MyCity Military

Kantina :: Konkurs za podoficire iz gra�anstva/ Dobrovoljno slu�enje vojnog roka - nekoliko pitanja

nobody@mycity-military.com (Veljko741) — Sun, 05 Apr 2026 08:41:27 +0100

Pozdrav svima,
Znam da je ve� bilo sli�nih tema, ali potrebne su mi dodatne informacije uvida u realno stanje. Zanima me vi�e informacija o kursu za obuku podoficira iz gra�anstva, zbog velike �elje za radom u Vojsci Srbije, i konkurs mi deluje kao dobar poziv za budu�u karijeru, ali nemam konkretan uvid u trenutno stanje Vojske Srbije, a tako�e bih i�ao i dobrovoljno da slu�im vojni rok u slu�aju da ne pro�em na konkursu, i zato imam nekoliko pitanja. Tako�e spremam i diplomski rad 3. Vi�e �kole, a u planu mi je da nastavim �kolovanje, upisati 4. god + master i samim tim prilo�iti i tu diplomu na uvid.
1. Kako ide sami tok konkursa, da li je potrebna veza? "(Iskreno se nadam da ne treba);
2. Na �ta obratiti pa�nju prilikom testiranja?
3. Kako izgleda jedan prose�an dan vojnika na obuci (bilo to obuka za podoficire ili profesionalnog vojnika)?
4. Kako izgleda jedan prose�an dan vojnika nakon obuke, tj. nakon zasnivanja radnog odnosa?
5. Kakve su trenutne fiksne plate podoficira naspram profesionalnog vojnika koji se dobrovoljno prijavi na slu�enje vojnog roka, po�to na portalima gledam neke cifre ali opet mi ne ulivaju poverenje? I da li mo�e da se dodatno zaradi kroz de�urstva/no�ne smene, da li ste konkretno zadovoljni platom?
6. Da li bih mogao negde dobiti informaciju u kojim mestima bi budu�i kandidati radili, tj gde se raspore�uju?
7. Da li je konkurs za podocifire iz gra�anstva dobar poziv uzeti u obzir nekoga ko �eli da zasnuje porodicu a da ne bude odvojen od ku�e 100+ km?

Unapred sam zahvalan svima na odgovorima!

Kantina :: Ekonomski i ostali aspekti (posledice) rata SAD-Izrael-Iran

nobody@mycity-military.com (Georgius) — Sat, 21 Mar 2026 01:51:01 +0100

Ko god brise ove poruke o nafti ne treba uopste da ima pristup ovoj temi, a kamoli da je moderise.

Zasto. Zato sto masa ljudi dolazi ovdje da bi se informisala o ovom ratu i da bi razumjela kuda ovo vodi.

A nafta je kljuc dinamike ovog rata. Nafta je asimetricno oruzje Irana u ovom ratu. Kao sto napadi na postrojenja na obe strane, i posljedice koje to izaziva, prevashodno na americku stratesku poziciju u ovom ratu, i pokazuju.

Svaki drugi Trampov tweet je o nafti i o svjetskoj cijeni nafte. Zasto? Pa zato sto ga je tu Iran najjace udario. I tu ga boli. Kaze pobjedili smo Ieran, al pusticemo Iran da prodaje naftu, da cijena nafte ne bi otisla previse gore.

Ali ovdje se danima prica o flekama na travi pored nekakvog lansera za balisticke, a o nafti ne smije da se prica.

Imate tehnicke teme da raspredate sudbine iranskih lansera. I da tamo postavljate desetine u sustini propagandnih slika B-1 ili F-16 sa zalazecim suncem i crvenim nebom u pozadini.

Pustite clanove da ovdje raspravljaju rat i posljedice rata. Koje nisu samo sudbine lansera, nego su i sudbine trzista, sudbine ekonomija i napadaca i branioca, i drugih umjesanih drzava. Jer ovaj rat ce odluciti sudbina tih ekonomija i sudbina prolaza kroz Ormuz, a ne sudbina Iranskih lansera.

Kome to nije jasno ne treba da ima veze sa ovom temom.

Ako neko od clanova i pogrijesi u svojoj ocjeni nafte i posljedica, neki drugi clan ce razjasniti, sa dobrim argumentima, i problem ce biti jasan ljudima koji dolaze na ovu temu. Sto je uostalom i glavna svrha foruma.

Kantina :: MMF-Srbija presti�e Hrvatsku po BDP

nobody@mycity-military.com (Anunakiii) — Sun, 25 Jan 2026 14:30:51 +0100

Prema projekcijama zasnovanim na podacima MMF-a, Srbija do 2027. godine presti�e Hrvatsku po ukupnom nominalnom BDP-u, �ime postaje najve�a ekonomija u regionu, uz o�ekivane vrednosti od oko (121,29) milijardi USD za Srbiju prema (118,4) milijarde USD za Hrvatsku. Razlika se smanjuje br�e usled ve�e stope rasta Srbije.

Projekcija prestizanja: Dok je 2025. godine Hrvatska jo� uvek ispred, 2026. godina se ozna�ava kao ta�ka preokreta, a 2027. godina kao godina kada Srbija preuzima vodstvo u ukupnom BDP-u.Stope rasta: Srbija odr�ava vi�u stopu rasta, projektovanu na oko (3,6%) za 2026. godinu, dok se za Hrvatsku projektuje rast od (2,7%).

Kantina :: "U�K kamikaza dron"

nobody@mycity-military.com (Vlada78) — Wed, 21 Jan 2026 21:29:58 +0100

Citat:Kosovo reportedly tested its first locally produced kamikaze drone.
🔹Range: 1,100 km, potentially reaching Belgrade from anywhere in Kosovo
🔹Payload: 42 kg
A notable milestone for Kosovo�s emerging drone capabilities.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kantina :: Nabavka novih aviona za zamenu G-4 i Utva-75

nobody@mycity-military.com (Toni) — Wed, 24 Dec 2025 19:59:36 +0100

Citat:Међу онима који прате авијацију спекулише се да се разматрају набавке још неких ваздухоплова за РВ и ПВО, као што је школски �пилатус ПЦ 21�, да ли је то тачно?

Није тајна да смо у поступку испитивања тржишта и таквих врста ваздухоплова. Постоје различити приступи у обуци пилота. Да ли користити турбопроп авион који је мањи, јефтинији за одржавање и обуку, или школско-борбени млазни авион? Нисмо анализирали само �пилатус ПЦ 21�, очекује нас још презентација. Видећемо да ли ће то бити у Србији или ће наши пилоти да путују у иностранство, као што су били у Швајцарској за �пилатус�, или у Чешкој за Л-39. За сада нама �ласта� и Г4 још увек задовољавају основне потребе за школовање, али свакако је време да разматрамо и набавку још неког школског авиона да би у неком наредном периоду заменио и авион Г4 који користимо деценијама. И још су старије �утве 75� чија се замена такође разматра. Оне су нам и данас исправне, то је авион који је све издржао, управо због тога што су се на њему летели они са најмањим искуством, који најмање могу да се посвете прецизном летењу и чувању технике. После свих толиких година, у неколико наврата сам то рекао, тим авионима треба дићи споменик. Ја сам, као питомац Средње ваздухопловне војне школе летео на селективном летењу на том авиону давне 1988. године.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ono sto do sada znamo je da se letelo na:

Super Tucano
PC-21
L-39NG

Po recima Krnjajica bice jos prezentacija u Srbiji ili inostranstvu a razmatra se i zamena utvi 75.

Kantina :: Humanoidni roboti

nobody@mycity-military.com (mercedesamg) — Mon, 24 Nov 2025 17:34:27 +0100

Humanoidni roboti su roboti �iji je dizajn inspirisan ljudskim tijelom � imaju glavu, torzo, ruke i noge, �to im omogu�ava da se kre�u i rade u okru�enju namijenjenom ljudima. Defini�u se kao ma�ine koje kombinuju bipedalno kretanje, manipulaciju rukama i naprednu vje�ta�ku inteligenciju radi �to realnijeg opona�anja ljudskih sposobnosti.

Ideje o mehani�kim likovima inspirisanim ljudima poti�u iz anti�kih mitova, ali razvoj pravih humanoidnih robota po�inje tek u 20. vijeku. Jedan od prvih zna�ajnih humanoidnih robota bio je japanski WABOT-1 iz 1973. Ranije su postojali jednostavniji modeli poput Elektro (1939), ali WABOT-1 se smatra prvim humanoidom sa funkcijama vida, sluha i osnovnog kretanja. Najve�i iskorak donijeli su Honda ASIMO (2000) i Sony QRIO, koji su pokazali stabilno hodanje i interakciju s ljudima.

U vojnoj sferi humanoidi su uglavnom testirani u istra�iva�kim i demonstracionim projektima:

SAD (DARPA) finansirali su razvoj Boston Dynamics Atlas za takmi�enja i misije spa�avanja, ali nije operativno kori�ten u vojsci.

Rusija je 2019. poslala robota Fedor (Skybot F-850) u svemir, a kasnije ga demonstrirala i u scenarijima s oru�jem.

Kina intenzivno razvija humanoidne robote za logistiku i industriju.

Ameri�ka vojska testira robote u kontekstu hemijske dekontaminacije i rada uz ljudske jedinice, ali to su istra�iva�ki projekti, ne standardna upotreba.

Prednosti humanoidnog oblika u vojsci: mogu koristiti postoje�e oru�je, alate i vozila namijenjena ljudima, penjati se stepenicama, prolaziti kroz vrata i lak�e sara�ivati s vojnicima. Iako nisu najbr�i niti najefikasniji za sve zadatke, pogodni su za kompleksna urbana i unutra�nja okru�enja gdje drugi oblici (to�kovi, gusjenice, dronovi) imaju ograni�enja.

Trenutno najnapredniji modeli su Tesla Optimus, Boston Dynamics Atlas (novi elektri�ni), Figure 01 i kineski Unitree G1 i H1. Najvi�e novca ula�u SAD (Tesla, Figure, Apptronik + zna�ajna DARPA podr�ka) i Kina (stotine investicija uz dr�avnu podr�ku). Kina ima veliki broj razli�itih modela u razvoju, ali SAD su trenutno tehni�ki najdalje zahvaljuju�i softveru i AI integraciji.

Budu�nost: o�ekuje se da �e humanoidni roboti do sredine 21. vijeka u�i u �iru proizvodnju i primjenu, prvenstveno u industriji, logistici i opasnim okru�enjima. Njihova vojna upotreba ostaje predmet istra�ivanja i spekulacija, ali se predvi�a da bi mogli preuzimati opasne, prljave i monotone zadatke, dok bi ratovanje postajalo hibridno � ljudi i roboti rame uz rame.

ilustracije

Kantina :: Potencijalna eksploatacija Uljanih �kriljaca (aktuelna tema energetske samostalnosti Srbije)

nobody@mycity-military.com (Rema000) — Thu, 09 Oct 2025 15:30:26 +0100

Jo� u vreme prethodne vlasti oko 2008-2010 se razmi�ljalo o eksploataciji Uljanih �kriljaca u Aleksincu. Biv�i ministar Dr. Duli� je i�ao u Aleksinac i razgovarao o toj temi sa lokalnim vlastima. Postoje i snimci na YouTube o tome.
Srbija ima velike potencijale za kori��enje uljanih kriljaca, najverovatnije je to obustavljeno zbog zelene agende.
�to je potpuni nonsens (besmislica kako vole da ka�u ovi �to zastupaju globalisti�ke poglede na svet).
Razmi�ljalo se ali se odustalo. Da se to tad pokrenulo sad ne bi imali naftnu krizu, bili bi u dobrom delu energetski nezavisni �to se ti�e naftnih derivata i gasa.
Po�to je ova tema trenutno aktuelna a o toj temi uljanih �kriljaca sam davno slu�ao interesovao se, �isto da bi pokrenuo ovu temu pitao sam ve�ta�ku inteligenciju kakve podatke ima o tome. Evo za po�etak �u ovde izneti �ta i ve�ta�ka inteligencija rekla o tome. Svestan sam da podaci su ve�ta�ke inteligencije ne moraju biti apsolutno ta�ne ali mogu dati otprilike neke okvirne stvari o kojima mo�e da se dalje raspravlja i da bude solidna osnova za razradu teme, neko i vidi ovu temu Ko je bitan pa mu dobro do�u podaci koje budu skupljeni na ovoj temi.
Evo �ta ka�e Ve�ta�ka inteligencija a kasnije �emo izneti svi zajedno podatke koji su ve� relevantnosti:

Prema podacima iz 2023. godine, ukupna potro�nja nafte u Srbiji iznosila je pribli�no 73.000 bara dnevno (bpd), �to odgovara oko 26,6 miliona bara godi�nje. Za zadovoljavanje 50% tih potreba, potrebna bi bila proizvodnja od oko 36.500 bpd (ili 13,3 miliona bara godi�nje). Ova procena se bazira na standardnoj pretpostavci da se fokusiramo na ekvivalent sirove nafte iz uljanih �kriljaca, s obzirom na to da je nalazi�te u Aleksincu bogato resursima sa prose�nim sadr�ajem ulja od oko 9,8�10% po masi (Fischer assay yield), �to omogu�ava dobijanje pribli�no 0,63 bara ulja po toni �krilca. Rezerve u Aleksincu procenjene su na 1,94�2,1 milijardi tona uljanih �kriljaca, �to predstavlja dovoljan potencijal za dugoro�nu eksploataciju (ekvivalentno oko 1,46 milijardi bara oporavivog ulja).
Za procenu investicije u otpo�injanje eksploatacije i proizvodnje, koristio sam relevantne globalne i estonske primere, sa fokusom na povr�insku retortu (surface retorting), jer je to tehnologija koju Estonija koristi za sli�ne nalazi�ta kukersita (tip I kerogena, sli�no Aleksincu). Estonija je jedini EU �lan sa aktivnom industrijom uljanih �kriljaca, gde se godi�nje prera�uje oko 14�15 miliona tona �krilca, proizvode�i oko 200.000 tona �kril�anog ulja (ekvivalentno ~1,5 miliona bara godi�nje). Glavne tehnologije su Kiviter (gasni nosilac toplote, za ve�e granule) i Galoter (�vrsti nosilac toplote, za fino zrnata, sa yield-om do 90% destilata i manje otpada), koje su ekonomski odr�ive samo po cenama nafte iznad 100 USD/bbl (breakeven tro�ak 100�110 USD/bbl za nove postrojenja, uklju�uju�i poreze i CO₂ tro�kove).
Korak-po-korak procena kapitalnih tro�kova (CAPEX) za pogon u Aleksincu
Procena se bazira na studiji RAND Corporation (Bartis et al., 2005), koja analizira first-of-a-kind (FOAK) postrojenja za povr�insku retortu, uklju�uju�i rudnik, retortu, nadogradnju ulja, infrastrukturu i rekultivaciju otpada � sli�no estonskom modelu, ali prilago�eno za novu lokaciju. Tro�kovi su izra�eni u USD iz 2005. (inflaciono prilago�eni na ~1,3x za 2025, ali koristim originalne za konzervativnost; konverzija u EUR po kursu ~0,92 EUR/USD).
Kapacitet postrojenja: 36.500 bpd (50% od 73.000 bpd potro�nje Srbije).
Referentni tro�ak po bpd: Za FOAK povr�insku retortu (kao Galoter), 100.000�140.000 USD/bpd, uklju�uju�i:
Rudnik i ekstrakcija: ~30�40% tro�ka (ovisno o povr�inskoj vs. podzemnoj metodi; Aleksinac dozvoljava povr�insku za ve�i deo rezervi).
Retorta i obrada: ~40�50% (Galoter zahteva fino mlevenje, ali smanjuje otpade za 20�30% u odnosu na Kiviter).
Nadogradnja i infrastruktura: ~20�30% (uklju�uju�i vodu � 2�3 barela vode po bari ulja, kriti�no za Srbiju).
Ukupni CAPEX:
Donja granica: 36.500 bpd � 100.000 USD/bpd = 3,65 milijardi USD.
Gornja granica: 36.500 bpd � 140.000 USD/bpd = 5,11 milijardi USD.
Ovo uklju�uje 5-godi�nju konstrukciju (raspon: 5% godina 1, 15% godina 2, 32% godina 3, 28% godina 4, 20% godina 5).
Konverzija u EUR: Po prose�nom kursu 0,92 EUR/USD (2025), ukupna investicija bi bila 3,36�4,70 milijardi EUR.
Ova procena je konzervativna i pretpostavlja FOAK (prvo postrojenje), gde su tro�kovi vi�i zbog nedostatka iskustva; nakon 500 miliona bara kumulativne proizvodnje, tro�kovi bi pali za 50% (na 50�70 USD/bbl ukupno, uklju�uju�i OPEX od 17�23 USD/bbl). U Estoniji, postoje�a postrojenja (npr. VKG sa kapacitetom ~30.000 bpd) imaju ni�e tro�kove zahvaljuju�i modernizaciji (npr. 150 miliona EUR za novi rudnik do 2026), ali nova bi bila sli�na RAND-u. Za Aleksinac, lokalni faktori (blizina Pan�eva�ke rafinerije za integraciju) mogli bi smanjiti tro�kove za 10�20%, ali ekolo�ki (CO₂ emisije 2,4 mol/MJ, vi�e od uglja) i vodotici (25 m³/tone �krilca) bi ih pove�ali.
Ako se usvoji in-situ retorta (kao Shell ICP, testirano u SAD), CAPEX bi pao na ~20.000�30.000 USD/bpd (1 milijarda USD za 50.000 bpd), ali tehnologija nije komercijalno dokazana za evropske nalazi�ta poput Aleksinca. Preporu�ujem pilot-projekat (5.000�10.000 bpd) za validaciju, sa tro�kom ~500�800 miliona EUR, pre skejliranja. Ako ima� dodatne detalje o yield-u ili lokaciji, mogu fino podesiti!

Da, apsolutno � kombinacija estonske tehnologije (povr�inske retorte poput Kivitera ili Galotera) za plitke slojeve i Shell ICP (in-situ proces) za dublje slojeve mogla bi da postigne maksimalni u�inak u iskori��enju rezervi uljanog �krilca u Aleksincu, optimizuju�i i tehni�ke, i ekonomske, i ekolo�ke aspekte. Ovo je poznat kao "hibridni pristup" u industriji, gde se razli�ite metode prilago�avaju specifi�nim karakteristikama nalazi�ta (dubina, kvaliteta �krilca, pristupa�nost), �ime se pove�ava ukupni oporavak ulja (do 90% ili vi�e Fischer assay prinosa) i smanjuje ukupni uticaj na okolinu. U stvari, takve hibridne strategije ve� se istra�uju i primenjuju u nekim projektima �irom sveta, �to pokazuje da je tvoja ideja realna i strate�ki pametna za nalazi�te poput Aleksinca, gde su plitki outcrops (kao �to si video) lako dostupni za povr�insku eksploataciju, a dublji slojevi (do 700 m) zahtevaju podzemne metode.
Za�to bi ova kombinacija postigla maksimalni u�inak?
Optimizacija po dubini i pristupa�nosti:
Za plitke slojeve (do ~100�200 m, gde �krilac izviruje na povr�ini), estonska tehnologija je idealna jer omogu�ava brzu i jeftinu rudu (povr�insko kopanje), drobljenje i retortu na licu mesta, sa brzim ciklusom (satima/danima) i ni�im tro�kovima energije (koristi interni sagorevanje ili recikliranje toplote). Ovo bi maksimizovalo brzi protok ulja bez velikih inicijalnih investicija u bu�enje.
Za dublje slojeve, ICP bi se koristio za grejanje na licu mesta bez rudarenja, �to izbegava skupe podzemne rudnike i minimizuje povr�insko o�te�enje. Zid smrzavanja bi izolirao zonu, a ulje bi se pumpalo na povr�inu, �to je efikasno za tanke ili duboke slojeve gde povr�inska metoda postaje neodr�iva.
Ekonomski benefiti: Hibridni model smanjuje ukupni CAPEX za 20�30% u odnosu na monometodski pristup, jer se koriste prednosti svake tehnologije (brzina estonske + niski OPEX ICP-a). Na primer, breakeven cena nafte bi pala na 40�50 USD/bbl, a payback period za pilot-projekat bi bio kra�i (2�4 godine). Ovo je posebno va�no za Srbiju, gde bi se u�tedelo na transportu i uvozu.
Ekolo�ki i operativni benefiti: Maksimizuje iskori��enje rezervi (iz 1,94�2,1 milijardi tona u Aleksincu, oporavak bi mogao dosti�i 70�80% umesto 50% kod jedne metode), smanjuje otpade (spent shale ostaje pod zemljom u ICP delu) i emisije CO₂ (estonska koristi postoje�u infrastrukturu za hvatanje). Me�utim, zahteva pa�ljivo planiranje da se izbegnu interakcije izme�u zona (npr. migracija gasova).
Relevantni primeri iz sveta
Red Leaf Resources EcoShale In-Capsule Process (SAD): Ovo je hibridna tehnologija koja kombinuje povr�insko rudarenje (sli�no estonskoj retorti) sa niskotemperaturnim grejanjem kapsuliranih blokova �krilca na povr�ini, sli�no in-situ procesima, �to smanjuje emisije za 50% i tro�kove vode. Testirano na Green River nalazi�tu, pokazalo je yield od 85% i ni�e tro�kove od �istog surface procesa.
Modified In-Situ sa Surface Retorting (SAD, RAND studije): Uklju�uje povr�insku retortu za visokokvalitetne plitke �krilce u kombinaciji sa modified in-situ (sli�no ICP) za dublje, gde se prvo rudi deo za podr�ku podzemnim kanalima. Ovo je predlo�eno za ekonomi�nu optimizaciju, sa primerima tro�kova od 50�70 USD/bbl.
Op�ti hibridni koncepti (Estonija i Jordan): U Estoniji se razmatra integracija Galotera sa in-situ testovima za dublje kukersite slojeve, dok u Jordanu (sli�no Aleksincu po povr�inskim outcrops) planiraju hibrid za smanjenje energije i uticaja, fokusiraju�i se na plitke za brzu proizvodnju i duboke za dugoro�no.
Za Aleksinac, ovaj hibrid bi bio savr�en: po�ni sa pilotom na povr�inskim zonama estonskom metodom (brzo ulje za Pan�evo), pa skaliraj ICP za dublje da se postigne 50% pokrivenosti potreba Srbije. Ako bi se radio feasibility study, preporu�ujem saradnju sa estonskim firmama poput VKG. Ako �eli� vi�e detalja o tro�kovima ili simulaciji, reci!

Kantina :: borba protiv fpv-ova

nobody@mycity-military.com (aramis s) — Mon, 22 Sep 2025 20:30:01 +0100

Aaa ne mo�e. Tenk ne mo�e bez DUBS-a od 350kg i mitraljeza u dana�nje vreme besmislenog kalibra. To je �edo YI SDPR-a.
�ala naravno. Bojank je dao predlog idealne zamene. Sa�marica lan�anog pogona, sa patronama cca 4 naslaganim u redenik. Sve to bi bilo stavljeno na mnogo lak�i DUBS i bilo bi mnogo korisnije protiv dronova, POR, pa �ak i pe�adije na bli�em rastojanju. Iron fist treba da slu�i onome zbog �ega je i napravljen, borba protiv PORS.

bojank ::
acatomic ::@lord sir giga
6 komada -> [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

@aramis
Poznata mi je Bojanova ideja i cini mi se super me�utim malo me brine efikasan domet sa sacmaricom. Mislim da znam za�to su u VTI i�li sa granatama 40mm.

Efikasni domet sa 12/89 patronom, iz sacmarice duge cevi, sa velikim punjenjem 8mm sacme (dupla nula) je ~75m prilikom gadjanja FPV dronova "iz ruke". Na cvrstom lafetu sa kompjuterizovanim SUV-om bi bio verovano 100ak.

U slucaju razvoja "sacmarice" na bazi skracene caure 20x110mm efikasni domet bi se mogao podici na oko 140-150m, sto je apsolutno dovoljno za sve vidove samoodbrane od malih BPL i "bombardera" (ako isti hoce ista da pogode).
Borba sa izvidjackim i vecim BPL nije zadatak tenka/BVP i njegove posade.

Za poredenje, RBG 40mm, sa svojom 40x43mm municijom ima znatno manju pocetnu brzinu (oko 75 m/s), a granata znatno losije zadrzava brzinu od takve sacmare i efikasan domet nije preterano veliki ni za to resenje (ko je video kako izgleda nisan na bacacima granata 40x43mm bice mu odmah jasno kakva je putanja). Usudio bih se proceniti, da je za svrhu gadjanja FPV-a on zapravo manji nego sto bi bio kod "namenske" sacmarice, a verovatno i od 12/89 sacmarica. Cak i sa 40x53 municijom pricamo o ~250m/s pocetne brzine i o granati krajenje loseg balistickog oblika i balistickog koeficijenta.
30mm je jos bedniji od 40x53, pocetna brzina je ~185m/s.
12/89 sacmara ima 400-500m/s, a sacma bolji balisticki koeficijent od 40mm granata.

Dodatni problem resenja sa ABG je sto su ABG upitne preciznosti iz dva razloga - sistem rada sa velikim i teskim slobodnim zatvaracem koji uzrokuje veliko "ritanje' istoga i postojanje odstupanja (tolerancije) izrade granata, pogotovo primetno na malim pocetnim brzinama (jer pri 600m/s i 250m/s odstupanje od recimo 10ak m/s ce se veoma drasticno pokazati na sliku pogodaka).
Za njihovu primarnu namenu, dejstvo po prostoriji to nije problem. Za gadjanje necega sto ima prednji profil ~15x30cm - veoma jeste, cak i tempiranom municijom.
Dodatni problem ABG-ova je sto su zbog slobodnog zatvaraca jako osetljivi na parametre municije, ne moze se uvesti nova municija kod koje postoje znacajna odstupanja u masi granate/pocetnoj brzini, jer osim impulsa municije bitno je da i masa i pocetna brzina budu sto je moguce blize optimalne. Tako da nema sanse da se sa postojecim ABG-ovima performanse znatno unaprede.

Plus ekonomski razlog - programabilni/tempirani upaljaci za 40mm nisu jeftina stvar, a municije za samoodbrambeni DUBS ce trebati u bukvalno milionima komada.

E sada, kako Vathra rece, "prodamo ti jeftin stampac pa te deremo na mastilu", svi komercijalni su se uhvatili "jeftinih gotovih resenja" sa skupom municijom. Jer im to omogucuje dugorocnu zaradu, i to prilicnu
U poredjenju sa time, patrona za "sacmaru", cak i ako uracunas razvoj nove "sacmare" bi kostala bukvalno kikiriki, cak i da ides na skupu varijantu sacme od volframa.

bojank ::
357magnum ::,,,Jednostavno pad projektila je prevelik preko te daljine da bi bilo efikasno za vojne potrebe.
12/89 sa 8mm sacmom ima ~ 400-500m/s pocetnu brzinu, zavisno od kolicine sacme.
40x43mm granata za RBG ima ~75m/s
40x53 granata za ABG ima ~250m/s
30mm za ABG ima 185m/s.
Sacma 8mm (dupla nula) je gusca od 40mm granata, balisticki oblik kod oba je ~isto los > sacma ima bolji balisticki koeficijent.
Sta ce od svega toga imati veci efektivni domet?

+ ne treba ti sredstvo koje dejstvuje na 1+km, ne treba ti ni 500m a ni realno 200m, treba ti sredstvo krajnje samoodbrane za tenk. Poput aktivnih sistema zastite, samo optimizovano protiv FPV.

Kantina :: Srbi u RH

nobody@mycity-military.com (VJ) — Tue, 09 Sep 2025 12:00:41 +0100

Citat:Документарна серија "Култура Срба у Хрватској", од 16. септембра на РТС 1

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kantina :: AI umjetna inteligencija

nobody@mycity-military.com (Yugol33) — Mon, 18 Aug 2025 20:12:06 +0100

Mali overloking,naoru�anje i dronovi odlaze u istoriju [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kantina :: OMJ VS - Kuda dalje?

nobody@mycity-military.com (Kajzer Soze) — Mon, 14 Apr 2025 13:32:28 +0100

Opa, ako je ovo istina ne bih se bunio.
Nisam neki fan "vrhovnog komandanta" ali uvek mi se svidjao ris.
Lynx za VS
Kad bi stvarno bilo nesto od toga
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kantina :: Georgijevska lenta

nobody@mycity-military.com (bokisha253) — Sat, 05 Apr 2025 18:45:33 +0100

Po�tovane kolege foruma�i,

Da li neko zna gde bih mogao da nabavim georgijevsku lentu? Pribli�ava se 9. maj i voleo bih da je tog dana nosim.

Kantina :: Da li je upotrebljen LRAD (zvu�ni top) na ulicama Beograda

nobody@mycity-military.com (RJ) — Mon, 17 Mar 2025 16:53:48 +0100

Da li je ovo prva nezvani�na upotreba LRAD ispred Skup�tine Srbije ?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kantina :: Nema�ki dokumentarac: Po�elo je sa jednom la�i / Es begann mit einer L�ge

nobody@mycity-military.com (paratruper) — Tue, 04 Mar 2025 21:34:28 +0100

Nema�ki dokumentarac napravljen za "WDR" (Nema�ki javni servis) 2001 godine.

Govori u razlozima ulaska Nema�ke u rat.

Ovaj dokumentarac je prakti�no zabranjen i demonizovan od strane mejnstrim medija u Nema�koj ubrzo nakon objavljivanja,
i �ak je ko�tao jednog Nema�kog brigadnog generala svoje karijere (Heinz Loquai) koji je ubrzo nakon objavljivanja ovog dokumentarca poslan u prevremenu penziju.

Ako kliknete na "CC" na youtube linku, imate prevod na Engleski jezik.

Kantina :: Ruski dokumentarni film "Na ivici ambisa" o oslobo�enju Mariupolja

nobody@mycity-military.com (mrav pesadinac) — Sun, 09 Feb 2025 14:42:25 +0100

На ЈТ је прије 11 дана објављен комплетан документарац �На ивици амбиса� о ослобођењу Мариупоља.
На линку су свих 4 епизоде заједно, преко 7 сати материјала.
Титлови су руски (аутоматски) а може и превод на српски, али није баш 100 посто, енглески је за нијансу бољи.

Модератори, премјестите гдје треба, ако тема није за Кантину.