Paravojne Formacije

• 1Ovo se svidja korisniku: nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Wisdomseeker ::Snage bezbednosti nisu paravojne jedinice, i to ne treba tako gledati. Moglo bi se reći da su to jedinice koje su nastale van okvira sastava vojske i policije (MUP-a).

U ratu mogu, a i ne moraju biti pod direktnom komandom vojske ili policije.

Pa tako i ja mislim..PJP nemoze da bude paravojska,jer su bili direktno u komandnom lancu MUPa i drzave..Nema tu niceg paravojnog..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zapatistička vojska nacionalnog oslobođenja (španski: Ejército Zapatista de Liberación Nacional, skraćeno EZLN), poznatiji kao zapatisti, su gerila autohtonog indijanskog stanovništva, potomaka Maja Indijanaca iz Čjapasa, u Meksiku. Njihov najpoznatiji govornik, ali ne i lider, potkomandant Markos (Subcomandante Marcos), za razliku od ostalih zapatističkih komandanata, nije Maja. Maskirani gerilci Zapatističke vojske nacionalnog oslobođenja (Ejйrcito Zapatista de Liberaciуn Nacional - EZLN), početkom 1994. godine, zauzeli su nekoliko gradova uz pomoć više hiljada svojih ljudi, koji su pred napad infiltrirali meksičku armiju i tajnu policiju. Najznačajniji osvojeni grad bio je San Kristobal de Las Kazas, grad u oblasti planina Siera Madre. Oružana strana njihove pobune brzo je okončana prividnim primirjem (San Andrejski sporazum, 1996) i pratila ju je genocidna odmazda meksičke vlade, ali najveća pobeda zapatista nije ratna, već ona koju su ostvarili u sopstvenim redovima.


Maja Indijanci, naoružano seosko stanovništvo, zauzeli su nekoliko gradova u pobuni protiv ugnjetavanja koje su trpeli od kada je Kortez ušao u južni Meksiko. Među glavnim razlozima za ustanak je nedostatak autonomije za očuvanje sopstvene kulture, nepostojanje zakonskih prava da se bore protiv otimanja zemlje i slobode i nedostatak osnovne medicinske zaštite. Ustanak je počeo manje od dva sata pošto je postignut Severno-američki sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), između Kanade, SAD i Meksika, kome se domorodačko zemljoradničko stanovništvo žestoko protivi.

Na početku borbe nekoliko gradova je bilo zauzeto. Najveći i najznačajniji je bio San Kristobal de las Kazas, šesnaestovekovni kolonijalni grad smešten u oblasti planina Sijera Madre. Meksička vojska se uskoro pregrupisala i preuzela San Kristobal, ali su zapatisti izdali saopštenja za novinare širom sveta, pa je meksička vlada bila daleko više suočena sa diplomatskim i medijskim problemima nego sa vojnim. Na kraju je postignuto primirje i vlada je, povećavajući izvesni stepen autonomije i građanskih prava urođenika, potpisala San Andrejski sporazum. Nategnuto primirje, prekidano nasiljem nad zapatistima od strane paravojnih grupa, postoji još od tada.
čkog pokreta i imaju jaku međunarodnu podršku.

Dopuna: 17 Maj 2010 15:10





Dopuna: 17 Maj 2010 15:10

Zapatistički revolucionarni pokret izbegao je zamku u koju su upadale druge latinoameričke gerile koje su se borile protiv imperijalizma Sjedinjenih Država. Zapatisti se ne bore za osvajanje vlasti, već rade na realizovanju jedinog oblika društvenog uređenja koje ljude može spasiti od pogubnog dejstva postojanja vlasti a to je direktna demokratija. Zapatistička gerila je nastala 1983. godine kada se šest muškaraca i žena povuklo u šumu inspirisana klasičnim gevarističkim načinom borbe za prava socijalno najugroženijih. Do 1988. godine, pod uticajem domorodačke kulture s kojom su stupili u dodir, izvorni koncept hijerarhijskog i vertikalnog vojnog vođstva biva transformisan u pokret nadgledan od strane domorodačkih zajednica. U gerili biva definisan koncept ’’vođenja slušanjem’’, što bi značilo da su vođe gerile potčinjene onima koji su ih postavili na lidersku poziciju. Biskup Samjuel Ruiz, crkveni velikodostojnik San Kristobal de Las Kazasa i vodeći medijator u vreme mirovnih pregovora između zapatista i vlade, tvrdi da su zapatisti radikalno drugačiji od prethodnih gerilskih organizacija. ’’Oni ne žele da osvoje vlast’’, tvrdi on. ’’Ovde se radi o nečemu potpuno novom. Oni žele da stvore demokratske uslove u kojima svi Meksikanci mogu da uzmu učešća’’.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Partizani
Kad se 1941. godine činilo da se fašistima niko neće moći oduprijeti, kad su počeli istrebljivati jugoslavenske narode, Komunistička partija je pozvala narod na ustanak. Uskoro je plamen oslobodilačke borbe zahvatio čitavu zemlju. Na jednoj su strani bile teško naoružane fašističke snage (fašisti,nacisti,ustaše itd.) , a na drugoj strani gotovo goloruki narodni borci - partizani. Jezgru partizanskih jedinica činili su komunisti. Partizani su borci koji se dobrovoljno odlučuju za borbu protiv neprijatelja - okupatora i njihovih sluga (ustaša, četnika, bjelogardista, nedićevaca, ljotićevaca itd.). Borbu započinju i vode u svom zavičaju, gdje dobro poznaju ljude, puteve i prilike. Djeluju u zaleđu neprijatelja. Napadaju ga u manjim grupama, iznenada i na mjestu koje sami odaberu. Nakon izvršenog zadatka povlače se da zametnu trag i da neprijatelja što više zbune. Ime "partizan" usvojeno je za jugoslavenske narodne borce na sastanku Politbiroa CK KPJ 4.jula 1941. Tada je kao znak boraca uzeta i crvena petokraka zvijezda. Pogrešno je mišljenje da su jugoslavenski partizani živjeli samo po šumama. U šume su se i planine povlačili za vrijeme neprijateljskih ofanziva. Inače su na oslobođenom teritoriju živjeli u selima i manjim gradovima iz kojih su protjerali neprijatelja. Narod koji je progonjen od fašista napuštao je svoje domove te se vraćao sa svojim borcima u selo. Često bi našao samo pušta zgarišta domova. Zajedno sa partizanima ponovo je gradio krov nad glavom. Partizanima su se pridruživali i mladi i stari, muškarci i žene - svi koji su voljeli svoju domovinu, koji su mrzili neprijatelja i nisu čekali da im drugi donesu slobodu. Iz oslobođenih sela i gradova partizanske su jedinice udarale na neprijateljska uporišta. Narod ih je svuda radosno dočekivao i stupao u njihove redove jer je znao da su partizani istinski borci za slobodu i pravedniji društveni poredak. Iako su partizanske jedinice - čete, bataljoni i odredi - bile rasute po svim jugoslavenskim krajevima, ipak su sve one djelovale po jedinstvenom ratnom planu koji je razvio Vrhovni štab partizanskih odreda Jugoslavije. Vrhovni štab je, na čelu s Josipom Brozom Titom, već 1941. godine razradio poseban plan i taktiku ratovanja.

Dali su oni bili paravojska,na celu sa TITOM?Za kralja nisu bili,a i nisu bili vojska Srbije tj Jugoslavije?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Apocalypse Now ::Wisdomseeker ::Snage bezbednosti nisu paravojne jedinice, i to ne treba tako gledati. Moglo bi se reći da su to jedinice koje su nastale van okvira sastava vojske i policije (MUP-a).

U ratu mogu, a i ne moraju biti pod direktnom komandom vojske ili policije.

Pa tako i ja mislim..PJP nemoze da bude paravojska,jer su bili direktno u komandnom lancu MUPa i drzave..Nema tu niceg paravojnog..

A kakve veze ima komandni lanac sa bilo čime. Jel paravojskom komanduje neko "specijalan". I šta znači "direktno u komandnom lancu MuP - a!?
U ratu mogu, a i ne moraju biti pod direktnom komandom vojske i policije!

U ratu a i u relativnom miru komandu ima ključni političar a on je zatim predaje svom omiljenom operativnom bilo policijskom bilo vojnom generalu. I ovaj "omiljeni" upotrebljava paravojsku po svom nahođenju a od vojske i lokalne policije uzima ono što mu je eventualno potrebno. To se zove još i politička podrška (ali bez proglašenja vanrednog ili ratnog stanja) tako da omiljenom bilo vojnom bilo policijskom generalu niko ne može da troši živce. Inače paravojske se i upotrebljavaju u sivoj zoni kada izvođenje oklopne brigade pravi više štete nego koristi. Mada koliko vidim tajlandska vojska na ulicama Bangkoka dobro radi radnju al treba uzeti u obzir da su ipak "napravili" 33 mrtva demonstranta. Iranu je isti broj stradalih demonstranata ozbiljno zamjeren iako nije reagovao vojskom.







Ovo je zanimljivo. Ja nisam upoznat sa tajlandskim zakonima ali nije mala stvar poslati vojsku na demonstrante.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Паравојне формације се најчешће везују за илегалне оружане групе које су повезане са недржавним ентитетима, као што су политичке партије и покрети. Међутим, има и државних актера који имају паравојне функције. Најбољи пример за то је жандармерија. Жандармерија је формација која обавља полицијске послове, а може бити у саставу полиције, војске или може бити самостална.

Цитирао сам сам себе, а дефиниција је из појмовника безбедносне културе. И дефиниција на википедији под паравојним формацијама подразумева између осатлог и државне структуре.

Ако нека јединица има војна обележја у смислу намене, опреме коју користи и задатака које обавља, а није део војске, већ нпр полиције или је самостална то је такође паравојна формација. То нису само илегалне групе. Слично је и са параполицијким снагама чију сам дефиницију такође написао ако је неко видео.

Зашто се такве јединице формирају од стране саме државе kljift је најбоље објаснио. Постоје ситуације када употреба војске из одређених разлога није прихватљива, а полицијске снаге немају способности да реагују на њих. На сцену ступају ткзв паравојне јединице које располажу знатно већом ватреном моћи од полиције. Како ОМОН може бити полицијска јединица иако по организацији припада полицији, а погледајте шта све има од опреме.

Термин оружана сила је доста широк и може да се односи и на полицију, и на војску, паравојску, герилу итд

Dopuna: 17 Maj 2010 17:21

Apocalypse Now

Партизани су били герила, непризната војска, можда би их неко сврстао и у паравојску. Ја лично не бих. Уопште појам паравојске није довољно јасно одређен и сигурно је да постоје неке формације које би се могле сврстати у више категорија.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako je tesko definisati sta je paramilitarna organizacija, nije tesko definisati sta je to vojska. To je ucinila Zenevska konvencija koja je jos uvek vazeci dokument o postupanju sa ratnim zarobljenicima. U prethodnom postu sam napisao koje su to karakteristike. Armija, TO, civilna zastita, policija, zandarmerija su samo komponente oruzanih snaga i nisu paravojne organizacije SAD imaju Armiju, nacionalnu gardu, civilnu zastitu to su samo komponente oruzanih snaga.
Partizani su ispunjavali sve uslove zenevske konvencije zato su bili vojska. Posle rata su mnogim nemackim oficirima sudjeno zbog streljanja ratnih zarobljenika.
U slucaju gradjanskog rata naprimer sever jug u SAD obe strane su bile vojske bez obzira na karakter drzave. Svi oslobodilacki pokreti koji ispunjavaju uslove zenevske konvencije su vojske i nisu paravojne formacije. Da bi bio vojska ne moras da budes pod okriljem postojece drzave sve sukobljene strane u jednoj drzavi koje ispunjavaju uslove zenevske konvencije su vojske.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zenevske konvencije su se bavile pre svega pitanjem pravnog polozaja u oruzanom sukobu. Znaci prava, obaveze i odgovornosti lica ukljucenih u borbena dejstva. Takodje, medjunarodnopravna definicija i unutrasnjepravna definicija oruzanih snaga se bitno razlikuju, i medjunarodno, tj ratno pravo daje dosta siru definiciju. To znaci da pod vojskom podrazumeva i one strukture koje se sa stanovista unutrasnjeg prava ne svrstavaju u vojsku. To su policija, zandarmerija, paravojne formacije, parapolicijske formacije, pobunjenici, gerila itd. Zato definicija iz zenevskih konvenijca nije relevantna za ovu pricu ovde.

Imate na internetu pojmovnik bezbednosne kulture, a evo i linka ccmr-bg.org/upload/document/0903261303_pojmovnik_bezbednos.pdf. Tamo se jasno odvajaju pojmovi vojske od paravojske, policije i parapolicije. Zenevske konvencije uopste ne razlikuju te pojmove, te stoga nisu relevantne za ovu pricu.


Kosovske bezbednosne snage se prema Strategiji nacionalne bezbednosti Republike Srbije tretiraju kao paravojne snage. Imate primer Iranskog Basidz-a, koji je paravojna formacija. Ako bi smo primenjivali samo definiciju iz zenevske konvencije, to bi sve bile vojske. Ta definicija je presiroka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zenevska konvencija je jedini medjunarodno priznati dokument. Njena definicija vojske obavezuje sve zemlje potpisnice da je postuju i ne mogu je samovoljno menjati. Ovk mozemo nazivati kako hocemo, ali prema njenim zarobljenim pripadnicima ima se postupati kao prema ratnim zarobljenicima.
Njima mozes suditi samo ako su pocinili neki zlocin, ali ako nisu, za njih vazi konvencija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ponovicu jos jednom, unutrasnjepravne definicje se razlikuju od definicije medjunarodnog prava, i zenevske konvencije ne obavezuju drzave da na taj nacin definisu vojsku u svom unutrasnjem pravnom poretku. Kod nas je vojska definisana kao oruzana sila koja brani drzavu od oruzanog ugrozavanja spolja, ili kao nosioc oruzanog suprotstavljanja vojnim oblicima ugrozavanja bezbednosti.


Kao sto si rekao prema pripadnicima Ovk, tj zarobljenicima se mora postupati prema odredbama zenevskih konvencija, ali to su konvencije koje obavezuju u slucaju rata. To ne znaci da ce se u miru Ovk tretirati na isti nacin kao i npr vojska Bugarske. Drugo, Ovk se ni u teoriji ni u unutrasnjem pravu ne moze tretirati isto kao i regularna vojska.

Zenevske konvencije nisu imale za potrebu da razlikuju vojsku od policije, ili od paravojske. Unutrasnji pravni poredak drzava ima tu potrebu, isto kao i teorija bezbednosti koja ih razlikuje.