близини куће, пребаците у затворена и
заштићена места, како не бисте изазвали додатно ширење пожара;
- затворите све доводе за гас или гориво у близини објеката;
- омогућите пролаз ватрогасним возилима;
- упалите светла унутра или напољу како би се повећала виљивост кроз дим, уколико је
видљивост смањена.

Уколико је пожар у близини ваше куће:
- не напуштајете кућу осим уколико нисте у потпуности сигурни да сте у могућности да
се безбедно склоните, могућност преживљавања у стамбеним објектима који су
изграђени од незапаљивих материјала је велика;
- уведите у кућу целу породицу, и кућне љубимце;
- затворите све прозоре и врата и блокирајте све отворе са мокрим тканинама;
- склоните завесе са прозора;
- померите намештај ка централном делу собе, даље од прозора;
- затворите сва врата унутар куће;
- обезбедите резерве воде;
- окупите се сви на једном месту;
- особама које су слепе, опишите шта се догађа, а особама које су глуве, напишите
кратке информације на листићу папира. Уколико се укућани са глувим особама
споразумевају знаковним језиком комуницирајте са њима на исти начин и у ванредној
ситуацији.
- имајте уз себе батеријске лампе у случају да дође до прекида снабдевања
електричном енергијом.

Савет је да се евакуација спроведе само у крајњој нужди у правцима који нису
угрожени пожаром и димом и према упутствима од стране надлежних служби.

Када се пожар угаси:
- изађите из куће и одмах угасите преостале тачке пожара у близини и
- обезбедите дежурство док се сва жаришта потпуно не угасе, због могућности појаве
мањих пожара у близини зграде, као и поновног запаљења.

Упамтите! Неугашена цигарета најчешћи је узрочник шумских пожара и никада је не
избацујте из возила у покрету. Када сте у природи опушке од цигарета увек угасите.

Op�te vojne teme :: Nekom rat - nekom brat...

nobody@mycity-military.com (Sirius) — Sun, 08 Aug 2021 10:02:13 +0100

У овом топику бавићемо се, надам се успешно, осенченом страном ратова и окупација - пљачком и крађом. Почетни текст бави се пљачкама Трећег рајха, али нека то буде само почетак. Пљачкали су и Американци, и Руси, Французи...Најзначајнији артефакти Египта украдени су безочно и смештени у музеје Велике Британије, а тако је и са златом Индокине, Вијетнама, Камбоџе, Африке, итд, итд...
Драге колеге, надам се да ћемо бити продуктивни на овој теми, бар колико и споменути пљачкаши...

ВЕЛИКА ПЉАЧКА ТРЕЋЕГ РАЈХА
Неком рат � неком брат...

Добро је познато како је Трећи рајх замислио своју хиљадугодишњу владавину, но да подсетимо: најпе се без објаве рата нападне друга држава, затим је освоје оружане снаге, а потом на сцену ступа организација ТОТ , да експлоатише природна богатства окупиране земље. Међутим, нису само природна блага била на мети, већ и уметничке творевине, злато, накит, новац, акције од вредности у неутралним земљама, итд. Упоредо са систематском привредном пљачком текла је , испод жита , и пљачка уметничких дела и свега другог поменутог. У највећем обиму то је радила држава преко својих органа који су ишли иза фронта који је наступао. То су чинили и највиши руководиоци ове бастардне, злочиначке творевине, правећи личне колекције и гомилајући благо свих врста, као да ће живети вечно (или бар хиљаду година). Размере и безочност и ове, треће врсте пљачке у приватној режији уз помоћ државних ресурса биле су нечувене.

У овом топику бавићемо се, надам се, пљачком уметничког блага, чудним путевима скривања, преношења, нестанка и свим оним што подразумева нелегалне , пљачкашке операције за које су и њихови учесници били свесни да су нелегалне, па су се тако и понашали, скривајући на разне начине украдено благо. Многи артефакти су променили власника и место, а неки трајно нестали у ко зна чијим колекцијама широм Земљине кугле. Други део текста посвећен је крађи злата и регалија из разних музеја, као и упорним иследницима који су покушавали да том благу уђу у траг.

И ПАРЕ И ЖИВОТ...

Жртве индивидуалне пљачке били су првенствено Јевреји и особе које су прогањане као Јевреји од 1933. до 1945. године, како у Немачкој, тако и на свим окупираним територијама. Немци су измислили законски основ за пљачку и обавезали разне институције и органе да то спроведу. Према Лондонској повељи Међународног војног суда 1945. године овај процес је дефинисан као ��злочин против човечности��. Хитлерови разбојници су отели или украли преко 600.000 уметничких дела, од чега 200.000 у Немачкој и у Аустрији, 100.000 у западној Европи и 300.000 у источној Европи. Бројке су приближне. Намерно користим темин разбојник јер се у праву он дефинише као виђена особа приликом пљачке; дакле, разбојник није исто што и лопов јер је овај други НН док се не нађе и приведе правди. Године 1998. према Вашингтонском споразуму о потрази и враћању власницима украдених и отетих уметничких дела постављена су правила и стандарди за ту врсту делатности. Тако се и термин ��украдена уметничка дела�� која су припадала (и припадају!) људима прогоњеним од стране нациста, разликује од израза ��трофејна уметност�� који дефинише уметничке предмете које су окупатори илегално извезли током рата. На тај начин термин ��украдена уметничка дела�� превазилази временски оквир Другог светског рата. С правне тачке гледишта отуђење имовине под прогоном не значи само одузимање имовине већ и преузимање те имовине на основу прогона. Под украденим уметничким делима подразумевају се и дела која су прогоњени морали да продају да би преживели или нашли уточиште.

Није само пљачка уметничког блага та која је угрозила Јевреје у почетном периоду (знамо како се то наставило и завршило). Забрањиване су им професије, присилно су мењали посао, трпели су приватно пљачке (свако је могао да уђе у јеврејску кућу или радњу и узме шта му се допада). Наравно да је то до темеља уздрмало егзистенцију тих људи . Званичници јеврејског порекла отпуштани су с посла у складу са ��Законом о враћању професионализма чиновника�� од седмог априла 1933. године. Избацивање из надзорних одбора акционарских друштава је било норма. Због ��Закона о атестирању адвокатуре�� многе јеврејске канцеларије престале су с радом 30. септембра 1933. године. Ситуација се све више компликовала и постајала тежа јер је ��Петим амандманом Закона о грађанима Рајха�� из 1938. године коначно забрањен рад јеврејским адвокатима, а следећи амандмани су укинули право рада јеврејским лекарима и адвокатима за патентна права. На ред су следеће године дошли стоматолози, фармацеути и ветеринари. Према ��Одредби о искључењу Јевреја из економског живота Немачке�� Јеврејима је било забрањено да воде мала предузећа и продавнице. Координираном акцијом Финансијске управе, Организације за контролу девизног курса и Гестапоа, сва имовина Јевреја је пописана, подложна контроли, а затим и ограничењу располагања. Краће речено, Јевреји нису могли ни своју, приватну, својину да продају неком без дозволе надлежног органа. Под сумњом да извозе капитал, Јеврејима је забрањено и да користе банковне рачуне. Горња граница била је толико снижена да су евентуални емигранти, захваљујући Порезу за избеглице, делимично лишени своје имовине. За имовину стечену пре првог јануара 1933. године додељена је цена која је једва одговарала њиховој продајној вредности. Већ следеће године Јеврејима је било дозвољено да извезу највише десет рајхсмарака. Банкарски депозити би тако остали на рачунима и могли су се заменити само за страну валуту. Паралелно с тим, Јевреји су били оштећени коришћењем уобичајеног пореског кода: сви су били сврстани у највишу пореску класу, без обзира на зараду; неопорезиви износ и бенефиције за децу су поништени, а јеврејским заједницама такође је ускраћено признавање саобраћаја јавног новца.
Јасно је да су Немци све ово радили постепено, не из осећајности и милосрђа, већ због међународне реакције (до које им је у то време још стало).
Да би преживели, Јевреји су били приморани на аукцијску продају уметничких вредности. Раније познате збирке су тако нестале, мецене и добротвори су били под сталним притиском, а посебно значајна уметничка дела су отимана од власника. Треба се подсетити да су после Велике депресије из 1933. године антикварнице и аукције доживеле препород. Понуда је премашила потражњу. Познат је пример приватног права ��губитка имовине продајом�� када је познати колекционар, адвокат Исмар Литман из Бреслауа извршио самоубиство, а његова удовица је покушала да прода део колекције преко аукцијске куће Мак Перл у Берлину. Међутим, пре саме аукције Гестапо је запленио осамнаест слика због ��типичне културне бољшевичке представе порнографске природе��. Међу тим сликама су били чувени радови Ота Милера ��Две голе полуфигуре�� и ��Дечак испред две девојке које стоје и једна седи��. Остатак те аукције, познате касније као модел ��јеврејске аукције��, представљао је делић колекције.
После ��аншлуса�� Аустрије, 12. марта 1938. године, најпознатије збирке заплењене су у року од неколико дана. У ту сврху, у бечком Хофбургу (резиденција Хабсбурговаца ) направљено је специјално складише. Хитлер је сместа присвојио слике старих мајстора из колекције Луиса Ротшилда. Остатак је скандалозно и бескрупулозно подељен између државних повереника који су спровели ову акцију и музеја. Сам Ротишилд је ухапшен два дана касније. Пуштен је на слободу пошто је годину дана касније потписао пренос укупне имовине на Трећи рајх. До јесени је већ било пописано око 10.000 уметничких дела. За овако организовану пљачку Немци су нашли еуфемизам � ��Губитак имовине државном трговином�� и он је легализован ретроактивно (!) 26. априла 1938. године у ��Правилнику о пријављивању јеврејске имовине��. Неутралан, бирократски назив за ограничење права Јеврејима да располажу својом имовином и утврђивањем њене вредности. Међу немачким нацистима завладало је одушевљење оваквом политиком ��аријевштине�� па су закон проширили на целу територију Рајха. Чувени бечки уметници и колекционари Фриц Грунбаум, Егон Шиле и други, завршили су , заједно са својим породицама у логорима . После имовине одузет им је и живот.

Пљачка Јевреја настављена је и појачана после Кристалне ноћи у новембру 1938. године, када је ��Јеврејски порез на имовину�� проширен на укупну територију под контролом Рајха. Правна регулатива за ову пљачку заокружена је новембра 1941. године једанаестим анексом који је предвиђао аутоматско проглашење банкрота за оне Јевреје који су напустили земљу. Тиме је цинизам нацистичког разбојништва доведен до перфекције.

Шта се дешавало на окупираним територијама, оним које нису формално-правно биле део Трећег рајха? На удару су се нашли најпре чешки Судети, затим и цела Чехословачка, Пољска, Холандија, Белгија и Француска. Сви закони, претходно донесени у Немачкој и у Аустрији, преписани су за ове територије. Уласком у Француску основане су ��Уметничке одбрамбене групе�� као део Вермахта с истим ��прикривеним�� циљем. Ото Абец, дотадашњи високи дипломата Немачке у Паризу, активно се укључио у потрагу за благом, а рајхслајтер Алфред Росенберг је био задужен за организацију пријема, транспорта и депоновања у Немачкој. У име Гебелса, генерални директор Бетлинског музеја Ото Кумел саставио је тајни попис артефаката у три тома нагласивши да се та дела морају уништити као декадентна, с тим да се нека уметничка дела која су била у немачком власништву до петнаестога века пренесу кући, у Трећи рајх. Многи Јевреји су напустили Француску не стигавши да склоне своје благо. Према педантној документацији Кумела, до јула 1944. године од 203 уметничке збирке издвојена су и узета 21.903 предмета. Међу њима је било 5.281 слика и цртеж, 583 предмета мале пластике, 684 минијатуре на стаклу и емајлу, књиге, рукописи, теракота, медаље, намештај, текстил, рукотворине, порцулан и грнчарија, азијска уметност и 259 античких дела. Преко 5.000 предмета потиче из збирки породица Ротшилд , 2.697 из збирке Давида Вејла, 1.202 из колекције Алфонса Канеса , 989 из збирке Левија и 302 из власништва Георга Вилденштајна.

После окупације Холандије и тамо је почело одузимање јеврејске имовине. Метод је промењен у односу на Француску и Аустрију, па је примењена ��легална�� трансакција. Познат је пример амстердамског антиквара Жака Годстикера који је покушао да побегне у Шкотску, али је умро на путу. Геринг је први стигао до те колекције у којој су се налазила дела Луке Кранаха, Гога, Гоје, Рембранта, Рубенса , Тицијана и Веласкеза. Реч је о таквим вредностима каквим мало који музеј данас може да се похвали. Директор галерије који је остао жив био је приморан да прихвати продајну цену од два милиона гулдена. Геринг је у Немачку пребацио 780 слика, а остале су продате немачком банкару Алојзу Мидлу. Он је део збирке пренео у Швајцарску и у Шпанију.

СУДБИНА ПОКРАДЕНОГ ЗЛАТА

Упоредо са систематском пљачком уметничких вредности, Немци су обавили и много значајнију и вреднију пљачку � отимачину златних резерви поробљених земаља. Многе нису стигле да их сакрију на сигурно место (територије које нису у рату), па су , бар привремено, остале без злата. Немци су, као и сви други, одлично знали шта значи златна подлога и на много начина су успевали да ��оперу�� драгоцености преко трећих земаља, претварајући их у робу, нафту, опрему, храну, итд. О њиховој довитљивости која је почела још пре званичног Хитлеровог доласка на власт упечатљиво говори књига ��Тко је финанцирао Хитлера�� Џемса и Сузане Пул. Код нас ју је објавио још 1981. године ��Глобус�� Загреб. Победничке силе су знале колико је то важно питање и оно је покренуто иза затворених врата приликом разговора о Атланској повељи, а затим дефинисано у споразумима из Техерана и Јалте. Овде ћемо се бавити америчким напорима да пронађу покрадено злато. Колико год истраживали, увек наиђемо на Валтера Вилхема Адолфа Хорна, човека невероватне биографије, који заслужује посебну тему. Рођени Немац, студирао је историју уметности на Хајделбергу и у Берлину, а докторирао је 1934. у Хамбургу. На време је побегао из Немачке, а после бурног обавештајног рада на проналажењу бројних регалија (круне Карла Великог, Лонгиновог копља, драгуља Светог римског царства, итд, итд), каријеру првог историчара уметности наставио је после рата на Универзитету Калифорнија. Пре тога је, као држављанин САД од 1943. године, одуставши од имена Адолф, због очигледне асоцијације, приступио војсци код које је 1946. године добио потврђени чин капетана.

Вратимо се злату, том металу ��који не смрди�� и ког је релативно лако продати, за разлику од историјски признатих регалија којима евентуални купац није могао да се хвали, а ни Немци, који су их сакупљали из окултно-мистичних разлога , то нису могли. Легенда каже да су нацисти у воде језера Толиц у Алпима бацили злато у вредности од пет до шест милијарди долара. Она је делом била заснована на чињеници да су четдесетих година нацисти језеро користили као полигон за морнаричке тестове, а околне планине су биле предвиђене као резервни штабови високих официра приликом неповољних ситуација на ратишту. Истина је да су 1959. године истраживачи пронашли 700 милиона британских фунти (!) које су планиране за саботажу британске економије, о чему је снимљен изванредан играни филм ��Фалсификатор��, али и бројни документарни филмови. Да је то злато бачено у дотично језеро, логистика његовог проналажења и вађења, без обзира на савремену технологију, била би веома тешка, с обзиром на конфигурацију обала и дна. Најмање пет ронилаца је страдало у том покушају. Бројне експедиције нису нашле уверљиве доказе о том злату. Нацистичко злато (раубголд � украдено злато) је делимично пребачено у иностране банке. То злато је настало конвертовањем поменутих драгоцености опљачканих широм Европе. Злато је у самој Немачкој било у више разних спремишта и , наравно, изванредно обезбеђено. Таква дисперзија је олакшавала обезбеђење , транспорт и укупну логистику тих резерви. Пребацивање злата у друге , неутралне земље, ишло је преко приватних лица и било је веома отежано из много разлога. Можда и највећи јесте био тај што су такве трансакције у Хитлеровим очима изгледале као неповерење у Трећи рајх, а тада се за много мање ствари губила глава. Иако сви, углавном, упиру прсте на швајцарске банке, тачни идентитети учесника у овим пословима остају нејасни до данас. Званично, у европским банкарским институцијама немачко злато, лагеровано пре рата као нормални поступак свих држава, престало је то да буде 1945. године да би се из њега намиривале репарације. Тако се круг окренуо.

Злато у рудницима соли Меркерс

Валтер Функ, Хитлеров најдуговечнији министар, предводио је економију али и Рајхсбанку. Он је био драгоцена спона између индустрије, привреде и војске, а као талентован бирократа, стално је убрзавао процесе наоружавања, празнећи касу...коју је требало стално допуњавати. Нацистичка економија, у потпуности посвећена наоружавању и општој милитаризацији, није могла да поднесе исцрпљивање средстава за набавку страних машина и делова, економску шпијунажу и набавке драгоцених сировина. Крајем тридесетих година девизне резерве биле су неодрживо ниске. Проглашењем мораторијума на ратне репарације у Лозани, 1932. године (на који су САД сместа пристале доводећи тако у веома тежак положај своје савезнике који су рачунали с тим приливом), Немачка се опоравља и већ до 1939. године исплаћује своје дугове и почиње да се бави разменом добара, уместо куповином, чиме је прикривала тренд повећања девизних резерви које су настале већ спомињаном пљачком анектираних или окупраних држава. Верује се да су златне резерве пљачком Аустрије, Чехословачке и Пољске повећане за 71 милион тадашњих УС долара (1,3 по садашњем курсу. Да би прикрила тај пораст, Немачка је потценила за 40 милиона долара службене резерве у односу на прилично тачну процену централне банке Енглеске. Током рата да пљачка је достигла колосалне размере. Трећи рајх је запленио око 550 милиона долара у злату од страних влада, укључујући 223 милиона долара Белгије и 193 милиона долара Холандије. Напомена: ове бројке не укључују злато и друге драгоцености опљачкане од грађана, о којима је већ писано на почетку текста. Укупна вредност је на тај начин остала неизвесна до данас јер , за разлику од државних резерви окупираних земаља, само су Нацисти имали увид у то колико су опљачкали од грађана.

Напредујући северним краком поред Франкфурта, америчка Трећа армија зашла је у будућу совјетску зону и заузела западни врх Тирингије. Ујутру, шестог априла 1945. године, пошто је два дана раније 90. пешадијска дивизија заузела Меркерс, неколико километара унутар граница Тирингије два војна полицајца, током рутинског патролирања зауставили су две жене на путу испред града. Обе су биле расељена лица из Француске, а кренуле су да нађу лекара. Пошто су их отпратили, у повратку су пронашли улаз у рудник соли у Меркрсу, јер су им те две избеглице управо говориле о томе да су ту Немци складиштили злато. Полицајцима у јединици нико није веровао. Међутим, начелник штаба и официр Г-5 су били заинтересовани да то истраже. Причу је подржао и британски наредник који је као ратни заробљеник радио на утовару злата. После провере помоћника директора Националне галерије у Берлину, клупко је почело да се одмотава. Следећег јутра, у недељу седмог априла, док је пуковник Бернард Бернштајн, заменик начелника финансијског огранка Г-5 читао извештај, инижињерци 90. пешадијске дивизије пробушили су рупу у зиду свода.

На другој страни открили су собу ширине 23 метра и дужине 46 метара! Пронашли су 3.682 џака и кутије с немачком важећом валутом, 80 џакова стране валуте, 8.307 златних полуга, 3.326 врећа златника, 63 вреће сребра, једну кесу платинастих полуга, осам врећа златног прстења и 207 врећа и контејнера с уметничким делима! Већ поподне из САД полетео је специјални представник с упутствима Ајзенхауера, да би у понедељак поподне стигао у штаб Треће армије генерала Патона. У међувремену стигло је и наређење да провери има ли још таквих тајних просторија и да надгледа премештај драгоцености. Зашто се толико журило? Према договору Велике тројке, тај део припадао је Совјетима ради даљих окупационих обавеза после капитулације Немачке. Бернштајн и Барет су испред носа украли Совјетима благо које су Немци сакупљали годинама и сместили су га у зграду Рајхсбанке у Франкфурту.. Наравно, нису ни Совјети били наивни, па се спор око тог злата водио на највишем врху и завршио , колико ми је познато, компензационим пословима.

Многи су покушали да се домогну свог опљачканог богатства. Светски јеврејски конгрес тужио је швајцарске банке, без успеха. Тренутно боравиште ��нацистичког�� злата (боље речено, туђе, опљачкане имовине) било је предмет више књига, зеорија завере и грађанских тужби покренутих у јануару 2000. године у Калифорнији против Ватиканске банке, Фрањевачког реда и других оптужених. Све су тужбе одбачене. Логично место за сакривање нацистичког плена била је Швајцарска народна банка, највећи центар за дистрибуцију злата у Европи пре рата. Током самог рата у њу се слило 440 милиона долара (осам милијарди долара по курсу од прошле године) у злату из нацистичких извора. Процењује се да је у тој маси 316 милиона долара (5, 8 милијарди садашњих долара) било из плена.

Каква је била стварна улога Ватикана, једине државе засноване на религиозном поретку и најмање на свету, у овој невероватној причи? Дана 21. октобра 1946. године Влада САД примила је строго поверљиви извештај од агента америчког трезора Емерсона Бигелова, познат као ��Бигелов извештај��. У извештају је утврђено да постоје поуздане информације од стране Канцеларије за стратешке службе и обавештајних структура америчке војске о злату Ватикана. Извештај је ослобођен ознаке ��строго поверљиво�� 31. децембра 1996. године и у њему се наводи да је 1945. године Ватикан запленио 350 милиона швајцарских франака (око једне и по милијарде долара по данашњем курсу) у нацистичком злату ��на чување��, од чега су британске власти заплениле у вредности 150 милиона швајцарских франака на аустријско-швајцарској граници. У извештају је такође наведено да је тачно стање злата заведено на једном од банковних рачуна Швајцарске у Ватикану (!). Обавештајни извештаји који су поткрепили тај извештај сугеришу да је више од 200 милиона швајцарских франака (већином у златницима) пребачено у Ватикан или у Институт за верска дела (познат и као Ватиканска банка), уз помоћ ватиканских свештеника и фрањевачког реда (истих оних који су организовали пребацивање нациста у сигурност Јужне Америке). Наравно, такве тврдње Ватикан је одбацио кроз извештај Жоакина Наваро Валса, представника папе.

Помало заборављена Португалија такође има значајну улогу у овом путу прикривања злата јер је био неутралан и последња станица из Европе према Америци. Она је био и легло обавештајаца, емиграната, али и берза за пласирање драгоценог волфрама који је продаван свим зараћеним странама, као важна компонента муниције за противоклопну борбу. Немачка индустрија наоружања готово у потпуности је зависила од залиха из Португалије. Међутим, Португалија је била и други највећи прималац нацистичког злата, после Швајцарске! У почетку је трговина између нациста и Португалије била у чврстој валути, али је 1941. године Централна банка Португалије утврдила је да је велики део тог валутног новца био фалсификован, па је португалски лидер Антонио де Оливеира Салазар захтевао сва даља плаћања у злату. Ни то није све. Године 2000. Џонатан Дијаз, француски возач аутобуса, пронашао је на међународној железничког станици Цанфранц у Шпанији (на граници с Француском, испод Пиринеја, место звано ��Казабланка Пиринеја��) документа која сведоче од томе да је 78 тона злата прошло кроз ову станицу. Процењује се да је скоро 91 тона нацистичког злата била ��опрана�� преко швајцарских банака, при чему је само 3,6 тона враћено Немцима на крају рата. Наш народ има лепу изреку која каже � неком рат � неком брат, а ова прича је најбољи пример за то.

ПС
Није заборављена ни чувена Ћилибарска соба, најатрактивнији плен нациста, но она заслужује посебну причу. Надам се да ће се неко од форумаша и томе посветити у наставку теме.

Op�te vojne teme :: Kultura u rovu

nobody@mycity-military.com (Sirius) — Sun, 21 Mar 2021 12:20:04 +0100

Сигуран сам да ће вас ова тема заинтересовати јер нема ни војске, а ни рата, где уметници нису дали свој допринос општим напорима. То се дешавало, откад је света и века, на свим ратиштима. Од старе Грчке, где је већ сам наступ глумаца или певача био довољан знак обема странама да прекину пријатељства, до данас. Од хоплита, до ''Турнеје''. На ФДУ смо научили много о тој, релативно потиснутој теми. Од Казалишта народног ослобођења, Ивана Горана Ковачића, Владимира Назора, Веселина Маслеше, преко оне друге стране - окупиране Југославије. Тада се није знало колико ће окупација трајати, а морало се од нечега живети и нечему се радовати. Онда су дошли победници и кренули са ''уклањањем'' сарадника окупатора. Ето, свако време носи своје бреме и обележје.

За почетак, ево мог прилога - култура и културни посленици у време Великог отаџбинског рата на територији СССР.
Хајде, па нек нам је топик са срећом...Има шта да се пише.

''Јер тај што с песмом кроз живот корача...''
Овим стиховима почиње чувена корачница из филма ''Пастир Костја'', која говори о вечитом оптимизму руског народа , посебно испољеном кроз песму у тешким, ратним временима. Сигурно се многи сећају фразе из филма �У бој иду само старци'' , односно ветерани; изговорио ју је командант ескадриле с надимком Маестро, у извођењу глумца Леонида Бикова. У том филму пилоти ловачке ескадриле сами изводе музичке нумере, уносећи тако делић радости и топлине у тешки свакодневни живот на фронту, како би подигли морал својих другова. Али, поред аматерских представа и војничких самооорганизованих дружина, многи професионални уметници радили су на фронтовима као део уметничких или концертних бригада. О њима ће овде бити речи.

Пракса извођења позоришних представа усред ратних дејстава развила се још у Првом светском рату и постала широко распрострањена у грађанском рату у Русији, али и у свим другим ратовима. Две уредбе усвојене 1919. године одредиле су уметничким групама да наступају на фронту одржавајући концерте, хумористичка матинеа, итд. Чувено доба возова који су били, истовремено, позоришне и концертне сцене, изложбени простори, итд, кружећи Русијом. Можда и најслободније време ове велике земље икада. С почетком мирног живота, ова пракса се трансформисала у покровитељство позоришта над Црвеном армијом. На пример, постала је почасна обавеза Бољшог театра да даје два бесплатна концерта годишње - на Дан Црвене армије и годишњицу Октобарске револуције. (успут, да подсетим: Оружане снаге РФ сада имају своје позориште које је изграђено у облику звезде петокраке и може се видети на панорамским снимцима), Поред концерата и наступа у својим срединама, где је такође требало подизати морал, уметници су са наступима одлазили и у прифронтовска коначишта, пољске логоре и друге врсте смештаја бораца који су привремено у резерви. Наравно, изненађења су била увек могућа, тако да се једном догодило да се, услед изненадне промене ситуације на фронту трупа чувеног Малог театра нашла у зони ратних дејстава! Одлучили су да не откажу турнеју и заправо су постали прва позоришна бригада и добили редни број један.

Од самог почетка Великог отаџбинског рата постало је јасно да је снага уметности од виталног значаја за јачање морала, отпорности и јединства људи. Најбољи гледалац - бранилац - био је достојан такве уметности која би говорила о тријумфу живота, истине и правде. Већ другог дана рата, 23. јуна 1941. године, синдикат уметничких радника одлучио је да организује креативне тимове у свим културним институцијама. На челу бригада биле су легенде позоришта и биоскопа: Алексеј Дикиј, Соломон Михоелс, главни директор позоришта Моссовет Јуриј Завадски. Већ првих дана рата одржани су први концерти - на реонским мобилизационим местима, где су у посебној атмосфери уметници испраћали оне који су ишли право на прву линију фронта. Само у Москви одржано је 450 концерата у којима је учествовало преко 700 извођача. Организација војног покровитељства над културним институцијама трајала је првих шест месеци рата. Свако позориште имало је посебно одељење одговорно за рад концертних група. Где год су се налазиле јединице Црвене армије и морнарице, уметници су делили са војницима све потешкоће фронталног живота. Концерти су одржавани на пољима и у шумама, у болницама и на аеродромима. Камион, чија је ''кутија'' постајала позорница на сат и по, постао је класична мобилна платформа. Понекад су чак и певали и свирали на крилима авиона. Гледаоци би често седели у полукругу на земљи. Све позоришне функције глумци су преузели сами - постављање сцене, шминкање, па чак и припрема сценографије. Захвални борци волели су разне жанрове - од политичких фељтона до пуноправних драмских представа. Џез је био веома популаран; за њега је био задужен Државни џез оркестар под управом Леонида Утјосова. Сатиричне скице у којима су учествовали Хитлер и његови послушници биле су веома популарне. На пример, �Двоструки дует савезника - генерала Антонескуа и барона фон Маннерхеима� у извођењу лењинградских уметника А. А. Рагбија и А. М. Швеца и друге...

Међутим, теме у жанровима су се промениле кад су се трупе преселиле на Запад: тренутне преокупације агитације и пропаганде заменили су руски и совјетски класици - од Александра Островског до Д. Фурманова. Занимљиву белешку у својим мемоарима оставио је песник А. Сурков (аутор текста песме �Ватра пуцкета у малој пећи�), напомињући да је пре почетка рата расположење у ишчекивању лагане победе често преовладавао међу ауторима: �Сувише лако смо приказивали рат�. А сада, од 1942. године, писци су почели да се баве сложенијим материјалом, где се манифестовала сва озбиљност и бол ратног времена. Тако су се појавили Симоновљев ''Руски народ'' , Корнејчуков ''Фронт'' и Леоновљева ''Инвазија''. Ипак, слушаоци су увек желели нешто веселије: оперски уметници су певали арије, народне песме, романсе. Народне игре су биле веома популарне. Уметници су наступали у у било којим временским условима: и по врућини и по мразу; свеједно, они су се костимирали као да су усред Москве , излазили на сцену изграђену од дасака, или чак играли у земуницама. Покушавали су, а уз помоћ гледалаца и њихове маште, и успевали да створе бар неки привид позоришта, показујући велику домишљатост у изради преносиве и склопиве декорације.

У јулу 1941. године, Мали театар преузео је покровитељство над војном болницом у Марининој шуми. Групе су формиране од уметника из позоришта Вахтангов, а оне су током битке код Москве чак и да одиграју представу на само 500 метара од линије фронта. Циркус на Цветном булевару формирао је своје групе, међу чијим члановима су били врло необични уметници - животиње. Шеста фронтовска бригада позоришта Киров (Марински) прва је ушла у Лењинград након пробијања блокаде у јануару-фебруару 1943. Фронтовске групе уметника формиране су и далеко од фронта, широм земље - од Кујбишева до Магадана, наступајћи пред резервним и позадинским јединицама. Студенти позоришних универзитета, посебно ГИТИС-а , такође су стварали своје позоришне, фронтовске ансамбле. Чак ни евакуација није зауставила овај диван и тако неопходан посао - на пример, ансамбл џез хармоника под управом Е. Росенфелда, евакуисан у Ташкент, од 1942. године служио је Далеком источном фронту.

Када је дошло време за повратак из евакуације, крајем 1942-1943. заједно са концертним бригадама, позоришта су створила и сталне фронтовске огранке. У овом напору издвајало се фронтовско позориште Лењиновог комсомола �Искра�, чију су окосницу чинили глумци који су се септембра 1941. године придружили одредима народне градске милиције. Фронтовске дружине уметника ишле су свуда где је била војска: деловале су на Првом и Другом балтичком фронту, на Калињинском, , Волховском, на Првом и Другом белоруском фронту. И, наравно, сви су посебно памте представе оног победоносног маја 1945. године, када су рушевине заробљеног Берлина постале дуго очекивани пејзаж и праве кулисе за прославу победе. . О размерама обављеног посла сведоче бројке: организовано је око 4.000 фронтовских бригада (више од 700 у Москви и 500 у Лењинграду) са укупно 42.000 учесника. Број представа за поједине уметнике достигао је неколико стотина. Одиграно је преко 1,350,000 представа и концерата !!
Истовремено, чак и у таквим условима, покушавали су глумци, по навици струке, где год се то могло, да створе привид позоришта, користећи реквизите и показујући домишљатост у изради украса. Извукли су најбоље из онога што се имало. Завесу је заменио кабаница-шатор, на сцени је била ''кутија'' (посебан облик сцене) направљена од столица; у тако �луксузном� амбијенту играле су се страсти из салона принцезе Бетси Тверске у сцени представе � Ана Карењина". Није било времена за осмишљање посебног репертоара: у почетку су концерти организовани по принципу �групног наступа� који је сачињавао скуп најпопуларнијих сцена из представа, прошараних популарним песмама, плесовима, хуморескама. Тада су, на захтев публике, почели да доводе и комплетне представе. Овде су се манифестовали сценски дизајнерски таленти позоришног уметника А. Василиева, који је изумео лагане и брзо монтиране деоративно-сценографске елементе од оштећених авиона, користећи дуралуминијум и паное од платна с апликацијама. Кутије у којима су транспортовани реквизити, опрема и костими, такође су претваране у декорацију - тврђаве, мостове, бункере. Понекад је публика неколико пута заредом тражила исту представу, јер су за време извођења прве представе неки од њих одлазили на стражу, борбени задатак и друге врсте обавеза. Догађало се да се, у ванредним ситуацијама, глумци придруже ратним напорима тако што су мушкарци преносили муницију и другу опрему, а глумице би постајале помоћно медицинско особље. Бринуле су се о рањенима, храниле , умивале, па чак и имале времена за концерте у самим болничким шаторима. Неки детаљи из њихових сећања не могу се прочитати без потресних осећања: на стајалиштима болничког воза хармоникаш би одлазио страну композиције где су прозори купеа и почињао би да свира, тако да сви они који су покретни могу се примаћи прозорима и слушати, одноосно гледати уметника...а за то време, кроз ходник, док болесницима хармоникаш одвлачи пажњу, износе се мртви. Наравно, не треба подсећати и на то да су уметници врло често делили борачку судбину, нашавши се под кишом метака или бомби.

Позната уметница Нина Сазонова присетила се како су током једне од представа, када су она и пријатељица весело играле �Даме�, налетели фашистички бомбардери. Сви су залегли, а глумици је у глави била само једна мисао - како је она погодна мета у свом јаркоцрвеном костиму. Али, као што се често дешавало, у том тренутку присебни борци су покрили глумице шаторским крилима и спасили им живот. Други пут је иста глумица била заједно с ''гледаоцима'' неколико дана одсечена од главнине трупа, па се са њима скривала од нациста у шуми, све док се нису вратили на главни положај... А таквих случајева било је на стотине.

Интересантно је шта највише памте фронтовски уметници - то су светле, радознале и срећне очи њихових гледалаца, исте оне очи које су сваког дана гледале смрт и ужасе рата! Сигурно је да је морални ефектат таквих наступа био огроман. �Слушајте о нашим победама, треба да знате да је и култура њима допринела� ; те речи одјекивале су на различитим фронтовима и у различито време. Није изненађујуће што уметницима често нису дозвољавали да одлазе добровољно на прву линију фронта, јер се сматрало да су и у позадини исто тако важни. Лидија Русланова, Леонид Утесов, Волф Месинг, уметници Малог театра и други - помогли су фронту донирајући свој новац за куповину тенкова, ловаца и друге опреме. Најпознатији позоришни и филмски глумци, музичари и композитори: Љубов Орлова, Леонид Утјосов, Лидија Русланова, композитори Тихон Хреников и Матвеј Блантер, балетске играчице Татјана Вечеслова и Константин Сергејев, оперски уметници Павел Преображенски и Андреев били су чланови фронтовских позоришта.

Тешко је преценити подвиг концертних бригада током рата и срчану снагу уметности, која је осветљавала пут и није дозвољавала да душе ратника буду савладане тамом и ужасима рата. Уметници су пратили совјетске трупе све од Москве до Берлина: свирали су и певали пре него што су их послали на фронт ; наступали су пре битака, које су за многе борце биле последња; у позориштима или домовима културе у ослобођеним градовима, обележавајући тако победнички тријумф совјетске војске и совјетске културе. Играли су до последњег момента на првој линији фронта, и онда када је сирена завијала или кад су меци почели да звижде. Играли су чак и за једног јединог војника . Како се присетио један од уметника позоришта Вахтангов, �на фронту смо се осећали као своји људи, а у Москви смо се осећали помало као гости�. Тако се уметност борила у једној формацији, раме уз раме, заједно са целим народом!

Вреди, овом приликом, сетити се чувене сцене из филма ''Битка за Москву'' када код Дубосекова, у борбени поредак 316. стрељачке дивизије Панфилова долази , ни мање ни више, хор Александров! Тамо се сусрећу с Рокосовским и предочавају му своју жељу да певају борцима у рововима. Рокосовски им то не дозвољава, али наређује да се прикупе пољски телефони и да они у слушалице певају ''Свети рат''. Знајући да је Озеров прошао рат, претпостављам да је ова епизода истинита, али ја у бројној литератури коју поседујем, нисам нашао на податак да ли је то још један од митова који су допринели победи или истина. Како су они стигли до предње линије, како се баш један Рокосовски нашао тамо, све су то дилеме и непознанице, али остаје чињеница да је та епизода више него ефектна са становишта теме којом сам се под овим насловом бавио.

Ostalo :: Stvaraoci koji su voleli oru�je i u�estvovali u ratovima i revolucijama

nobody@mycity-military.com (natrix) — Wed, 17 Feb 2021 15:29:34 +0100

Stvaraoci koji su voleli oru�je i u�estvovali u ratovima i revolucijama

Stvarala�tvo je uvek bilo vezano, iako paradoks, sa ratovima. Najbolja dela - i pisana i naslikana i fotografije, nastajala su u ratovima i izme�u ratova.

Najve�i stvaraoci su bili tako�e ti koji su u�estvali u ratovima, revolucijama. Koji su zabele�ili istoriju kroz svoja dela i koji su bili deo te istorije....
I oni koji su za svoju zemlju, ideal, dali �ivot. Bilo kao ratnici, revolucionari, nau�nici, , istra�iva�i, samo pisci, fotografi, bolni�ari, slikari, novinari, �pijuni, obave�tajci, piloti, zarobljenici, disidenti, politi�ki prognani, oni koji su ratovali na strani saveznika ili nacista...
Ma� i pero se vekovima isprepli�u...

Jedan od povoda za ovakvu temu je �lanak koji je iza�ao na portalu Sputnjik o Pu�kinu piscu koji je voleo i oru�je i dvoboje..

Ruski pesnik Aleksandar Pu�kin �esto je u svojim delima opisivao dvoboje. Mnoge detalje je preuzimao iz li�nog iskustva, po�to je bio strastveni u�esnik u duelima. Dvoboj sa �or�om Dantesom bio je fatalan za pesnika, a njegovog suparnika od smrti je spasila �ista sre�a.

Prema tvrdnjama prou�avalaca pesnikove biografije, Pu�kin je prvi put tra�io zadovoljenje na dvoboju kada mu je bilo 17 godina. Planirao je da se suo�i sa svojim ujakom Pavlom Hanibalom, s kojim se posva�ao zbog jedne dame. Sve se, me�utim, dobro zavr�ilo, ro�aci su se pomirili i dvoboj nije bio odr�an.

Biografi smatraju da je samo tokom dve godine, od 1820. do 1822, u vreme kada je boravio u Odesi i Ki�injevu, Pu�kin najmanje 15 puta bio izazivan na dvoboj, ili je sam pozivao svoje suparnike da odmere snage.

Nije se svaka od tih sva�a zavr�avala direktnim sukobom, �emu su u velikoj meri doprineli pesnikovi prijatelji, a posebno general Ivan Inzov. On je smatrao da je pesnik isuvi�e talentovan i perspektivan da bi mu dozvolio da izgubi �ivot zbog gluposti.

Pu�kin je 1819. godine zavr�io licej i predao se zadovoljstvima velikog sveta. Postoji pri�a o tome da mu se jednom prilikom, dok je igrao karte, u�inilo da jedan od igra�a vara. Bio je to grof Fjodor Tolstoj, poznat pod nadimkom Amerikanac. Pu�kinu je odgovorio da su njegove primedbe ta�ne, ali da ne namerava da se o tome raspravlja. Ipak, pesnik je zatra�io zadovoljenje na dvoboju.
Smatra se da je ovim pri�ama Pu�kin pokazao �ta misli o dotada�njoj ruskoj prozi, i pokazao nameru da stvori novu rusku knji�evnu tradiciju.

Pu�kinovi savremenici su tvrdili da je on uvek bio u dobroj fizi�koj formi i da je odli�no baratao vatrenim oru�jem. Jo� u Liceju pesnik je radovao svoje u�itelje uspesima u predmetima kao �to su ma�evanje i ples. Uvek je voleo da pliva, bio je odli�an jaha�, u�ivao je u dugim �etnjama i bavio se boksom.

Izvor za ceo tekst:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Aleksandar Blok

Pesnik koji se razo�arao u revoluciju...
Pod uticajem revolucionarnih previranja u Rusiji, pesnik napu�ta kona�no i svoju dru�tvenu izolaciju, priklju�uje se naprednim strujama i u svojoj najpoznatijoj poemi Dvanaestorica (1918.) daje viziju revolucije.
-Ose�am da veliki doga�aj dolazi, ali �ta je ta�no nisam otkrio-, napisao je u svom dnevniku tokom leta 1917. godine. Blok je, sasvim neo�ekivano, prihvatio Oktobarsku revoluciju kao kona�no re�enje ove apokalipti�ne �e�nje.

Do 1921. godine, Blok je postao razo�aran Ruskom revolucijom. Blok se �alio Maksimu Gorkom da je njegova �vera u mudrost �ove�anstva� zavr�ena. U roku od nekoliko dana Blok se je razboleo. Njegovi lekari zatra�ili su da Blok bude poslat na le�enje u inostranstvo, ali mu nije bilo dozvoljeno da napusti zemlju. Gorki je zatra�io vizu za njega. -Ako mu zabranjujete da ode u inostranstvo, i umre, vi i va�i drugovi �ete biti krivi za njegovu smrt!- Blok je dobio dozvolu 10. avgusta, nakon �to je preminuo.

Zahar Prilepin /1975./

Poznati ruski pisac, publicista i filolog, �lan partije Druga Rusija, veteran rata u �e�eniji, priklju�io se borbama u Donbasu postav�i zamenik komandira jednog bataljona u Donjeckoj Narodnoj Republici.

Vasilij �ukovski

Pu�kinov prijatelj, pisac, prevodilac, u�estvovao je u ratu 1812. godine.
Godine 1812. pridru�io se policiji i oti�ao da se bori protiv Napoleonovih trupa. U logoru u Tarutinu, napisao je delo �Pesma o logoru ruskih vojnika� koja je vremenom postala poznatija od svih dotada�njih poetskih dela.Pesma je bila u slu�bi marketinga privla�enja pa�nje naroda da se priklju�e ruskoj vojsci.
�ukovski je bio autor prve zvani�ne himne Rusije. �Ruska molitva� napisana je 1816. godine po uzoru na englesku himnu - -Bo�e �uvaj kralja-.

Visarion Grigorijevi� Bjelinski /1811.-1848/
Ro�en u porodici vojnog lekara, ruski knji�evni kriti�ar, jedan je od ruskih naprednih demokrata, koji se usprotivio carskoj strahovladi i njenim progonima.

Dmitrij Mendeljejev

Hemi�ar, Dmitrij Mendeljejev bio je jedan od agenata ruske obave�tajne slu�be u 19. veku, rekao je Sergej Nari�kin, direktor ruske spoljno-obave�tajne slu�be, u intervjuu za list �Istorik�, u broju koji je posvećen 100-godi�njici ruske obave�tajne slu�be.
Mendeljejev je svojevremeno dobio informacije potrebne za organizaciju sigurne proizvodnje bezdimnog baruta na bazi piroksilina u Rusiji. Prednosti ovog baruta bile su u tome �to se njegovom upotrebom povećao domet ga�anja i ta�nost. Francuzi su prvi izmislili piroksilin u prahu, ali oni nisu �eleli ni sa kim da podele svoje znanje.

U Rusiji je krajem 1880-ih u fabrici Ohtenski u Sankt Peterburgu organizovana proizvodnja bezdimnog baruta piroksilina za novu - pu�ku i poljski top. Me�utim, bilo je potrebno proizvesti takav barut koji bi se koristio za pu�ke bilo kog kalibra, a u po�etku to nije bilo moguće. Bilo je mnogo problema i �ak je do�lo do eksplozije piroksilinske su�are.
Kako bi savladao sve tehnolo�ke nijanse, Mendeljejev je poslat u Francusku po uputstvima ruskog Ministarstva rata 1890. godine.
Putovanje je zvani�no bilo �isto nau�ne prirode. U Francuskoj je Mendeljejev koristio prijateljstvo sa lokalnim hemi�arima. Uspeo je da se informi�e o tome kako su Francuzi prevazi�li gre�ke u proizvodnji bezdimnog baruta. Dobijene informacije su zatim primenjene u proizvodnji ove supstance u Rusiji.

Nari�kin je primetio da su pre formiranja ruske spoljne obave�tajne slu�be kao posebne profesionalne strukture ljudi razli�itih zanimanja i profesija bili uklju�eni u dobijanje potrebnih informacija.

Aleksandar Sergejevi� Gribojedov

Ruski diplomata, pisac i kompozitor i obavet�tajac. Ro�en u Moskvi, preminuo u Teheranu.
Va�io je za vrlo talentovanog �oveka. Studirao na moskovskom univerzitetu od 1810 do 1812. Za vreme Napoleonove invazije stupio je u huzarski puk, u kojem je slu�io do 1816.. 1818. slan je kao diplomatski predstavnik Rusije u Persiju pa onda preba�en u Gruziju. Zbog dobrog poznavanja jezika slu�io je na granici sa Persijom u tada�njen gradu Tiflis (dana�nji Tbilisi). U me�uvremenu bavio se i sa pisanjem.
Nakon Turkmen�ajskog dogovora, koji je bio u korist Rusije i na �tetu Persije, u Persiji je vladala mr�nja prema Rusima. �rtva protivruskih nemira je bio u jednom incidentu i Aleksandar Gibojedov, koji je tada slu�io u ruskoj ambasadi u Teheranu.
Zbog velike nadmo�i rulja je pobila sve u ambasadi zajedno sa samim Gribojedovim, �iji le� su razvla�ili po gradu 3 dana, a njegova je glava zavr�ila kao relikvija.

Nikolaj Mihajlovi� Pr�evalski /1839.-1888/

Ruski geograf, istra�iva�, zavr�io je gimnaziju i stupio u vojnu slu�bu kao podoficir.Za vreme diplomiranje na Akademiji bilo razdoblje pobune, a u suzbijanju u kom je u�estvovao i sam Pr�evalski.
U�estvovanje u suzbijanju poljskog ustanka prisililo je Nikolu Mihajlovi�a da ostane u Poljskoj.
Za njega se smatra da se tako�e bavio obave�tajnim aktivnostima. Uz obavljanje svojih ekspedicija...

Lav Tolstoj

Grof Lav Tolstoj je tako�e bio ratoboran. U�estvovao je u borbama na Kavkazu, zatim u odbrani Sevastopolja, zbog �ega je dobio orden Svete Ane, kao i neke druge medalje.

Arkadij Gajdar
Ruski de�iji pesnik, vojni dopisnik, zapovednik Crvene armije, u�esnik, Gra�anskog rata, Otad�binskog rata.
Gajdar je prvi put poku�ao da stigne na front jo� sa deset godina, ali mu to nije uspelo, samim tim nije ratovao u Prvom svetskom ratu. Me�utim, kad je navr�io 14, uspeo je da se upi�e u redove Crvene armije.
Iz Crvene armije je demobilisan zbog neuroze i o�te�enja ki�mene mo�dine posle ranjavanja.
U Drugom svetskom ratu je radio kao novinar �Komsomoljske pravde�, ali nakon �to je jugozapadni front bio opkoljen, priklju�io se vojsci kao mitraljezac. Upozoriv�i, spasio je svoje drugove.
Oktobra 1941. godine se na�ao u opsadi nema�ke vojske, gde je i poginuo.
Smatra se da ga je izdao neko iz sela.

Osip Mandelj�tam

Sovjetski pesnik, zapravo je svoj �ivot zavr�io 1933. godine, nakon �to je napisao i naglas pro�itao poznati epigram protiv Staljina, kratku pesmu u kojoj je opisao stra�nu stvarnost pod Staljinovom vladavinom. Skepti�an prema sovjetskoj vladi, Mandelj�tam je nastavio da �ita pamflet, iako je njegov prijatelj Boris Pasternak rekao da je to samoubistvo.

Nije dugo �ekao kaznu i vlasti su ga uhapsile. Pet godina su on i njegova supruga morali da �ive u udaljenim podru�jima u egzilu i siroma�tvu. Pesnik je �ak poku�ao da po�ini samoubistvo skakanjem kroz prozor, ali u tome nije uspeo. Godine 1938. je ponovno uhap�en i poslat na Daleki istok kako bi petu godinu zatvora proveo u radnom logoru.
Umro je u Vladivostoku 27. decembra, potpuno iscrpljen i gladan. Njegovo telo je sahranjeno u zajedni�koj grobnici s mnogim drugima.

Nade�da Mendelj�tajm ,supruga Osipa Mandelj�tajma je bila njegova verna pratilja u�ila je njegove stihove napamet, jer je kao pisac bio zabranjen, kasnije je to sve iz njene glave preto�eno u knjige.

Taras Grigorovi� �ev�enko

Po kome se zove Nacionalni univerzitet Kijeva, jedan od najve�ih ukrajinskih pesnika, slikar i humanist
Teme koje preovla�uju u njegovim delima su te�ak polo�aj ukrajinskog seljaka, �e�nja za sre�nim vremenima domovine, �elja i nada za socijalno i nacionalno oslobo�enje Ukrajine.
1841. objavio je epsku poemu Gajdamaki, gde je opisan krvavi obra�un Ukrajinaca protiv poljske vlastele.

Borave�i u Ukrajini �ev�enko postaje �lan slovenofilskog �irilometodijevskog dru�tva koje je zagovaralo slobodu i ravnopravnost svih slovenskih naroda. Posle tajne dojave, �lanovi Dru�tva, a sa njima i �ev�enko bivaju uhap�eni i prognani. �ev�enka su kao obi�nog redova poslali na Ural, a zatim u Kirgisku pustinju na obali Aralskog jezera, uz li�nu carevu zabranu da slika i pi�e.
�ev�enko u progonstvu kri�om pi�e, pravi crte�e kriju�i ih u vojni�kim �izmama.
Nakon deset godina, pomilovan je uz uslov da se ne vra�a u Ukrajinu i Petrograd.
Godina �ev�enkove smrti podudarila se sa godinom zvani�nog ukidanja kmetstva, �to se u narodu shvatilo kao blagodat koju je pisac ostvario svojim mu�eni�kim �ivotom.

Ilja Erenburg

Erenburg je bio sovjetski novinar i pisac koji je do�ao u �paniju kao repoter i zavr�io kao borac. Pre toga je �iveo u Parizu i dru�io se sa slikarima kao �to su Pablo Pikaso, Amedeo Modiljani i Diego Rivera, gde je vr�io uticaj na politi�ku radikalizaciju francuske intelektualne elite.
Budu�i da je bio prijatelj mnogih na evropskoj levici, Erenburgu je povremeno dopu�tano od strane Staljina da pose�uje Evropu i da sprovodi kampanje za mir i socijalizam, po�to su veze izme�u Evrope i Sovjetskog saveza bile klimave. I on je tako�e bio prisutan tokom opsade Madrida i borio se zajedno sa Tristanom Carom.
Erenburg je postao kontroverzna figura tokom II svetskog rata, jer je zagovarao sprovo�enje genocida nad nema�kim narodom i podr�avao je silovanja koja su sprovodili sovjeti u okupiranoj Nema�koj

Danil Harms

Pisac poznat po svojim pesmama i pri�ama apsurda, kao i duhovitim eksperimentima s jezikom, nije imao mentalnih problema. Ipak, on je la�irao �izofreniju kako bi izbegao odlazak u vojsku i borbu protiv Nema�ke. Ideja borbe i pucanja u ljude ga je pla�ila, pogotovo jer je bio nema�kog porekla i pacifista.
Godine 1939., kada je Drugi svetski rat ve� po�eo, odglumio je mentalnu bolest i dobio zvani�ni status koji mu je omogu�io da ne ode u vojsku. Ipak, po pitanju budu�nosti nije bio nimalo optimisti�an. �Otpuza�emo sa ise�enim nogama, dr�e�i se za zidove u plamenu", citirao je Harmsa njegov poznanik Pavel Zaljcman u svojim memoarima.
Stvari se nisu dobro zavr�ile po Harmsa - poslat je u zatvorsku psihijatrijsku bolnicu u tada�njem Lenjingradu, gde je 2. februara 1942. umro od gladi tokom 900-dnevne nema�ke opsade kada nije bilo dovoljno hrane za obroke pacijenata. Imao je 36 godina.

Da nije folirao mentalnu bolest, a da se pridru�io vojsci, mozda ne bi poginuo ovako je umro od gladi kao folirant.

Antoan de Sent Egziperi - pisac -Malog princa-

Antoan de Sent Egziperi ro�en je 29. juna 1900. godine u Lionu u Francuskoj. Rastao je u porodici sa petoro dece (on je bio tre�e). Iako je od detinjstva pokazivao sklonost ka pisanju ipak je prevagnula njegova �elja da postane pilot. Ipak, �ak i kada je profesionalno po�eo da se bavi letenjem (od 1921. godine) nastavio je da pi�e.Godine 1926. iza�ao je njegov prvi roman Avijati�ar. Nastavlja svoju leta�ku karijeru (1930. godine dobio je Orden legije �asti za zasluge u civilnoj aero-nautici), ali i da objavljuje knji�evne �lanke, pri�e i romane. Za vreme Drugog svetskog rata bio je pilot u okviru savezni�kih snaga u borbama protiv nacisti�ke Nema�ke. Poginuo je 31. jula 1944. godine.

Pablo Neruda

Poznati �ileanski pesnik Pablo Neruda bio je na diplomatskoj poziciji u Barseloni. Tamo se sprijateljio sa piscem Federikom Garsijom Lorkom. Kako je �paniju sve vi�e zahvatao gra�anski rat, Neruda je postajao politi�an po prvi put. Njegovo iskustvo u �panskom gra�anskom ratu i ono �to je za njim usledilo su ga pomerili od fokusiranosti na privatan rad ka smeru kolektivne obaveze.
Po�to je Lorka streljan, Neruda se posvetio borbi protiv fa�izma. Imaju�i u vidu njegove govore i ono �to je pisao, Neruda je svoju podr�ku pru�io �panskoj Republici, objaviv�i zbirku pesama ��panija u mom srcu� 1938. Izgubio je svoj polo�aj konzula, zbog politi�ke militantnosti.
Kada je Republika izgubila rat, Neruda je izveo smelu evakuaciju oko 2000 izbeglica iz �panije, uglavnom boraca, i njihovih porodica, sa�uvav�i ih od sigurne nacisti�ke odmazde. Pomogao je da im bude obezbe�en siguran politi�ki azil u njegovoj domovini, �ileu.

Tristan Cara

Jedan od najuticajnijih nadrealisti�kih pesnika i osniva� dadaizma Tristan Cara, Rumun poreklom, borio se na strani Republikanaca u nekoliko navrata tokom gra�anskog rata. �iveo je u Francuskoj kada je rat izbio i 1937. je u�estvovao u odbrani grada Madrida tokom opsade Frankovih snaga.
Po�to je pre�iveo tu opsadu, napisao je zbirku pesama pod nazivom �Pokoravanje ju�nih regiona�. Neke od ovih pesama su bile uklju�ene u publikaciju pod nazivom �Pesnici sveta brane �panski narod�.
Kako je rat bivao sve vi�e i vi�e preplavljen stranim politi�kim intervencijama i optu�bama za izdaju, Cara je preduzeo ambivalentniji stav prema Komunisti�koj partiji �panije. �esto je iznosio neprimerene izjave koje su ga �inile nepoverljivim u o�ima komunista.
Sa druge strane, bio je poznat po tome �to je sprovodio partijske direktive koje je davao Staljin, budu�i da je on bio jedan od arhitekata neformalnog su�enja slikaru Salvadoru Daliju, koji je optu�en da je Hitlerov simpatizer. Ubrzo posle �panskog gra�anskog rata, Francusku su okupirali nacisti. Cara se pridru�io pokretu otpora i proveo je ceo rat kriju�i se.

Ema Goldman

Ikao se nije bavila pisanjem proze, Ema Goldman je postala ikona feministi�kog pokreta �irom planete. Ro�ena je u Rusiji, ali je emigrirala u SAD, gde je bila veoma poznata po svojim govorima tokom radni�kih �trajkova. Njena politi�ka orijentacija je bila anarhizam i do�la u �paniju kako bi pru�ila podr�ku anarhisti�koj revoluciji koja se odvijala tokom rata.
�ivela je u komuni i bila je zadu�ena za englesku verziju �Informativnog biltena�, zvani�nog glasila �panskih anarhista. Nju je, kao i mnoge druge, ponela ideja da �e klasne razlike izme�u bogatih i siroma�nih napokon biti zbrisane. Godine 1937, anarhisti su oformili koaliciju sa Republikom. Goldman je ovaj �in smatrala izdajom jednog od glavnih principa anarhizma � distanciranje od svih dr�avih struktura.
Pisala je da je saradnja sa komunistima u �paniji �poricanje na�ih drugova u Staljinovim koncentracionim kampovima�. Sovjetski savez je, sa druge strane, odbio da �alje oru�je anarhisti�kim snagama i poveo kampanju baziranu na dezinformacijama protiv njih po Evropi i SAD.
Pa ipak, Ema Goldman je ostala lojalna anarhisti�kim ciljevima i povukla se u London gde je po�ela zvani�no da predstavlja pokret.

Ernest Hemingvej

Hemingvej je postao poznat po tome �to je prikazao svoje iskustvo ratovanja u I sv. ratu u svojoj knjizi �Zbogom oru�je�. U �paniju je poslat kao dopisnik Severno-ameri�ke novinarske agencije 1937. Skupa sa Jorisom Ivensom i D�onom Dos Pasosom, napravio je film ��panska zemlja�.
Kao ratni reporter u �paniji, tokom gra�anskog rata, pisao je za severnoameri�ke novine. U tom periodu Hemingvej se bavi pisanjem scenarija za dokumentarni film �panska Zemlja. Dok su bombardovali Madrid Hemingvej je napisao jo� jedan scenario i to za film Peta Kolona.
Hemingvej je opsadu Madrida, kasne 1937. godine, proveo pi�u�i svoju dramu �Peta kolona�, dok je grad bombardovan. Napustio je �paniju posle te bitke, ali se vra�ao jo� dva puta tokom 1938. Prisustvovao je bitki za Ebro, koji je bio jedno od poslednjih republikanskih upori�ta i bio je me�u poslednjim engleskim i ameri�kim novinarima koji su napustili �paniju, upravo pred sam, neizbe�an poraz.

D�ord� Orvel

Erik Artur Bler, engleski pisac, poznat po svom pseudonimu D�ord� Orvel, autor klasika -1984- i -�ivotinska farma-koja oslikava stanje u svetu tada�nje vo�enje politike iz pera u realnosti kriti�ara taljinizma , pre�iveo je svoja iskustva u �paniji. Stigao je tamo 1936, spreman da se bori protiv fa�izma, ali je ubrzo shvatio da se front koji se borio protiv Franka sastojao od slabo povezanih frakcija sa dubokim ideolo�kim razlikama. Me�u njima su bili komunisti, socijalisti, anarhisti, trockisti, lenjinisti i drugi. Orvel je bio obu�avan za policajca pre �panije i radio je za Indijsku kraljevsku policiju u Burmi.
Brzo je napredovao u slu�bi i uskoro je postao asistent oku�nog nadzornika za grad Siriam. Njegova obuka mu je pru�ila prednost u �paniji i ubrzo je postavljen za kaplara u Republi�koj vojsci. Franko je u su�tini uspeo da odvoji biv�u vojsku od dr�ave, tako da ljudi koji su branili Republiku retko su bili profesionalni vojnici, a mnogo �e��e radnici, seljaci i inozemni volonteri.
Po�to se neko vreme borio na frontu, Orvel je upao u frakciona�ke rasprave 1937, pa je �ak i progla�en za fa�istu od strane Komunisti�ke partije �panije, koja je bila pod direktnim uticajem sovjetske tajne policije, NKVD-a.
Oni su u �paniji poku�avali da pretvore republikanske snage u marionetsku vojsku koja bi jedino branila interese staljinisti�kog Sovjetskog saveza, a ne interese Republike. Ovo je izazvalo mnoge progone me�u Republikancima, i generalno razo�aranje u Sovjetski savez od strane boraca.
Po�to je bio tako oklevetan, i po�to je posvedo�io tako slepom rivalstvu me�u frakcijama, Orvel se razo�aran vratio u Britaniju. Njegovi romani bili su refleksije ovih iskustava, u kojima je opisivao totalitarne re�ime kroz alegoriju.
Oba romana i -1984- i -�ivotinjska farma- , mogu se primeniti i dana�njem vremenu, na stanje dru�tva i politi�ko stanje, sistem...

Tim O�Brajan
Tim O Brajan, Amerikanac iz Teksasa, pre�iveo je vijetnamski rat , zavr�io studije, postao novinar, pa pisac, mu� i otac, ali je rat ostao u njemu.
Ba� kada je rat u Vijetnamu dostigao kulminaciju po �rtrvama, Tim O Brajan biva regrutovan. Kao pe�adinac ratovao je trinaest meseci i za to vreme dva puta je ranjen. Knjige koje su opisivale ratno stanje u Vijetnamu bile su: i Teret koji su nosili, Potraga za Kaciotom, Kako ispri�ati pravu ratnu pri�u.
�ta su to po O�Brajanu vojnici nosili u rat?
Nosili su sav emocionalni teret ljudi koji bi mogli umreti. �aljenje, strah, ljubav, �e�nja � to su bili apstraktni pojmovi, ali su imali sopstvenu masu i specifi�nu gravitaciju. Imali su opipljivu te�inu. Oni su nosili sramne uspomene. Nosili su tajne jedva obuzdanog kukavi�luka, instinkt da be�e ili se uko�e u mestu ili sakriju. To je po mnogo �emu najte�i od svih tereta, koji nikad nisu mogli da odlo�e, koji je zahtevao savr�enu ravnote�u i dr�anje.

D�erom Dejvid Selind�er

U prole�e 1942. Selind�er je krenuo
u Drugi svetski rat navodno nose�i sa sobom �est poglavlja svoje knjige Lovac u �itu. U njoj je opisano posleratno stanje u Americi.
U knjizi Za Esme (devet pri�a) tako�e pri�e prete�no govore o posleratnom stanju. Opisuju�i kako je rat uticao na ljude i kakve je traume ostavio nastala je i pri�a Ujka Vigli u Konektikatu.

Artur Koestler

Agent Kominterne, komunisti�ke organizacije, koristio je svoj posao kao novinar za skrivanje svojih namera. Na taj na�in uspeo je da uz malo truda i la�nog obo�avanja politike Generala Franka obavi intervju sa njim.

Tokom intervjua dobio je dokaze da su nacisti�ka Nema�ka i fa�isti�ka Italija podr�avale Vo�u �panije i njegovu voljsku dobrovojcima, oru�jem i ostalom opremom. Biva otkriven i jedva uspeva da napusti �tab.
Kestler je bio pisac ma�arko-jevrejskog porekla, koji se predstavljao kao engleski novinar tokom gra�anskog rata u �paniji. Tamo je zavr�io 1936. kao Kominternin agent, skrivaju�i identitet svojim novinarskim akreditivima. To je iskoristio da se infiltrira u �tab generala Franka i da uradi intervju s njim. Kestler se pretvarao da je veliki simpatizer Franka i njegove politike, kako bi zadobio njegovo poverenje.
Tokom intervjua, Kestler je prikupio dokaze da nacisti�ka Nema�ka i fa�isti�ka Italija direktno podr�avaju Franka i njegovu vojsku tako �to �alju volontere, naoru�anje i ostalu opremu. Posle ovog otkri�a, razotkriven je i denucniran kao �pijun, pa je jedva uspeo da pobegne iz �taba.
Slede�e godine, Kestler je opet bio u �paniji, kao ratni izve�ta�. Nacionalisti�ke snage su ga uhvatile u Malagi i osudile na smrt. Umesto da ga streljaju, upotrebili su ga kao veoma vrednog zarobljenika u razmeni, kada je oslobo�ena �ena najboljeg nacionalisti�kog pilota, koju su uhvatile malo ranije republikanske snage. Posle �panije, Kestler se, poput Orvela, razo�arao u Staljina i njegovu pomo� �panskoj Republici, koja je zapravo postala zna�ajan faktor u njenoj propasti. Napisao je i roman u kojem osu�uje staljinizam �Tama u podne� 1941. godine.

Gertruda Stajn

Zajedno sa Alis B. Tolkas-umetnicom jevrejskog porekla, pre�ivela je neda�e ratova koji su zadesili Evropu. Volontirale su tokom Prvog svetskog rata i uspele da pobegnu nacistima u Drugom svetskom ratu.
Svoja iskustva kao Jevrejka, pi�u�i o oba velika rata, prenela je u knjizi Ratovi koje sam videla.
-Dobar rat je onaj u kome je heroj svako ko ima herojstva u sebi, a u dobrom ratu je svako manje � vi�e heroj. E ovaj rat nikako nije dobar rat.-

D�. R. R. Tolkin

Delo Gospodar prstenova
nastalo je tokom Prvog svetskog rata, napisano rukom vojnika Tolkina.
Pri�e o Srednjoj zemlji mo�da ne bi bile iste da rat nije ostavio jak uticaj na Tolkina. Ve�ita borba dobra i zla. O kome je zaista pisao i ko je bio zmaj Smaug ostaje tajna.

-Rat mora da postoji, sve dok branimo svoje �ivote od uni�titelja koji bi sve pro�drali; ali ja ne volim blistavi ma� zbog njegove o�trine, ni strelu zbog njene brzine, ni borca zbog njegove slave. Volim samo ono �to oni brane. -

Izvor:literatura i internet.

PVO i sistemi VOJ :: S-300 jedno ime a dva sistema

nobody@mycity-military.com (Oluj2.1) — Mon, 01 Feb 2021 07:32:06 +0100

Verovato bi trebali na neke stvari da stavimo ta�ku, evo jedne mogu�e.

Dva sistema jedna oznaka S-300, Almaz i Antej

Protivazdu�nu odbranu teritorije, ili teritorijalnu PVO, koja uklju�uje PA rakete, radare lovce i topove, razvili su Nemci na kraju Drugog svetskog rata, a najbr�e razvijali u pedesetim i �ezdestim Amerikanci i Sovjeti. Iako su u tome u po�etku prednja�ili, Amerikanci su od tog pravca u razvoju vojne tehnike u glavnom odustali, za�ti�eni daljinom svog ostrva-kontinenta i flotom nosa�a aviona. Sa agresivnim nametanjem ekonomske zavisnosti ostatku sveta, pre svega doju�era�njim prekomorskim kolonijama Britanije i Francuske, pre�li su dominantno na ofanzivne sisteme. SSSR, kao i carska Rusija pre njega, sa slabim izlazima na morska prostranstva i slabom flotom se sa druge strane uvek prvenstveno bavio zemljma koje sa njim grani�e. Od centralne Evrope, preko raznih delova Male Azije, centralne Azije do Kine, Ju�ne Koreje i Japana, pa i same Amerike na Aljasci, bili su NATO i narastaju�a Kina. Mnogi od tih rejona su imali velike vazduhoplovne snage koje su itekako mogle da ugroze SSSR bez obzira na njegove relativno velike i jake vazdu�ne snage. Pou�eni gorkim iskustvima protiv Luftvafea, morali su da ulo�e mnogo i na defanzivnu komponentu.
PVO je po svojoj definiciji defanzivan. Tako je SSSR tako�e u�ao u tu problematiku i to mo�da i na �irim osnovama, a svakako je u toj oblasti daleko najvi�e radio, da bi u sedamdestim izbio na prvo mesto. Do tih godina je SSSR u potpunosti razvio i rakete i topove za trupnu PVO, kao ni jedna druga dr�ava u istoriji do danas.

Sve to to je logi�na posledica njegovog geografskog polo�aja, a on je sada dobrim delom preslikan na Rusiju. Zbog toga je krajem sedamdesetih i u osamdesetim SSSR imao vrlo razvijen sistem teritorijalne PVO. PA rakete, osmatra�ki radari, AWACS-i, pasivni pelengatori pa �ak i sredstva za elektronsko ometanje su bili ve�inom uvezani u dve glomazne ali gigantske hijerarhije, stariju Lu� i noviju Piramidu, koje su osim PVO raketa i raznih radara, kontrolisale i veliki broj lovaca, uglavnom �istih presreta�a (MiG-25, Su-15), koji su organski pripadali PVO teritorije a bilo je i nezavisnih lokalnih komandnih maloautomatizovanih lokalnih vr�nih hijerarhija uglavnom tipa Almaz-2. PVO teritorije je u SSSR-u bila vid a ne rod oru�anih snaga. Jedan manji deo snaga, uglavnom na krajnjem severu je imao slabiju hijerarhiju Vozduh-1M, a nju su imali i saveznici iz Var�avskog ugovora uz spomenuti Almaz-2 komandni sistem.

Kopnena vojska odnosno njen PVO koji je bio samo rod kopnene vojske je po sastavu oru�ja i tim hijerarhijama bila u po�etku daleko slabija ali je zato kasnije razvila mo�da i najbolje raketne sisteme, da bi krajem osme i po�etkom devete decenije u�la i ona u izgradnju slo�enih hijerarhija komandovanja zasnovanih na projektu Manevr.

Raketni sistemi do pojave S-300

Vratimo se na raketne sisteme i njihove osobine do pojave S-300. Teritorijalna PVO je raspolagala sa velikim brojem sistema poznatih pod oznakom sedamdeset pet (S-75) iza �ije oznake su se krile verzije pod nazivima Dvina (masovno izvo�ena i licencno porizvo�ena), Desna (izvo�ena) i Volhov koje su vremenom usavr�avane i pobolj�avane, pogotovu kao poslednja i najbolja verzija Volhov (masovno izvo�en a u poznim izvoznim verzijama poznat i kao Volga). Tako�e su raspolagali sa velikim brojem sna�nih dugodometnih raketa tipa dvesta (S-200) iza �ije oznake su se krile dve verzije, Vega (izvo�ena) i usavr�enija Angara, pa pri kraju SSSR-a i tre�a, malobrojna Dubna. Kako sistem dvesta nije bio pogodan za malovisinske ciljeve a ni sistemi sedamdeset pet nisu bili dovoljno dobri za njih, razvijen je i sistem sto dvadeset pet (S-125) iza �ije oznake su se krile dve verzije pod imenima Pe�ora (masovno izvo�ena) i ne�to bolja Neva (izvo�ena), mada je ovaj sistem manjeg dometa ipak zadr�ao ograni�enu mogu�nost ga�anja i visokih ciljeva. Raketni polo�aji po SSSR-u i kod saveznika su po pravilu sadr�avali sva tri raketna sistema da bi se dobila vi�eslojna odbrana i po visini i po daljini.

Trupna PVO je kasnila za teritorijalnom, ali je zato u onome �to se obi�no naziva druga generacija raketnih sistema u SSSR-u, stvorila vrlo mobilne i mo�ne raketne sisteme koji su �inili tako�e jednu vi�eslojnu odbranu. Najmanje visine pokrivala je Osa (u izvozu poznata kao Romb), male i srednje Kub (u masovnom izvozu poznat kao Kvadrat), dok je velike visne na ve�im daljinama pokrivao samo za tu ulogu namenjen specijalizovani Krug (izvezen samo u Poljsku). Naravno kopnena vojska se u trupnoj PVO za neposrednu za�titu oslanjala na veliki broj raketa lansiranih sa ramena u �itavom nizu modela (masovno izvo�enih) koji traje do danas pod imenima Strela dva, Strela tri, Igla (u tri verzije) zaklju�no sa dana�njom ve� �isto ruskom Verbom. Tako�e su kori��ene Strela jedan i njena usavr�ena verzija Strela deset (obe izvo�ene), koje su se lansirale sa vozila, a bio je i veliki broj samohodnih, relativno modernih �etvorocevnih topova dvadeset tri milimetra pod imenom �ilka (izvo�en); kori��ena je i masovno dvocevna verzija tog topa, danas poznat pod imenom Sergej. Pre njega su kori��eni i izvo�eni topovi pedeset sedam milimetara, trideset sedam milimetara pa i veliki topovi od osamdeset pet i od sto milimetara sa opti�kim i radarskim osmatra�ko ni�anskim grupama. Topovi od sto i od �ak sto trideset milimetara pripadali su teritorijalnoj PVO. Rakete sa ramena i dvocevne topove 23 mm koristila je i teritorijalna PVO za neposrednu za�titu svojih gore nabrojanih raketnih sistema koji su zamenili velike topove od osamdeset pet milimetara i ve�e.

Sama odbrana Moskve je bila slu�aj za sebe. Ona je u pedesetim i po�etkom �ezdesetih izgra�ena na najstarijem sovjetskom protivavionskom raketnom sistemu pod oznakom sistem dvadeset pet (S-25) imena Berkut. Taj kiklopski sistem je branio kru�no celu Moskvu u dva koncentri�ana kruga sa ukupno pedesetak sistema (56) i posedovao je krajnje neobi�ne i jednako gigantske sisteme radara i upravljanja sa sve svojim mnogobrojnim vertikalnim rampama za lansiranje u masi. Izgra�en je sa ciljem da se mo�e odbiti napad hiljadu (1000) bombardera u isto vreme iz svih pravaca, pa je posedovao i krajnje neobi�nu, i za dana�nje a kamoli za to vreme, osobinu da ga�a i do dvadeset (20) ciljeva istovremeno, istina sa lansiranjem u sektoru etapno na po pet a ne ba� istovremeno na dvadeset ciljeva, ali svejedno brojka je i za dana�nje pojmove strahovita. Ta osobina je pla�ena sa ogromnim instalacijama, prakti�no �itavim podzemnim gradovima i sa nekoliko desetina hiljada �lanova posluge tog unikatnog potpuno stacionarnog sistema. Kako je bio i najstariji po raketi, imao je velikih problema sa ga�anjem vrlo brzih ciljeva, niskovisinskih ciljeva ali i sa ga�anjem svih ciljeva manjih od bombardera, koji nikada nisu do kraja ni re�eni, mada je vremenom pobolj�avan sa dosta uspeha u tom pravcu nekoliko puta; ali je zato bio protivbombarderska barijera, �to je u doba hladnog rata bilo vrlo zna�ajno, barem na papiru jer tada je va�ila ideja prodora bombardera po velikim visinama a pogotovu stratosferskih izvi�a�a. Berkut je za takve ciljeve bio stra�an i po performansama ali i po ceni koja je danas nezamisliva. Sli�no je ra�eno i kod Amerikanaca na �etrdeset (40) pozicija �esnaest hiljada (16 000) raketa iz linije Najk. Jedina korist od Berkuta je, cini�no gledano, da je proizvedenih trideset dve hiljade raketa (32 000) dalo najmnogobrojniju i najdugove�niju lete�u metu (bilo je zapravo vi�e modela tokom decenija npr. Belka) na poligonima koja se jo� uvek i danas koristi pod imenom Stri�. Obaranje Stri�a je i danas ��kvalifikovan gubitak nevinosti�� u ruskim jedinicama PVO, posle slede te�e mete (a pre njega one ba� lake).
U ratovima negde izme�u 1965. i 1975., dakle pribli�no u toj deceniji, prvo se proslavila Dvina, masovno u Vijetnamskom ratu i prakti�no promenila izgled svekolikog svetskog boji�ta od tada pa nadalje do danas. Ni�ta manji uticaj ne�to kasnije nisu imale ni prve borbene upotrebe Pe�ora, Kubova, Strela i �ilki; sve prakti�no u nizu ratova na Levantu. Dvina je proterala i poslovi�ne �pijunske ameri�ke stratosferske mlazne podzvu�ne izvi�a�e, pre svega U-2 i B-57 sa neba SSSR-a, Kine, Kube i drugih zemalja ali i stratosferske izvi�a�ke balone.

Svi ti sistemi (Dvina, Pe�ora, Kvadrat) su imali nekoliko zajedni�kih i to negativnih karakteristika. Prvo, sve su to bili jednokanalni sistemi po cilju (osim naravno kiklopskog i jednako nepokretnog Berkuta), odnosno u isto vreme jedan ni�anski radar mogao je da ga�a samo jedan cilj, nije postojala mogu�nost unutar samog sistema da se odjednom, jednim ni�anskim radarom ga�a vi�e ciljeva, �to je nu�nost koja se pokazala ve� u Vijetnamu a i na Levantu. Drugo, svi ti ni�anski radari su imali vrlo ograni�enu mogu�nost samostalne pretrage u potrazi za ciljevima, u praksi vrlo mu�nu i neefikasnu a demaskiraju�u, �to je u stvarnim borbenim uslovima �esto bio vrlo ote�avaju�i faktor. Jo� u Vijetnamu su takti�ki postupci ameri�ke avijacije, a kasnije izraelske na Levantu koristili te mane. Tre�e, elektronske manipulacije sa radarskim zrakom su bile ograni�ene a tako�e su imali velike bo�ne lepeze (parazitski snopovi radara), osobine jako lo�e u smislu borbe protiv naglo razvijenih ometanja i ve� prisutnih na boji�tu protivradarskih raketa koje su Amerikanci grozni�avo razvili upravo u borbi protiv sistema Dvina u Vijetnamu a od toga su patili i pridodati akvizicioni i osmatra�ki radari u sistemima. �etvrto, sama konstrukcija ni�anskih radara je postajala sve slo�enija i time te�a za manipulaciju, �to je posledi�no imalo veliko vreme u zaposedanju i napu�tanju vatrenih polo�aja, a ta brzina u realnim ratnim uslovima je vrlo bitna za pre�ivljavanje PVO sistema.

Pojava Patriota i sopstvenih modela

Predpostavljate, na kraju se i pojavio raketni PVO sistem koji je poni�tavao skoro sve mane osim mo�da �etvrte navedene po redu. Bio je to revolucionaran sistem za svoje doba, po mnogo�emu bolje od bilo �ega �to je svet do tada video. Bio je to ameri�ki Patriot. Me�utim i sami Sovjeti su ve� radili na novoj generaciji kada su po�ele da pristi�u informacije o Patriotu, kojem je ina�e relativno dugo trebalo, �to i nije �udno za avangardan projekat, da pro�e sve faze u razvoju i ispitivanjima. Amerika je svakako majka savremene elektronike i uvek je bila malo ispred drugih po tome, no SSSR a sada Rusija je majka savremene tehni�ke fizike, ve�ina baznih stvari u ovim oblastima do danas je nastala u sudaru ta dva giganta. U ogromnoj meri Patriot je direktno uticao na novu generaciju sovjetskih raketa S-300 ali samo Almazovih, ne i Antejevih. Na kraju se desilo da dok Patriot jo� uvek i nije uveden u ameri�ko naoru�anje, SSSR po�ne da radi na svojem pandanu, pa su na kraju sovjetski modeli uvedeni u naoru�anje, neki pre, a neki skoro u isto vreme ili sa malim zaka�njenjem. Ipak u startu je bilo i vrlo bitnih razlika me�u Patriotom i sovjetskim sistemima �ak i Almazovim.
. Ministarstvo odbrane SSSR-a je zbog cene, poku�alo da nametne budu�im korisnicima novog sistema �to ve�u unifikaciju, a korisnici su bili PVO teritorije i Kopnena vojska, pa i flota ali ona nije imala bitniji uticaj. I tu nastaju u startu nepremostivi problemi koji �e dovesti do velikih kona�nih razlika i prema Patriotu i izme�u sebe samih. PVO teritorije je htela sistem sa dosta razli�itim TTZ (takti�ko tehni�kim zahtevima) od Kopnene vojske. PVO je �elela sistem koji �e da zameni pre svega ve� zastarele verzije sistema sedamdeset pet, verzije Volhova, ne�to Desni i po koju preostalu Dvinu. U to doba postale su jako aktuelne krstare�e rakete koje su Amerikanci ve� imali, kao i napad avijacije sa grani�no malih visina i kao jedna od glavnih osobina sistema je trebala da bude i odbrana od njih, �to je opet zahtevalo sistem koji �e zameniti i ve� pomalo zastarele (nedovoljno mobilne) Pe�ore i Neve. Kopnena vojska sa druge strane nije imala taj problem, ona je bila maloverovatan cilj krstare�ih raketa ali prvi cilj avijacije u niskom letu, no oni su kroz njih morali da se probijaju kroz niz topova, raketa sa ramena ili sli�nih sa vozila pa na kraju kroz Ose ili Kubove, a svi oni zajedno pa i pojedina�no imali su dobar potencijal za njihovo obaranje, makar na prvi pogled, a i svi su bili dobri po mobilnosti. Kopnenoj vojsci je osnovni problem bio sistem Krug, koji iako je bio na papiru dobar u svojoj specijalizovanoj osobini ga�anja visokih i vrlo visokih ciljeva, ipak nije zadovoljavo potpuno, jer mu je raketa bila slabo manevarbilna a stvarno upotrebljiv domet nezadovoljavaju�i; naime kao svi radiokomandni sistemi ni on nije ozbiljno mogao preko granice od pedeset do �ezdeset kilometara kosog dometa. Krug zvani�no nije nikad upotrebljen u borbi ali mi koji se bavimo ovom temom znamo da u stvari jeste, prvi put u Vijetnamu kada je isproban (kao �to su tamo do dan danas tajno isprobani i Neva i Kub, vrlo uspe�no ali istina samo isprobani) a drugi put je upotrebljen ��na blic�� sa kratkotrajnom dozom iznena�enja u Siriji 1982. sa zna�ajnim ali manjim uspehom i samo kratkotrajnim, pri �emu je zapravo vi�e pokazao mana nego vrlina. �to je jo� gore, Kopnena vojska je bila u potrazi za sistemom koji mo�e da obara takti�ke raketne projektile tada relativno masovne u NATO snagama kao �to su Lens ili Pluton i neki stariji modeli, pa joj se na teret stavljalo �ak i obaranje raketa Per�ing. Dakle trupna PVO je imala svojih drugih zamisli, gledali su u daleku budu�nost da �ilku zamene ne�im boljim (iz �ega je nastala Tunguska) bili su zadovoljni sa tek razvijanim i uvo�enim Osama i tek u daljoj budu�nosti su planirali njenu zamenu (iz �ega je nastao Tor) a kao zamenu za Kuba su ve� polako, sporo razvijali, sli�an i bolji sistem iz �ega �e nastati malobrojni Kub-M4 i na kraju pravi Buk. Njihovi pravi borbeni problemi su bili u stvari tada problemi integracije svih tih sistema odnosno razni ASU (Automatska Sredstva Upravljanja) i KSA (Komandna Sredstva Automatizacije) sistemi upravljanja a ne toliko sami raketni sistemi koji su bili zapravo moderniji od onih kojima je raspolagala teritorijalna PVO, osim naravno Kruga. Njima je dakle trebala jaka i dobra zamena za ve� dobrano i prerano, zastarelog Kruga, ali samo za njega.

Dakle postojala su dva protivre�na zahteva. Jedan od strane teritorijalne PVO za skoro univerzalan sistem, svevisinski, multikanalan po cilju, sa posebnim osobinama obaranja krstare�ih raketa i drugi, od strane trupne PVO, za specijalizovani sistem za srednje i velike visine sa posebnom osobinom ga�anja takti�kih balisti�kih raketa tako�e multikanalan po cilju i sa sasvim posebnim zahtevom velike prohodnosti odnosno uslovljen da bude na gusenicama. Postavljena su dva glavna projektanta, legendarni Bunkin (na �elu Almaza) sa jo� legendarnijim in�enjerom rakete Gru�inom (Fakel) za teritorijalnu PVO, a Jefremov (Antej) sa in�enjerom rakete Ljulevim (Novator) za Trupnu PVO. Bunkin i Gru�in su imali ve�u politi�ku te�inu od konkurenata jer je prvi nasledio mitskog Raspletina a drugi bio tvorac svih raketa teritorijalne PVO osim Berkuta. Sa druge strane Jefremov i Ljuljev su znali da ako ispune TTZ potra�ioca, da �e Kopnena vojska stati iza njih bez obzira na ��mo撒 Almazove ekipe a presudnu podr�ku im je pru�io Kule�ov na�elnik GRAU. Iako je Krug bio slab sistem ispunio je TTZ-a a polovinu problema je vukao iz lo�eg na�ina upravljanja preko KSA sistema Krab-1, mada �ak i tako ako je delovao u slojevima sa Kubom ispred sebe vr�io je uspe�no svoju projektovanu du�nost. Kako su bili mnogo ��bogatiji unutar sovjetskog vojnog sistema��, teritorijalna PVO je tih godina sna�no napredovala u uvo�enju novih KSA i ASU, dok je Kopnenima, prakti�no ��uvaljen�� najstariji oblik tipa Krab-1 ispod jednako zastarele vi�e hijerarhije Vozduh-1P i on je i ina�e anemi�ni sistem Krug u�inio totalno beskrvnim, a kasnije je uspe�no upropastio i Kuba. Pri tome je Kopnena vojska ranije ve� gledala kako se tro�e milijarde dolara na sistem Berkut a za njih u isto vreme nije bilo ni�ega osim gomile topova. Nije to bila jedina stvar na koju su sa ��sumnjom�� gledali ljudi Kopnene vojske. Intervencije u te�kim projektima Kuba i Ose, kod kojih je dolazilo do velikih smena i projektanata i �itavih biroa, su bile sa ��ume�ano��u�� ljudi koji pripadaju Teritorijalnoj PVO, a kako nisu sve te intervencije bile ��principijelne��, to je navuklo vrlo veliku sumnji�avost Kopnene PVO. Sa druge strane Teritorijalna PVO, kao vid oru�anih snaga odnosno bogatiji i mo�niji pa i stariji brat, da tako ka�emo, je oduvek, sve do integracije Almaz-Anteja, gledala sa visine i sa odre�enom dozom omalova�avanja na Trupnu PVO.

Tako su stvoreni uslovi da nastanu dva sasvim razli�ita sistema. Jedan Bunkinov, S-300P, dobrim delom po uzoru na Patriota kojeg ne�e dosti�i u prvoj S-300PT, pa �ak u potpunosti ni u drugoj varijanti, S-300PS, ali �iji �e dalji razvoj dovesti do daleko mo�nijih sistema, S-300(PM, PMU-1, PMU-2, PM-2) �ija se razvojna linija zavr�ava sa S-400 (mada je on ipak dosta razli�it ali porodi�ne sli�nosti se ose�aju). Drugi sistem je bio Jefremovljev S-300V-1, kao potpun serijski S-300V(VM) da bi danas bio u obliku S-300VMD (poznat kao Antej-2500) kao i najnoviji S-300VM-4 (istovetan modernizovanom Anteju-2500 u izvozu).

Kako je razvijan S-300PT(PS, PMU-1) Almaz

Prva varijanta S-300PT Almaza, ponegde imenovana kao Birjuza, namenjena za teritorijalnu PVO, je fakti�ki bila po uzoru na Patriota, slabija od Patriota ali je imala i fundamentalane razlike njoj u korist. Sli�nosti sa Patriotom su bile slede�e. Kao ni�anski radar kori��ena je FAR, fazna antenska re�etka, prohodnog tipa. Bila je obezbe�ena vi�estruka multikanalnost po ciljevima,odnosno moglo je da se ga�a �est (6) ciljeva istovremeno. Radar je u fazi ga�anja imao vrlo �iroki sektor pretrage u kome je lako vr�io zahvate. Razlike su sa druge strane bile znatne i ne sve u korist Almaza. Prvobitna verzija rakete imala je �isto radiokomandno vo�enje, istina sa daleko boljom metodom ga�anja od do tada za prethodnike sa refleksnim antenama uobi�ajenih tri ta�ke, polupreticanja i preticanja; Almaz je u ovom slu�aju primenio savr�eniju metodu jer ina�e ne bi bila ni mogu�a osobina multikanalnosti po cilju (multi-didgit). �itav radar je mogao da se podigne na stub, �ime je omogu�eno i ga�anje krstare�ih raketa na uobi�ajeno jezerima i �umama ispresecanoj sovjetskoj teritoriji. Usled slabijih osobina radara po osmatranju (u odnosu na Patriota), sistem je zavisio od osmatra�kih odnosno akvizicionih radara i svaka jedinica je u startu imala integralni veoma mo�an radar (autor ovih redova ga obi�no naziva Stervjatnik-Le�inar mada se kod Rusa sre�u izrazi Pelikan pa �ak i Velika Ptica po NATO kodu) koji je svojim podacima snabdevao tri ni�anaska radara i koji je bio vrlo savremen �ak i danas unikatan (zaista analogov njet za njega) ali ipak za srednje i velike visine. Kako ni on nije bio dovoljno dobar za najmanje visine razvijen je jedan neobi�an usko specijalizovani radar niskovisinac, sa mogu�no��u rada u sektoru tipa Krokodil koji je po pravilu dizan na stub i koji je ostvarivao velike domete u zahvatu krstare�ih projektila. Ni�anski radari (u teritorijalnoj PVO jedan ni�anski radar se naziva divizionom) na posebno opasnim pravcima ili predvi�eni da pre�u u samostalni rad su opremani i jednim svevisinskim detektorom sa odli�nim niskovisinskim osobinama tipa Niva (ST-68U) koji se tako�e mogao podi�i na stub. Stervjatnik se nije mogao podi�i na stub usled te�ine i slo�enosti ali su zato za taj slu�aj razvijene gigantske �etvorostubne platforme. To podizanje na stubove i platforme u uslovima ogromnih ravni�arskih prostora ispresecanih �umama, rekama i jezerima ima smisla na prostranstvima Rusije, ali za manje zemlje, pogotovu brdske gde se dejstva u VaP-u (Vazdu�ni Prostor) de�avaju u brzim �estim nizovima �arka�kog tipa je krajnje opasno jer zahteva mnogo vremena, naime podizanje radara na stub traje od jednog do dva sata (postoje dve visine stubova) i ni najnovije verzije stubova nisu uspele to vreme da smanje ispod �etrdeset minuta i to za stubove manje visine.

Najve�a razlika izme�u Almazovog S-300 i Patriota je u radnoj frekvenciji radara. Dok Patriotov radar radi u C bandu (4-6 GHz) i to sredinom banda, radar S-300 radi u X bandu (8-12 GHz) i to njegovom ni�em delu. Ta razlika izazva su�tinski druga�ije osobine sistema u svojim baznim funkcijama. Patriot su Amerikanci i pored svoje visoke modernosti zamislili samo kao sistem poslednje odbrane aerodroma, baza i luka. Mre�ne hijerarhije kod Amerikanaca dugo nisu kvantitativno za�ivele, �ak ni danas, oni ih stvaraju ad hoc. Tako je sistem u startu bio u modelu boji�ta gde je po pitanju stanja u VaP-u u velikoj meri oslonjen sam na sebe. Usled toga on ima ozbiljan pretra�iva�ki mod za samo otkrivanje ciljeva i zbog toga su se odlu�ili za frekventno podru�je koje daje dobre rezultate u preta�ivanju, pogotovu niskolete�ih ciljeva, dok je onda usled tehni�kih razloga tj. kori��enja iste antene, mod ga�anja mogao da bude samo sa pola GHz ve�om frekvencijom. Sovjetski pristup je bio da je ni�anski radar u glavnoj ulozi ni�anski, modovi pretrage su samo radi lak�eg zahvata ili sekundarno osmatranje grani�no malih visina radi sigurnosti i dodatno osmatranje kada nema ko drugi komandovano sa vi�e instance. Tako�e mogu� je eventualno samostalan rad u krajnjoj nu�di. �injenica je da nema rasnog ni�anca ako nije u X ili �ak Ku bandu dok sa druge strane pretra�ivanje je slabije. Zbog toga ruski ni�anci u odnosu na Patriota posti�u ve�u efikasnost po nekim grani�nim ciljevima, pre svega lak�e tuku balisti�ke projektile jer tu ve�a frekvencija radara dolazi do izra�aja ali tako�e bolje zahvataju i niskolete�e krilate projektile svih vrsta, pogotovu danas one manje od klasi�nih krstare�ih raketa. Ipak slabije primarno otkrivanje ciljeva je kod sovjetskog modela uslovilo �itav poseban park akvizicionih radara koji su integralni deo sistema kao �to su u po�etku bili Stervjatnik, Krokodil i Niva a danas poslednja evolucija Stervjatnika i Padljot-P (tj. Lira 96), dok se sam Patriot, iako mo�e da ima �ak i bogate veze sa poslovi�no dobrim ameri�kim osmtra�kim radarima i danas uglavnom oslanja samo na sebe kao samodovoljan sistem. Vreme je pokazalo da je to samodovoljno osmatranje bila slepa ulica i da ako ni�anski radar nije dobro podr�an i to ne jednim, nego sa vi�e osmatra�kih radara i to u vi�e bandova sa zajedni�kom integralnom tercijalnom obradom na nekom ASU, nema kvalitetnog rada. Nije da Amerikanci to ne mogu, oni jednostavno ula�u pare u druge sisteme jer ra�unaju da njih niko tako ne mo�e ni da napadne pa im je i ovakav Patriot po njihovom mi�ljenju dovoljno dobar.

Ne�to posle pojave, dakle pomalo anemi�nog S-300PT, usledio je nekoliko godina kasnije S-300PS uglavnom poznat kao Volhov-6. To je ve� bio sistem koji se mogao meriti sa Patriotom po tome �to je na njemu napokon uveden sistem vo�enja rakete nazvan TVM (Truck Via Misille) kod Rusa poznat kao TU-2 (TeleUpravljenjije Vtaroje) �to je sistem koji spada u radiokomandne sisteme ali poseduje i pelengator u raketi za zavr�nu fazu �to ga delimi�no svrstava u samonavo�ene oblike. Tokom leta raketa se vodi prvo inercijalno na samom startu da bi u�la u pravac ga�anja, zatim (u ve�ini slu�aja) prima i korekcije na putanji a na samom kraju radar osvetljava cilj i pelengatorska glava se navodi na cilj ali ne jednako kao u sistemima SARH (Semi Automatic Radar Homing) ili poluaktivno radarsko samonavo�enje prema talasima odbijenim od cilja, ve� prema komandama sa zemlje koje idu ponovo na raketu. I detonacije bojevih glava su komandovane posebnim signalima radara po cilju a zatim hvatnim blizinskim upalja�ima na raketi.

To je tada bio jedan od najmodernijih sistema vo�enja ako ne i najmoderniji. Uklanjao je manu radiokomandnog vo�enja (RC ili TU-1) koje je do 30 km odli�no, ali preko te granice po�inje da gubi na ta�nosti, do 40 km se to ose�a mnogo no preko te granice ve� gubitak ta�nosti postaje problemati�an da bi do granice od 50 km imalo smisla ga�ati samo relativno velike ciljeve sa nekoliko, dve ili tri rakete ipaljene u red, koje imaju velike bojeve glave, ali i tada rezultat �esto podbaci. TVM sistem je u poslednjoj fazi, pelengatorom na raketi vr�io, da tako ka�emo, korekciju gre�aka vo�enja preko te granice. Usled mogu�nosti ometanja pelengatora na raketi a kako su kanali ka raketi i od rakete ka zemlji slabo podlo�ni ometanju, ceo proces korekcije se izra�unavao na zemlji, kori��enjem merenja na raketi i pore�enjem slike sa rakete i sa ni�anskog radara (ovo drugo je u stvari sekundarno i slu�i u nu�di pri nezahvatanju ili ometanju, primedba autora teksta). Istovremno prime�ujemo sli�nost pa i istovetnost pona�anja na po�etnom i srednjem delu putanje kod oba sistema (SARH i TVM) a razliku samo na poslednjem, �to i �ini da se TVM sistem smatra posebnim, odnosno da je proistekao iz radiokomandnog ali da ima osobine i samonavo�enja pa se tretira kao sasvim poseban. U njegovim osobinama se krije i malo poznata �injenica koja je rezultat opservacije autora ovog teksta a ne uvida u tehni�ku dokumentaciju i ispitivanja, naime metod je na samom cilju ne�to neta�niji od klasi�nog SARH metoda, ne za red veli�ina ali za vidljiv koeficijent. Zato rakete ovog tipa nikad nisu i nikad ne�e mo�i da budu ultimativno dobre za obaranje najte�ih ciljeva odnosno balisti�kih raketa i visoko supersoni�nih krilatih projektila . Naravno po tom pitanju je ograni�avaju�i faktor i konstrukcija rakete ali i kod nove dalekodometne rakete uveden je ARH a ne TVM koji po svemu sude�i nikada ne�e ��pregaziti�� 250 km dometa. To �to se Almaz hvalio sa tom osobinom godinama u vezi S-300PM-2 Favorit, je jo� jedna stavka iz oblasti analogov njet, istina Rusi su na FM-2 (mada to tek na S-400 ima punu snagu), za TVM dali dotatne opcije pa je to nazvano SAGG, Seeker Aided Ground Guidance gde postoji opcja SARH na raketi. Naravno postoji i prednost TVM-a u odnosu na SARH osim te mane; prednost je u tome da je ovakav na�in vo�enja otporniji na ometanje ako u borbenoj grupi aviona koji se ga�aju postoji takozvani ometa� radara u grupi. Ako ni�ta drugo SAGG (TVM) �e prvo da ��smlati�� upravo tog ometa�a prelaskom na HOJ (Homing On Jam) dok SARH ima dobre �anse da otka�e. TVM ima prednosti i protiv takozvanih bara�nih ometa�a, jer protiv njih mo�e lak�e da se bori �istom snagom upravo tom SAGG varijantom kada postaje sekvencijalni SARH, mada je to realizovano u punom potencijalu tek na S-400 a i SARH metoda Anteja sa mukom ali ipak dr�i korak dovoljno da bi za sada bila efikasna na taj na�in, no u borbi silom, SAGG su bolji uz ponovo samo malo manju preciznost. Ne najmanje zna�ajno je i da su Almazove rakete metoda TVM i SAGG ili TU-2 daleko manje pa i dosta jeftinije ukupno, lak�e za manipulaciju i posledi�no sa ve�im borbenim kompletima.

U odnosu na Patriota, S-300PS, uglavnom nazivan Volhov-6 u otovorenoj literaturi, je imao i jednu daleko bolju osobinu; to je sistem kompletno montiran na velika vozila to�ka�e sa pravom petominutnom pokretljivo��u, ne�to �to Patriot nikada nije ni poku�ao. Vertikalno sverakursno lansiranje je tako�e prednost sovjetskih modela mada ne toliko bitna. Svi S-300PT su u nekoliko godina bili usavr�eni po modelu S-300PS i dobili su TVM vo�enje �to je sa novom raketom pove�alo domet do 75 km sa prvobitnih 47 km. Tako usavr�ene Birjuze dobile su oznaku S-300PT-1. Interesantno je navesti da je ga�anje samo krstre�ih projektila, po podacima sa specijalizovanog niskovisinskog detektora Krokodila, pre samog zahvata ni�ancem, upravo tim radiokomandnim raketama malog dometa do sada narentabilniji i najefikasniji na�in ga�anja tog tipa vazdu�nih ciljeva. Kako te rakete polako nestaju, jer se davno ne proizvode, u tu svrhu sada moderniji oblici S-300 Almaz koriste ve� zastarele rakete dometa 75 km i 110 km a u budu�nosti �e koristiti verovatno i one od 150 km kako budu polako dostizale svoj vek trajanja. Svih tih nabrojanih raketa ima relativno mnogo, naro�ito onih od 75 km i od 110 (92) km, pa danas postoji �ak i jedna vrsta lete�e mete od njih.

Patriot mo�e zavni�no da ga�a osam ciljeva ali pri �emu samo tri (3) cilja mogu biti u zavr�noj fazi navo�enja, kako je gore opisano. Na osnovu iskustva sa S-300PS, mo�e se slobodno pretpostaviti da su realni brojevi i kod Patriota ne�to manji od tih deklarisanih. Naime iako je S-300PS mogao da zvani�no da ga�a 6 ciljeva istovremeno od kojih su samo dva mogla da budu u zavr�noj fazi, u praksi on je mogao stabilno da ga�a samo 4 cilja od kojih su dva u zavr�noj fazi. Neko sli�no umanjenje verovatno va�i i za Patriota. Kako god, u slede�oj modernizaciji S-300PS je dobio jo� jednu novu raketu koja je imala domet od devedeset dva (92) kilometara a odmah su tako usavr�ene i Birjuze tj. S-300PT-1 koje su tako modernizovane dobile oznaku S-300PT-1A (mi�ljenje autora). Domet je za izvozne verzije S-300PS (poznat kao S-300PMU), rakete za doma�u upotrebu imale su neznatno ve�i domet od pribli�no 110 km.

Pitanje kanalnosti po ciljevima i raketama

Na ovom mestu moramo da razjasnimo osobine sistema vo�enja TVM ili TU-2 u smislu njegovih multi-digit osobina ili broja kanala po ciljevima. Ako striktno formalno gledamo, sam Patriot koji ga�a devet (9), rani modlei kasnije 8 ciljeva istovremeno mo�e da ima samo tri (3) cilja u zavr�noj fazi navo�enja, Volhov-6 i Birjuza dva (2) u zavr�noj fazi pri �est istovremeno ga�anih. Dakle ako se dr�imo striktne formulacije istovremenog ga�anja ti sistemi mogu da ga�aju istovremno tri odnosno dva cilja istovremeno, ali singularno istovremeno. Razvoj elektronike tih godina je me�utim omogu�io da se iz velikog broja ciljeva koje otkrivaju akvizicioni radari (kod Patriota naj�e��e sam njegov radar u osmatra�kom modu), izvadi po algoritmu odabira manji broj pra�enih ciljeva (po nekim kriterijumima, opasnosti, udaljenja itd.) koji se uzima na stalno pra�enje a onda se na KP kod ni�anskog radara (kod S-300 PS ni�anac i njegov KP su na istom kamionu, a kod S-300V to radi KP diviziona na odvojenom guseni�nom vozilu) koji je snabdeven tim podacima o pra�enim ciljevima, uz upotrebu spostvenog radara ili bez nje, algoritmom kandidata (opet po nekim kriterijumima) izdvoje oni ciljevi koji su kandidati za ga�anje, predaju ni�ancu a neki od njih poslednjim algoritmom vatre (na samom ni�ancu u oba slu�aja) i ga�aju.

Naglo pove�ane performanse ra�unara su donele mogu�nost primenjenu na TVM sistemima, da se u tim algoritmima kandidata i vatre izabere vi�e ciljeva e�aloniranih po dubini i(ili) vremenu leta rakete do njih, tako da se sukcesivno u poslednjoj fazi kada radar mora da pre�e u mod osvetljavanja SAGG ili preciznog pra�enja po raketi TVM (mo�e da radi tako samo po dva cilja) na�u samo dva cilja, dok ostale prati i koriguje rakete ka njima, pa �im se u vrlo kratkom vremenu odrade ona dva prva cilja on odmah ili sasvim malo kasnije pre�e da ga�a i slede�a dva cilja u zavr�nom modu. Dakle i Patriot i Volhov-6 jesu multi-digit sistemi, ali samo trokanalni odnosno dvokanalni u baznom smislu a osmokanalni odnosno �estokanalni u vremensko prostornom e�alonu ili etapno jednom re�ju, e�alonu koji je vremenski (ne mora biti i prostorno) istina jako malen i sve to prolazi u praksi relativno dobro kao istovremeno ga�anje, iako kako smo videli, ne ba� istovremeno za sve, ve� dva po dva odnosno tri po tri. Ina�e stabilnost Patriota za ta tri cilja je jako jako upitna.

Upravo na ovoj osobini se razlikuju fundamentalno S-300 Almaza (dakle PT-1A, PS i nadalje i Patriot) od sistema S-300V koje je izveo Antej na �elu sa projektantom Jefremovim.

Kako je razvijan S-300V (V-1, VM, VMD, VM-4) Antej

Prosto re�eno S-300V Antej ne ga�a sukcesivno dva po dva cilja od �est po e�alonu, on zaista ga�a svih �est ciljeva bukvalno istovremeno. Istina starije verzije bi mogle da ga�aju �etiri (4) cilja manjim raketama a druga dva (2) cilja velikim raketama, �to je bio mogu� ali manje verovatan scenario, ali zato nove verzije od Anteja-2500 imaju svih 6 univerzalnih iluminatora koji jednako vode i velike i male rakete dok je poseban iluminator za velike rakete ukinut i sve one se lansiraju sa trasportno lansirnog vozila bez iluminatora a koje je u sprezi sa lanserom malih raketa koji svih �est (6) imaju iluminator. Tako se i prakti�no mo�e ga�ati svih �est (6) ciljeva istovremeno samo malim raketama ili samo velikim raketama, ovo drugo je naravno takti�ki nonsens. Kao �to postoji direktna analogija izme�u Patritota i Almazovih S-300P tako�e postoji i ameri�ka anlogija sa Antejevom S-300V. Naime, �uveni ameri�ki mornari�ki sistem protivazdu�ne odbrane, pa mo�e se re�i slobodno i protivraketne odbrane odavno, sistem Aegis (Aegis je �tit boginje Atine) sa raketama Standard (proisteklim iz legendarne linije flotnih raketa Terijer i Tartar), situaciju u VaP-u prati sa svojim gigantskim, na bokovima broda oka�enim FAR, a ga�a sa �etiri posebna ni�anska radara starog tipa, odnosno tanjirastim antenama. Istina on formalno u snopu svake od te �etiri antene mo�e da ga�a dva cilja ako su u prostornom e�alonu ali kako je to uzak snop, to je od male koristi osim mo�da ba� na moru gde protivbrodske rakete ponekad dolaze u parovima pa i u ve�im grupama relativno blisko jedna drugoj, �to za ve�inu dugodometnioh sovjetskih i ruskih raketa uglavnom ne va�i, ali va�i za prostije oblike ra�irene po svetu. Dakle ako tra�imo analogiju, Antej S-300V ima sli�nosti u procesu ga�anja kao kada krstarica tipa Tajkonderoga ili razara� Erlih Berk, ga�a istovremeno sa vi�e ni�anaca na vi�e ciljeva raketama Standard. Iako ruski novinari imaju neurolo�ko zadovoljstvo kada u svojim prilozima o ruskom oru�ju koriste sintagmu analoga nema (anlogov njet) i tu sintagmu koriste i za ove sisteme, kao �to vidite to nije ta�no, za Almazove rakete zaklju�no sa S-300PS i starije uop�te, a za Antejeve ipak delimi�no, jer zaista, ali samo na kopnu sistema kao �to je Antej do skoro nije bilo ni sli�nih. Tek u poslednjih nekoliko godina Iran se sopstvenim razvojem pribli�io osobinama ovog sistema i to gle �uda, na bazi raketa Standard, onih istih ameri�kih koje je nekada imao u naoru�anju na svojim brodovima. Ruku na srce iranski program se veoma daleko odmakao od ameri�kog originala i dostojan je svakog po�tovanja ali je ve�ina osobina sistema nepoznata pa ne mo�emo da budemo sigurni po pitanju razlika sa Antejem, mada su one ve� na prvi pogled fizi�ki vidljive.
Jedina sli�nost izme�u S-300V Anteja i S-300P Almaza je u ni�anskom radaru, koji su u po�etku imali �ak i ne�to zajedni�ke tehnlogije. Jednako kao i kod Almaza funkcije Antejevog ni�anskog radara su u smislu pretrage sli�ne,(mada Alamazovi modeli dalje oti�li u tome). Istina Antejev radar je samo u startu imao vi�e pretre�iva�kih modova (u odnosu na S-300PT Birjuzu) ali su ga kod Almaza po tome dosta prevazi�li ve� sa Volhovom-6 ili S-300PS pa je to pre�lo i na modernizovane Birjuze ali i na kasnije modele. I tu se sve sli�nosti otprilike i zavr�avaju, sve ostalo je razli�ito. Razli�ite su i rakete i sistem vo�enja i pa �ak i poneka metoda vo�enja, mada u ovom poslednjem najmanje razlika ima.

Razlike po raketama

Prva i najrigidnija razlika je u samoj raketi. Rakete Anteja i Almaza nisu �ak ni pribli�no sli�ne. Antejeva raketa je pravi supersoni�ni presreta�. Postoje dve rakete ve�a i manja, ve�a je bila dometa 100 km (danas gura 250 pa i 350 km) i namenjena za obaranje balisti�kih projektila, dalekih aviona, recimo postavlja�a smetnji pa �ak i AWACS-a i vrlo visokih ponekad i brzih stratosferskih izvi�a�a kao i borbene avijacije koja leti u stratosferi nadzvu�nim brzinama. Mala raketa je sli�na ve�oj u drugom stupnju samo sa daleko manjim prvim stupnjem za ubrzanje (busterom) i namenjena je za ga�anje takti�ke avijacije na daljinama do 75 km (danas gura do 120-130 km). Velike rakete je u paru nosio guseni�ni lanser a male rakete su na istom takvom lanseru bile u baterijama po �etiri, jer se ra�unalo na njihov ve�i rashod. Rakete su bile dvostepene, vrlo brze i vrlo skupe i veoma te�ke. Manja raketa je bar upola te�a od najte�ih Almazovih raketa a velika skoro tri puta. Almazove rakete su bile daleko jednostavnije i lak�e, jednostepene i lansirane sa guseni�nih to�ka�kih lansera po �etiri lansera na svakom. Zajedni�ki im je bio vertikalni start iz kontejnera sa paljenjem glavnog motora u vazduhu kao i programirano letenje u sektor ga�anja na samom po�etku putanje. Razlika je bila u upravljanju, Antejeve rakete su imale upravljanje vektorom potiska dok su Almazove bile sa dominantno aerodinami�kim upravljanjem. Antejeve rakete su bile mnogo skuplje ali je njihova koncepcija omogu�avla uspe�no presretanje superbrzih ciljeva kao �to su balisti�ke rakete, ne�to �to Almazove rakete nikad nisu dostigle, �ak ni danas, barem ne na tom nivou. Opet Antejeve rakete nisu imale nikakvu rentabilnost za ga�anje krstare�ih raketa, a njihov brutalni start, odbacivanje prvog stupnja i ogromna brzina je uslovila veliku minimalnu daljinu ga�anja i slabiju upravljivost na po�etku pa nisu ni bile pogodne za ga�anje krstare�ih raketa. Male rakete Anteja navodno to mogu da obave ali ne i na grani�no malim visinama njihovog leta pogotovu sa otkrivanjem na manjim daljinama (mi�ljenje autora). Usled toga sistem Antej je od prvih modela do danas prvi i najva�niji objekat koji �tite sistemi Tor malog dometa i to je jedan od razloga �to taj ina�e skupi sistem nije u potpunosti zamenio Osu na nivou brigadne trupne PVO jer do skoro nije proizveden u dovoljno velikom broju i taj proces se tek danas privodi kraju, bolje re�eno bi�e gotov tek za jedno pola decenije i zbog toga je Osa i imala jednu zna�ajnu modernizaciju. Istinu re�eno, sa zabludom samodovoljnosti susreli su se i Almazovi sistemi za koje danas ve� poslovi�no znamo da u neposrednoj za�titi imaju ni manje ni vi�e nego ve� �irokopoznati sistem Pancir. Ina�e, isto tako su prve Ose �titile Krugove jer se neko pametan dosetio da se ne osloni na neposrednu za�titiu Krugova samo topovima od 57 mm makar bili i sa radarsko ra�una�kim grupama.
Druga fundamentalna razlika je bio sistem vo�enja rakete. Dok je Almaz ve� navedeno koristio TVM metod, su�tinski proistekao od radikomandnog sa uplivom samonavo�enja, Antej S-300V je odli�an primer savremenog re�enja klasi�nog poluaktivnog samonavo�enja na radarom obasjan cilj ili SARH skra�eno. On zaista ga�a �est ciljeva istovremeno. Pitanje je kako kada jedan ni�anski radar kod Almaza i Patriota to mora da radi e�alonirano po dva odnosno tri. Re�enje je jednostavno, ni�anski radar na Anteju S-300V nema isijavanje po cilju, ne �alje �ak ni komande za raketu na korigovanom delu putanje; sve te funkcije su preba�ene na radarske iliuminatore, su�tinski klasi�ne, na starinski na�in gledano, radarske antene koje se nalaze na vozilima lanserima. Sva vozila lanseri imaju svoju antenu i preko njih je vr�eno i slanje komandi na raketu i ozra�avanje cilja (iluminacija) u zavr�noj fazi samonavo�enja. Zato je Antej stvarno i u potpunosti bio sistem koji je u bukvalnom smislu re�i bio �estokanalan po cilju bez ikakvih ograni�enja osim veli�inom sektora ni�anskog radara ali to je zajedni�ka karakteristika svih sistema o kojima govorimo uklju�uju�i i pomenuti Aegis a tako je i danas.

Razlike su naravno postojale i u metodi vo�enja mada su postojale i sli�nosti. Oba sistema su imale programabilan izalazak na putanju za pra�enje, inercijalnu fazu prema po�etnim podacima i oba sistema su imala korigovanje putanje rakete na srednjoj fazi, me�utim u poslednjoj fazi vo�enje kroz raketu je slo�eniji oblik metode sa vi�e razli�itih mogu�nosti nego poluaktivno samonavo�enje.
Postoje i druge tako�e va�ne razlike, naime Antej je bio u svim nabrojanim verzijama na gusenicama dok je su Almazovi modeli koristili kamione velike nosivosti i visoke prohodnosti. To je sa sobom povla�ilo nekoliko bitnih razlika. Antej je bio za klasu pokretljiviji pogotovu �to je mogao da svlada i te�ke terene, sa druge strane kori��enje specijalizovanog guseni�ara je ne�to �to je bilo skuplje, te�e za odr�avanje i na kraju ograni�ilo snagu radara, ali kako on ima manju funkciju nego kod Almaza to nije do�lo do izra�aja sve do pojave S-400 sistema, no to je druga pri�a iz koje je Antej uspeo da iza�e i da parira. Iz istog razloga, dakle razli�itih vozila, borbeni komplet Anteja je uvek bio dosta ograni�eniji, prosto propisan, nego kod Alamazovih modela koji su mogli da kombinuju od �etiri pa sve do osam (formalno do dvanaest) lansirnih ure�aja; Antej je morao da radi sa ograni�enim brojem lansera, pogotovu �to oni kod njega imaju aktivnu ulogu u fazi vo�enja pa pre ga�anja imaju proces me�usobnog pozicioniranja sa ni�ancem koji se danas mo�e izbe�i ali je u svakom slu�aju korisno. Tako�e poslednje ali ne i zadnje, Anteju je dodat specijalizovai sektorski radar u X bandu koji je namenjen za hvatanje trasa balisti�kih projektila, �to pokazuje i samu tendenciju projektanata da odgovore trebovanjima za TTZ trupne PVO �to je potpuno udaljilo sistem od osobina prema kojima je razvijen Almazov model.

Jo� jedna i poslednja razlika, trupna PVO je uvek bila ne�to manje izda�no finansirana i zato je isterala svoje i dobila mo�an ali specijalizovan sistem koji je skup, pa samim tim nije ni mogao u neku masovnu proizvodnju. Za razliku od njega Almazovi modeli su bili predvi�eni za masovnu proizvodnju i na nju se krenulo sa S-300PT i S-300PS i modernizacijama u S-300PT-1 i S-300PT-1A koji je malo proizvo�en a ve�ina modernizacija je izvr�ena u trupi ili pri kapitalnom remontu.
A onda se SSSR raspao i sve je krenulo nekim drugim tokom.

Kako stvari stoje danas ?

Ne�emo se upu�tati u doga�aje iz proteklih decenija detaljno. Firma Antej je propala ali je vlada odlu�ila da je spase tako �to ju je kao nezavisnu uklju�ila u koncern koji se danas zove Almaz-Antej. Antej je sporije razvijan i sporije usavr�avan a ni u izvozu nije imao velikih uspeha mada je imao nekoliko prodaja u poslednjoj deceniji. Sa druge strane Almaz je lak�e podneo decenije krize pre svega dobrim izvoznim aran�manima i daljim vrlo ozbiljnim razvojem po�etne ideje. Tako su razvijeni daleko bolji modeli od S-300PS (koji je i sam imao izvoznih uspeha kao S-300 PMU) odnosno jedna konfuzna linija. Zapravo dosta dobru novu verziju S-300PM, mnogo bolju od S-300PS, su u kriznim godinama ponudili na izvoz kao S-300PMU-1 i imala je dovoljno uspeha. Za dalje usavr�avanja nije bilo para jer nije bilo ni dr�ave takore�i, pa su modernizacije i novi model prvo razvijeni za izvoz kao S-300 PMU-2, da bi onda od zarade bila realizovana i doma�a verzija S-300PM-2. Na kraju te pri�e razvijen je jedan ve� dosta udaljen od po�etnih osnova, skoro pa nov sistem, S-400 Trijumf koji se istina i dalje dobrim delom zasniva na nekim starim baznim principima linije ali ima i veoma va�nih promena i koji je trenutni hit u izvozu. Antej je bio mnogo manje uspe�an. Ali posle integracije s probudio. S-300VMD poznat kao Antej-2500 za izvoz, izvoznih uspeha prakti�no nije imao, ali je posle integracije u Anteju ura�ena njegova duboka modernizacija (koja se prodaje bez promene imena kao Antej-2500) koja se sada nalazi na spisku izvoznih modela i imala je nekoliko prodaja. To je u stvari za doma�e potrebe S-300VM-4 sa do sada najboljim vr�nim performansama i neznatnim razlikama u detaljima.

Izvozno aktuelna verzija Antej-2500 danas sa svojim ve�im raketama dosti�e bez problema 250 km dometa a na prodaju su �ak i one sa 350 km reklamnog dometa. Manje rakete su izgurale na 120-130 km �to je vrlo va�no. Rakete najve�eg dometa su pouzdano ostvarile pogodak na 302 km �to je neka vrsta rekorda ve� nekoliko godina kod Rusa za aktivnu trupu.
Almazovi S-400 Trijufi sa klasi�nom raketom nikad nisu pregazili ta�no 240 km koliko im je rekord na poligonu od mogu�eg fabri�kod dometa od 250 km. Nova vrsta rakete jeste, ona je nezvani�no jo� uvek, uspela da obori cilj na 340 km daljine ali ona sti�e u trupu tek u ovom trenutku ili u skoroj budu�nosti i potpuno je razli�ita, naime radi se o dvostepenoj raketi, sa aktivnom radarskom glavom ARH (Active Radar Homing) na zavr�nom delu putanje i ona �e o�igledno biti glavni hit za ekstremno daleke ciljeve i verovatno bolje od klasi�nih raketa ga�ati balisti�ke projektile (ali i dalje ne bolje od Antejevih raketa), i zapravo bi�e samo mo�na dopuna osnovnim raketama od tih 250 km dometa a o�ekuje se da �e trupa dugo da bude naoru�ana u miksu i sa starijim modelima za rentabilno ga�anje manje dalekih ciljeva, ponajvi�e niskolete�ih na manjim daljinama. Ta raketa je u fizi�kom smilsu jo� uvek nepoznanica. Ono �to je zamimljivo, o�ekuje se i uvo�enje malih novih raketa sa ARH glavom, jednakih onim koje treba da se koriste na Vitjazu od 130 km dometa, pa �ak i njene podverzije sa 60 do 70 km dometa. Te rakete su mnogo kasnile ali su na kraju ipak izgleda savladale sve bolesti i krenule u proizvodnju ali su u ovom trenutku fizi�ki i dalje nepoznanica. U nekim nezvani�nim analizama koje zaslu�uju posebnu temu smatra se da su te rakete specijalizovane i kao takve rentabilne ali slabih vr�nih performansi. Sa takvim arsenalom raketa, S-400 postaje stvarno jedinstven i neobi�an sistem i tek tada �e u punom smislu va�iti analogov njet, ali on nije ni nosio oznaku S-300 nikada.

Proizvodnja S-300 Favorita koji je i ra�irio famu po svetu odavno vi�e ne postoji, pogoni rade naveliko samo S-400 Trijumf ve� skoro deceniju. U tom smislu fama zvana S-300 polako dolazi svome kraju ali nije on ba� blizu; naime mnogobrojne prodaje �irom sveta su se realizovale i malo je verovatno da �e se ti korisnici skoro odre�i usluga sistema, kod njih �e trajati jo� decenijama. U samoj Ruskoj vojsci �e tako�e neko vreme biti verzije PM-2 dok se starije verzije, pre svega PS i PM polako odbacuju ili predvi�aju za prepravke i prodaje manje plate�nim kupcima koji dodu�e imaju sada ve� i mogu�nost da sli�ne sisteme nabave u Kini. Bilo je i spekulacija da �e se i S-300PT-1A Birjuze koje su uredno skladi�tene dovesti u red, delimi�no modernizovati i prodavati. Nije to toliko verovatno jer u tom slu�aju nastaje problem sa raketama a zasnivati prodaju samo na starim raketama nije zgodno, mada remont tih raketa mo�e da se otvori recimo u Belorusiji koja bi takav posao mo�da rado prihvatila. Istina tu je pitanje da li bi takve prodaje uspele na tr�i�tu, sve je to staro ipak skoro pola veka i te�ko da se mo�e dovesti u po�eljno prodajno stanje obzirom da konkurenciju ipak imaju, pre svega kod Kineza, no Kinezi jo� uvek nisu izgradili brend. S-300 Antej je jo� uvek u proizvodnji i verovatno �e biti jo� dosta vremena jer njegova specijalizovanost mu ne omogu�ave veliku seriju, ali ga odr�ava aktuelnim. Kopnena vojska je iza�la skoro sa sistemom Viking, koji kombinuje male rakete Anteja dometa 130 km sa najnovijom verzijom sistema Buk dometa 70 km kome bi evetnualno bile dodate i Almazove rakete sa Vitjaza dometa 70 i 120 km i verovatno misle na tome da zasnuju trupnu PVO. To uop�te nije lo� asembli, mo�da malo skup ali mo�an. Antejevci ne vole da koriste oznaku S-300VM-4 radije koriste Antej-2500, svesni da je famu zvanu ��es trista�� po svetu ra�irio Almazov S-300, ali eto njihov, Antej ��es trista�� e biti verovatno najdugove�niji.

Oznaka -V ina�e zna�i da pripada kopnenoj vojsci kao �to ozaka -P zna�i da pripada PVO a -F floti.

dipl.ing. Branislav Tomislav Kojadinovi� Matanovi�

Kantina :: Anketa: Da li ste za ponovno uvo�enje redovnog-obaveznog, slu�enja vojnog roka u VS?

nobody@mycity-military.com (natrix) — Thu, 26 Nov 2020 09:49:23 +0100

Pitanje o anketi je pokrenuto u temi: -Povratak redovnog slu�enja vojnog roka u VS-.
Izvolite, glasajte.

Vojske sveta, baze i objekti :: Zdru�ena takti�ka ve�ba Vojske Srbije "Sadejstvo 2020" Pe�ter

nobody@mycity-military.com (Vlada78) — Tue, 06 Oct 2020 08:49:43 +0100

----------- Napisano: 06 Okt 2020 8:49 ---------

Kao sto je juce i potvrdjeno od predsednika R Srbije, u subotu 10.10.2020.godine na poligonu "Pester" bice odrzana vezba VS pod nazivom �Zdru�ena takti�ka ve�ba Vojske Srbije "Sadejstvo 2020" Pe�ter�.
Zvanicni prenos vezbe najavljuje RTS1 od 10,50h
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Vremenska pronoza
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

----------- Dopuna: 06 Okt 2020 17:58 ---------

"Садејство 20" у суботу � миг 29, супергалеб, орао, гама и подухвати које још нисмо видели
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Drugi svetski rat :: Evakuacija savezni�kih avijati�ara iz Jugoslavije

nobody@mycity-military.com (vathra) — Tue, 28 Jul 2020 13:39:42 +0100

Преносимо чланак који је објављен у стручном часопису:
ЗБОРНИК РАДОВА НАРОДНОГ МУЗЕЈА XLIX, Чачак 2019.

ЕВАКУАЦИЈА САВЕЗНИЧКИХ АВИЈАТИЧАРА ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
Милош БОЈАНИЋ, Београд

Avijacija i PVO :: Monografija o 82. avijacijskoj brigadi RV i PVO JNA

nobody@mycity-military.com (Danko SVIK VRS) — Sat, 25 Jan 2020 12:31:29 +0100

Knjiga je A-4 formata sa 183 fotografije na 200 stranica.
Tvrdo je kori�ena , papir je kunsdruk 350 gr.