Jezero Karačaj u jugozapadnom ruskom regionu Čeljabinsk svakako je jedno od najzagađenijih, ako ne i najteže zagađeno mesto na planeti. Što ni malo ne čudi ako se ima u vidu da je služilo za odlaganje otpada jedne od najvećih ruskih fabrika za proizvodnju nukelarnog oružja.
Niz incidenata i katastrofa “Proizvodnog kombinata Majak”, industrijskog kompleksa sa jednim od najvećih i najnebezbednijih nukelarnih postrojenja u Ruskoj Federaciji, učinio je da jezero i okolina budu zagađeni nukelarnim otpadom.
“Majak” je izgrađen četrdesetih godina, kada su Sovjeti proizvodnju oružja selili na istok kako bi izbegli nacističku invaziju. Bio je jedna od najvažnijih sovjetskih fabrika nuklearnog naoružanja, čitavih 45 godina nedostupna strancima.
Zapadni naučnici su pristup ovoj oblasti stekli tek nakon što je predsednik Jeljcin 1992. potpisao dekret o njenom otvaranju. Ubrzo nakon toga, proglasili su je najzagađenijom oblasti na planeti.
Nuklearni otpad bacali u reku
Tokom decenija u kojima je fabrika radila u tajnosti, nukelarni inžinjeri u “Majaku” bili su prinuđeni da se bore sa nizom havarija na nukelarnim reaktorima i nisu prezali da radioaktivni otpad bacaju u reku. Reka je spirala ovaj koktel radioaktivnih elementa, među kojima i spororaspadajuće proizvode nuklearne fisije, kao što su stroncijum-90 i cezijum-137, sa vremenom poluraspada od oko 30 godina.
U momentu kada je postojanje ovog postrojenja konačno priznato, u regionu Čeljabinsk je oboljevanje od raka povećano za 21 odsto, učestalost urođenih anomalija kod beba za 25 odsto, a učestalost pojave leukemije za 41 odsto. Lekari, međutim, u dijagnozama nisu smeli da spominju radijaciju, već su oboljenje dijagnostifikovali kao “specijalnu bolest”.
U današnje vreme, veliki delovi oblasti Čeljabinsk još nisu pogodni za život, a kontaminacija jezera nije stavljena pod kontrolu, mada je u njega u međuvremenu usuto više betona nego što ima vode.
VIDEO > Dokumentarac o ekološkoj katastrofi u Karačaju:
